Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije sednici, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak, narodni poslanici imaju pravo na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika da traže obaveštenje i objašnjenje.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslanički grupa želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna stvar koja ovu vladajuću koaliciju, kao i Vladu Srbije, apsolutno podseća na koaliciju i Vladu Srbije iz prethodnog mandata. Ta činjenica ili stvar se tiče usvajanja nekih zakonskih predloga koji mogu da budu dobri, koji su donekle usaglašeni sa evropskom praksom, ali kasnije, kada treba da se implementira to, da se sprovede, dolazi do ogromnih poteškoća sa jedne strane a sa druge strane, apsolutno se taj zakon ne sprovodi.
Zašto je to problem? Problem je iz jednostavnog razloga, što na taj način mi dovodimo do problema ceo jedan aspekt evropskih integracija, problema u ekonomiji itd.
Gromoglasno najavljeni Zakon o javnim preduzećima, koji je usvojen u decembru mesecu od strane ove skupštine, apsolutno se ne primenjuje. Zato postavljam pitanje premijeru, odnosno ministru finansija i privrede – da li Vlada Srbije sprovodi Zakon o javnim preduzećima?
Naime, prošlog četvrtka, na sednici Vlade Srbije, Vlada je imenovala Upravne odbore u četiri javna preduzeća. Zbog javnosti ću da podsetim da po novom Zakonu o javnim preduzećima Upravni odbori ne postoje, već postoje Nadzorni odbori, sa tačno određenim brojem članova. Svaki Nadzorni odbor državnog javnog preduzeća ima pet članova, od čega je jedan član obavezno ekspert koji ne pripada ni jednoj političkoj partiji, ima određeni broj godina radnog iskustva.
Dobili smo rešenje o imenovanju po devet članova Upravnih odbora - "Srbijagasa", Elektroprivrede Srbije, Transnafta, i Elektromontaža Srbije, pri čemu se Vlada Srbije u ovome rešenju apsolutno ne poziva na Zakon o javnim preduzećima, već se poziva na odluku o osnivanju tih javnih preduzeća. Kada smo već kod odluka o osnivanju javnih preduzeća, takođe postavljam pitanje premijeru i ministru finansija i privrede – zašto Vlada već mesec i po dana po isteku roka nije usaglasila osnivačka akta javnih preduzeća sa novim Zakonom o javnim preduzećima? Koja je to viša sila je onemogućila Vladu Srbije da usaglasi ta akta?
Znate šta, veoma je mala razlika između ovoga o čemu sada razgovaramo, odnosno postavljam pitanje oko nefunkcionisanja Zakona o javnim preduzećima ili oko onoga što nam se desilo sa mlekom. Takođe je Vlada Srbije, neko ministarstvo, usvojilo standarde za nivo aflatoksina. To se nije primenjivalo, pa smo imali ogroman problem. Tako dolazimo i ovde.
Ako Vlada Srbije ne poštuje zakone koje je usvojila Skupština Srbije, kako možemo očekivati i tražiti od bilo koga, ili građana Srbije, drugih nekih institucija, privrednih organizacija da primenjuju bilo koji drugi zakon?
Takođe, postavljam pitanje Vladi Srbije – da li postoji neki monopolista javnog preduzeća, a koji se u međuvremenu, od stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, reklamira u sredstvima informisanja ili na bilo koji drugi način plaća svoje reklamiranje? Mislim da je to isto važno pitanje, jer po tom Zakonu o javnim preduzećima monopolisti to ne smeju da rade.
Takođe, po Zakonu o javnim preduzećima, sva javna preduzeća koja koriste državnu pomoć, bilo na direktan ili indirektan način, moraju da usvoje plan trošenja i plan racionalizacije u narednom periodu svog poslovanja. Koje je javno preduzeća to usvojilo? Ako su usvojili, da li su taj svoj usvojeni plan trošenja tih sredstava i racionalizacije dostavili određenim ministarstvima? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, od kada je objavljena informacija da ako Srbija želi da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, mora da otvori svoje granice za GM hranu. Građani Srbije su vrlo uznemireni, i s pravom su uznemireni, kao što su uznemireni i svi građani sveta koji vide da njihove vlade hoće da ih počastvuju ovim zlom.
