Zahvaljujem se.
Neven Cvetićanin, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem na reči. Član 107. Poslovnika.  Uvredljivo je izražavanje gospodina Ostojića.  Zaista mislim da nije ukusno da merite koliko…
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate gospodinu Ostojiću. Povredu Poslovnika meni reklamirate.)
Zaista mislim da nije ukusno, bez obzira o kojem se poslaniku Narodne skupštine Srbije radi, da se ovde meri koliko je ko na vlasti. Mislim da jedino što treba da merimo jeste rezultat onih koji su na vlasti. Zaista mislim da je Rasim Ljajić jedan od retkih lidera u Srbiji koji je, istina, dugo na vlasti, da to ne negiram, a za koga se za sve vreme njegovog učestvovanja u vlasti ne vezuje bilo kakva afera, bilo kakav nečasan postupak. Smatram zbog toga da nije ukusan pristup u kojem ćemo mi ovde jedni drugima da spočitavamo što neko učestvuje u vlasti, a sa druge strane, neko glumi večnu opoziciju, sedi, kritikuje. Mislim da je danas u Srbiji, zapravo, glavni problem što neki ljudi ne žele da preuzmu odgovornost i što imamo mnogo nekonstruktivne kritike.
Da se vratim na temu i razlog zašto sam se javio. Smatram da u bilo kojoj diskusiji narodni poslanici treba da kažu svoj politički stav o problemu i učestvuju u diskusiji o zakonu. Pri svemu tome, ne padajući ni u jedan momenat u neku jeftinu demagogiju, demagogiju tipa - svi oni isti koji su na vlasti, jer je činjenica da ministara ima ovakvih i onakvih. Činjenica je da i poslanika ima ovakvih i onakvih. Lično za mene, kao pripadnika SDPS, nije prijatno, da upotrebim jedan veoma blag izraz, kada se spočitava da je neko večno u vlasti, kao što može na to veoma lako da se odbrati. Znači, neko je večna opozicija, kritikuje i ne želi da preuzme odgovornost. Hvala.

 Vreme, gospodine Cvetićanin.
Smatram da nije povređen član 107. Poslovnika, zato što je gospodin Ostojić u svojoj diskusiji izražavao svoje politički stav. On kao predstavnik opozicije, po mom mišljenju, zaista može da kritikuje vlast. Naročito se nije uvredljivo izražavao o ministru Ljajiću, koga ste vi pomenuli.
Ukoliko želite, možemo da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Hvala.
Gospodin Ostojić, replika. Izvolite.

U politici se uspešnost meri godinama u opstanku na vlasti. Kada sam gospodinu Dinkiću rekao da je dugo na vlasti, a Rasim Ljajić samo duže od njega, to nema vrednosnog suda, to je činjenica. Za nekog je možda neprihvatljiva činjenica. U nekim drugim profesijama, na primer, u politici – u koliko si Vlada bio, kakva je zemlja, kako narod živi, to je uspešnost političara. Postoje i drugi kriterijumi – u koliko si Vlada bio? Ima i nekih drugih profesija, na primer, koliko si klijenata imao, po tome se meri uspešnost. No, ne bih se na to vraćao.
Gospodine Dinkiću, od načina zavisi cena. Cena za NIS je postignuta onakva kakva je, zbog načina direktne pogodbe. Da je bilo tendera, kao za "Telenor", onda bi se videlo kolika je cena. Samo sam to rekao ovde. Za "Telenor" ste dobili, zato što nije bila direktna pogodba, nego zato što je bio tender. Ovde sam samo rekao, isto kao i za NIS ne zna se koja je cena tržišna i ne može se znati. Pustite domaće latifundiste, ako neko ponudi više – pa, nije se ni za NIS očekivalo da kupi neki domaći tajkun. Prosto, zna se.
Kada kažem tender, ne mislim na gospodu iz UAE, zajedno sa ovima koji imaju zemlju. Ne, mislio sam na ozbiljnije firme. Priznaćete da u poljoprivredu u Evropi postoje ozbiljne firme koje bi se možda i javile. Samo je to bila moja primedba na način, jer način određuje cenu. Imamo tu cenu u Srbiji i niko to ne može da nadmaši, to nije sporno, ali, objektivno, možda neko i može.
Što se tiče "Fijata", tu je jedna čuda osobina. Kažete da je ovaj Ruski ugovor dogovor prethodne Vlade, a ova ga samo realizuje. Tačnije bi bilo – ovaj Ruski ugovor je prethodna Vlada gde sam ja bio, a ova, u kojoj sam takođe, ga realizuje.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Ostojiću.)
