Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Očigledno da se ovde opet u nekim stvarima ne razumemo. Govorio sam o tome da je Odbor za finansije sproveo ceo jedan konkursni postupak. Raspisao je javni oglas da svako ko želi može da konkuriše. Svako mora da se složi da je za to potrebno vreme, da ljudi prikupe dokumentaciju, da isteku rokovi itd. pa je potrebno vreme da se testiraju ti isti ljudi koji su konkurisali, pa je potrebno vreme i za intervju sa tim ljudima.
Ništa ovde nije rađeno preko kolena. Činjenica jeste, parlament ima svoj život. Neki put zavisi od odbora, neki put zavisi od zakona, neki put zavisi od predsednika Skupštine. Ali, prva tačka je predložena u petak. Odbor za finansije zasedao je u četvrtak, dao svoj predlog, a u petak je tražena izmena i dopuna dnevnog reda, da to bude prva tačka na današnjem zasedanju.
Šta je tu nespremno? Ko je nespreman? To su najbolji i najkraći rokovi koji su mogući, ili želite da zbog nekog populizma dozvolimo da Zakon o javnim nabavkama ne može da se primenjuje od 1. aprila? Izvinite, pored sve ove tehnike i dobre volje da se sve ovo pripremi kako treba, gde niko na ceo postupak ne može ništa da prigovori, kad su u pitanju kandidati, ne bih dozvolio ni da Zakon o javnim nabavkama zbog poslova Skupštine ne uđe u punu primenu 1. aprila i to je razlog zašto je ovo sada prva tačka dnevnog reda.

Hvala.
Gospodin Čikiriz, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, vi ste zaista pokušali u par navrata da ukažete gospođi Juditi Popović da poštuje odredbe Poslovnika, ali ja reklamiram, ukazujem na povrede Poslovnika čl. 27, 106. i 107, jer je očigledno da se govornik uopšte nije pridržavao teme dnevnog reda i mislim da uopšte nije ni znala šta je tema dnevnog reda.
Izrečeno je niz neistina. Hoću kao predstavnik Odbora za finansije da kažem da je tačno da je raspisan javni konkurs, da su svi kandidati prošli testiranje, da smo svi, kao predstavnici Odbora, sa svim kandidatima razgovarali, da je jedan od kandidata ukazao na brojne zloupotrebe u prethodnom sazivu i da je Odbor jednoglasno doneo odluku da se o tome obavesti Javno tužilaštvo, u sumnji da su neki prethodni članovi odbora vršili krivična dela.
Prema tome, ovde, sa stanovišta SPO i DHSS, najmanje se može govoriti o kršenju zakona, o kršenju pravila ili o nekoj diktaturi. Mislim da je celokupan postupak bio apsolutno transparentan.

Hvala.
Slažem se i sa vama, gospodine Čikiriz i sa gospodinom Arsićem. Kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, odgovorno stojim iza celokupno obavljenog postupka javnog konkursa za članove komisije.
Dakle, procedura je potpuno sprovedena u skladu sa zakonom. Svi članovi Odbora i svi zainteresovani narodni poslanici imali su priliku da se obaveste o svemu što se dešavalo tokom obavljenih testiranja i razgovora sa kandidatima. Još jednom ću reći, odgovorno stojim iza svih kandidata.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Nije tu.
Sledeća je narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Mi ne smatramo da Odbor nije odradio posao u skladu sa zakonom, ali osnovni i elementarni red je taj da je odbor mogao na početku da kaže, makar za ove predložene članove, šta su oni završili, koju školu imaju, koje radno iskustvo imaju. Ako pročitamo, vidimo da je bilo 13 kandidata koji su prošli test. Po čemu su tih šest drugih kandidata bili lošiji od ovih koji su nam bili predloženi?
Mi na osnovu ovoga, mi koji nismo članovi Odbora, koji smo samo narodni poslanici, vidimo samo imena i prezimena predloženih kandidata i ništa drugo ne znamo o njima i smatramo da je osnovni red da smo dobili makar stručnu spremu, koliko su se bavili javnim nabavkama itd.
