Želim da reklamiram povredu Poslovnika jer je pogrešno protumačeno moje tumačenje. Nisam pričao o tome da je na Odboru za prostorno planiranje bilo 7:5, već na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo je bilo glasanje 7:5.

Hvala.
Da li se javlja za reč još neko od ovlašćenih predstavnika? (Ne.)
Ovim smo zaključili listu ovlašćenih predstavnika.
Reč ima ministar Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, već dva dana smo razgovarali o jednom zakonu koji je došao u skupštinsku proceduru i koji će rešiti mnoge probleme trenutno u Srbiji. Ne može sve probleme rešiti, ali će jedan veliki deo problema rešiti. Rekli smo da ima 700.000 podnetih zahteva koji su regularni, a ipak nije ništa urađeno da se problem razreši. Zašto? Nema narod pare, ne može da plati. To je jedan od osnovnih razloga za ovih 700.000 slučajeva. Ovim zakonom neka rešimo 700.000 ovih slučajeva, to je ogroman pomak.
Ponavljam, mnogi su kritikovali, razgovarali, pričali, imali su priliku da ove probleme rešavaju kako im je bilo volja. Sećam se, sličan zakon je doneo profesor Šumarac kada je bio ministar, kada je rečeno da će to biti rešeno. Tri puta gospoda iz vladajuće jedne stranke, koja je ovde danas najviše i govorila o ovom problemu, donela je zakon i stanje neupisanih objekata u katastar nepokretnosti se povećavao. Posle svakog zakona sve je bilo više nelegalnih objekata.
Što niste rešili problem? Mi pokušavamo da ovaj problem razrešimo. Tačno je da su mnogi učestvovali. Rekao samo i to je istina, da su amandmani prihvaćeni. Ali, mnoge političke partije su ponovile skoro sve isti amandman. Mi smo uticali da se to prihvati koliko je god moguće.
Tačno je da treba novi zakon o planiranju i izgradnji i nije dobro što se o tom zakonu priča i nije dobro što je protiv ustavan, i to svi znaju, nije dobro što je sada u Srbiji blokirano građevinarstvo do donošenja novog zakona. Svi ga čekaju, gospodin Antić je potpuno u pravu, kada je objasnio da sada svi čekaju taj zakon i ne traže dozvolu. Moramo zato da ga ubrzamo.
Gospodo narodni poslanici, pozivam sve poslaničke grupe neka daju svoje predstavnike, da zajednički radimo taj zakon. To je zakon broj jedan sada u Srbiji koji treba da se donese. Dođite, uključite se. Nemojte samo kritikovati. Ova Vlada ima dobre namere, i vi imate dobre namere. Hajde da se negde nađemo i da o tome razgovaramo. Hajde da napravimo jedan zakon koji će da traje 20, 30 godina, kao svuda u svetu, a ne da ga menjamo, kako ko na vlast dolazi menja ključni zakon.
Drugo, napadali su me ovde neki da sam izneo neistine da su neki objekti rađeni nelegalno. Nije tačno. Ne može da se otvori most sa potvrdom da može da se uradi probno opterećenje mosta i da sad stoji u funkciji već nekoliko godina. Ne mogu bez upotrebne dozvole da se rade objekti most na Dunavu, most na Savi, most na Tisi, ne mogu, to morate da shvatite. Nisam ja to rekao napamet, to su zapisnici inspekcija. Izneo sam za neke objekte istinu. To su zapisnici inspekcija koje su naložile rušenje. Rešenja su izvršna. Hoću da zamolim da nalazimo rešenja, da ne dođe do toga.
Neki narodni poslanici su me kritikovali, neću sad da ih nabrajam jer imaju mnogo funkcija, pa im ja ne zameram. Kada jedan narodni poslanik koji sedi u parlamentu je glavni za privredu tog grada, pa je glavni za investicije tog grada i za puteve tog grada i sedi svaki dan ovde u parlamentu, taj grad cveta privredno, sigurno, infrastrukturno i u putnoj infrastrukturi nema problema.
Tačno je da sam ja rekao da je tamo crnogorska mafija radila objekte. Voleo bih samo da mi neko da podatak koliko Šarić ima tamo objekata na koje čije ime. Nisam napamet rekao, ovo su krivične prijave, gospodo, koje su tu, to piše. To su nalazi inspekcijskih službi i ostali. Naravno, ćuti neko. Nemojmo bar pričati priče, ministar je rekao neistinu. Nije tačno.
Tačno je da su neki kritikovali novi zakon što će građevinska dozvola biti besplatna u startu. To mora, to je svuda u svetu. Vi ako hoćete da platite dažbine za neke objekte, npr. dažbina je pet miliona evra za izgradnju nekog objekta za infrastrukturu koja će se uraditi, voleo bih da mi neko objasni – kako će investitor da plati pet miliona evra ako nije dobio građevinsku dozvolu, da ode u banku i da dobije papire iz banke da je ušao u investiciju i da ga banka podrži u investiciji? Znate li ko to može da donese? Narko diler, švercer, neki tajkun, u torbi pet miliona i da to uplati.
Tačno je da građevinska dozvola u startu ne košta, ali u toku gradnje se mora isplaćivati ovo o čemu smo govorili. Tačno je da građani moraju da shvate, nije ovaj porez na imovinu veliki, ali kada ga svi plate, to je ogromna suma novca. On zamenjuje ono za infrastrukturu pojedinim opštinama i gradovima i to su veliki prihodi za svaku opštinu i grad. Od toga će se graditi infrastruktura.
Ponavljam, SPS je dao dobre amandmane i popravili smo, SNS, svi ste dali, neću da kažem, i DS je dao. Ponavljam, na iste stvari ste reagovali svi: LDP, DSS, PUPS. Iste stavove su imali u odnosu na neka pitanja ključna i mi smo to prihvatili, smatrajući da je to jedinstveno iz ovog parlamenta.
