Poštovani predsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici i pre svega poštovani građani, na početku svog izlaganja želim samo da vas obavestim da nakon teatralnosti poslanika opozicije, koju ste mogli malo pre propratiti, završen je blok EPP reklama i vratili smo se ponovo u ozbiljnu skupštinsku raspravu.
Slušajući izlaganje pojedinih poslanika, a na Predlog zakona za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ili kako ga narod već uveliko zove "Zakon o legalizaciji", ne mogu a da ne kažem da ja, a verujem i mnogi poslanici nisu iznenađeni načinom kako to neko pokušava da ovaj zakon predstavi građanima.
Nisam iznenađena ni činjenicom da pre no što smo sagledali šta je svrha ovog zakona i o tome obavestili građanstvo, mi smo se već upustili u neku vrstu supervizorstva, pa smo i iz Predloga ovog zakona izvukli, odnosno građane upozoravamo, šta ih to sve očekuje ako ovaj zakon bude usvojen.
Ono što je, po meni lično, a ako grešim vreme će pokazati, najinteresantnije da kritikujući zakon, najčešće smo čuli da će on proizvesti mogućnost prisvajanja tuđe svojine kroz zemljište na kojem je objekat izgrađen. Jako bih volela da znam, koliko je to privatnih parcela na kojima je neko gradio i izgradio, uselio se, a da vlasnik privatne parcele za to vreme nije preduzeo ništa da se takva jedna gradnja zaustavi. To je prva malicioznost, koja vređa zdrav razum.
Drugo, kažu, uknjižbom ovakvih objekata doći ćemo u situaciju da katastar u kojem je stanje inače haotično, ne znam, to sam čula u skupštinskoj raspravi, neće biti u mogućnosti da sve te objekte na pravilan način uvede u katastarske okvire, pa nema dovoljno uposlenih, pa način na koji se to radi nije primeren vremenu u kojem se mogu sve tehnologije primeniti, što će reći da to treba softverski rešavati, itd. Ne razumem se mnogo u to, ali znam samo jedno, u našem narodu kažu – čega se pametan stidi, time se onaj drugi ponosi, jer je moje pitanje – šta je deset godina unazad u tom katastru rađeno i urađeno?
Isto tako znam da imamo mnogo mladih ljudi koji čekaju da institucije poput, evo recimo, katastra, kažu – nemamo dovoljno uposlenih, a ozbiljan posao je pred nama. Mislim da ako ovaj zakon sa sobom nosi i činjenicu da će katastar morati da angažuje dodatnu radnu snagu, sam po sebi znači da već nosi neko dobro.
Sledeće, ovaj zakon konačno, nakon niz pokušaja ima za cilj da ovu oblast uredi i stavi u zakonske okvire. Svi dosadašnji pokušaji nisu urodili plodom, odnosno nije se postigao efekat potpune legalizacije. Da je to tako, govori i činjenica o milion i 300 ne uknjiženih objekata. Sećam se, nije to bilo davno, pre svega godinu-dve dana dugačkih redova, kada je trebalo prijavljivanje u mesne zajednice, sa dokumentacijom koja je tada tražena, ući u postupak legalizacije pod posebnim uslovima koji su predviđali nekakve olakšice. Sve što je urađeno ljudi su predali. Dobili su broj pod kojim su predali i od tada do dana današnjeg, bar u okruženju gde ja živim, ništa se bitno desilo nije. Ostalo je i dalje sve nelegalizovano.
Neko je u svojoj diskusiji rekao da je ovim zakonom, odnosno da će ovim zakonom i javni interes biti narušen. Ne znam samo u kom smislu će javni interes biti narušen? Mi objekte imamo izgrađene, pa ih imamo. Da li bi interes bio veći objekte rušiti ili napraviti mogućnost da na ovakav način, stavljanjem u zakonske okvire građevinskih objekata, slobodno mogu reći i pravno formalno će ti objekti biti u funkciji, jer oni formalno jesu, u njima neko živi. Koliko će biti pravno u funkciji, cenim da će u narednom periodu građani imati prilike da se uvere.
