Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Molim vas prijavite se. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, i članovi Vlade, drage kolege i koleginice poslanici, moja pitanja se tiču bezbednosnog sistema ove zemlje u širem smislu te reči pa je logično da su upućena premijeru, odnosno ministru unutrašnjih poslova i ministru odbrane i koordinatoru službi bezbednosti u zemlji.
Počeću sa vrlo konkretnim pitanjem – koliko lica se danas u Srbiji obezbeđuje, a da nisu nosioci funkcija koje po zakonu država bezbednosno štiti. Kriterijumi po kojima ta lica država štiti vreme trajanja njihovog obezbeđivanja do godine ili više godina, koliko državu košta njihovo obezbeđenje u proseku, mesečno i ukupno godišnje? Po onome što ja znam neki su godinama pod tim obezbeđenjem koji košta papreno.
Nisam siguran i želeo bih da znam koliko to nadležne službe preispituju, postoje li objektivni razlozi za takvo nešto u tolikom vremenu, a koliko znam, neki sede i ovde u Skupštini, a ne obezbeđuju se kao poslanici, i pri tome neka od tih lica se obezbeđuju u zemlji, a po onome što pratim kad odu u inostranstvo oni su bez obezbeđenja, verovatno ti koji žele da ih liše života su zainteresovani samo da to u zemlji rade, napolju neće.
Drugo pitanje, kada će se pristupiti i da li će inovaciji, odnosno dogradnji, aktuelizovanju strategije u nacionalnoj bezbednosti koja bi podrazumevala obuhvatanje, odnosno obavezivanje na adekvatno uređenje svih elemenata i učesnika u sistemu bezbednosti Srbije prema sadašnjoj strategiji nacionalne bezbednosti. Imamo u okviru toga proglašene sadašnjom strategijom bezbednosti kao elemente sistema bezbednosti, sve subjekte iz oblasti privatnog obezbeđivanja. Radi se i želeo bih da znam tačne podatke.
Znam da se radi o desetinama i desetinama hiljada ljudi pod oružjem u okviru agencija i drugih subjekata bezbednosti i što je još gore po bezbednost ove zemlje veliki broj tih agencija vode i vlasnici su stranci i ti naši ljudi pod oružjem su faktički, da tako kažem pod komandom stranaca u našoj zemlji.
(Predsedavajući: Vreme gospodine Kovačeviću.)
Dobro javiću se kasnije.

Da li neko želi  da da odgovor? (Da.)
Reč ima premijer.

Da bi neko dobio status lica koje se obezbeđuje od strane MUP-a, potrebno je da postoji procena njegove ugroženosti, a tu procenu daju osim MUP-a i bezbednosne službe, civilna, BIA ili vojne službe bezbednosti.
Takođe, postoji jedan broj ljudi koji se obezbeđuje po službenoj dužnosti. Znači, na osnovu funkcije koju obavlja. Naravno, u poslednjem periodu vladala je prava poplava, da tako kažem, profesija i ličnosti koje su tražile obezbeđenje policije, što stvara zaista velike probleme u našem ministarstvu, pre svega zbog velikih troškova koji se na takav način ostvaruju, zbog zauzetosti svih resursa raspoloživ za obezbeđenje koja se ostvaruju preko uprave u okviru direkcije policije, ali to rade i druge uprave i službe u policiji. Kada tome dodamo i obezbeđenje koje vrše vojne službe, BIA itd. sigurno je da je taj broj dosta veliki.
Kada je reč o licima koje obezbeđuje Uprava za obezbeđenje ličnosti i objekata u MUP-u, taj broj je po podacima od pre neki dan 58.
Kada je reč o drugom pitanju, privatne bezbednosti, strategija nacionalne bezbednosti je definisala da treba takođe kao i u drugim oblastima da postoji jedno partnerstvo između državnog sektora, onih državnih institucija koje se bave pitanjima bezbednosti i privatnog sektora bezbednosti.
Imajući u vidu kao što ste i vi rekli gospodine Kovačeviću da ima više desetina hiljada, a neki kažu od 100.000, znači da ima više onih koji su u privatnom sektoru bezbednosti, nego što su u okviru državnog, odnosno MUP-a. To podrazumeva da postoji jasna strategija kakvo partnerstvo postoji između ta dva sektora i kakva je čija uloga i naravno, kakav je sistem licenciranja.
