Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade gospodine Krkobabiću, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da danas Skupština bude u vanrednom zasedanju zbog značajnih događaja koji se ovog trenutka dešavaju u Briselu i da je mnogo važnije od ove teme. Ali, vi ste Vlada, vi ste vladajuća većina, vi namećete teme i mi ćemo pričati o onome što ste danas nametnuli kao temu.
Znate, gospodine Krkobabiću, jutros kada sam krenuo za Beograd iz Kruševca sreo sam svog komšiju. On je dugo godina već invalid i pita me – komšija, za Beograd. O čemu raspravljate danas. Raspravljamo danas o Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba za invaliditetom. On mi kaže – znači biće izbora čim se Vlada setila trudnica i invalida to je najbolji nagoveštaj da će biti izbora. Što ste nezadovoljni? Što cokćete i što dobacujete? Biće izbora samo još niste informisani, ima mnogo neobaveštenih u sali.
(Predsedavajući: Molim vas gospodo ne dobacujte.)
Komšija kaže – invalid sam od rođenja nažalost i dosta se promenilo toga u mom životu kada je reč o tome kako su me oslovljavali. Bio sam invalid, osoba sa posebnim potrebama, sa hendikepom, ponovo sam invalid, ali sam pre svega čovek i molim vas da tamo kad raspravljate u parlamentu o položaju, pravima invalida da pre svega razumete da smo i mi ljudi. Apsolutno sam uveren iz diskusije svih prethodnih govornika da mi zaista se ovde saosećamo sa tom najugroženijom populacijom među građanima Srbije.
Nažalost, kroz istoriju Srbije, kroz istoriju parlamentarizma invalidi su kao osetljiva kategorija bili ona kategorija o kojoj se najčešće raspravlja pred izbore i vrlo često se pobuđuje empatija kada je reč o našim ljudima da se sete invalida kada se apostrofiraju u tim, za svako društvo, vrlo turbulentnim političkim vremenima kakvi su izbori. Apsolutno sam uveren da o invalidima treba raspravljati ne samo kada je pred izborna kampanja, kada su izbori u pitanju. Da treba donositi zakone koji će zaista suštinski popraviti položaj invalida. Ne samo da ih poprave da to bude slovo u zakonu, već da oni zaista osete poboljšanje u kvalitetu svog života.
Taj isti komšija me je pitao – koliko taj zakon danas o kome raspravljate ima članova. Odgovorio sam mu da ima 13 članova. Znači, sigurno će biti izbora. Zakon koji ima samo 13 članova je kozmetički zakon. Zakon sa 13 članova može da donese određena poboljšanja. Suštinski vi zaista menjate taj član 29. prethodnog zakona u članu 4. gde se kaže da prema propisima o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima od državne pomoći koji su potrebni za primenu propisa itd, itd.
Praktično ukidate te penale koje su privatni preduzetnici plaćali kada ne zaposle osobe sa invaliditetom. Ali, kada govorimo o zapošljavanju, kada govorimo o Republici Srbiji koja ima armiju od 750.000 nezaposlenih tu se najbolje vidi kakva je pozicija nezaposlenih i kako je ophođenje vladajuće većine prema toj populaciji. Vi ste obećavali 100 milijardi stranih investicija i može li država u kojoj vladajuća partija obećala 100 milijardi stranih investicija, a obezbedila samo 100 miliona evra…
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću da se vratite temi. Pustite investicije, vratite se temi.)
Vas da pitam gospodine predsedavajući – može li država Srbija da reši problem invalida i nezaposlenih ako se za 10 meseci ove Vlade ova Vlada zadužila 3,5 milijardi evra, a samo od stranih investicija imamo 100 miliona evra, a imali smo obećanih 100 milijardi? Naravno, da ne možemo. To kažu i moje kolege iz SNS koje mi dobacuju. Naravno, da ne može i naravno da ta država i to društvo ne mogu na adekvatan način da se bave brigom o invalidima. Ne može to ni jedan tihi govor da probodi, ni jedna tiha rečenica, znate, kada tiho govore da ne probude radikale u sebi. Ne može, koliko god se oni trudili, to ne mogu da sakriju. To je tema o kojoj treba pričati. Treba doći u ovu Skupštinu, u ovaj parlament i pratiti ono što je tog dana aktuelno. Ne možete vi ovom temom da sakrijete da se danas razgovara u Briselu o vašoj nesposobnosti iz 1999. godine.