Ljudi, ako nemate uknjižen objekat, ako nemate dokaz o tome da taj objekat postoji, ljudi ne mogu da prijave ni mesto stanovanja. Priča da je ovo novi udar, da je to nova taksa koju nesrećni i siromašni građani Srbije moraju da plate, iz mog ugla gledanja, a nakon razgovora sa ljudima koji upravo imaju ovakve objekte, mogu reći da nije tačno. Građani su vrlo zainteresovani da se na ovakav način njihovi objekti nađu kao uknjiženi objekti, kao legalni objekti, a svi oni su svesni da time nije čitava priča završena.
Ono što očekujem, a to je da ministar, koji je u svom uvodnom izlaganju rekao da je zakon izašao u raspravu takav kakav je, ali da će i ministar i Ministarstvo imati sluha za sve amandmane koji bi ovaj zakon unapredili, učinili ga kvalitetnijim, efikasnijim i po građane i po državu boljim. Ne bih da komentarišem zakon na način kako to danas mnogi čine. Nije ovo predizborna kampanja, bar ne za one koji predlažu i podržavaju ovaj zakon, iako možda neko želi da načinom svog izlaganja sve ovo pretvori u predizbornu kampanju.
Ovde se radi o sudbini mnogih porodica. Slušajući gospodina Lintu pronašla sam mnoge porodice koje žive u mom okruženju upravo u porodicama koje su silom prilika bile prisiljene da napuste svoje kuće, da se nađu u sredini gde su jedino na ovaj način mogli da dođu do krova nad glavom.
Podsetimo se i na još jednu narodnu mudrost, koja kaže da nema sita koje može zadržati svaki kukolj. Pretpostavimo da će se desiti da se i primenom ovog zakona nešto sitno provuče, ali kako mi se čini bar iz dela amandmana koje sam pročitala, oni će upravo biti dodatno sito koje neće dozvoliti da se desi ono o čemu je poslanik opozicije na vrlo teatralan način pokušao građanima da objasni šta je ovaj zakon.
Još jednom želim da građani prihvate donošenje ovog zakona kroz njegovu suštinu, a suština je u tome da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte i da time i pravno i formalno raspolažu njima.
Kao i mnogi građani, pratila sam ovaj predlog zakona od prvog njegovog izlaska i smatram da smo njime napravili prvi korak, odnosno zakoračili u oblast planiranja i gradnje. Stoga želim da postavim gospodinu ministru jedno pitanje. Ako je za pretpostaviti da ovaj zakon uređuje oblast nelegalne gradnje i time otvara mogućnost da se mnoge druge stvari na osnovu toga kasnije urede, ovim zakonom rešavamo i nagomilane probleme upravo u toj oblasti. Gospodine ministre, imam informaciju da, tako bar kažu graditelji, kako investitori, tako i graditelji običnim porodičnih malih stambenih kuća, za dobijanje građevinske dozvole, po važećem Zakonu, treba 364 dokumenta. Da li donošenjem ovog zakona mi zaista definitivno ulazimo u jedno dugoročno rešavanje problema u oblasti planiranja i izgradnje, odnosno da li se može brzo očekivati donošenje zakona kojim bi se procedure koje su se zaista do sada pokazale kao vrlo komplikovane i neracionalne, bile racionalne, bile motiv kako za investitore koji izlaze na tržište sa svojim građevinskim objektima, tako i za graditelje porodičnih stambenih zgrada? Ovo je pitanje koje nije bilo upućeno jedino meni kao republičkom poslaniku. I mnogi drugi poslanici su bili u situaciji da ih ljudi pitaju da li ovaj zakon znači brzi ulazak u donošenje i ovog drugog zakona. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. Prethodna govornica je upotrebila nekoliko uvredljivih izraza koji se odnose na našu poslaničku grupu, odnosno poslanike koji su govorili prethodno. Neću ih ponavljati da ja ne bih povredio Poslovnik.