Mi smo bili predali te zakone u skupštinsku proceduru, zakon o privatnoj bezbednosti, čak mislim da je bio predat i zakon o detektivskoj delatnosti, pa je vraćen iz procedure zbog različitih primedbi, jer nemoguće je zadovoljiti baš sve strukture, jer svako tu ima neke svoje interese, ali je to zaista veoma važno da se u ovoj godini to pitanje reguliše, jer je to praksa svuda u svetu i nama je ranije MUP imalo jedan pristup da je praktično bilo, kako bih rekao, ljubomorno na neke druge koji počnu da se bave pitanjima bezbednosti.
Ja sam naprotiv dao saglasnost da se formira komunalna policija, jer smatram da je dobro da se policija oslobodi vršenja nekih poslova koji su, kao što je uklanjanje kioska, nelegalnih objekata, ne znam ni ja, iseljavanja iz stanova, pa tako i u ovom slučaju. U mnogim zemljama, direktor FBI mi je rekao da u Americi postoji 16 do 17 hiljada različitih bezbednosnih subjekata. Zato je kod nas potpuno logično da to bude deo, da to što postoji kao strategija nacionalne bezbednosti se primeni i u praksi, odnosno, da se donesu odgovarajući zakoni.
Vraćam se na ono prvo pitanje koje ste postavili, sa jedne strane MUP ne može da kaže kada se neko obrati za obezbeđenje, da nas to ne interesuje, zato što nosimo odgovornost ako se nešto desi, a opet postoje nekada i u javnosti kritike zašto neko ima političko obezbeđenje, zašto nema. Mi smo, kao što znate, to ponudili.
Mislim da gotovo svi lideri političkih stranaka imaju policijsko obezbeđenje. Govorim o parlamentarnim strankama, s tim što nema gospodin Marković i gospodin Koštunica nema policijsko obezbeđenje ali ima po mestu stanovanja. Ne smatram da je loše, mislim da je dobro zato što se time pokazuje jedan odgovoran odnos prema svima, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Hvala.

Hvala.
Reč ima Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, deo odgovora sam dobio. Biću slobodan da u pismenoj formi dostavim pitanje, znam da ne možete danas dati sve te cifre i podatke, ali bi bilo jako dobro da se u Skupštini znaju svi ti podaci. Uz to ima još jedna oblast u okviru sistema bezbednosti koja jeste elemenat sistema bezbednosti, naglašeno u Strategiju za nacionalnu bezbednost a to su mediji. I ništa dalje o tome nije rečeno. O njihovoj ulozi. O njihovoj obavezi itd. Kad to spojim, bez želje da neko pomisli da okrivljujem medije za to, ali verovatno priterani ekonomskom situacijom, borbom za tiraž itd. ponašaju se onako kako se ponašaju mediji, naravno neki manje neki više, da o tome ne pričamo.
Međutim, ova zemlja je došla u situaciju već odavno, i sve više je u situaciji da ona kao država nema više tajni. U dobrom delu. Ne optužujem medije, ali iz te borbe, u dobrom delu svojim naporima da obezbede tiraž i oni doprinose tome. Uzmite uređene zemlje. Tamo ako se nešto na nivou državnom proglasi zatvorenim, tajnom, mediji to ne napadaju. Ja ću vam samo primera radi postaviti jednu hipotetičku situaciju.
Sutra da ova Skupština razmatra krajnje zatvoren značajan problem državni i Skupština drži zatvorenu sednicu imali biste strahovit napad, imali biste stampedo štampe da otkrije o čemu se radi. Umesto da imamo štampu koja je organizovana i vaspitana tako da ako je nešto državna tajna, u to se ne čačka.
Samo jedna od stvari, samo jedna od stvari koju imam u vidu, a mnogo je toga. Prema tome ako je neko u sistemu bezbednosti on se mora bezbednosno i ponašati. Ja ne vidim da tu ima takvog ponašanja. Hvala lepo.

Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala predsedniče, premijeru, gospodo ministre, koleginice i kolege. Samo kratko da odgovorim gospodinu Jakovljeviću jer je oko te posete evropskom parlamentu bilo dosta u medijima, a i zbog kolege Dejana Radenkovića, njemu to teško pada. Ja sam navikao da takva pitanja dobijam. I gospodin Dačić je doveden u neprijatnu situaciju, odgovara o nečemu što ne znam. Niko nije bio član Vlade da bi Vlada imala veze s tim. Nema ni Skupština.