Tačno je da ćemo mi kroz ovo nešto uraditi dobro, obradovati mnoge građane u Srbiji, da će upisati svoje objekte, 80% svih objekata od milion i 300 hiljada imovinski nisu sporni, ali ljudi nemaju pare, to sam i rekao u startu. Znači, 20% nešto sporni, a na primer 10% imaju neke veće sporove i oko toga možemo razgovarati.
Tačno je da je nečiji deda prodao plac, ima ugovor, a unuk sad kaže daj hiljadu evra pa ću doći na sud, ako ne daš hiljadu evra neću da dođem da se pojavim da to potpišem. Sad onaj pita, stotine ljudi dolaze u Ministarstvo, pa šta da radim da li da mu dam? Kada se posle javi drugi, treći rođak, pa i četvrti, pa svi po nešto traže. Ugovor je zvaničan, overen u sudu, rešeni imovinsko pravni odnosi, ali oni sada da bi došli na sud, onaj traži iz Amerike da dođe ali da mu plati kartu, da mu plati troškove, da mu plati ovo, pa će doći kada dođe na godišnji odmor, a sud zakazao ročište, na primer u zimu, a on kaže ja mogu da dođem u avgustu, pa kaže sud ne radi u avgustu.
Znači, to su ti problemi. Zato smo pokušavali sve to da dovedemo u red. Zato vas molim, podržite nas, a zajednički da radimo, što pre, ovaj drugi zakon, koji će biti ključni i mi ćemo polako uvoditi u regularne tokove gradnju u Srbiji. Nemojmo sada da kažemo da bilo ko ovde nije bio, svi su bili na vlasti. Nelegalni objekti su rasli. Ljudi, dođu, kaže rekao mi onaj tamo, ma guraj, gradi, nema problema. Promeni se partija onaj drugi kaže - nema šanse, idi sada nek ti oni to upišu. Ali, mi hoćemo sada da upišemo za sve one gde je to moguće i gde imovinski ništa nije sporno, tih 80%, imaće sva prava.
Shvatite nešto, nije normalno da teramo ljude da prave projekat objekta napravljenog pre 30-40 godina. Nije normalno da ga nateramo da mu neko radi statiku i da mu uzme nekoliko stotina evra, a mi ne znamo, niko ne zna šta je u tom objektu ugrađeno. Nije normalno da čovek uzme samo gabarite i da mu nacrta nešto bezvezno i da on ide da traži saglasnost i na to. Tačno je da će u novom zakonu, koji se priprema, građevinska dozvola se dobiti do 30 dana i tačno je, da, na jednom šalteru. To traži Evropa, to traže svi, i mi bez toga ne možemo ništa da radimo ni sa Svetskom bankom, ni evropskom investicijom, ni sa ostalima.
Ne treba da tražite saglasnost od vojske ako u tom gradu nemate kasarnu, nemate nijednog vojnika. Zamislite nemate nijedan vojni objekat i vi idete da tražite saglasnost od vojske i one se vama smeju, ali čekate 60 dana, 70 dana da neko sedne da nešto napiše. Vi tražite saglasnost od vodoprivrede, a nemate reku u tom gradu. Oni kažu – mi nemamo reku nijednu, to je naselje. Onda oni kažu, dobro, morate da donesete isto kao da ste pored Dunava. Sada, naravno, to su suvišni papiri. Mi se od toga moramo odvići i da to rešimo zajednički. Mi to moramo da uradimo jer prvi smo u Evropi sa brojem nelegalnih objekata.
Nemojte se buniti. Dajte, da to uvedemo u red, da podvučemo crtu i da kažemo – od danas mora da bude regularno sve. Koji je problem inspekcijske službe? U čitavoj državi inspektori ne rade svoj posao i svi zajednički moramo, ili da ih menjamo i da dovedemo neke druge.
Predsednik Srbije i ja smo bili na Goliji da otvorimo neki put koji je tamo napravljen da se izađe iz Raške i Novog Pazara na Goliju i to je završeno. Inspektori svi su tu. Da li vi verujete da je, evo za šest meseci napravljeno preko 300 objekata gde je planiran parking, hotel, skijalište, ski staza, to je krenulo stotine odjednom da se zida. Vi sad nemate gde ni hotel, ni žičaru, ni bilo šta i jednostavno niko sad ne da, a inspektori su sve to blagoslovili. Niko nije izlazio na teren, svi su rekli – u redu.
Ne znam zašta nam služe takvi inspektori? Šta će nam u opštini inspekcijska služba ako dozvoljava gradnju. U pravu su ovde neki narodni poslanici kad su rekli – kuća se ne pravi za tri dana. kako je moguće da neko dođe na vlast pa zida kuću tri godine. Vi mirno gledate, niste ga nigde prijavili, nijedan inspektor nije izašao, niko ga nije upozorio ništa i sad mu vi tražite neku imovinu koja je vaš deda, otac prodao čoveku korektno i on je to napravio. Nemoguće je da nam neko dođe u dvorište da vam napravi kuću na vašu imovinu i da vi ne reagujete 20 godina. Znači, da to nije nešto u redu, da je to plaćeno, a sad neko novi hoće nešto da dobije, da dobije neki dinar.
Prema tome, moramo biti veoma obazrivi da ovaj problem rešimo, završimo i da imamo neki redu u Srbiji, a na inspekcijskim službama moramo da poradimo, jer bolje da ih nemamo, nego da ih imamo, a da rade ovo što rade.
Hvala svima vama na diskusijama koje ste imali. Vidi se da je dobra volja bila mnogih da se ovo dovede u red. Meni je drago bilo da su mnogi veoma ozbiljno shvatili ovaj zakon i o njemu razgovarali, ovde u parlamentu gde je i mesto da se razgovara o tome.