Zato govorim da je "Fijat" isto, valjda, kolektivno delo bilo. Ne samo vašeg nego i bivšeg predsednika koji je išao tamo. Pustite "Fijat", mislio sam…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Ostojiću.)
Završavam. Zadnja rečenica.
Mislio sam na one stvari koje nisam želeo sada da ponavljam, a koje su narušile poverenje između vas i nekih građana.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Samo kratko.
Kažete način jednako cena. Ne mora da znači. Konkretno u ovih osam firmi, da li znate koja je bila cena na tenderima kada su prodavane? Vi kažete – to su bile ovakve ili onakve firme. Za svih osam je bilo 15 miliona evra na tenderu. Sve zajedno su kupljene na tenderu, što bi rekli, transparentno za 15 miliona evra. Sada ih, direktnom pogodbom, prodajemo za 100.
Šta hoću da kažem? Činjenica je da tender u jednom dobrom delu slučajeva daje ovo što govorite, verovatno, bolju cenu. Ponekad, posebno kada su u pitanju neke stvari, ne mora da znači. Konkretno ovde to baš nije slučaj.
Pitajte bilo koga, čak i jačeg iz sveta, da li bi dao 10.000 evra ili 12.000 evra po hektaru? Retko ko za ovoliku količinu hektara. Ne pričamo da se kupi pet hektara, nego se ovde govori o prodaji 7.000 hektara, a ostalo su ove druge cifre.
Imamo jednu vrlo zanimljivu situaciju i često se pitam pošto sam bio zagovornik te škole da ćemo dobiti efikasnost sistema na taj način, a sada gledam – dok nismo imali tendere sve živo smo izgradili u ovoj zemlji. Kada su uvedeni tenderi, za koje sam se i sam zalagao, ništa život se nije izgradilo iz nekog razloga ili vrlo malo. Sve hidrocentrale, sve termoelektrane izgrađene su u doba kada nije bilo tendera. Imam dilemu u najmanju ruku.

Reč ima narodni poslanik Jelena Travar-Miljević.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade,  kolege i koleginice, danas ću sebi dozvoliti da govorim samo o jednom sporazumu kao narodna poslanica koja dolazi iz Vojvodine. Danas smo čuli da taj sporazum izaziva dileme u Vojvodini. To je Sporazum o saradnji između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obe strane će naročito podsticati bezbednosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju. Kada govorim kao Vojvođanka želela bih da podsetim da Vojvodina obuhvata 35% poljoprivredne površine Srbije. U obradivoj površini učestvuje sa 39%, a u oranicama sa čak 47%. Ono što svakako jeste žalosno jeste što se u Vojvodini navodnjava između 1,2% i 4,4% obradivih površina, što je nedopustivo malo s obzirom na potencijale koje Vojvodina ima.
Kada pričamo o kanalskim sistemima koji su građeni u prethodnom periodu velikim delom su zapušteni i van upotrebe. Mali je broj sistema koji je u funkcionalnom stanju. Ono što nam svakako treba jeste jačanje konkurentnosti i jedan od najznačajnijih uslova za razvoj agrobiznisa je svakako stimulisanje izgradnje korišćenja sistema za navodnjavanje, kao i direktne strane i državne investicije. Nažalost, klimatske promene, i svi smo mi svedoci istih, i smenjivanje poplave sa sušnim godinama, a bilo je čak i godina kada smo na proleće imali poplave u Vojvodini, a leti suše, što je značajno otežavalo poljoprivrednicima rad, jeste nešto što svakako mora da se rešava. Izgradnja održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, to je Vojvodina i to je Srbija koju ja želim da gledam u budućnosti.
Šta podrazumeva saradnja u oblasti poljoprivrede? Ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje, ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažne sisteme, osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Navodnjavanje i ove oblasti koje sam spomenula treba da dovedu do toga da se poveća konkurentnost. Svesna sam činjenice da je potvrđivanje ovog sporazuma tek pred korak za ono što treba da se desi i onaj benefit koji poljoprivrednici treba da imaju u Vojvodini. Mislim da postoje poljoprivrednici koji treba da jako dobro razumeju o čemu danas govorim. Čitava suština se svodi na to da na manjoj površini, odnosno na površini koju već obrađuju uz ovaj vid podrške dobiju što bolji prinos, da se kroz saradnju sa Al Dahrom kao kompanijom koja sledi otvori tržište koje nam trenutno, odnosno individualnim proizvođačima nije trenutno dostupno. Na manjoj površini da imaju veći prinos i da za veću količinu proizvoda dobiju što veću cenu. To je ono gde dobijamo na konkurentnosti.
