Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Samo da ipak iznesem stav Vlade. Nismo mi napravili nikakav otklon od EU. Mi od EU očekujemo, preko Evropske investicione banke, 500 miliona evra ove godine za mala i srednja preduzeća. Mi samo želimo da sarađujemo sa svima, i sa EU, i sa Rusijom, i sa Kinom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa svim zemljama. Svaka zemlja od njih može da nam da određeni doprinos.
Ne slažem se sa vašom ocenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer, ne zaboravite, zahvaljujući tom sporazumu Srbija ima bescarinski izvoz u EU, a 58% našeg izvoza ide na tržište zemalja EU. To je naše najveće izvozno tržište. Dakle, ne smemo biti isključivi. To samo hoću da kažem, kao što ne treba, možda, što ste vi kritikovali, da budemo vezani samo za EU, već treba da sarađujemo i sa Rusijom, Kinom, Emiratima. To je tako. Ali, ne treba sada da odbacimo tržište koje nam je najveće i gde smo prirodno. Dakle, treba samo da proširimo i da esperziramo našu saradnju i na druge. To i činimo. To hoću da podvučem.
Dakle, Vlada će i dalje sarađivati sa evropskim institucijama. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kada pogledate troškove i koristi, daleko su veće koristi, jer smo dobili odmah, još 2001 - 2002. godine, kada smo prvi sporazum napravili, da mi možemo bez carine kod njih da izvozimo robu, a mi tek postepeno ukidamo u roku od 15 godina carine.
Nisu tačne neke konstatacije za poljoprivredu. Nemamo obavezu od 2014. godine da svedemo carine za poljoprivredne proizvode. Naprotiv, to je odloženo dejstvo. To je rekao vaš kolega. Treba biti jednostavno balansiran i odmeren. Sarađivaćemo sa svima od kojih građani Srbije i svi naši regioni mogu imati koristi.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Kada sam govorio otoklonu prema EU, mislim na politički otklon. Inače, mi kao stranka i te kako želimo da sarađujemo, normalno i kada budemo uzeli tu odgovornost da vodimo državu, sa svim zemljama i na evropskim na ekonomskim principima, sa svim zemljama BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, koji sada neki od njih ulažu, ali mnoge od zemalja i EU nas uslovljavaju državnim integritetom da bi sarađivali sa nama i da bi mi ušli u EU.
Mi smo tu veliki kritičari, gospodine Dinkiću. Ne želimo da nas niko ucenjuje. Ta naša politička neutralnost poslaće jasnu poruku da smo interesantni za sve zemlje koje žele da ulažu u Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče i kolege narodni poslanici, zaista sam drugačije koncipirila početak moje diskusije, ali je veoma interesantna ova lažna distinkcija sa kojom se čitav dan nastupa sa pozicije opozicije, ako tako mogu da kažem, oko poželjnih i nepoželjnih tržišta, alternative EU ili nekog opozitnog odnosa prema tome što će neko ko nije iz EU investirati uopšte u Srbiju. To je prosto neverovatna zamena teza i smatram da je veoma štetna po Srbiju. Ne znam da postoje nepoželjna i poželjna tržišta, posebno u vreme ovako teških ekonomskih uslova i devastirane ekonomije, ako mogu da kažem, ispumpane i izduvane srpske ekonomije, da bismo sada ovde, čak moram malo da kritikujem i ministra u smislu njegovog apologetskog nastupa u kojem pokušava u dobroj nameri, pretpostavaljam, da objasni i opravda investicije koje dolaze sa ovih tržišta, a mislim da nema potrebe ni za kakvim pravdanjem. Ko ne razume potrebu dolaska investicija u Srbiju, taj zaista ne znam šta radi u politici, ni u parlamentu, ali dobro, to su sve legitimni spiritus momenti opozicije, kada nema drugih dovoljno dobrih razloga. Međutim, na ovu temu zaista ne mogu da poverujem da neko ima bilo šta protiv investicija.
Fokusiraću se na sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Zaista mislim da je važno zauzeti jedan afirmativni pristup, pre svega zbog građana Srbije i pojasniti zbog čega su ovi sporazumi značajni. Sporazumi sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su takođe veoma značajni, ali čini mi se da su ovde sporazumi sa Emiratima jedan strateški zaokret u nastupu srpske privrede.