Zato vas molim da malo uključite vaše predstavnike, da nam pomognu, da napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji i da i to pitanje razrešimo i da onda imamo jedan dobar zakon i kada dođemo u parlament, da imamo manje problema.
Ako imate stručnjake koji se u to dobro razumeju, a video sam ovde, mnogi kritikuju, kažu, ništa ne valja, poziv za njih neka se uključe u rad.
Ovaj zakon koji je bio na raspravi je odobrilo i dalo pozitivna mišljenja 26 državnih institucija koje su za to nadležne. Niko nije dao negativno mišljenje. Neki su dali, onda smo mi to doveli u red i oni su potvrdili da je to sve u redu. Ako sve naše institucije daju za nešto pozitivno mišljenje, a vi sada kažete da to ništa ne valja, onda je u pitanju, u kakvoj mi to državi živimo.
Mislim da smo mi jedna ozbiljna država, da smo mi jedan ozbiljan parlament, da imamo ozbiljnu Vladu, nemamo bolju, možda na nekim izborima dobijemo bolju, ali ova je najbolja, jer ju je narod izabrao. Kada budu neki drugi izbori, možda dođe neka bolja, možda ova bude ponovo izabrana u istom odnosu.
O tome će građani, ali nemojte da kažemo, ništa ne valja, ako su sva naša ministarstva i sve naše institucije, zakonodavstvo Vlade Srbije, svi koji postoje relevantni za ovakve zakone, dali pozitivno mišljenje.
Da nije bilo pozitivnog mišljenja, ne bi moglo da se izađe na Vladu.
Sada mi kažemo, ništa ne valja, u Srbiji ne valja ništa, moramo od nule da pravimo državu. Ovo je loša poruka svetu.
Vi sada mene ovde pitate o katastru na Kosovu. Nemojte nam svima stajati na tu ranu koja je za svakog normalnog čoveka u Srbiji, otvorena rana i sada je mi posolimo, šta to mene pitate, jer vi znate da to ne može niko da reši i da su mnogi pokušavali da reše, a nisu, pitanje katastra na Kosovu.
Nadam se da ćemo u nekoj budućnosti učiniti sve što može i da bude što povoljnije za Srbiju.
Na samom kraju, želim da vam se zahvalim svima. Nemojte se ljutiti, ni ja se na vas ne ljutim. Mi smo dobro sarađivali, razgovarali, a opozicija uvek kritikuje i to je normalno. I ja sam bio opozicija, ja sam vas kritikovao, jako dobro i ja sam zadovoljan kako ste vi diskutovali i nema ljutnje.
Nadam se da su kritike dobronamerne, da popravimo neke stvari i da budu još bolje.
Hvala vam puno i nadam se da ćemo u raspravi o pojedinostima sve ovo dovesti u red i da ćemo posle toga imati neka rešenja u Srbiji.
Još jednom hvala i želim da zajednički napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji.
Svi koji imate ideje, dođite kad god hoćete, da napravimo jedan dobar zakon.

Hvala gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 14,00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7, 8. i 9. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, brigadni general Ljubomir Nikolić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Jasmina Roskić, načelnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima po tačkama od 4. do 9. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste u materijalu dobili detalje. Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije odobrenju državnog izvoznog kredita Vlade Republike Srbije; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i Predlogu zakona o Potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Dinkić, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ovde pred vama set zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma kao i predloge za ratifikaciju pojedinih ugovora o kreditima za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Krenuo bih od međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, s obzirom da su čak četiri sporazuma pred vama ovde na dnevnom redu, a koji se odnose na našu saradnju sa ovom zemljom. Moram da kažem da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja na svetu, da ima jedan poseban investicioni fond od 1,3 triliona američkih dolara koji služi za investiranje u projekte širom sveta i da smo uspeli da napravimo sa njima, sa jedne strane prijateljske odnose, a sa druge strane smo pokrenuli razgovore o brojnim ekonomskim projektima.
Ovaj međudržavni sporazum reflektuje sve ono što smo od početka formiranja ove Vlade do sada sa njima dogovorili ka oblasti saradnje. Radi se o čak 13 različitih oblasti saradnje. Vidite da je to od ekonomije do sporta. Upoznaću vas sa najvažnijim detaljima ovog međudržavnog sporazuma i nagovestiti šta će slediti nakon, nadam se jednoglasne ratifikacije u ovom parlamentu, jer smatramo da je ovo koristan sporazum za čitavu Srbiju.
Najpre smo, kao što znate, krenuli da sa njima razgovaramo u saradnji u oblasti poljoprivrede. Nakon, što se nadam da ova Skupština ratifikuje međudržavni sporazum, steći će se uslovi za potpisivanje konkretnog ugovora sa njihovom vodećom poljoprivrednom kompanijom "Al dahrom", koja se već predugovorom koji smo potpisali, obavezala da investira 400 miliona dolara u srpsku poljoprivredu.
Najpre, oni bi preuzeli, zajedno sa Vladom Republike Srbije, imali bi zajednička ulaganja gde bi oni vodili menadžment u osam poljoprivrednih kombinata, kod kojih je raskinuta privatizacija u prethodnom periodu i koji se nalaze u dugovima od nekih 30 miliona evra u ovom trenutku. Imali bi poslovno-tehničku kooperaciju sa vojnom ustanovom "Karađorđevom". Dakle, u tom slučaju ne bi bilo niti zajedničkog ulaganja niti rente zemlje, već bi to bio ugovor o poslovno-tehničkoj kooperaciji.
Osim, da kažem, od nekih detalja, ovih osam kombinata plus vojna ustanova "Karađorđevo" su do sada obrađivale negde 30 hiljada hektara zemlje. Međutim, 16 hiljada hektara je bila državna zemlja, za koju oni mahom nisu plaćali nikakv zakup državi. Tih 16 hiljada hektara nije ušlo niti u predugovor, niti će ući u finalni ugovor sa Emiraćanima, jer je Vlada Republike Srbije odlučila da ovu državnu zemlju da u zakup vojvođanskim paorima, kompletnu, svih 16 hiljada hektara, sve što je bilo pod zakupom do sada, biće dato na licitaciji paorima u Vojvodini.