Moram da kažem da je izrekla i nekoliko neistina, pre svega za činjenicu da ovaj zakon praktično ne pogađa privatne vlasnike, jer bi ona htela da zna na čijoj je to zemlji izgrađen objekat, a da se on nije protivio tome.
Poštovana koleginica bi trebala da zna da je izvršena restitucija, kao što još uvek nije, da bi se pokazalo da su mnogi objekti sagrađeni na tuđim imanjima, na tuđoj zemlji. Kada restitucija bude sprovedena do kraja, ti vlasnici kojima će ta zemlja biti vraćena naći će se u veoma nezgodnom položaju, odnosno oni će morati da tuži, kako sada u osnovnom zakonu stoji, bespravne graditelje koji su gradili na tim površinama.
S druge strane, ne štite se ovim zakonom prava izbeglica. Prava izbeglica ovim zakonom se umanjuju, jer neće imovina biti legalizovana, ali će morati da plate porez na imovinu koja će i dalje biti nelegalna.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
Dozvolite mi samo da kažem da ne smatram da je povređen član 107. Poslovnika, pošto se prethodni govornik nije izjasnio ni o jednoj poslaničkoj grupi, niti je navodila ime bilo koje političke stranke. Pošto je više različitih poslanika govorilo, ne možete sa sigurnošću znati na koga se to odnosilo, tako da ne smatram da je Poslovnik na bilo koji način povređen.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. Zadovoljan sam vašim odgovorom.
Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Siguran sam da mi u Narodnoj skupštini često koristimo instituciju Poslovnika da bi govorili o nečemu drugom. To je uradio i prethodni govornik. Koristeći javljanje po Poslovniku, pokušao je da izvrši repliku na govor koleginice Obradović.
Ni u jednom trenutku koleginica nije pomenula nijednu poslaničku grupu, ni poslaničku grupu kojoj pripada prethodni govornik. Ukoliko se prethodni govornik našao u grupi onih poslanika i onih poslaničkih grupa koji su govorili o onom EPP programu, a ne o suštini, što se SNS zaista trudi i držimo se suštine, a to je ono što interesuje građane Republike Srbije, onda je to problem prethodnog govornika. Ovde je jasna razlika između suštine, koju zastupa SNS i zastupa Vlada Republike Srbije, i EPP programa, pa ko se našao u tom EPP programu neka odgovara pred građanima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović, replika. Izvolite.

Ako pričamo o restituciji, moram da kažem sledeće: dok dođe na red restitucija kroz građevinsko zemljište, moramo prvo rešiti pitanje ogromnih vila u kojima žive funkcioneri opozicionih stranaka. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste vi povredili član 107. Poslovnika time što ste dopustili predstavniku poslaničke grupe da se suštinski na vrlo uvredljiv način odnosi prema poslanicima opozicije.
Dakle, ako opozicija kritikuje zakon, podnosi amandmane i ministar kaže da će prihvatiti amandmane, onda je uvredljivo za vas kao predsednika Skupštine, pa i za celu ovu skupštinu da dopustite da se diskusije tih poslanika, koji su podnosili amandmane i ukazuju na propuste u ovom zakonu, tretiraju kao EPP.
Mislim da je EPP program ono što govori poslanici vladajuće većine nekritički, hvaleći zakon i istovremeno tvrdeći kako treba prihvatiti amandmane, što samo dokazuje da, bez obzira što hvali ministar zakon, zakon nije dobar.

Uveren sam da nijedan od poslanika koji se na takav način obraćao, nije razmišljao o onim poslanicima koji na kritički način govore o zakonu. Svakako da to podržavam uvek. Narodna skupština i treba da raspravlja na takav način o tome.
Naravno da sam siguran da narodni poslanici koji su ulagali amandmane su ozbiljno razmatrali ovaj zakon.
Siguran sam da gospodin Babić nije mislio na te poslanike. Verovatno je mislio na neke druge.
Gospodin Nikolić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.