Već dugo DSS upozorava i vlasti, ali i građane na ovo što se događa sa GM hranom, upravo zbog toga što je svesna da neko namerno ili slučajno ne daje potpune i istinite informacije o tome, da pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji istovremeno znači i GM hrana – naravno, ne znači.
Genetski modifikovana hrana, sama po sebi, uopšte nije predmet pravila Svetske trgovinske organizacije. To znači da države članice mogu da donose potpuno samostalno regulativu u ovoj oblasti. Primer za to su nam Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, mogu da nabrajam jako dugo. Uostalom, to je priznao i sam ministar Ljajić.
Dalje, pravila Svetske trgovinske organizacije kažu da njene članice mogu da donose sopstvenu regulativu radi svoje bezbednosti, recimo, zdravlja građana, uključujući i zabranu i privremeni moratorijum na specifične proizvode, čitajte, GMO, na osnovu procene rizika.
Vratiću se na rizik, samo da završim još jednu rečenicu.
Najzad, pravila Svetske trgovinske organizacije su trgovinska pravila, iznad zdravlja i bezbednosti građana. Primer je bakterija koja uništava truljenje mesa, sprečava truljenje mesa i Kodeks Alimentarijus.
Da se vratim na rizik. To je razlog zbog kojeg hoću upravo da pitam i ovo što hoću da pitam je nešto što sam pročitala, a izjave su naših zvaničnika, u "Novosadskom dnevniku", u članku "GMO ulaze u Srbiju, ali obeleženi". U tekstu se kaže – "Neka zemlja može zabraniti GMO, ali tek ako postoje naučni dokazi da je genetska modifikacija loša, a takvi dokazi za sada ne postoje". Opet je poluinformacija koja znači mnogo. Znači, jer nam tumači namere.
Naravno da postoje dokazi, naravno da su dostupni svakome. Na kraju krajeva, internet je dostupan svakom, ako baš ne čita naučne časopise i ne prati šta se dešava u svetu nauke.
Upozoravam da postoje istraživanja naučnika koji se zove Pustaj, naučnika koji se zove Fagan. Na kraju, u septembru 2012. godine, dugotrajno istraživanje Seralinija i njegovog tima, francuske nauke, koji su potpuno jasno rekli – u prvoj generaciji problemi sa organima, u drugoj generaciji tumori, u trećoj generaciji sterilitet i visoka smrtnost vrlo rano.
Dalje je dokaz i to što se u upravo stanovnici EU pripremaju za referendum na kome će reći da li žele genetsku modifikaciju ili ne. Dokaz je i to što 800 naučnika, zaista velikih naučnika i velikih imena iz sveta iz 83 zemlje su uputile javno pismo svojim vladam Američkom Kongresu, UN i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Molim vas, dokazi postoje da su GMO loši.
Dalje je dokaz to što te velike kompanije, koje proizvode genetsku modifikaciju, upravo rade na tome, ulažu ogromna sredstva da na deklaracijama ne obeleže da je nešto genetska modifikacija. Zašto ako je to dobro? Zašto ako je to prednost?
Dalje se u tekstu kaže – "Ukoliko neka država zamoli drugu zemlju, koja je u procesu pristupanja, da promeni propise o genetskoj modifikaciji, ova to ne mora da prihvati, ali neće postati članica, sve dok se sve zemlje članice sa tim ne saglase". Ovde imamo dve jasne stvari. Prvo, da se radi o vrlo finim manirima – mora da se zamoli. Drugo, jasno je koju vrstu ucena će trpeti ove zemlje.
Moje pitanje premijeru – da li je genetski modifikovana hrana put kojim on i njegova Vlada žele da vode Srbiju? O tome nije rekao ni reč. U ekspozeu se više puta zakleo da neće, ali naslovi govore drugo.