Bio je sastanak u Istambulu koji je organizuje Centar za inkluzivno upravljanje, a plaća te sastanke, a bilo ih je desetine do sada, švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova. To je odgovor ko je platio i Istambul i put u Brisel. Na tim sastancima se pozivaju Srbi s Kosova. I to je jedino mesto gde Srbi s Kosova, unazad nekoliko godina diskutuju između sebe. Svađaju se, ovi sa juga, ovi sa severa. Znači ta aktivnost je naterala Srbe i dovela do toga da imaju i da probaju da imaju zajednički stav. Povremeno učestvuju i Albanci. U Istambulu su učestvovali, ako vas interesu. Tamo su bili i predstavnici vaše poslaničke grupe. Obično učestvuju predstavnici svih poslaničkih grupa, osim DSS na tim sastancima. U Istambulu je bio iz vaše, čak je jedan visoki državni funkcioner član Vlade bio u Istambulu. Pošto se sastanci održavaju po pravilima gde ne treba govoriti ko je bio i šta je pričao, ja ću to poštovati. Jasno je ko je platio.
Odgovor za Brisel. Tamo nismo bili kod Jelka Kacina, nego kod radne grupe poslanika iz evropskog parlamenta zadužen za jugoistočnu Evropu. Ta radna grupa u punom sazivu bila je krajem prošle godine ovde u Skupštini na Odboru za evropske integracije. Predsednik te radne grupe je evropski poslanik Kukan. Kod njega smo bili. Oni su bili ovde u parlamentu. Prema tome, ako mislite da je to bila izdaja, onda je i ovo izdaja. Ako je to pitanje. A to da ja i Radenković prihvatimo Ahtisarijev plan, to je možda značajno, značajnije što ga je Srbija odbacila ili UN, ali kad ja i Dejan ga prihvatimo, to znači da će se i primenjivati. Šalim se.
Da vas podsetim oko Ahtisarijevog plana. Sada idem da pitam gospodina Dačića. LDP je podržao u načelu, kao dobru osnovu za pregovore pre šest godina Ahtisarijev plan. Sada gospodin premijer kaže, na žalost na jugu Kosova, odnosno većini Kosova se ne ostvaruje u potpunosti. Tačno je. Da ste kao Vlada, ne samo vi, ali pošto ste bili u prethodnoj to ide opet i vama, da ste održavali kontakte sa Srbima sa Kosova, pravim predstavnicima Srba s Kosova, kako onima koji su institucijama, tako onima koji nisu, a ne samo sa severa vi bi znali zašto se ne poštuje, a verovatno bi uz pomoć Beograda taj plan možda se i poštovao u potpunosti.
Sada da se vratimo na pitanje. Gospodine Dačiću, nećemo da vam stavljamo so na ranu, apsolutno razumemo vašu situaciju, ali vam kažem da bi dobili podršku za razgovore mi mora da znamo o čemu se tamo razgovara. Ja ću citirati samo jednu rečenicu iz intervjua ruskog ambasadora.
(Predsednik: Ja vas molim vrlo kratko, pošto smo već na isteku četvrtog minuta.)
On kaže da je Moskva u stalnom kontaktu sa Beogradom i da je potpuno upoznata sa svim nijansama pregovora. To su detalji. Vi ste nama danas neke izneli. Da smo se redovno sretali mi bi onda možda znali šta to treba da podržimo, u kom smeru da kritikujemo itd. Međutim, činjenica je da smo iz štampe saznavali, dok vidimo neki drugi saznaju iz ličnih kontakata. Mi smo ipak poslanici da bi se informisali o tako važnim stvarima iz novina, a sem toga Rezolucija vas je obavezivala da nas informišete bar na način na koji to Tači radi u svom parlamentu.

Hvala gospodine Ostojiću.
Gospodine Dačiću ako želite izvolite.

Još jednom ću samo ponoviti da je bilo čini mi se osam susreta jel tako, sa Tačijem uz posredovanje Ketrin Ešton. Na pet susreta tema je bila sprovođenje prethodno dogovorenog, odnosno implementacija onih sporazuma koji su od ranije bili. Na poslednja tri sastanka se počelo razgovarati o ovoj temi. To znači od, ja mislim negde sredine januara. Sve o čemu se pričalo, odnosno okvir u kojem smo se mi kretali je sadržan u Rezoluciji, odnosno obrazloženju ove Rezolucije, odnosno to je ta koncepcija kojim se putem išlo. Ta koncepcija je toliko zaokupila čak i predstavnike EU da više ne raspravljamo ni o kojoj drugoj temi samo o zajednici srpskih opština.
