Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 3.
Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo smatram da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Ministar Selaković. Izvolite.

U ime predlagača, prihvata se amandman koji je Odbor predložio.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlović, Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, mi smo ovaj amandman podneli i tražili smo njime da krivično gonjenje za krivična dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ne zastarevaju. Naša amandman nije prihvaćen, ali je prihvaćen amandman Odbora za pravosuđe. Mi vam se ovim putem zahvaljujemo na tome. U stvari nije prihvaćen, ali će biti prihvaćen jer imali smo sednicu Odbora za pravosuđe, gde je taj amandman prihvaćen. Ostalo je samo da ga Vlada formalno prihvati.
Razloga za ovaj amandman ima, naravno mnogo, ali ja ću da kažem da onaj koji je najvažniji. Svaki oblik seksualnog zlostavljanja nad decom je traumatično i bolno iskustvo za svaku žrtvu, a posebno za maloletno dete, koje naravno ostavlja traumatične posledice na njegovo, ne samo zdravlje, nego na njegov psiho-socijalni razvoj. U tom smislu smatramo da žrtva ovakvog seksualnog delikta ne treba da bude ograničena bilo kakvim vremenskim rokom u njenoj oceni da li će i kada da se obrati sudu i da pokrene krivični postupak protiv učinioca krivičnog dela. Zbog toga smatramo da dete treba da stekne određeni nivo zrelosti, određeni nivo samostalnosti, da bi moglo sasvim slobodno, da kažem bez ikakvog straha od odmazde, i bez ikakvog straha od ucene, da se suoči sa svojom prošlošću.
Meni je drago što će amandman Odbora izaći čak i izvan okvira Lanzarot konvencije, koja predviđa da zastarelost za ova krivična dela počinje da teče od punoletstva. Drago mi je što će verovatno Vlada prihvatiti ovaj amandman, i što ćemo pokazati koliko smo mi svesni težine ovog krivičnog dela. Hvala vam.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na naslov iznad člana 5. i član 5.
Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Za prethodni. Hajde, vratiću se zbog vas. Morate malo brže da reagujete. Gospođa Milica Vojić Marković.