Zakon o javnim nabavkama koji je najavljivala SNS trebalo je da donese uštede, tako se bar pričalo, od nekoliko stotina miliona evra, trebalo je da smanji korupciju, a iako je izglasan prošle godine, on će stupiti na snagu tek 1. aprila. Za to isto vreme koliko ova Vlada želi da poštuje Zakon o javnim nabavkama pokazuju sledeće činjenice. Ova Skupština je potvrdila mnogo međunarodnih ugovora, koji su ovu zemlju i sve građane zadužili za nekoliko milijardi evra. Pod tim međunarodnim ugovorima javne nabavke se ne sprovode. Čemu onda služi ova komisija? Da nadgleda rad lokalnih samouprava i ostalih učesnika koji treba da poštuju zakon.
Najveće nabavke u Srbiji, koje će sprovesti Vlada i određena ministarstva, neće primenjivati Zakon o javnim nabavkama. Onda se postavlja pitanje – zašto ste toliko gromoglasno pričali o velikim uštedama, a onda suprotno tome činite sve da Zakon o javnim nabavkama ne primenjujete. Ako se setimo, na prošloj sednici parlamenta, vladajuća većina usvojila je kredit i izglasala sporazum sa Rusijom, pri čemu se zemlja zadužila za 800 miliona evra, pod uslovom da kupimo ruske vozove. Da li tu ima primene Zakona o javnim nabavkama? Nema. Tako isto je bilo i za "Kolubaru".
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
Tema je – Komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki. Baš o tome pričam. Ta komisija neće imati nikakav posao za najveće investicije u ovoj zemlji, jer će se one sprovoditi bez postupka i bez Zakona o javnim nabavkama. To govori samo o tome da SNS i ova Vlada čine sve da izbegnu zakon koji je trebalo, kako su oni govorili, da donese velike uštede. Na koga će se onda taj zakon primenjivati? Sama činjenica da mi danas razmatramo komisiju u pet do dvanaest, pokazuje jednu neozbiljnost vladajuće koalicije i pokazuje koliko je njoj stalo do primene Zakona o javnim nabavkama.
Da li smo načinili neku uštedu do sada? Nismo. Ni jedan jedini dinar nije do sada ušteđen, a govorili ste o stotinama i stotinama miliona evra i govorili ste o tome da ćete time smanjiti kriminal i korupciju. Da li ste smanjili? Niste. Počećete od 1. aprila na način što ćete kontrolisati pojedine subjekte, one koji će sprovoditi zakon za milion dinara, a vi nećete sprovoditi zakon za nekoliko milijardi evra. Toliko o populizmu SNS i toliko o tome koliko je ovaj zakon, kako ste ga najavili, značajan za građane ove zemlje, značajan je toliko da se vi kao najveća politička stranka trudite taj zakon da izvrgnete ruglu i da ga ne sprovodite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postupak koji je sproveo Odbor za finansije ispratio sam jednim delom kao zamenik člana i on je zaista u početku delovao potpuno transparentno, u skladu sa duhom zakona. Mogao je to da bude jedan dobar izbor članova ove komisije. Pada senka, o tome su govorile kolege, o brzini, odnosno načinu na koji je stavljena ova tačka na dnevni red. Na neki način, došli smo u cajtnot sa vremenom i moralo je to ovako da bude. Mislim da to nije najbolji način. Moglo je to ranije, ali dobro, imali smo jedan obiman postupak koji je vođen u okviru Odbora.
Ono što stavlja senku na ceo ovaj postupak je to što na sednici Odbora, kada smo se odlučivali između kandidata koji su imali različite brojeve bodova na testiranju, koje je zaista bilo na neki način dobro i nepristrasno, mi smo one koji su imali bolje rezultate izbacili, odnosno nisu ušli u ovaj izbor za predlog članova komisije, a onda su u taj isti predlog odluke ušli neki koji su imali daleko manje bodova. To jedna senka koja pada na ovaj ceo postupak. Mislim da je moglo da postoji neko obrazloženje, čak i od članova Odbora ispred vladajuće većine.