Što se tiče imovine koja je predmet budućeg ugovora, na osnovu međudržavnog sporazuma, jedan deo ovog zemljišta je u vlasništvu tih kombinata, to je negde oko sedam hiljada hektara. Jedina zemlja koja će se davati u zakup ovog sporazuma je zemlja dela "PKB", 7. Jula, iz Surčina. Negde oko tri hiljade hektara će biti predmet zakupa i oko tri hiljade hektara zemljišta u "Karađorđevu" će biti predmet poslovno-tehničke kooperacije.
Otprilike, transakcija koja će ići ka državnom budžetu je u vrednosti od oko 100 miliona evra, jer će to biti njihov ulog u ove firme, a još dodatnih 200 miliona evra, govorim sad u evrima, će biti investirano u osposobljavanje sistema za navodnjavanje na tim parcelama, za kupovinu nove opreme i za obrtna sredstva. Dodatnih 100 miliona će biti investirano u izgradnju pet fabrika za proizvodnju stočne hrane koja će biti locirano na tim lokacijama.
Osim toga, mi smo od Fonda za razvoj Abu Dabija, Abu Dabi razvojnog Fonda, zatražili dodatna finansijska sredstva pod povoljnim uslovima na dugi rok za investicije u infrastrukturu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u čitavoj Srbiji. Tih 100 miliona dolara bi bilo korišćeno u ovoj godini, a oni su nagovestili da bi mogli svake godine po 100 miliona dolara da nam daju za te namene. Ideja je da pokrenemo masovne javne radove, da najpre očistimo postojeću mrežu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, koja je mahom sada izgrađena u Vojvodini, da takođe projektujemo kanale i u centralnoj Srbiji, jer za sada naša vodoprivredna preduzeća nemaju projekata za centralnu Srbiju, trebalo bi uraditi te projekte u slivovima pre svega Morave i Dunava. Trenutno postoje projekti samo za Mačvu i Mačva je već sada uključena u ovaj sadašnji predlog.
Ideja je da u naredne tri godine pokušamo da što veću površinu zemlje stavimo pod sisteme za navodnjavanje, kako ne bi zavisili više od klimatskih promene, kako nam se ne bi desilo ovo što se desilo prošle godine, gde je suša uništila rod brojnih žitarica, kukuruza, pre svega, jer na parcelama koje su se navodnjavale prinos je bio 12 tona po hektaru, a tamo gde nije bilo navodnjavanja ili nije bilo nikakvog prinosa ili je bilo maksimalno dve tone po hektaru. Dakle, šest puta su veći prinosi kada se navodnjava.
Ova sredstva od Razvojnog fonda Abu Dabija biće korišćenja i za tzv. "elektrifikaciju njiva", odnosno dovođenje nisko-naponske mreže do parcela, kako bi mogao da se koristi jeftiniji i čistiji izvor goriva, znači, struja za pokretanje ovih sistema za navodnjavanje. Ali, naša ideja je bila i to smo sa Emiraćanima pričali, da osim ovih javnih radova, omogućimo i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, farmerima, seljacima, da mogu da dobiju dugoročna sredstva da sami kupe opremu za navodnjavanje, ali ma koju drugu opremu u poljoprivredi. Tako da, od ovog ukupnog fonda, jedan deo će biti namenjen isključivo za dugoročne kredite na deset godina za individualne poljoprivrednike, za kupovinu opreme. Ideja je da ove godine vidimo kako ćemo ta sredstva realizovati, da onda ukoliko, ja se nadam, to bude uspešno produžimo tu saradnju i za naredni period.
Što se tiče drugih projekata koje imamo sa Emiratima, pred vama je i Predlog zakona o Potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane. Kao što znate, prvi potpredsednik Vlade je već zaključio određene predugovore iz oblasti odbrambene industrije. Radi se o ugovorima vrednim 220 miliona dolara. Uglavnom, ono što Emiraćani žele od nas, nije da kupuju oružje koje mi trenutno proizvodimo, žele da ulože u istraživanje i razvoj, kako bi proizveli sofisticiranije sisteme odbrambene, kao što su raketni sistemi "Alla signora". Dakle, navođenje raketa koja imaju domet do 50 kilometara.
Na ovaj način će se zaposliti i VTI i naša nauka kako bi mogli da sredstvima, koja Emiraćani ulože, proizvedemo i nešto što je vrednije od npr. municije koju sada konvencionalno izvozimo. Naravno, treba i dalje izvoziti municiju, ali mislim da je jako važno da se ulaže u nauku i u razvoj. Upravo je to interes Emiraćana.
Kada su neki pitali šta će Emiratima toliko naoružanje, mogu samo da vam dam jedan podatak koji smo gospodin Vučić i ja saznali u razgovoru sa princom šeikom Muhamedom. Suštinski, oni kupuju, recimo, za 20 milijardi dolara godišnje avione F16 od Amerikanaca. Kad smo ih pitali šta će im toliki avioni, oni to poklanjaju po čitavom arapskom svetu, od Bliskog Istoka do severa Afrike. Dakle, oni su veliki donatori, tako da će najveći deo ovog naoružanja završiti u nekim drugim zemljama. To je suština, ali za nas je najvažnije da mi to prodamo.
Dakle, samo saradnja u poljoprivredi je pola milijarde dolara. Saradnja u vojnoj industriji je za sada 220 miliona.
Ono što mi imamo nameru da uradimo je, ako ova Skupština potvrdi međudržavni sporazum, da već do kraja ovog meseca potpišemo obavezujući ugovor sa "Al Dahrom". Nadam se da će ubrzo biti i ova linija Razvojnog fonda Abu Dabija.