Ja sam u jednom momentu pomenuo, dobro ako nećete zajednicu srpskih opština daj da se vratimo na one uslove koje imamo kao Savet evropske unije koji je postavio, kao što je malo pre neko spomenuo, mislim Bogdanović, energetiku, telekomunikacije. Ne oni sada neće da se vraćaju na to. Njima se svidela ova ideja. Zašto im se svidela? Zato što tu Priština vidi verovatno mogućnost da zajednica srpskih opština u stvari bude nešto, a u stvari ništa. Da se zove tako, ali da nema neka ozbiljnija ovlašćenja.
Stalno sam navodio primer Vojvodine koja ima i svoju Vladu. Navodio sam i primere drugih autonomija širom Evrope koje imaju različite vrsta autonomije, regiona itd. Ima ih više od 200 u Evropi. To za njih, jednostavno, nije prihvatljivo. Čak i neke zapadne zemlje, ne možda otvoreno, kažu da ne može da budu izvršna ovlašćenja, a to su fraze i gluposti, jer svaka opština ima izvršna ovlašćenja. Znači, ovde nije reč o tome. Oni se plaše da to bude jedan paralelni sistem vlasti i stalno spominju Republiku Srpsku.
Tačiju je lako da informiše, jer on ništa novo... Kod njih se sve odluke donose jednoglasno zato što oni jednostavno se trude da implementiraju sve ono što već piše. Vrhunac njihovih kompromisa je da li će da daju regionalnog komandanta Euleksa, što vi znate, koji ste pominjali sad Ahtisarijev plan, ja mislim da se tu čak i spominjala mogućnost nekih regionalnih ili itd.
Mi se trudimo da ne govorimo u pravnim i političkim kategorijama koje mogu da prave i koji mogu da prave međusobne smetnje, a to znači da sada ne pričamo ni odakle dolaze nadležnosti, ni da li ima izvršna ovlašćenja ili nema, nego da se bavimo opisom šta bi u stvari ta zajednica mogla da radi, a da pri tome Srbi što tamo rade i što se uopšte konstituiše zajednica bude u cilju očuvanja i iskazivanja određene posebnosti, odnosno našeg identiteta na Kosovu i Metohiji.
Bojan je malo pre diskutovao. Bojan je bio samnom. Pomenuću samo jedan primer. Mi smo na tom trećem sastanku unazad ako gledate, znači u januaru, pričali i složili se da se formira zajednica srpskih opština i onda smo se dogovorili u sledećoj nedelji da se održi sastanak eksperata i političkih eksperata, da tako kažem, koji imaju neku političku težinu i da razgovaraju o sadržaju te zajednice sa namerom da sledeći sastanak bude pripremljen, pa da znamo da li možemo nešto da se dogovorimo. Sa naše strane su otišli Marko Đurić, Vulin, Zorana Vlatković i Bane Mitrović iz MUP i sa njihove strane vodila je Edita Tahiri. Osam puta sam se sastajao sa Tačijem. Taj sastanak je počeo tako što je Edita Tahiri počela da priča o genocidu. Zaključak tog ekspertskog skupa je bio da ne mogu oni ništa da se dogovore, nego moramo Tači i ja da se dogovorimo. Možete zamisliti kako to izgleda, kada nemate na tom ekspertskom nivou? Sve je u stvari politička priča. Zato je sa jedne strane dobro što nema nekog papira, pa sada to morate da prihvatite, ali sa druge strane je i loše, jer mi nemamo. U stvari, ako se čeka da se mi sami dogovorimo oko nečega, pitanje je na šta će sve to izaći?
Ne mogu da vam opišem kako to izgleda. Pokušao sam da to predstavim ljudima iz EU. Tamo gde se razgovara, uglavnom se najviše razgovara u formatu Tači i ja, dva prevodioca, Ketrin Ešton i Đentilini. Kada izađem napolje kod ostalih članova delegacije, smo me gledaju, samo da pitaju - da li ste potpisali nešto ili niste i ako nisam potpisao, to je opšta radost. U tim društvenim uslovima se vode razgovori. Objektivno je to stvarno.
Zahvaljujem se i prihvatam odgovornost u smislu da je možda moglo da se razgovara, ali ta rasprava bi bila samo političke prirode i ne bi imala nikakve konkretne zaključke da kažemo imamo nešto, pa se prema njemu izjašnjavamo da li prihvatamo ili odbijamo.
Zadovoljan sam i današnjom raspravom, bez obzira što su bila postavljana pitanja zato što mislim da smo ozbiljno pristupili ovom problemu i sama atmosfera u skupštini pokazuje da su svi svesni težine ovog problema. Zato vam se zahvaljujem u svakom slučaju.