U skladu sa aktuelnim razgovorom o Briselu, ja bih postavio nekoliko pitanja gospodinu Ivici Dačiću i za naš politički stav, u želji da se dođe do najboljih rešenja.
Prvo, budući da su srpske opštine na Kosovu međusobno udaljene, da nisu teritorijalno povezane, ne računajući opštine na severu Kosova, da je svaka opština vlasnik imovine na svojoj teritoriji, nama nije jasno kakvu to posebnu imovinu treba da ima zajednica srpskih opština, ako je svaka opština vlasnik svoje imovine, koja je to posebna imovina zajednice? Šta je to, jesu to neke zgrade, objekti, šuma, zemljište, šta? Koju to imovinu, mimo nesporno postojeće opštinske imovine, mi tražimo za zajednicu srpskih opština? Da li zajednica treba da ima sopstvenu imovinu? Da li je bitnije to neko nadtelo ili srpski narod? Sa ovlašćenjima u svojim opštinama to je, po nama, suštinsko pitanje.
Da li se predlogom plana Srbima na Kosovu dozvoljava da imaju kompaktan nacionalni korpus? Po našem mišljenju, ne postoje nikakve prepreke. Postoje li prepreke da srpski nacionalni korpus u okviru zajednice opština rešava zajednička pitanja, da zajednica ima svoju skupštinu, da koordiniraju i zauzimaju zajedničke stavove i ka Briselu i ka Srbiji i ka Beogradu i ka Prištini.
Da li zajednica ima svoja izvršna ovlašćenja i vladu, ili to imaju srpske opštine sa veoma širokim nadležnostima iznad postojećih evropskih standarda, specifične i posebne po Ahtisarijevom planu? Zatim, da li srpska zajednica ima ovlašćenja i ulogu u oblasti policije i pravosuđa? Kakvu to posebnu policiju treba da ima zajednica srpskih opština koje nisu geografski međusobno povezane?
Da li se Srbima nudi da imaju svoje opštinske sudove i u Kosovskoj Mitrovici i odeljenje Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici iz Prištine? Dalje angažovanje, po nama, treba da bude usmereno da dobijemo srpske sudove u svim srpskim opštinama, koji bi po sastavu odražavali etnički sastav stanovništva.
Po Ahtisarijevom planu, koji je ugrađen u dosta zakona Kosova, sastav policije odgovara etničkom sastavu stanovništva u opštinama. To znači da će u svih devet srpskih opština Srbi biti pretežno zastupljeni u policiji, a predsednici opština će postavljati komandire policije, što nije slučaj i u Srbiji.
Mislimo da veća pažnja treba da bude posvećena srpskom stanovništvu koje postoji, srpskim opštinama koje postoje i njihovim pravima, nego nečemu što nije opština i što nije život. Prava opština sa srpskom većinom treba pobrojati i uporediti sa pravima opština u Srbiji, kako bi imali jako realnu sliku.
Naš stav je da se u Briselu izborite za što je moguće veća ovlašćenja srpskih opština, da dobiju što veće nadležnosti, ukoliko one nisu ugrađene u Ahtisarijevom planu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Treba se boriti za prava Srba u opštinama, a ne za prava nad tela sa posebnim ovlašćenjima, jer ne treba od gotovog praviti veresiju. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Ovo je jedno posebno i specifično pitanje u odnosu kompleksa cele materije, vezano za dijalog i za probleme i otvorena pitanja oko Kosova i Metohije. Pretpostavljam, ne mogu da se setim tačno, ali mislim da je poslanička grupa SPO glasala za Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije, u kojoj je tačno definisano i napisano sve ovo o čemu vi postavljate pitanja. Platforma, koju je pripremio predsednik Republike Tomislav Nikolić, se nalazi u obrazloženju te rezolucije. Ovde uopšte nije bila, koliko razumem pisca te platforme, ideja o zajednici srpskih opština, nije ideja koja bi onemougćila ovlašćenja optština. Nama nije interes da se vodi borba između opština i zajednica kada je reč o ovlašćenjima. Ovde je, po autorima Platforme, bila ideja i da neke od tih nadležnosti budu izvorne nadležnosti koje zajednica ima, a koje sada nemaju opštine.