Krajem marta ću predvoditi delegaciju Srbije u Emiratima, gde smo zakazali pregovore o strateškom partnerstvu našeg nacionalnog avio prevoznika JAT i njihove avio kompanije "Etihad" iz Abu Dabija.
"Etihad" je kompanija koja nema tako dugu tradiciju kao JAT, ali spada u red retkih profitabilnih avio kompanija u svetu. Naša ideja je da oni postanu partneri manjinski u JAT zbog našeg Sporazuma otvorenog neba nad Evropom. Oni nemaju pravo da budu većinski, ali mi bismo im ponudili menadžment. Oni bi nam pomogli da lakše obnovimo flotu, jer znate i sami da JAT bez aviona nema neku veliku svrhu.
Naši Slotovi su jedina velika vrednost. S obzirom da su oni već vlasnici "Air Berlina" i "Air Sejšela", onda bi i JAT inkorporirali u tu kompletnu flotu.
Moram da kažem iskreno da je jedan od velik problema JAT u ovom trenutku što imamo ogroman broj pilota u odnosu na broj letelica. Samim tim veliki broj pilota nije dovoljno uposlen. Naša je ideja da razmislimo da naše pilote, do momenta dok JAT ne bude jači, preusmerimo da lete za sve ove kompanije, od "Air Berlina" i "Air Sejšela" i "Etihada", da bi imali više posla. U svakom slučaju, mislim da bi bilo jako dobro da napravimo do kraja taj aranžman.
Takođe, oni su zainteresovani da investiraju da napravimo jedno zajedničko ulaganje da se napravi kargo terminal na beogradskom aerodromu. Ovaj međudržavni sporazum bi to omogućilo, jer smatraju ono što i mi znamo, ali do sada to nismo iskoristili, da bi mogli mnogo više svežeg voća i povrća da izvezemo iz Srbije ako bi ga avionima transportovali ka raznim destinacijama.
Osim toga, imaju interes da preuzmu JAT Tehniku, s obzirom da ono što i kod nas najviše interesuje jeste znanje naših ljudi, ovog puta inženjera i u tom smislu se pregovara sa Kompanijom "Mubadala", koja je velika njihova kompanija. Ima razne segmente u svom portfoliu, a jedan od tih je i opravka aviona. Na taj način bi ukompletirali saradnju u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Što se tiče logistike, oni su zainteresovani da razviju Luku Pančevo. Tu imaju dve opcije. Jedna je da grade potpuno novu luku na zemljištu koje pripada Gradu Pančevu, o tome će se sigurno razgovarati, ili da eventualno preuzmu ovo što je postojeća luka ili da kombinuju jedno i drugo. U svakom slučaju, Grad Pančevo, sa njima smo razgovarali, i Vlada Republike Srbije su spremni da pomognu da se ova ledina koja tamo postoji stavi u funkciju i da imamo jednu jaku rečnu luku s obzirom da sve veći teret ne samo poljoprivrednih proizvoda, nego i nekih drugih, će u narednomm periodu ići rečnim putem. To je nešto što smo već pričali i što smo maltene skoro ugovorili. Razgovaramo i o tome da ulože u nekretnine. Mi imamo jedan veliki broj vojnih objekata koji su potpuno van funkcije. To treba, po nama, staviti u funkciju tako što neko može da investira od toga napravi ili hotele ili neke druge adekvatne objekte.
Jedan od važnijih razgovora će biti sa Kompanijom "Mubadala", koja ima podgrupu koja se zove "Atik". Oni su vlasnici tri fabrike čipova, odnosno poluprovodnika u Singapuru, u SAD i u Nemačkoj. Naša je ideja da se na zemljištu nekadašnjeg kombinata PIK "Zemun", koje se odavno ne bavi poljoprivredom, a koje je blizu beogradskog aerodroma, napravi jedna od najvasvremenijih fabrika poluprovodnika, što bi u tom slučaju značilo generacijski pomak Srbije, jer bi to imalo ogroman indirektni efekat na razvoj obrazovnog sistema Srbije i nauke, imajući u vidu da takvu vrstu stručnjaka mi nemamo trenutno u dovoljnom broju, a i ono što imamo, radi po velikim kompanijama u svetu i trebalo bi ih pozvati da se vrate u Srbiju.
Emiraćani su prijateljski raspoloženi prema nama. Dopada im se naš narod, naša gostoljubivost. Čini mi se da bi želeli da od Srbije naprave neku vrstu svoje luke za ulaganja u Evropi. Mislim da takvu priliku treba da iskoristimo.
Činjnica da će sa nama imati saradnju, koja nije uobičajena, je i otvaranje njihove banke. Oni nigde nemaju sopstvenu banku u Evropi, iako su indirektni vlasnici novih banaka u svetu, od "Barklis banke" do "Siti banke". Znači, ulažu u kupovinu akcija, ali nigde nisu oni sami vlasnici. Njihova banka koja se zove "First Gulf Bank", "Prva zalivska banka" je u razgovorima sa Narodnom bankom Srbije da dobije licencu. Preko Beograda bi pokrivali čitav region. To samo znači da bi onda imali pojačane investicije i u narednom periodu.
Smatramo da smo uspeli u kratkom roku da napravimo sa njima jako dobru saradnju, koju nema, čini mi se, nijedna država u regionu i da je ovaj međudržavni sporazum korak do realizacije konkretnih ugovor. Prvi konkretni ugovori biće zaključeni ovog proleća. Mi sada već pričamo o stvarima koje su jako blizu.
Nadam se da će ova skupština ovaj sporazum sa Emiraćanima ratifikovati, uključujući i ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane i kompletni međudržavni sporazum.