Zaista moram da pohvalim, ovde je prethodni kolega poslanik govorio o zemljama BRIKS. Vrlo dobro se sećam 2007. godine. Tadašnji resorni ministar je govorio kao iznuđeni zaokret o tržištima BRIKS, a mi danas nemamo iznuđeni zaokret, nego imamo jedan aktivan nastup i aktivan pokret ove Vlade da pronađe prostor srpskim kompanijama i da unapredi, ako ništa drugo, ne ovim kompanijama, ali da unapredi ono gde imamo komparativne prednosti, a to je poljoprivreda.
Te komparativne prednosti koje bi trebalo, kako kažu poslanici iz Vojvodine, da budu pokretač razvoja Srbije, nažalost su takve da u Vojvodini, gde je zemlja takva da kada bacite dugme treba da rast kaput, ne raste, a oni koji mogu da nam pomognu da unapredimo agrotehničke mere su iz zemlje gde kada bacite dugme, ono potone u pesak pa ipak i te kako dobro...
Ako možete, gospodine predsedniče, da zamolite narodne poslanike, ne volim da se nadglasavam, pa čak i iz moje poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Dakle, trebalo bi da budemo skoncentrisani. Ovo su važne stvari. Direktno se odnose na budućnost građana Srbije, a evo i na koji način.
Dakle, ova vrsta ekonomske saradnje i tog zaokreta na tržišta koja su u ekspanziji, između ostalog, Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su, volela bih da obavestim građane o tome, na skali koju je uradio zaista renomirani vašingtonski institut za međunarodne finansije, rangirani već deset godina kao druga arapska ekonomija, ekonomija arapskog sveta i koja ima tendenciju napredovanja i dupliranja za 2014. godinu mnogih parametara koji čine ukupan BDP Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlja koja je uspela da za poslednjih 30 godina, od kada je pronađena nafta kao neki glavni izvor privrednog napretka, od jednog malog pustinjskog Emirata postane jedna izuzetno moderna i ekspanzivna zemlja, ekspanzivna pre svega u pogledu ekonomije, turizma, privrede, pa i namenske industrije.
Poljoprivreda je veoma mala. Poljoprivreda kod njih učestvuje samo sa 0,8% u ukupnom društvenom bruto društvenom proizvodu, što je takođe veoma značajno za nas, jer ako za jednu Srbiju nije važno da bude na mapi investicija zemlje koja ima tendenciju ozbiljnog rasta BDP u idućim godinama, onda ne znam šta je važno.
Dakle, htela sam samo ovih par stvari oko Ujedinjenih Arapskih Emirata da kažem da bi ljudi zaista znali o kakvoj se značajnoj svetskoj ekonomiji radi, a svakako nemojte da zanemarite ni jedan drugi aspekt o kojem se veoma malo govori, a to je činjenica da ekonomski odnosi i prisustvo kapitala daleko najbolje amortizuju sve potencijalne i bezbednosne izazove i rizike kojima mi nismo imuni na njih s obzirom na našu geopolitičku i geostratešku poziciju.
Zbog toga mislim da prisustvo kapitala iz Arapskih Emirata, koji je takođe veliki partner i SAD, i te kako može da doprinese i jednoj, da kažemo, stabilizaciji i nekih drugih i bezbednosnih i političkih, a ako hoćete, ekonomskih, pa i kulturnih momenata. Zašto i to ne istaći.
Što se tiče samih sporazuma koji su vezani za poljoprivredu i za namensku industriju reći ću samo nekoliko stvari, koje, čini mi se, nisu pomenute, neke i jesu. Što se tiče namenske industrije, dosadašnji odnosi naše dve zemlje zaista predstavljaju dobru osnovu za razvoj i intenziviranje te ukupne bilateralne saradnje, a tamo gde je bilateralna saradnja dobra, ona direktno vodi uopšte boljoj poziciji u multilateralnoj saradnji i ta vojna ekonomska saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koliko sam ja dobila informaciju, uspostavljena je 1983. godine, ali je u dosadašnjem periodu bila izuzetno skromna i uglavnom se svodila na vojno-ekonomsku saradnju u organizaciji preduzeća "Jugoimport SDPR" i naravno neko sporadično učešće naših vojnih lekara na simpozijumima i u tom dakle smislu je postojala saradnja.