Da ne ulazim dublje u tu temu, zato što govorimo o jednoj potpuno nepotrebnoj stvari, zato što prištinska strana apsolutno ne prihvata bilo kakva izvršna ovlašćenja te zajednice. Tako da se ne raspravljamo mi sada oko toga kakva bi zajednica trebalo da bude, jer ona trenutno ne postoji. Ona trenutno ne postoji i pitanje je da li će uopšte biti formirana. Naravno da je najvažnije pitanje čime će ta zajednica da se bavi. Pitanje imovine, pitanje nadležnosti zajednice jeste u stvari postavljeni kao jedan od načina transformacije institucija Republike Srbije u institucije te zajednice, a samim tim i imovine. Znači, ovo je jedno kompleksno pitanje i u stvari ključne tačke u dijalogu se vode upravo oko toga.
Kada sam već otvorio tu temu, vi ste ovde nekolio puta postavljali pitanje kada će se raspravljati u parlamentu i zašto se ne informiše parlament? Vi znate da sam ja informisao ne samo državni vrh o svemu ovome što se dešava, nego i sve građane Srbije i nisam sakrio ni jedan jedini detalj o onom što je razgovarano. U odnosu na prethodnu sednicu posvećenu Rezoluciji ništa se nije dogodilo što bi promenilo našt stav, niti je išta prihvaćeno što je drugačije u odnosu na prethodno stanje. Uostalom, za ovih osam-devet meseci, koliko postoji Vlada Republike Srbije, isključivo se radilo na primeni već postignutih dogovra, a jedini novi dogovor koji je postignut jeste o razmeni po jednog oficira za vezu pri Misiji EU u Prištini i u Beogradu.
Znači, za sada nema nikakvog zvaničnog predloga, niti novog predloga Srbije koji bi odstupao od prethodnog. Naravno, problemi sa kojima se suočavamo jesu takvi da ova pitanja o kojima ste vi, a pretpostavljam da vi to pitanje postavljate sa aspekta - zašto Srbija ne prihvati sada Ahtisarijev plan? Nije problem u tome da prihvatate Ahtisarijev plan. Mi moramo jednu stvar da znamo - čak ni Ahtisarijev plan se na Kosovu ne primenjuje. Čak se i za njega danas treba boriti. Problem je u tome što mi sa svakim novim pregovorima imamo sve slabiju poziciju i slabu polaznu tačku. Mi danas treba da doživimo uspeh naših razgovora i pregovora u tome što ćemo, eto, primeniti kosovske zakone, koji se sada ne primenjuju. Ovo o čemu vi govorite, jeste tako, ali na papiru. Razgovarao sam i sa predstavnicima opština koje su konstituisane po tom planu i one imaju mnoge primedbe koje se upravo sastoje i odnose na ovo o čemu sam govorio.
Znači, Srbija je spremna na dogovor, spremna je na kompromis i nije to sporno, ali Srbi na Kosovu i Metohiji treba da imaju ovlašćenja, zajednicu koja će imati ovlašćenja koja neće biti protokolarnog tipa, ali ne pre svega na uštrb opština. Hoću da vam kažem da nećemo mi biti ti koji ćemo nešto da odbijamo, niti želimo da odbijamo, ali moraju svi da shvate da mi ne vodimo ove pregovore da bismo primenili kosovske zakone. Ako je taj problem tako jednostavan i može se rešiti samo primenom Ahtisarijevog plana ili kosovoskih zakona, što ga ne reše onda? Zašto pozivaju Srbiju na ragovore?
Ovo mora biti poseban politički dogovor i plan za rešenje problema koji postoje, jer nisam čuo da se nijednom drugom regijom ili teritorijom, kao što je sever, bavi čitava međunarodna zajednica, a da pri tome kaže – vi ne možete da budete ništa posebno u odnosu na opštine koje na Kosovu postoje. Ako je to tako, zašto se tome posvećuje tolika pažnja? Zašto? Zato što niti mi imamo faktički suverenitet na terenu većeg dela teritorije Kosova, niti oni imaju neki svoj navodno izmešljeni suverenitet na severu Kosova. Tu treba naći rešenje koje bi omogućilo da idemo dalje. Mi smo zaista opredeljeni za dolazak do kompromisa. Hvala.

