Iskorišćeno vreme od vremena ovlašćene predstavnice je minut i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, javljam se da repliciram. Pogrešno me je razumela. Žao mi je, pogrešno me je razumela i moram da odgovorim.

Nemate prava na repliku, imate vreme od vremena poslaničke grupe.
Davanje prava na repliku je ovlašćenje predsedavajućeg koji, rukovodeći se redom na sednici i zadovoljavanjem prava svih poslanika, donosi odluku o tome kao diskrecionu. Tako da, molim vas da svi pročitamo taj član Poslovnika.
Takođe, molim vas da jedni drugima ne pomognete da bi izgledalo da je replika neminovna, pošto o tome isto donosi odluku predsedavajući.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Rajčić, sa ispravkom i Aleksandar Antić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Javila sam se pre nego što ste prešli na sledeće amandmane, još dok smo bili kod amandmana poslanika LDP. Niste me videli, a posle sam jednostavno isključena iz sistema.
Htela bih samo da skrenem pažnju svim kolegama poslanicima i radi javnosti, imamo važeći Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, koji vrlo dobro reguliše građenje na tuđem zemljištu. Imamo zakone o parničnom postupku. Dakle, imamo validan sudski postupak koji reguliše kako se to utvrđuje kako neko stiče bilo kakvo pravo kada se radi o gradnji na tuđem zemljištu.
Problem sa ovim zakonom je što se jednostavno derogiraju odredbe nekog drugog zakona, i to na pogrešan način, na loš način, sa ozbiljnim potencijalima u smislu rasta korupcije.
Kada imate mogućnosti da ogromnim diskrecionim ovlašćenjima nekog administrativnog radnika sistem ugrožavate tako što omogućavate da odlučuje o tome da li će ili neće upisati pravo svojine nečijeg objekta ujedno i na pravo svojine na zemljištu, u tom slučaju ste u velikim problemima. Sud ima jasan postupak kako utvrđuje činjenice, koji su dokazi potrebni i tu nema zbora, procedura je jasna.
U ovom slučaju, nemate jasnu proceduru, a pri tom veoma široka ovlašćenja imaju oni u čijoj nadležnosti je da utvrđuju da li su dokazi validni, da utvrđuju vrednost tog zemljišta a da, pri tom, vlasniku zemljišta onemogućavaju da se na bilo koji način pobuni protiv te činjenice da mu je neko izgradio objekat na zemljištu, da mu je cena određena po tržišnim uslovima od nekog tamo državnog organa, ako nije zadovoljan. To je eksproprijacija. Ako nekome oduzimate zemljište, to jeste eksproprijacija, ako to lice nije dalo saglasnost, ako to lice smatra da nema pravo neko da mu oduzme zemljište, prosto, ne može protivno zakonu koji ćete vi usvojiti.
Znate kako, Zakon o eksproprijaciji predviđa eksproprijaciju samo u javnom interesu. Sa ovim zakonom vi menjate Zakon o eksproprijaciji. Šta je to ako nije pravni nonsens? Mislim da su toga svesni svi pravnici koji su bar prošli pored pravnog fakulteta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Izvinjavam se, malopre sam se javio, ali me niste videli. No, nema nikakvih problema.
Potpuno razumem želju pojedinih poslanika i poslaničkih grupa da sve dovedu u skladu sa zakonom. Nisam neko ko nije prolazio pored Pravnog fakulteta. Prolazim često jer mi je to na putu od posla do Skupštine, ali se zbilja ne razumem u pravo.
Stanujem u Mirijevu, a Mirijevo je veoma blizu naselju Kaluđerica, za koje se kaže da je najveće divlje naselje u Evropi. Raduje me da je neko smogao snage da predloži jedan zakon koji će umnogome pomoći stanovnicima Kaluđerice, a Kaluđerica nije mala, da koliko – toliko mogu da legalizuju svoje objekte.
Zašto ovo kažem? Ako se budemo nadmudrivali i ako budemo terali mak na konac, kao što reče malopre jedan od kolega da smo mi bili i 1996. i 1997. godine, itd, u vlasti. Tačno je. Bili smo u vlasti, ali nije ovo problem koji je napravila ni Demokratska stranka, ni liberali, ni Demokratska stranka Srbije. Niko od nas nije kriv za ovaj problem. Taj problem se vezuje za period od unazad i 50 godina.