Mi sa njima potpisujemo i dva standardna ugovora. Jedan je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o podsticanju i zaštiti ulaganja. Ukoliko bude bilo pitanja u okviru rasprave, ja ću na njih odgovarati. Tu smo dali uslove koje inače dajemo zemljama iz kojih dolaze velike investicije u Srbiju. U tom smislu se nadam da ćete i to potvrditi.
Preostala dva dokumenta koja su ovde pred vama jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Radi se o kreditnoj liniji koju je, biću potpuno otvoren, ispregovarala prethodna Vlada. Mi smo samo potvrdili taj ugovor. Radi se o kreditu od 800 miliona dolara namenjenom "Železnici Srbije", pre svega za izgradnju i modernizaciju pruga, ali i za kupovinu vozova u odrešenom iznosu. Ideja je da se radovi na izgradnji ovih saobraćajnica rade zajednički srpski građevinari i građanske kompanije iz Rusije. Nakon ratifikacije ovog kredita nadam se da će Železnica sa svojim partnerima iz Ruske Federacije završiti sve što je neophodno da krene izgradnja prve deonice. To je drugi kolosek železničke pruge Beograd-Pančevo u dužini od 16 kilometara, a ove ostale deonice su uglavnom deonice na Koridoru 10 i 11.
Kao što znate, ostalo je sporno, prethodna Vlada je ugovorila da se gradi pruga Valjevo-Loznica. Velika je debata o tome da li je to prvi red prioriteta ili bi možda trebalo zameniti nekim drugim projektom. Mi ostavljamo ljudima koji se bave infrastrukturom da o tome odluče. Rusi su spremni da zamene taj projekat za neki koji bi bio na Koridoru 10 ili 11.
U svakom slučaju, treba graditi u nekom budućem periodu i prugu Valjevo-Loznica. Jedino je pitanje prioriteta, šta najpre, šta kasnije. Logično je da ide prvo infrastruktura na međunarodnim koridorima, a da se onda ide i na važne regionalne saobraćajnice, ali mi iz Ministarstva finansija nećemo da se mešamo u konačnu odluku. O tome treba da odluče ljudi koji se bave strategijom saobraćaja.
Dakle, što se tiče ročnosti ovog kredita, on će se otplaćivati zaključno sa 2031. godinom, dakle dugoročni je kredit u pitanju i postoje četiri godine počeka za otplatu ovog kredita.
Konačno, pred vama je zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Radi se o 25 miliona evra dugoročnog kredita takođe za železnice Srbije, za izgradnju železničke stanice Beograd centar u Prokopu, površine oko 37 hiljada kvadrata i ovaj projekat takođe obuhvata i inženjerske usluge za projektovanje, upravljanje projektom i nadzor nad gradnjom. Ovde će se izvođači radova birati na međunarodnom tenderu.
Uslovi otplate kredita su jako povoljni. Fiksna kamata je 3% godišnje. Dakle, to je niže od mnogih zemalja i period otplate je 18 godina, uključujući period počeka od četiri godine.
Moram da kažem da je Kuvajtski razvojni fond kao i Razvojni fond Abu Dabija su veoma zainteresovani da podrže i druge infrastrukturne radove u Srbiji zajedno sa Razvojnim fondom Katara. Dakle, ideja je da u narednom periodu nakon što krenemo ovu saradnju sa emiratima pokušamo da i sa drugim zemljama Persijskog zaliva ostvari što bolju saradnju, jer mislimo da u situaciji kada novca nema dovoljno u Evropi da budemo potpuno jasni, treba novac tražiti tamo gde ga ima, a to je uglavnom istok. Trenutno zemlje koje imaju viška kapitala su Rusija, zemlje Persijskog zaliva, Kina i Turska. Nema ih mnogo. Ovo su otprilike zemlje koje sam nabrojao i naša politika je da budemo pragmatični i da prosto sarađujemo sa svima, sa idejom da od svakog uzmemo ono što najviše ima i što je nama najviše potrebno. Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Vlade, danas imamo na dnevnom redu razgovor o potvrđivanju nekoliko sporazuma i ovaj zakon o potvrđivanju sporazuma u saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je nas naveo na razmišljanje, da li je on baš toliko dobar kao što je ministar o njemu govorio i ministar je najavio da očekuje da svi poslanici glasaju za isti sporazum.
Gospodine ministre moram da vam kažem da poslanici LSV neće podržati ovaj sporazum, tako da nećete dobiti podršku celog parlamenta. Mi se uvek uplašimo kada se na velika zvona najavljuju tako sudbonosni projekti koji će odjednom svima nama pomoći da dobro živimo, kako će doneti puno novca, kako će sve odjednom biti kvalitetno, kako su sada pronašli baš nas da sarađuju preko nas sa čitavom Evropom i kako ćemo svi dobro i kvalitetno od toga živeti.
Uvek kada se najavljuju takvi projekti nekako mi iz Vojvodine strepimo jer uvek shvatimo posle nekog vremena da smo izvukli deblji kraj. Podsetiću vas da je ovaj visoki dom usvojio Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Onda smo došli u situaciju da kao jedna od najvažnijih posledica tog sporazuma jeste činjenica da je "NIS" ili kako mi u Vojvodini volimo da nazivamo tu firmu – vojvođanski naftagas, poklonjen za 400 miliona evra. Na taj način Vojvodina je izgubila veliku količinu novca jer u tom momentu je "NIS" bio procenjen na vrednost od 2,2 milijarde. Nije sve jedno da li 55% sredstava koja treba da uđu u vojvođanski budžet i budžet lokalnih samouprava se računaju na 2,2 milijarde dinara ili se računaju na 400 miliona.
Na taj način mi smo izgubili nekih 900 miliona evra, pa se bojimo da od ovih velikih međudržavnih sporazuma i ovih velikih investicija ponovo Vojvodina i građani Vojvodine ne prođu na isti ili veoma sličan način kao što smo uspeli da prođemo sa "NIS", koji je uzgred samo u 2012. godini ostvario profit koji je bio dovoljan da se isplati cena kojom je bila plaćena ceo "NIS".