Reč ima gospodin Čikiriz. Izvolite.

Zahvaljujem se premijeru.
Naravno da SPO zna da je jako složen i težak pregovarački proces, ali ono što mi želimo da kažemo i što ste vi ponovili, a što smo mi pričali dve decenije unazad, jeste da smo nekako mi sa svakom novom rundom pregovora našu pregovaračku poziciju slabili. Dobro je da i vi rezonujete na način na koji rezonujemo i mi.
Zbog toga smo mi smatrali da, recimo, ako bi zajednicu srpskih opština uporedili sa upravnim okruzima u Srbiji, koji su geografski povezani, u koje ulazi nekoliko opština na tom području, koji su povezani i geografski i što se tiče infrastrukture imaju niz infrastrukturnih zajedničkih projekata, naš je samo cilj bio da vam skrenemo pažnju da se ne iscrpljujete previše na nadležnostima zajednice, koja će i onako teško funkcionisati, ali je u svakom slučaju potrebna i niko njeno postojanje ne spori, već da se puna pažnja posveti onom što postoji, a na Kosovu i Metohiji postoji devet srpskih opština. Treba snažiti njihove institucije i treba veću pažnju posvećivati našem stanovništvu na Kosovu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, gospodine predsedniče Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade. Sada ćete vi možda reći zašto ga to ne pitam kada ga vidim mimo ovog dnevnog reda. Zato što je stalno u Americi i stalno u Americi bije bitku kako da dovede investitore u Srbiju i kako da objasni Americi da Srbija nije ono što su godinama njihovo mediji prikazivali, kako su Srbi ovakvi ili onakvi.
Gospodine predsedniče Vlade, danas u Skupštini tačka dnevnog reda je Zakon o radu, gde su ugrožena prava porodiljama, trudnicama, dobro je što je taj zakon došao na dnevni red, da poslodavci ne mogu da otpuste majke koje rađaju decu s posla.
Isto tako, imamo jedan mnogo veći problem. Šta ćemo sa ženama koje rađaju decu, a nigde ne rade? Svako od nas u izbornoj kampanji govori o borbi protiv bele kuge, obilazi porodilišta, ne znam, nosi kese, itd, a kada se izbori završe niko više ne spominje taj problem. Nije dovoljno to što Jedinstvena Srbija radi u tri grada, tamo gde je u vlasti - u Jagodini, Kruševcu i Vrnjačkoj Banji, gde dajemo po 1.200 evra kada se rodi dete. Ne želimo da tu tačku predlaže Jedinstvena Srbija, da neki ne kažu – eto, mi želimo da dobijemo određene političke poene, već vas molimo da Vlada predloži tu tačku dnevnog reda, da li kada se bude vršio rebalans budžeta ili da vidimo kako da izdefinišemo.
Veliki broj majki danas je u situaciji da bi rodila drugo ili treće dete, a živi na selu. I pored toga što poljoprivredni proizvođač nije zaštićen i selo, aflatoksinom smo uništili poljoprivrednu proizvodnju, ne samo mleko, nego ne valja nam ni kukuruz, sutra će neko da kaže kako nam ne valjaju ni jabuke, ni pasulj, sve nešto tuđe je bolje, a svoje da uništavamo. Molim vas da se izvrši nadoknada štete poljoprivrednim proizvođačima. Ovo je isto pitanje za ministra trgovine. Ministar trgovine ne kažem da ima odgovornost, i on, čovek, stalno negde putuje, kako da pomogne Srbiji. Ali, ministre za trgovinu, moramo da zaustavimo ono što se proizvodi u Srbiji, da se uvozi u Srbiju. Jer jedino tako možemo da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču.