Zato mislim da je mnogo dobro i za ljude koji imaju te problem i za društvo u celini da pokušamo na jedan lep, miran, demokratski način, civilizovan način da nađemo mogućnost da koliko toliko oni svoje probleme reše. Da li će to moći da se to reši samo ovim zakonom? Najverovatnije da neće. Ali, ima vremena, pa ćemo ono što nije bilo dobro, a zakon je živ organizam, on se menja kroz vreme, pa ćemo videti to što ne valja neke druge vlade, ili neki drugi ministri, ili isti ovaj ministar i isto ministarstvo pokušaće kasnije da reši i te probleme. Hvala.

Dva minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Hvala gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi od sedam amandmana koje smo koleginica Vlahović i ja podnele na ovaj predlog zakona i jedan od mnogih koji su podneli poslanici Demokratske stranke. Obzirom da su poslanici skoro svih poslaničkih grupa podneli amandmane na ovaj predlog zakona to govori o važnosti ovog pitanja, o ozbiljnosti i rešavanja ovog pitanja i o težini rešavanja ovog pitanja.
Problem bespravne gradnje nije nastao ni posle 2000. godine ni u devedesetim, kako je juče bilo ovde prepucavanja i nabacivanja, nije nastao ni samo na Dedinju, ni samo u Kaluđerici, on postoji u celoj Srbiji i traje već više decenija.
Kao primer ću navesti problem bespravne gradnje iz Vršca, iz koga ja dolazim, i gde sam učestvovala u rešavanju tog problema. Naime, još početkom osamdesetih godina u nemogućnosti da na drugi način reše svoje stambeno pitanje mnogi građani su bili prinuđeni da krče vinograde na padinama Vršačkog brega i da zidaju primerene porodične kuće, koje po površini i po opremljenosti bile su neophodne kao uslovi za stanovanje koje su pružale, jer nisu bile to ni kuće od 1.000 kvadrata, niti su pružali neki, ne znam kakav luksuz. Zato smo još tih osamdesetih godina morali da menjamo generalni urbanistički plan, da proširimo građevinski reon, da bi omogućili tim građanima da legalizuju svoje objekte i da upišu pravo svojine na njima.
Međutim, ekspanzija gradnje je nastavljena, pa smo 1996. godine doneli novi generalni urbanistički plan kojim smo opet proširili građevinski reon. Svi oni kojima smo omogućili da legalizuju sve ove objekte platili su i naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i od onda plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i plaćaju samodoprinos, i s pravom traže da dobiju infrastrukturu.
Lokalne samouprave su dužne da obezbede svim građanima komunalnu infrastrukturu. Ako ne obavežemo one kojima se upisuje pravo svojine i kojima se legalizuju objekti da plate naknadu za građevinsko zemljište, lokalne samouprave neće imati odakle da im obezbede infrastrukturu. Čak i u uslovima kada plate obezbeđenje infrastrukture nelegalno izgrađenim objektima je jako teško, jer su oni uvek po pravilu građani bez urbanističkog plana. Ne postoje pravilne ulice, ne postoje trase kojima mogu da se vode tokovi infrastrukture i kanalizacije, i vode, i to stvara jako velike probleme. Eto, imala sam potrebu da ukažem na ovaj način, na značaj ovog problema.
Pored toga, što se tiče samog teksta zakona, osim što se ovaj problem ne tretira na adekvatan način, ima i niz drugih nedostataka, jer materiju koju reguliše reguliše u suprotnosti sa ostalim zakonima koji se dotiču istih oblasti i regulišu istu materiju. Biće problema u primeni, kada, kao što su govorile neke kolege, bude primenjivan, a znam da će biti usvojen, jer će ga naravno većina ovde izglasati, jer će doći do kolizije između primene ovog zakona i drugih važećih zakona.
Zbog toga smo i podneli ovoliko amandmana i pokušali da dovedemo malo da popravimo tekst, i da dovedemo do određenog stepena primenljivosti ovaj zakon.
Pošto su naše kolege iz Demokratske stranke podnele na prvi deo člana 4. amandmane, koleginica i ja samo podnele na poslednji stav ovog zakona amandman i moram da kažem da smo tražile da se za upis zgrade za porodično stanovanje gde ne postoje javne privatne isprave, pa je navedeno čime može da se dokaže to, pa je traženo da se dostave overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta i obaveštenje nadležnog organa uprave u mogućnosti legalizacije objekta. Naravno da ovakve potvrde, pogotovu potvrde mesne zajednice spadaju u neko drugo vreme. Mesne zajednice imaju funkciju sada u naseljenim mestima koji mi u svakodnevnom životu nazivamo selima. U gradu mesne zajednice nemaju tu funkciju i zaista je, bar meni, smešno tražiti potvrdu mesne zajednice. Osim toga, izdavanje ovakvih potvrda ostavlja dosta prostora za subjektivan odnos onoga ko radi u mesnoj zajednici prema građanima koje po pravilu poznaje, jer svi žive na manjoj teritoriji, i ostavlja mogućnost za koruptivne radnje.