Druga stvar koja takođe stavlja sumnju je način na koji je izvršeno samo glasanje. Jednoglasno, u stvari glasovima vladajuće većine, isključivo su izabrani predloženi članovi komisije. Moglo je da bude i tajno. Mislim da su na dobar način svi članovi odbora učestvovali u radu Odbora dok je trajao postupak. Mogao je taj postupak da se završi primerenije, da bude tajno glasanje, da za ove kandidate glasaju i pripadnici opozicionih stranaka, pogotovo što smatramo da su i u predlogu odluke i neki kandidati koji nisu prošli su bili sjajni.
Ne znam na koji način je izvršena selekcija? To je zaista problematično, zato što i po broju bodova i po odgovorima koje su davali kada smo imali anketiranje, neki kandidati su zaslužili da budu deo ove odluke. Ako je to greška, ili ako je to brzina, onda može da se uzme u razmatranje objašnjenje.
Ako je u pitanju ono što gledamo svaki dan u Srbiji, a to je, recimo, situacija da je od 160 državnih službenika na položaju samo 12 izabrano preko konkursa, govorim o službenicima koji su izabrani od početka rada nove Vlade, potpuno je jasno da ne možemo izbeći to da postoji i dalje, čak i još jači uticaj partija i na zapošljavanje, na postavljanje državnih službenika, a u ovom slučaju se stiče utisak da to isto postoji kod izbora ove komisije, odnosno Predloga odluke za izbor komisije. Jer, kako tumačiti da kandidat, koji je bio drugi po broju glasova, odnosno po broju bodova na testiranja, nije ušao u Predlog odluke? Možda postoji razlog, ali je trebalo da ga čujemo na Odboru za finansije. Takođe, onaj koji je imao četvrti rezultat na testiranju – zašto? Ili kandidat koji je bio sedmi.
Zaista ima dosta nedoumica, naročito ako znamo da su kandidati koji nisu predloženi, imali dobre odgovore na samom ispitivanju od strane članova odbora. Mislim da je ovo moglo na mnogo bolji način da se uradi. Ipak, čini mi se da je presudio dogovor stranaka vladajuće većine, da je na taj način ova odluka doneta. Mislim da je to loše i čini mi se da će zbog toga štetu trpeti i sama primena ovog zakona, jer mislim da ćemo imati puno problema oko toga. Hvala.

Hvala.
Gospodine Jovanoviću, dozvoliću sebi da vam odgovorim kao predsednik Odbora za finansije.
Taj kandidat o kojem ste govorili, što je drugi na spisku i koji je praktično imao veći broj bodova od onih koji su predloženi je dosadašnji predsednik Komisije za zaštitu prava. Većina članova Odbora smatra da dosadašnji predsednik Komisije nije radio svoj posao onako kako bi trebalo. To je razlog, govorim iz svog ličnog aspekta, i to je razlog što verovatno nije ušao u Predlog odluke.
Sledeći na spisku je narodni poslanik Srđan Milivojević, koji nije tu.
Izvolite, gospodine Jovanoviću. Replika.

U redu, prihvatam ako kažete da je kriterijum trebalo da bude i to da neko nije mogao da bude u prethodnom mandatu, onda je to trebalo da stoji u zakonu, a ne da se o tome izjašnjavamo tako da to izgleda kao politička odluka.
Šta je sa kandidatom na broju 4? On je imao isto dovoljan broj bodova, isto je imao kao i još neki koji su izabrani, koji su predloženi u ovoj odluci – kakva je napravljena razlika? Zašto nije bilo bilo kakvog obrazloženja? Ako za ovo postoji obrazloženje da je bio predsednik prethodne Komisije i da nije dobro radio, ili ne može neko ko je bio prethodni predsednik Komisije da bude kandidat, to je trebalo da stoji u zakonu i nisu trebali ljudi ni da se pojavljuju, ako je to diskvalifikacioni kriterijum. To je trebalo da bude potpuno transparentno. Ovako, ostaje nedoumica i ostaje sumnja.