Svake godine u Srbiji nestane jedan grad veličine 30.000 stanovnika. Ovo govorim jer radim tamo gde me je narod priznao, ali bih želeo da se u celoj Srbiji radi ono što se radi tamo gde me je narod priznao, u Jagodini. Isto tako vas molim, predsedniče Vlade, da Vlada pomogne svim lokalnim samoupravama u Srbiji, da jubilarne nagrade prosvetnim radnicima ne isplaćuju lokalne samouprave, jer to nije predviđeno u prilivu budžeta lokalnih samouprava gde su prilivi sve manji.
(Predsednik: Vreme.)
Poslodavac zaposlenih u prosveti je Ministarstvo prosvete i država, a ne lokalna samouprava. Veliki broj škola danas u Srbiji ima blokirane račune, da ne mogu da isplaćuju ono što je osnovno i ono što je važno za održavanje školskih objekata i zgrada.
Ista tako vas molim, vas i Vučića, da sada kada odete u Brisel, vi imate ovlašćenje, a isto tako imate i odgovornost i da preuzmete odgovornost da se reši to pitanje problema Kosova i Metohije, da ponovo ne stavljamo glavu u pesak i da odlažemo neki vremenski period u nekih narednih šest meseci ili dve godine.

Hvala gospodine Markoviću. Imaćete prilike na još jedno potpitanje u trajanju od tri minuta.
Izvolite, gospodine Dačiću, ako želite.
(Narodni poslanik Siniša Kovačević govori s mesta, ali je isključen mikrofon.)
Nemojte, molim vas. Prvo, nemojte na takav način govoriti u Narodnoj skupštini. Pitanja nisu upućena narodnim poslanicima, upućena su članovima Vlade koji na to odgovaraju, a gospodin Dačić želi da odgovori na ovo i na to ima pravo.
Gospodine Dačiću, izvolite.

Mislim da je ovo o čemu je govorio gospodin Marković osnovno pitanje o kojem, čini mi se, još nismo ni razgovarali, iako sam o tome govorio u svom ekspozeu kada sam izabran - pitanje nataliteta i velikih problema sa kojima se u biološkom smislu suočava Srbija. Zato se u Vladi trenutno raspravlja i analizira koje bi to mere mogle da budu primenjene, čak i u ovim uslovima ekonomske krize i deficita budžeta, itd. koje bi bile podsticajne, u smislu olakšica za majke, porodilje, putem dečijih dodataka itd, a naročito onih koji su bez posla.
Kada je već reč o nezaposlenima, nezaposlenost je problem broj jedan sa kojim se suočava Srbija. Sigurno je da je to pre svega pitanje za one koji se bave ekonomijom i finansijama i uopšte ekonomskim razvojem, na koji način možemo u narednim godinama imati veći društveni i privredni rast, jer mi ne možemo sitnim koracima da se izvučemo iz krize. Duboko smo u krizi. Daleko smo zaostali u odnosu na čak i druge zemlje u regionu. Podatak jedan je da mi, u odnosu na 1989. godinu, imamo svega 68% bruto društvenog proizvoda iz tog vremena. Kada je reč o industriji, svega 40%, u odnosu na 1989. godinu.
Ne ulazeći sada u raspravu, jer nisam ni želeo da otvorim to pitanje, ko je kriv, šta se sve događalo, šta se desilo, govorim o tome da i druge zemlje koje su bile u sličnim situacijama, koje su preživele ratove, krize, su se brže vratile na put ekonomskog razvoja, nego što to mi činimo. Zato bez jake, bez brze i velike stope rasta, ne možemo ostvariti brze korake ka podizanju životnog standarda i rasta u zaposlenosti.
Ekonomisti su zadovoljni kada kažemo da će bruto društveni proizvod ove godine porasti 2%, ali 2% za građane koji imaju najniže plate u proseku u regionu ne predstavlja nikakav veliki i značajniji pomak. Ovo jesu, siguran sam, važna pitanja.
Mora da se osmisli situacija kako da se stimuliše i rast nataliteta, ali i strane investicije, otvaranje novih radnih mesta. Želim Draganu Markoviću da čestitam, jer on je u relativno malom gradu kao što je Jagodina nedavno otvorio fabriku u kojoj će biti zaposleno 500 novih radnika. Danas, zaposliti svakog novog radnika jeste na neki način herojsko delo. Hvala vam.

Ministar Ljajić ima reč.