Drugo pitanje – na osnovu kog to zakona genetski modifikovani organizmi ulaze u Srbiju, ali obeleženi? Takvog zakona u Srbiji nema? Hvala.

Narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je iz oblasti ekonomije. Mene interesuje i pitam republičku Vladu - šta će uraditi na osnovu činjenica koje smo dobili, koje je DS dobila, da je ova republička Vlada u svom mandatu zadužila građane Srbije sa četiri milijarde evra, da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji isplaćena u  januaru 2013. godine, iznosila za šestinu procenata manje nego što je to plata bila u decembru mesecu? Prevedeno na jezik građana Srbije - to je 100 evra manje plate građana Srbije na mesečnom nivou. Kada podelimo ovaj dug od četiri milijarde dobijemo da su 1.400 evra građani po glavni stanovnika zaduženi u ovom mandatu ove vlade.
Moje pitanje je sledeće – zašto je neko u republičkoj Vladi dao 10 miliona evra za gondolu, zašto je dao 15 miliona za subvencije "Fijatu", zašto subvencionišete "Fijat" kada građani Srbije nemaju para? Moje mišljenje je da nemaju para da kupuju nove automobile. Zašto subvencije od "Fijata" ne usmerite za lečenje pacijenata koji nemaju para da odu u inostranstvo? Zašto te pare ne usmerite ka trudnicama? Zašto taj novac ne usmerite ka talentovanim građanima Srbije, studentima koji bi se školovali u inostranstvu?
Moj predlog kroz današnje pitanje, predlog republičkoj Vladi, ako favorizujete "Fijat", ako kažete da je "Fijat" nacionalno vozilo, da je "Fijat" toliko dobro vozilo, dajem predlog u ime poslaničkog kluba DS republičkoj Vladi - prodajte sva vozila u parku republičke Vlade, prodajte "Mercedese, Audije, Opele i BMV" i svi vozite kao odgovorna Vlada, kao što rade odgovorne vlade u Francuskoj ili Engleskoj, vozite svoje nacionalno vozilo, vozite 500 L. Ista preporuka je i za sve lokalne samouprave, vozite to vozilo koje se proizvodi u našoj državi a nemojte da veštački subvencionišete kupovinu tog vozila, da građanima koji nemaju pare da prežive od danas do sutra, kažete – imate subvenciju samo za taj 500 L.
Vratio bih se sada na građane Niša koji su najviše pogođeni unazad neko vreme lošom politikom i ove vlade. Sve privatizacije u Nišu su propale. Postavljam pitanje i tražim odgovornost ljudi koji su uradili privatizacije svih niških firmi od 25 spornih privatizacija, koje se ispituju na nivou države Srbije, dve sporne privatizacije su u Nišu i mene interesuje da se ne ispituju samo te dve već sve privatizacije koje su bile neuspešne, a bukvalno su sve u Nišu neuspešne.
Šaljem vam protest radnika Niša, njih 40.000 bukvalno je izgubilo posao. Na birou u Nišu imamo 40.000 nezaposlenih, gladnih radnika koji slušaju svakog dana neke banke o nekom boljem životu, a oni svakog dana žive sve gore i gore. Pozivam gospodina Dinkića, pozivam gospodu iz republičke Vlade – dajte tim građanima Niša, radnicima Srbije kojima su neisplaćene plate i neisplaćene obaveze, namirite te obaveze koje su u visini minimalca kako bi ti radnici iz Srbije, kako bi ti radnici iz Niša živeli dostojanstveno, kako bi mogli da plate račune za struju, kako bi mogli da plate račune za vodu, kako bi mogli svojoj deci da kupe patike i daju pare za užinu. Imate ogroman broj radnika elektronske, mašinske, "Jastrebca", građevinara koji i danas štrajkuju u Nišu, koji pokušavaju da skrenu pažnju na sebe. Šta je skrenulo pažnju ovoj javnost u Srbiji? Pečat jednog radnika koji je gubitnik u tranziciji koji više ne veruje nikome, ne veruje ovoj republičkoj Vladi i traži pečat od ove republičke Vlade. Mislim da i taj pečat republičke Vlade ne govori ništa i ne daje garanciju radnicima u Srbiji i radnicima Niša.