U ovom trenutku saradnju u oblasti odbrane moguće je razvijati prvenstveno u oblasti vojno-ekonomske saradnje, ali i kroz vojne i druge oblike saradnje, s obzirom da je zahvaljujući jednom nasleđenom dobrom imidžu i reputaciji Srbije u ovoj oblasti, Srbija je i dalje spremna da odgovori svim zahtevima školovanja i usavršavanja u vojno-obrazovnim institucijama Republike Srbije, za koji postoji interes Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Dobila sam podatak da je nakon potpisivanja Sporazuma o međudržavnoj saradnji i Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Sporazuma između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane, pa zatim i zajedničke izjave o strateškom partnerstvu i Ugovora o zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema "Alas" između preduzeća "Jugoimport SDPR" i "Emirat sedvant risrč end tehnolodži holding LLS" otvaraju se mogućnosti za saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa kada su u pitanju namenska industrija i sektor bezbednosti, a pre svega odbrane.
Ono što treba naglasiti u ovom segmentu, a odnosi se i na poljoprivredu i na svo drugo što je pobrojano u sporazumima to su izuzetne finansijske mogućnosti kupaca Ujedinjenih Arapskih Emirata, te će ovo tržište biti predmet i posebnog interesovanja i nastupa preduzeća naših renomiranih preduzeća iz ove oblasti, pre svega "Jugoimport SDPR" i privrednog društva "Zastava oružje".
Još jedna stvar koja je vezana za poljoprivredu, a čini mi se da je ovde bila nekoliko puta na meti predstavnika nekih opozicionih stranaka, je sledeće – te sporne nedoumice oko zakupa. Razumela sam šta su ključne primedbe. Ono što sam shvatila i što bih volela da podelim sa građanima, pa ako nije tačno neka kažu, da jedino poljoprivredno zemljište koje jeste predmet zakupa jeste 2.982 hektara koje je koristilo Gazdinstvo "7. jul" iz Surčina, a koje je u sklopu PKB, a za čiji zakup se do sada državi nije plaćao ni jedan jedini dinar. Predugovor predviđa zakup od 2.982 pomenuta hektara zemlje po ceni od 250 evra po hektaru godišnje, što predstavlja, koliko sam shvatila, izuzetno visoku cenu, s obzirom na to da se radi, nisam stručnjak ali sam razumela, o kategorizaciji zemljišta. Postoji prva i druga, a ovo su treća i četvrta kategorija zemljišta, dok je prosečna cena zakupa u Srbiji u prošloj godini iznosila 180 evra po hektaru. To su zvanični podaci i oko toga nema dvojbe. Prema tome, pobijeni su navodi svih onih koji kažu da je prosečna cena zakupa 500 do 600 evra po hektaru. Sva ostala državna zemlja koja je do sada korišćena u zakup uključujući i 16,5 hiljada hektara, koje su koristili kombinati obuhvaćeni predugovorom, biće izdati, ako nisam u pravu molim vas da me demantujete, isključivo vojvođanskim paorima, a ne kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
To su stvari oko kojih se i te kako zloupotrebljavala, možda i neznanje javnosti, a možda to nismo dobro predočili javnosti, ali to su činjenice. Ako to nisu činjenice, dajte dobru argumentaciju da nisu.
Prisustvo stranog kapitala u pogledu posedovanja srpskih oranica, koje je takođe postavljeno kao pitanje, je zaista neverovatno u situaciji u kojoj najviše zemlje u Vojvodini poseduju Mađari, Hrvati, pa onda, kao što je koleginica pomenula, Irci u Somboru. U Vojvodini danas blizu 25.000 hektara drže stranci. Onda mi nije jasno jedna čudna sugestija koleginice iz jedne opozicione stranke koja kaže – molim vas, gde je tu reciprocitet u odnosu na Srbiju i građane Srbije? Zaista se slažem za reciprocitet. Čudno mi je da takva vrsta apela nije postojala u onom trenutku kada je jedna naša veoma bliska susedna država, koja nam je veoma slična po veličini i nekim kapacitetima, možda nešto manja, a to je Hrvatska, pa i Mađarska, nisam čula apel za otvaranje tržišta i reciprocitet koji bi i te kako trebao da postoji između naših kompatibilnijih privreda nego što je to slučaj sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Da ne govorim o toma da su brojna poljoprivredna preduzeća, možda je neko i pomenuo, u vlasništvu i te kako kontraverznih biznismena, kako se to kaže, i onih koji su danas na udaru i potpuno zasluženo borbe protiv korupcije i kriminala. Prema tome, to su činjenice o kojima se malo priča. Priča se o kritikama radi kritike. To nikada neću podržati, posebno kada se radi o unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji.