Sa druge strane, kada smo spomenuli navodnjavanje i moje poverenje u ostvarivanje ovih sporazuma zasniva se na tome što upravo kanalska mreža treba da se radi na teritoriji opštine sa koje ja dolazim. Jedan deo se odnosi na Žitište – Crnja, a drugi na Među… Tako da zaista verujem da imam puno pravo da govorim o konkurentnosti, o položaju poljoprivrednika i o tome koliko oni mogu da razumeju zašto im je potrebna modernizacija u svakom smislu, ne samo kada govorimo o navodnjavanju nego i modernizacija opreme sa kojom rade, a to je isto tako jedan od delova koji će se realizovati kada nam se otvori prostor i mogućnost da se ostvaruju dugoročni krediti na period od 10 godina sa određenim grejs periodom, jer svaki poljoprivrednik zna da iskoristi svaku šansu koja mu se pruža ako se on iskreno bavi tom profesijom, a potpuno sam sigurna da će i oni i ovi sporazumi i ova vlada imati moju punu podršku dok god se svi trudimo da građani moje opštine Žitište, Vojvodine i same Srbije bolje žive. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Bojana Božanić.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Srbiji je svakako neophodna saradnja sa svim zemljama koje imaju svež kapital i žele da ulože u Srbiju, pa je takva i ova država Ujedinjeni Arapski Emirati. Čuli smo nešto o samoj zemlji, da ima jedan od najvećih BDP u svetu od nekoliko stotina milijardi, blizu 50.000 dolara po glavi stanovnika BDP. To je zemlja u kojoj je visok standard života i u kojoj su mogućnosti zapošljavanja, što je izuzetno značajno za nas. Oni recimo traže dosta mašinske inženjere, arhitekte, stjuarte, stjuardese itd. Bave se proizvodnjom nafte i još nekim oblastima. Jako vode računa o svojoj kulturi, tradiciji i neguju simbole svoje vere islama, tako da iz ove oblasti kulture možemo naučiti nešto od njih o negovanju kulture i tradicije.
Što se tiče sporazuma, najvažniji je ovaj sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji se odnosi na generalnu saradnju između Vlade RS i Ujedinjenih Arapskih Emirata u 13 oblasti i pre svega ekonomsko i političko partnerstvo je vrlo značajno za Srbiju zbog tog svežeg kapitala koji Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da donesu Srbiji.
Ovo što smo danas čuli i ono što se govorilo u medijima u poslednje vreme je da je najviše interesovanja pobudio ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu. Ono što smo čuli, da ne ponavljamo, je da je to prodaja dela imovine ovih poljoprivrednih kombinata koji su nakon propale privatizacije podržavljeni, ali isto tako je jedan deo u zakupu, ad rugi kroz poslovno-tehničku saradnju. Mi iz DSS smatramo da je najvažnije da se resursi ne prodaju već da se zemlja što više uzima u zakup, odnosno da se zemlja daje u zakup. Sam primer te poslovno-tehničke saradnje koja će biti sprovedena verovatno je dobar primer gde će 20% prinosa ići Vojnoj ustanovi "Karađorđevo". To je dobar primer jedne vrste partnerstva.
Ono što mi je bilo zanimljivo je da 30 miliona evra imaju ovi kombinati, kako je ministar malo pre rekao, ali isto tako ti kombinati prilikom ulaska u tu novu firmu imaju obavezu da vrate sve dugove i da skinu hipoteke. Da li će oni to sami morati da vrate ili će ta nova kompanija to da radi, nije mi jasno. Uglavnom, ti kombinati se kupuju bez dugova, ako sam najbolje razumela.
Istakla bih vrlo važnu saradnju ulaganja u oblasti vazdušnog saobraćaja. Mislim da je to važno zbog raznolikosti turističke ponude u Srbiji, jer mislim da pored učešća Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno mogućeg učešća u JAT-u, takođe je vrlo važno da možda ponudimo ulaganja u određene aerodrome ne samo ovde u Beogradu nego u celoj Srbiji, jer bi na taj način možda mogli da privučemo turiste iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da dođu u sve krajeve Srbije, ne samo u Beograd, i eventualno možda neka mogućnost saradnje na temu aerodromskih kapaciteta.
Deo koji se odnosi na oblast nekretnina nije mi baš najjasniji. Da li to znači da će građani Ujedinjenih Arapskih Emirata biti vlasnici imovine u Srbiji?