Molim vas da najozbiljnije shvatite problem gladnih ljudi kojih u Srbiji ima sve više iz dana u dan, da nas pustite gondola, velikih hotela gde ne mogu da letuju i zimuju građani Niša i građani jugoistočne Srbije i građani naše države zato što bukvalno nemaju para da žive i njih interesuje glavna tema za sve građane Srbije – kako da prežive od danas do sutra. Sve ostale teme nisu toliko bitne.
Na kraju još jedanput ponavljam da prodate vozni park vaše vlade, počnite da vozite svi 500 L kao nacionalno vozilo kao odgovorna Vlada kao što to rade Francuzi i Englezi, a od prodaje automobila pare koje se zarade subvencionišite i poboljšajte život radnika i život trudnica. Hvala puno.

Narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, imam pitanje za republičku Vladu koje se tiče daljeg angažmana koje se tiče problema i pokretanja ponovnog proizvodnje u akcionarskom društvu "Tigar" i moram da na početku ovog mog pitanja kažem da je zaista velika dilema za one koji danas kritikuju rad Vlade zbog čega su radnici između ostalih i firme akcionarskog društva "Tigar" dovedeni u ovakvu situaciju nakon 12 godina vlasti DS da izgube posao, da izgube tržište. Da li su imali podršku republičke Vlade u vreme kada je DS bila na vlasti ili su upravo zbog takve neaktivnosti republičke Vlade i ostalih nosioca vlasti na lokalnom nivou dovedeni u situaciju da budu prepušteni sami sebi i da nemaju mogućnosti da rade i da zadrže svoja radna mesta?
Pozitivan primer na početku mog pitanja moram da kažem, a to je angažman republičke Vlade na pomaganju akcionarskom društvu "Tigar" kada je na početku te pomoći republička Vlada najpre izdvojila oko 200 miliona dinara za pomoć radnicima AD "Tigar" za uplatu preostalih plata i doprinosa kako bi radnici koji su dovedeni tom nebrigom prethodne vlasti imali uplaćene doprinose i overene zdravstvene knjižice.
Dalje, ova republička Vlada je preko Ministarstva finansija plasirala kreditnu liniju Fonda za razvoj od 15 miliona evra kao garanciju za restrukturiranje akcionarskog društva "Tigar", a takođe se preko Ministarstva finansija založila i da se obezbedi kreditna linija od preko 4 miliona evra preko Evropske investicione banke. Dakle, to su pozitivni primeri kako republička Vlada može da utiče na poboljšanje funkcionisanja privrednih subjekata i kako država kada se na njenom čelu nalaze odgovorni ljudi može da doprinese boljitku svih, a posebno onih koji su dovedeni u ovakvu vrlo tešku situaciju zbog nebrige prethodne vlasti.
Nažalost, u Pirotu postoji onaj drugi negativni primer da se još uvek na lokalnom nivou zadržala ta stara politika da se vlast ne meša ili ne želi da se obazire na probleme privrede pa i dan danas lokalna vlast u Pirotu na čijem se čelu nažalost nalazi predstavnik URS nije htela da prihvati predlog da se na sednici lokalnog parlamenta razmatra o mogućnostima za nalaženje načina za pomoć akcionarskom društvu "Tigar", već je nastavljajući tom bahatom i oholom politikom okrenula glavu i okretala se onome što je činila proteklih osam godina, što je činila i prethodna vlast gradeći trotoare, šminkajući trgove, a ne vodeći računa o tome da se mora stvarati nova vrednost i ne vodeći računa o tome da se iz budžeta moraju finansirati projekti koji će doneti boljitak, ali i nova sredstva u budžet.
Zbog toga apelujem na republičku Vladu i postavljam pitanje – da li će republička Vlada, a najviše oni koji su bili najagilniji na tom polju prvenstveno prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić da se i dalje angažuje na pomoći akcionarskom društvu " Tigar" naročito imajući u vidu da su izvozni poslovi od preko 65 miliona evra već zaključeni za ovu godinu.