Moram da se osvrnem, sada sam se setila toga, možda ne bih ni rekla, na to kako neki lični odnosi i lična inicijativa su dovele Ujedinjene Arapske Emirate koji će odavde da izvuku ne znam kakvu korist, a mi ćemo zbog toga trpeti ne znam kakvu štetu. Oni koji ne poznaju relaciju u međunarodnim odnosima mogu tako da govore. Arapski svet je specifičan svet, specifičan po nivou svoje političke kulture koja je zasnovana pre svega na uvažavanju, ličnom poverenju i ličnom poštovanju. Iz svega toga i samo iz toga proističe i poverenje u poslovnom ambijentu, poslovanju i u biznisu. Srećna sam i zadovoljna što je gospodin Vučić kao potpredsednik Vlade razumevajući to uspostavio dobre kontakte i zahvalna svima onima iz Vlade koji su to prepoznali, između ostalog i prisutnom ministru, i ispratili tu vrstu podizanja ukupnog bilateralnog odnosa između naše dve zemlje i otvorili mogućnost da Srbija u budućnosti postane respektabilan partner zaista ogromnim tržištima u ekspanziji. Zbog toga ćemo apsolutno podržati sve ove sporazume i zbog toga mislim da bi jedna vrsta dobre većine u ovoj skupštini trebalo da podrži. To je direktno u interesu građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas sporazumi kao što smo pričali čitavog dana o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Ruske Federacije.
Sve investicije koje dolaze u Srbiju ne gledajući sa koje strane dolaze su dobro došle u vreme ekonomske krize. Možda je potrebno istaći ekonomsku saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zato što je to jedna od najbogatijih zemalja na svetu i zato što ima veliki kapital koji želi da ulaže.
Danas potvrđujemo sporazum o saradnji u 13 oblasti između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i o tome su govorili kolege poslanici, odnose na industriju, privredu, poljoprivredu, infrastrukturu, ali najviše pažnje je privuklo u javnosti ulaganje u poljoprivredu i ovaj sporazum o poljoprivredi je preduslov za realizaciju ugovora sa "Al Dahrom" i u tom predugovoru je predviđeno da se određena poljoprivredna zemlja kupi, a određena da se uzme na određeno vreme u zakup.
Većina poslanika je danas govorila upravo o tome. Da li treba da prodajemo našu zemlju? Da li treba da pravimo razliku da li kupuju našu zemlju poljoprivrednu hrvatski investitori i mađarski investitori, da li su to investitori iz Emirata? Principijelni stav DSS je da ne treba da prodajemo naše resurse. Da treba da ulažemo u poljoprivredu, da treba da jačamo našu domaću proizvodnju. Zašto? Kao što ste vi uvaženi ministre rekli da su Emirati spoznali da pored nafte treba da ulažu u hranu i vodu, tako i mi treba da hranu kao geostrateški faktor istaknemo i da primarnu proizvodnju razvijamo kod nas.
Ako se osvrnemo na poljoprivredu i na prodaju zemlje jedno pitanje koje se meni nametnulo dok sam se pripremala za ovu sednicu, mada vi ste već danas dali odgovor, a to je pitanje restitucije. Ako uvažavamo jednog značajnog investitora koji dolazi da ulaže u Srbiju, ako previdimo, drago mi je da nismo prevideli u ovom slučaju tj. da zemlja koja se prodaje Emiratima nije deo restitucije ministre, onda, želela sam jednostavno da spomenem to iako ste već dali odgovor, jer to bi bilo važno jer bi dovelo do komplikacija značajnih u tom sporazumu.