Zato smo tražili da se ova dva stava brišu i da umesto toga traži potvrda nadležnog inspekcijskog organa. Naš amandman je odbijen, ali je obuhvaćen amandmanom gospodina Antića, o kome je bilo reči, i zadovoljna sam što je na kraju ugradnjom amandmana koji je prihvaćen, u stvari, posredno prihvaćen je i naš amandman i sada je potrebno samo potvrda nadležnog inspekcijskog organa. Hvala.

Četiri minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Suzana Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4, kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a, amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, Miodrag Nikolić službeno je odsutan. Kad smo imali nameru da predložimo ove amandmane konstatovali smo i struku. Dakle, trebao je da bude zajednički predlog, a s obzirom da sam ja predložio već na član 1. amandman za sportske objekte i sportske terene, nisam potpisnik ovog amandmana, ali ću se usuditi da pokušam da ga branim.
Naime, gospodin Nikolić je od člana 1. do kraja zakona pokušao da uskladi zakon i da ga napravi što boljim. Mi se svi slažemo da zakon nije idealan iz prostog razloga što ima 1.300.000 objekata nisu napravljeni u isto vreme i pod istim uslovima i na isti način.
Dakle, negde je vlasnik bio vlasnik zemljišta, negde to nije bio slučaj i zato su ovi amandmani poprilično i obimni. Sam ovaj amandman ukoliko bi ga obrazlagao u potpunosti, ima četiri strane, gotovo da je polovina zakona, izuzetno je bio precizan, ali s obzirom da je usvojen zakon gospodina Antića i Rajčića, ovaj amandman na ovaj zakon je Vlada odbila.
Samo želim da kažem da je ovim amandmanom gospodin Nikolić, zajedno sa mnom, želeo da propiše koji objekti se upisuju, koja dokumenta su potrebna. To su bili amandmani 1. i 2.
Amandman na član 3. je bio na koji način se vrši upis nad zemljištima i objektom kad je vlasnik objekta ujedno i vlasnik zemljišta ili vlasnici objekta su ujedno i vlasnici zemljišta. Ovaj poslednji slučaj u amandmanu 4. je kada vlasnici objekta nisu vlasnici zemljišta.
Dakle, gospodin Nikolić je to poprilično dobro, zajedno sa strukom, obrazložio. Mislim da je amandman bio prihvatljiv, ali s obzirom da je došlo do prihvatanja jednog drugog amandmana, razumeo sam da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen, jer kada bi se prihvatilo i jedno i drugo rešenje, to ne bi bilo dobro. Razumeo sam odgovor Vlade, javnosti radi da se vidi da su težnje, gospodina Femana izražene ovim amandmanom, usvojene kroz jedan drugi amandman. Dakle, ne mogu se usvojiti dva gotovo istovetna amandmana na isti član, odnosno sa sličnim rešenjima i sa sličnim sadržajima. Koliko sam razumeo Vladu, ukoliko grešim neka me ministar ispravi.
Dakle, na određen način želi da zahvalim Vladi što je pokušala da na sličan način, usvajanjem jednog drugog amandmana, reguliše ovu oblast, s obzirom da je stvarno zakon izuzetno komplikovan. Biće komplikovan i za sprovođenje, ali stanje koje je ostavljeno i zatečeno je veoma komplikovano i verujem da će ovaj zakon dosta toga doprineti da se upiše, da se stvari na terenu dovedu u red, a ako, slažem se sa onima koji kažu da je moguće da ćemo usvajati izmene i dopune, pa zakoni nisu sveto pismo, ovaj zakon negde bude nesprovodiv, odnosno ako negde zapne, Skupština i služi zato da usvaja, sem zakona, i izmene i dopune zakona.
Takođe se slažem sa kolegama iz opozicije da će biti veoma problematična procena Uprave prihoda. To sam imao priliku i da se uverim. Recimo, Uprava prihoda proceni na veći iznos objekat u selu Jarkovci u šumi i dozvoli zamenu, nego što je objekat na moru, na pet metara od 432 kvadrata.
Dakle, verujem da će toga u Upravi prihoda biti, ali s obzirom da se vlast promenila i da se ta vrsta kriminala može suzbijati, verujem da u budućnosti neće biti jednostavno da na takav način procenjuju vrednost nekog zemljišta, odnosno vrednost nekog objekta. Zahvaljujem.