Izvinjavam se, ali moja jedinica ne reaguje, i nekoliko puta mi se dešava da ja pokušam da dobijem reč, i da ne reaguje. Zbog toga se izvinjavam i hvala vam što ste mi dali reč.
Ja ću se takođe pridružiti onome što je moja koleginica Milica Radović rekla u ime naše poslaničke grupe, ali mi se čini da je važno da kažem još nekoliko stvari, upravo zato što je naša poslanička grupa imala intenciju da zaštiti da se zapravo pridruži ovome što je Vlada izrazila želju, a to je da napravi jedan zaista kvalitetan pravni okvir koji treba da zaštiti decu u oblasti zlostavljanja i seksualnog iskorišćavanja.
Moram da kažem da takav okvir, do tada pravni okvir nije postojao, niti je štitio decu, niti je zapravo kažnjavao one koji su izvršioci krivičnih dela. Naravno, ja ću pokušati da to obrazložim sa potpuno drugog aspekta, ja nisam pravnik i ja mogu samo da slušam ova obrazloženja koja su pravnici do sada davali. Moja oblast kojom se bavim i zbog koje ovde govorim, jeste zaštita prava deteta i zbog toga je ovo što je naša poslanička grupa napisala kao amandman zapravo vrlo značajno.
Dakle, na član 4. mi smo napisali da krivično gonjenje za krivična dela izvršena na štetu deteta ili maloletnog lica ne zastarevaju. Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, nema veze da li smo ga mi, da li direktno piše da je to prihvaćeno ono što mi napisali ili Odbor, nema veze zaista, ali, čini mi se da treba reći još jednu stvar, da bismo ispunili ono što smo prihvatili potpisivanjem i ratifikacijom "Lanzarot" konvencije, potrebno je menjati Krivični zakonik. Vrlo je važno reći da je potrebno brzo ući u ove izmene, jer mi se čini da nećemo imati nikakvog efekta ako uradimo to u okviru jednog zakona, u okviru drugog zakona nešto ostane nerešeno.
I upravo zbog toga što se stvari tako rade u našoj državi, ja moram da kažem i treću stvar na koju hoću da prosto prokomentarišem, a to je šta je to dete, a šta je to maloletno lice? Ova država je potpisnik Konvencije o pravima deteta i mora da se shodno tom što je ratifikovala i koristi tu definiciju - šta je dete? Dete je osoba do 18 godina i u svim zakonima to mora da stoji kao tako. Mi nažalost imamo definiciju u različitim zakonima, različito tumačenu i upravo zbog toga osoba do 18 godina, dakle dete, maloletno lice, ima različita prava i različitu zaštitu.
Molim vas kao ministra da zaista razmislite kada budemo dolazili u situaciju da menjamo zakone i Krivični zakon, da se vodi računa o tome da Konvencija mora biti poštovana. Konvencija o pravima deteta mora biti poštovana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče. Isto sam se javila po ovom amandmanu. Mi takođe podržavamo ovaj amandman i želim da kažem da je postojala opšta saglasnost i u načelnoj raspravi oko činjenica da ova krivična dela ne treba da imaju zastarelost ili bar da ona treba da bude u mnogo širem obimu nego što je bila do sada.
Zaista je potpuno nelogično i ne znam kako se to dešavalo ranije da nakon šest godina može da zastari seksualni zločin nad detetom ili maloletnim licem, imajući u vidu činjenicu da ono apsolutno nije psihički zrelo, niti sposobno da prijavi ovakav zločin.
Mi znamo da se veliki broj, ogroman broj, mada intencija ovog zakona kako je govorio kolega Cvijan jesu predatori, ali predatori jesu često članovi porodice, to su najčešće u ogromnom procentu ljudi koji zlostavljaju, seksualno zlostavljaju decu. Dakle, očevi, očuci, hranitelji, ljudi koji rade u ustanovama za zaštitu dece, itd, rođaci, komšije, dakle, ljudi koji su toj deci poznata.
Deca su pod posebnim psihološkim opterećenjem da prijave nekog ko im je tako blizak ili koga dobro poznaju, a često nisu ni svesni situacije koja se dešava i šta je to seksualno zlostavljanje. Ako neko ima sedam ili osam godina, svi ćemo se složiti da ne može ni da pravilno rasuđuje o tome, da li je to nešto normalno što se možda dešava u svim porodicama, što je normalan odnos između, recimo, očeva i ćerki ili je to nešto što izlazi iz okvira dozvoljenog i što je društveno kažnjivo i nepoželjno.
Deca koja odrastaju, zaista im dosta vremena treba da se odupru ovakvom načinu ponašanja odraslih, da steknu svest o tome da to mogu da prijave i da imaju sposobnost i snagu da budu i ekonomski i psihološki nezavisni od tih počinilaca, kako bi mogli da prijave ovakve zločine.
U mom gradu Leskovcu, pre dva, tri dana, uhapšen je čovek, priveden, koji je vršio obljubu nad svojom pastorkom. On je očuh devojčice koja ima 13 godina i koja je pri tom mentalno ometena. Možete da zamislite monstruoznost tog zločina i da li ta devojčica može sada ili za šest godina da prijavi taj zločin.
Mislim da je jako dobro što smo svi bili jedinstveni oko ovoga, što smo kao društvo postali svesni toga, što smo mi kao predstavnici građana poveli ovu, odnosno pridružili se inicijativi nekih nevladinih organizacija za koje su u svom iskustvu imala ovakve slučajeve i mislim da je jako dobro, da ćemo pokazati da smo društvo koje je svesno sopstvene odgovornosti, da zaštiti decu koja sebe ne mogu da zaštite sama. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

S obzirom da sam ja i na Odboru govorio, ako smo već prešli na amandman Odbora? Nismo još.