Da se vratim na sporazum koji je danas na dnevnom redu. On ima 13 oblasti koje su veoma zanimljive, široko obuhvata. Ima dosta zanimljivih stvari. Vidim da je ovaj sporazum veoma ambiciozan od saradnje u oblasti sporta, pravosuđa, preko vojne saradnje, bezbednosti, ekonomske saradnje. Ima jedno veoma široko zahvatanje i to sa jedne strane može da bude dobro jer će nam pomoći da sa njima razgovaramo i da omogućimo saradnju na višem nivou. To može da znači i da ne znamo šta hoćemo sa njima da postignemo pa smo napravili jednu široku paletu stvari, pa ako neki posao završimo to je dobro, ako ne završimo, bar od 13 oblasti, valjda ćemo napraviti neki rezultat.
Mene najviše interesuje ekonomska saradnja. Pričali ste o bankarstvu, privredi, industriji, ali i o poljoprivredi. Poljoprivreda je ono što je meni najzanimljivije i što mnoge ljude u Vojvodini onespokojava.
Na samom početku bih hteo da vas podsetim da vojvođanska administracija ni na koji način nije uključena u razgovore i u pregovore sa "Al Dahrom", niti u postizanju ovog međudržavnog sporazuma. Ne razumem kako je moguće da na teritoriji AP Vojvodine, čini mi se da ste rekli da je u pitanju nekih sedam hiljada hektara, nešto se daje u zakup, nešto se prodaje, a da vojvođanska administracija ne bude pitana, ne bude angažovana, ne bude uključena. Ne razumem da imamo Vladu Republike Srbije koju čine jedne političke stranke, da imamo Vladu Vojvodine koju čine druge političke stranke, ali ovaj veoma važan projekat ne bi smeo da prođe bez angažovanja vojvođanske administracije.
Nije dobro da se zaobilazi administracija jedne pokrajine jer se bojim da možemo da dođemo u situaciju da zaobilaženjem i nerazgovaranjem sa tom administracijom počne sa njom da se nažalost i pregovara.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je za vreme vlade koju smo mi podržavali imala u momentu pisanja Zakona o javnoj svojini jedan vrlo jasan predlog, a to je da se napravi fond za poljoprivredno zemljište AP Vojvodine u koji bi ušla sva državna zemlja, propali kombinati, iz koga bi bila izuzeta samo ona zemlja koja je bila ili će biti predmet restitucije. Na taj način bismo mogli da dovedemo u situaciju vojvođansku administraciju da se po ovim pitanjima pita i da se sa njom može razgovarati. Nažalost, to se nije desilo. Nismo imali sagovornike u prethodnoj vladi i sada imamo činjenicu da se pokrajinska vlada zaobilazi, što mi se čini da nije dobar put. Ako mogu da apelujem na vas da se to više ne dešava i kada se budu potpisivali ovi drugi ugovori ili akti da svakako pokrajinska administracija bude uključena u celu priču.
Liga socijaldemokrata Vojvodine nije protiv stranih investitora. Smatramo da su strani investitori više nego dobrodošli u ovoj situaciji u kojoj se naše društvo i naša država danas nalazi. Mislimo da je važno da se što više novca donosi u Srbiju, naravno, ako taj novac ima neko svoje poreklo, da nije od prodaje banana, kokaina ili nešto slično. Prosto da imamo novac koji može da bude upotrebljiv i da ima smisla.
Zbog toga ne možemo da pristanemo da se u Vojvodini zemljoradnici postavljaju kao građani drugog reda. Zašto oni nisu mogli da u skladu sa postojećim zakonima učestvuju u ravnopravnoj utakmici za prodaju ili zakup ovog zemljišta? Mogu da postavim kontra pitanje sada kada "Al Dahra" postane vlasnik te nove kompanije, ona će imati sedište u Srbiji i time će biti domaća kompanija. Da li će ta kompanija moći da učestvuje u licitacijama za zemljište u drugom krugu?
Koliko je meni poznato, pravna lica sa sedištem na teritorije lokalne samouprave koja ima najmanje 10 hektara u vlasništvu na teritoriji te katastarske opštine, može da se nadmeće i licitira. Šta onda? Dolazimo u situaciju, naši poljoprivrednici nisu mogli da licitiraju da li će ova nova kompanija moći da licitira. Da li ćemo mi doći u situaciju da smo onda zemljoradnike u Vojvodini doveli u nezgodan, nezavidan položaj, da su oni u podređenom položaju? To nigde ne piše. Ako ne može, zašto to nigde ne piše? Ako može, zašto dovodimo ljude u situaciju da su u podređenom položaju?
Liga socijaldemokrata Vojvodine takođe insistira da Vojvodina i lokalne samouprave na kojima se nalaze ova poljoprivredna gazdinstva koja se prodaju moraju da budu obeštećena. Po Zakonu o privatizaciju, da su ona prodata, 50% novca bi pripalo AP Vojvodini i 5% lokalnim samoupravama.
Ako sam dobro izračunao, u pitanju je 3.871 hektara koji će biti prodat. Negde u medijima sam video da je cena oko 10 hiljada evra po hektaru, moja računica glasi da je ukupno 38.710.000 evra, što znači da bi Vojvodini po ovom osnovu pripadalo 19.355.000 evra. Pošto nije, pošto je ovim krovnim sporazumom Zakon o privatizaciji praktično stavljen van snage, Vojvodina će ostati bez ovog novca.