Još jedno pitanje koje danas nismo spominjali, a mislim da je značajno, to je pitanje GMO. Mislim da trebamo pred ugovorima ili ugovorima oko prodaje preduzeća i njihovih delova da predvidimo, da tražimo garanciju da se neće proizvoditi GMO kulture na ovim površinama koje će oni zakupiti ili kupiti.
Još jedan od sporazuma koji je danas na dnevnom redu, to je i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane. To je zaista za svaku pohvalu. Potpisivanje ovog predugovora, o kome ste i vi govorili, drago mi je da smo tu prepoznali i ja sam i u svom izlaganju izdvojila kao najznačajniji, a to je da je potpisivanje predugovora o odbrambenoj industriji u vrednosti od 220 miliona dolara za razvoj sofisticiranog raketnog sistema što podrazumeva istraživanje i razvoj, izuzetno važno za nas gde će biti uključeni naš vojno-tehnički institut, gde će biti angažovano da naše firme, poput "Utve", "Krušika", "Teleoptika".
Na kraju, jer već ceo dan pričamo i zaista ne želim da se ponavljam i ono što su moje kolege pričale, iskreno se nadamo da investicije koje su ovim međunarodnim sporazumima predviđene da dođu u Srbiju da će doći, jer su nam potrebne, da treba da razvijamo našu privredu, našu poljoprivredu, i da investicije koje budu pristigle nećemo iskoristiti samo za neke kratkoročne i da ne bude samo neka kratkoročna finansijska injekcija, nego da će biti uložene u te dugoročne, naše neke projekte i u dugoročne ciljeve. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, uvaženi ministre, ne znam zašto mi nije čudno da kolege i koleginice koje su ceo dan kritikovali predložene zakonske akte, odnosno set zakona i iskazivali nepoverenje, večeras ih nema ovde, da saslušaju druge, a ništa nam nisu ponudili kao rešenje.
Cela popodnevna diskusija se svodila otprilike na pitanje poljoprivrede i ulaganje Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu, a pred nama je ceo set zakona, pre svega ekonomskih, kao i bezbednosnih i zakona koji se odnose, odnosno sporazume koji se odnose na trgovinsku saradnju.
Niko jednom jedinom rečju nije pomenuo sporazum o ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohotke, niko nije pomenuo sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja. To su neke teme koje nisu bile poslanicima opozicije u tom trenutku interesantne. Iskoristili su priču o poljoprivredi i Vojvodini.
Mislim da sva ta ulaganja koja ćemo uraditi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti na celoj teritoriji Republike Srbije. Nadam se da više nećemo gledati u nebo da vidimo kakvi će nam biti prinosi naših poljoprivrednih kultura, no da ćemo uraditi, pre svega, navodnjavanjem melioraciju svih poljoprivrednih područja. Nadam se i centralne Srbije i ubeđen sam da hoćemo.
Takođe, priča celog dana je bila o zakupu, prodaji zemlje. Niko nije pomenuo da se tu radi i o kupoprodajnim ugovorima, o dugoročnom zakupu i o koncesiji po bod sistemu – izradi, koristi, vrati. Niko ni o tome nije pričao.
Koleginica Jadranka je pričala, pre svega, o bezbednosnoj saradnji, a to je jedan veliki sporazum. Ne samo zato što ćemo uposliti naše industrijske kapacitete koji rade u sistemu naoružanja i odbrambene tehnologije, nego ćemo i školovati, nadam se i vršiti vojne obaveze studenata i đaka vojnih škola iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Vrlo malo se govorilo o ekonomskoj saradnji i o sporazumu ekonomske saradnje. Tu je ceo jedan set između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti industrije i privrede, ulaganja, carine i poreza, finansija i bankarstva, transporta, logistike i odgovarajućih infrastrukturnih oblasti i oblasti nekretnina.
Kada već govorim o svim ovim sporazumima koje ćemo sigurno usvojiti i za koje će SNS glasati, treba pomenuti i sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o bankarskom kreditu za poboljšanje situacije u našoj železnici, kao i zakon o potvrđivanju ugovora o ratifikaciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.
Bez razvijene infrastrukture, bez razvoja saobraćaja nema ni napretka u privredi. Dalje ne bih dužio, jer mislim da smo svi dosta govorili i zborili. Hvala.