Ono što je meni bilo zanimljivo, a to je saradnja u oblasti životne sredine, odnosno saradnja u oblasti izgradnje zelenih gradova. Već sam videla da su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima izgrađeni neki gradovi koji se nazivaju zelenim, odnosno gradovi bez zagađenja i korišćenja potpuno alternativnih izvora energije, što je jako značajno. Mislim da mi u Srbiji moramo da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, obnovljivim izvorima energije, a svakako možda možemo da prenesemo neka iskustva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja imaju, a to smo čuli i mogli smo da pročitamo na internetu da oni pretvaraju morsku vodu u pijaću vodu, da ljudi koji su pretvorili pustinju u Egiptu u oazu mogu nešto da nam pomognu i da nam prenesu neka svoja iskustva, barem u oblasti obnovljivih izvora energije i da sve to povežemo sa ekonomijom.
U svakom slučaju, jedno od pitanja koje se nameće, a to je da li, npr, u tom osnovnom preduzeću odnos od 80-20%, prodaja kapitala, dela kapitala ili kompletnog, npr, pre kraja tih deset godina i slično, na koji način će se izvršiti, da li oni mogu da prodaju te kompanije bilo kome i na koji način? Možda bi to bilo zanimljivo da čujemo, pošto to nigde nisam videla u sporazumu.
Situacija u poljoprivredi kod nas je takva kakva jeste i loša privatizacija poljoprivrednih kombinata je dovela do ovakvog stanja u poljoprivredi i do poljoprivrednih kombinata koji su u postupku privatizacije propali, u potpunosti devastirane opreme sa otpuštenim radnicima, koji su zatim podržavljane, ali svakako to nije moglo da se vrati na neki normalan nivo. Smatram, kao što su i moji prethodnici govorili, odnosno kolega Popović da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sporazum koji može samo dodatno da pokopa tu srpsku privredu zato što preko 95% poljoprivrednih proizvoda, od 1. januara 2014. godine, imaće liberalizovan uvoz, bez carina ovde u Srbiji. Smatram da će to biti pogubno za srpsku privredu i mi u tom smislu moramo da se pozabavimo podizanjem produktivnosti naših poljoprivrednih proizvoda, jer naša poljoprivreda, pa i industrija će se naći na jednoj vetrometini, u konkurenciji sa tržištima koja su mnogo stabilnija, jača i ozbiljnija tržišta EU, nego što je to naše.
Smatram da bi trebalo da uputimo neku inicijativu kako bi saradnja sa lokalnim proizvođačima hrane od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata i njihovih kompanija koje bi nakon potpisivanja ovog sporazuma došle u Srbiju trebala da ide u tom pravcu. U svakom slučaju, ideje koje DSS propagira i koje se nalaze u programu razvoja Srbije 2012-2017. godine u velikom delu se poklapaju sa ovim delovima sporazuma koji se odnose na poljoprivredu, odnosno na predugovore o kojima smo već čuli u medijima, a to je da svakako mora ulagati u opremu i mehanizaciju, da se mora ulagati u sisteme za navodnjavanje. Smatramo da moraju da se poboljšaju uslovi za grinfild investicije u poljoprivredi i da se poboljša izvoz krajnjih proizvoda, da se ne izvoze onako sirovi proizvodi, jer nebrendirani proizvodi i oni koji nemaju visok kvalitet ne mogu da dovedu do visoke zarade. Minimalno bi bilo ulaganje u tu tehnologiju, kao i u novu opremu i mehanizaciju.
Ono što treba da uradimo u budućem periodu u oblasti poljoprivrede jeste da napravimo kompletan katastar poljoprivrednog zemljišta i da se pozabavimo ukrupnjavanjem poseda. Važno je da iskoristimo situaciju kada je organska proizvodnja u Srbiji moguća i kada je velika potražnja za organskim proizvodima u Evropi. U svakom slučaju, da zaključim, da bi privukli investitore, da bi privukli ulaganja, svež kapital u Srbiju, moramo donositi pozitivna zakonska rešenja, da imamo efikasnu administraciju i da obezbedimo pravnu sigurnost i na taj način neće izostati ulaganje, ali pre svega strane investicije koje će dovesti do unapređenja domaće privrede, jer nama domaća privreda i domaća proizvodnja, mora da bude iznad bilo kakvog stranog investitora. Važno je da istaknemo diverzifikaciju tržišta. Znači da EU nije jedino tržište sa kojim Srbija može da sarađuje. To smo videli, to nam je drago, kroz saradnju sa Rusijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Još jednom da pomenem, ne treba da prodajemo resurse. To je neka zadnja stvar sa kojom treba da se pozabavimo, već možda više da dajemo u zakup, da radimo na podizanju tehničko-tehnološke opremljenosti, da kroz ovakav vid diplomatije što više napredujemo, jer vidimo da EU ima alternativu. Hvala.