Opština Bač će ostati uskraćena za 395.500 evra i ako bismo računali da je za jedno novo radno mesto potrebno 5.000, probaću da računam, da bi slikovitije pokazao šta to znači za te ljude, došli bismo do cifre da je to 79 radnih mesta u opštini Bač. Opština Sečanj, mesto Neuzina 279.500 evra i 60 radnih mesta, grad Pančevo, mesta Omoljica i Starčevo 830.000 evra ili 166 radnih mesta, opština Bačka Palanka, mesto Nova Gajdobra 259.000 evra ili 52 radna mesta i opština Apatin, mesto Sonta 153.000 evra ili 31 radno mesto. Grubo sam računao. To bi bilo oko dva miliona i ovih 19 miliona. Po ovom osnovu Vojvodina ostaje bez 21 miliona evra ili nekih 388 ili 380 radnih mesta.
Analizom ovog predugovora, koji smo našli na sajtu Ministarstva finansija, došli smo i do podataka. U članu 16. predugovora piše da će nova kompanija obaviti razgovore sa licima koja su trenutno zaposlena u društvima, te će na osnovu dobijenih rezultat preuzeti samo ona koja zadovoljavaju zadate kriterijume. Nova kompanija će uložiti maksimalan napor i volju kako bi preuzela što veći broj kvalifikovanih radnika, koji su prilikom zaključenja konačnih ugovora predviđenih ovim predugovorom zaposleni u društvima navedenim u stavu 1. i način i uslovi za preuzimanje zaposlenih će biti detaljnije utvrđeni u konačnim ugovorima prodaje imovine i društva.
To nama nije dovoljno za zaštitu prava ovih radnika, jer može da se tumači na ovaj ili onaj način. Čini mi se da sam pronašao podatak da je u pitanju nekih 500 radnika i mi možemo po tom osnovu da sačuvamo sve te radnike, a možemo da ne zadržimo nijednog, jer možemo tumačiti, bar ja koliko vidim, mogu se ta pravila tumačiti i na ovaj i na onaj način. To nije dovoljno dobro i nije dovoljno prihvatljivo za nas.
Takođe, video sam u materijalu da u formiranju te nove firme Ujedinjeni Arapski Emirati imaju 80% vlasništva, a Republika Srbija i Grad Beograd 20. Ne znam zašto Vojvodina nije tu uključena i ne znam zašto se stalno Vojvodina preskače i zaobilazi? Možda bi na ovaj način Vojvodina mogla da bude obeštećena ako je već došla u situaciju da se krovnim sporazumom zaobilazi mogućnost da Vojvodina dobije novac od privatizacije. Možda bi učešćem u vlasništvu AP Vojvodina mogla biti obeštećena. To je isto pitanje koje postavljamo i za NIS, i za EPS i za druga javna preduzeća, koja su, kao što znamo, bila u vlasništvu AP Vojvodine do puča 1988. godine, a onda su volšebno isparila i do dana današnjeg ne možemo da povratimo.
Na osnovu najave naših zvaničnika, i vi ste to pomenuli, očekujemo otvaranje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i to je dobra i korisna stvar, ali bih jako voleo da se vi kao ministar finansija založite da sedište te banke bude u Neuzini, u Novoj Gajdobri, u Sonti ili negde u Vojvodini. Ne mora baš sve da bude, gospodine ministre, u Beogradu. Možda bi mogla na taj način da se kompenzuje i ova priča koja se dogodila.
(Dragan Šormaz, s mesta: U Zemunu.)
Neko je dobacio: "U Zemunu". Voleo bih da je Zemun u Vojvodini, gospodine, ali nije. Zemun je geografski u Beogradu. Ali, nemojte raditi na tome, može svašta da se dogodi.
Govorili smo i o proizvodnji sofisticiranih raketa. Prvi potpredsednik Vlade je govorio o tome. Razvoj vojne industrije jeste uvek profitabilna priča. Vi ste sada rekli da oni kupuju velike količine oružja i da ga posle poklanjaju. Nadam se da imamo ideju gde poklanjaju to oružje da ne bismo posle došli u problem sa polovinom sveta, da ne završi to oružje u rukama onih protiv kojih bismo kao deo civilizovane svetske zajednice trebali da se borimo. Iskreno se nadam da o tome vodite računa.
U javnosti se pojavljivala informacija, a vi o tome, doduše, niste govorili, da se planira fabrika mikročipova u vrednosti od četiri milijarde, da će biti rekonstruisana zgrada Generalštaba, koja je srušena za vreme NATO intervencije 1999. godine itd.
Sve u svemu, dobro je znati da ova Vlada radi na dovođenju novih investitora. Naravno, ne želimo da budemo ni protiv jednog investitora u Srbiji, jer nama su zaista investitori potrebni. Ali, nisam uspeo, niti mi u LSV nismo uspeli da steknemo utisak da se vodilo previše računa o interesima AP Vojvodine. Takođe, nismo došli ni do toga da nas bar Vlada Vojvodine ili vojvođanska administracija razuveri, da kažu – ne, gospodo iz LSV, grešite, zato što su to dobri ugovori i valjalo je i "Vojvođansku razvojnu banku" rasturiti, pa da se i te zemlje malo oslobodi.
Pošto nas nije niko uveravao da je to dobro za Vojvodinu, mi sumnjamo u vaše izjave. Zbog svega toga mi nećemo glasati za ove vaše predloge. Jedino što nam je prihvatljivo je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezovanja u odnosu na poreze na dohodak, zato što mislimo da je to suvislo, jer je nesporno da će ovi zakoni biti usvojeni i da će vrlo brzo stupiti na snagu. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, jer je prethodni govornik omalovažio narodne poslanike iz Vojvodine, jer u ime svih tih narodnih poslanika iz Vojvodine govori da će Vojvodina biti ovim ugovorom i sporazumom oštećena za ne znam kakve novce.
Dakle, molio bih predsednika Skupštine da, kada se tako nešto dešava, opomene, jer sa 10% u Vojvodini, ne može u ime svih građana Vojvodine da govori jedan poslanik. Mi imamo dve trećine ostalih građana koji ne misle tako kako je prethodnik govorio. Hvala.