Takođe, imajući u vidu da se u izgledu nalaze veoma lukrativni poslovi vezani za plasman domaćih proizvoda na strana tržišta, što moramo da prihvatimo da je rezultat najvećeg angažovanja prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića.
Takođe, moram da istaknem da je, kada smo već u situaciji da se okrećemo problemima koji tište građane, na vlasti, na lokalu mnogo ljudi koji se bahato ponašaju, bez obzira iz koje su stranke, pa tako i oni koji su iz URS-a. Bez obzira na proklamovanje potparola URS-a da će URS imati nultu toleranciju prema bahatosti i oholosti onih koji se nalaze u lokalnoj vlasti, bilo da su članovi URS-a ili neki drugi, ne reaguje na činjenicu da je predsednik opštine Vladan Vasić, ne vodeći računa o tome kako žive ljudi, 30. decembra, u 3,30 časova, službenim autom opštine Pirot izazvao saobraćajnu nesreću polomivši metalni stub koji drži polubranik i semafor treptač na pružnom prelazu u susednoj opštini Dimitrovgrad. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Imam pitanje za gospodina Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, a tiče se železnice. Prvo pitanje – da li se gospodin Mrkonjić u skorije vreme vozio vozom, recimo, od Šida do Novog Sada i da li je upoznat sa nekim podacima, jer da je upoznat sigurno ne bi davao izjave da ukoliko bi Vojvodina imala svoje železničko transportno preduzeće, kao što je imala nekad, to bi dovelo do otcepljenja Vojvodine i da on to neće dozvoliti?
Moram pitati gospodina Mrkonjića da li je upoznat sa podacima? Siguran sam da nije, jer da jeste, takve izjave ne bi davao. Vojvodina dok je imala svoje železničko transportno preduzeće u njemu je bilo 44 elektro lokomotiva, 10 elektro motornih vozova, 94 dizel lokomotive, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17 hiljada sedišta i šest hiljada teretnih vagona. Vojvodina kada je ulazila u Kraljevinu Srba, Hrvata, Slovenaca unela je, kao miraz, 2.250 kilometara pruge. Danas voz od Subotice do Beograda saobraća sporije nego što je saobraćao 1926. godine, a prosečna brzina vozova u Srbiji je 40 km/h, što znači da se Franc Jozef brže vozio, nego što se danas, ako bi to pokušali, vozi gospodin Mrkonjić.
Takođe, ne znam da li je upoznat sa podatkom da se u Vojvodini nekada šinobusima vozilo 20 hiljada ljudi, a danas se prevozi 400, s obzirom da ti šinobusi ni ne dolaze.
Imam pitanje za gospodina Simeunovića, direktora Železnica Srbije, da li je ikada pročitao Ustav, s obzirom da je rekao da Vojvodina ne može imati svoje železničko transportno preduzeće, jer je to isto kao kada bi svaka lokalna samouprava želela da ima svoje? U Ustavu lepo piše da je Vojvodina autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, te samim tim nije isto što i lokalna samouprava.
Ono što izuzetno zabrinjava je to što na svaki pokušaj pokrajinske administracije i pokrajinske Vlade jedini argument koji čujemo u pravcu bilo kakve decentralizacije, pa čak i nečega što je železnički saobraćaj, uvek se vrlo lako okrene etiketiranju. U slučaju železnica, nadam se da informacije koje se objavljuju na pojedinim portalima nisu tačne, a to je da će Železnice Srbije uskoro preći na julijanski kalendar, kako bi anulirali sva kašnjenja, zato što se velika sredstva ulažu u taj sektor. Siguran sam da je to nešto što će, poput Pravilnika o mleku, dati velike rezultate, jer bi se na taj način železnice konačno dovele u red. Umesto da se pristupi ozbiljniji reformama i po prvi put uzme u razmatranje ono što pokrajinska administracija predlaže već duže vreme, a to je da se Vojvodini vrati nadležnost, makar, u oblasti železničkog transporta.