Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Slobodan Veličković, Ljubica Milošević, Slobodan Jeremić, Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Hvala predsedavajući. Mi smo podneli jedan jedini amandman na ovaj predlog zakona, smatrajući da je rešenje koje je predviđeno u važećem  zakonu mnogo bolje od ovog rešenja koje predviđa predlog zakona. Naime, smatrali smo da branilac u složenim krivičnim predmetima treba da poseduje određene godine staža, kao ispunjavanje osnovnog formalnog uslova za kvalitetniju odbranu. Naravno da će moja sada diskusija izazvati verovatno gnev mnogih advokata koji su u sali, jer će tumačiti ovo vladino rešenje kao otklanjanje diskriminacije koja je ranije postojala između advokata. Ja jednostavno tako mišljenje ne prihvatam. Smatram da nije svejedno da li okrivljenog u krivičnom postupku, i naglašavam, u složenim krivičnim postupcima, zastupa neki advokat koji je , primera radi, juče položio pravosudni ispit, ili neki advokat koji već ima određene godine staža.
Naravno, mlade kolege advokati treba da stiču iskustvo u manje složenim krivičnim predmetima, a ne da stiču svoje iskustvo u složenim krivičnim predmetima, gde bi došlo i moglo da dođe u pitanje kvalitet odbrane koju oni pružaju okrivljenom. Prosto, ako ovu odredbu stavimo u kontekst Zakonika o krivičnom postupku koji treba da stupi na snagu 1. oktobra 2013. godine, onda ćemo uvideti sve njegove mane. Jer, znamo da taj izuzetno loš, ponavljam, Zakonik o krivičnom postupku, pored niza loših karakteristika, odlikuje i ta karakteristika da je iz njega potpuno eliminisano načelo ističe, potpuno imala pasivnu ulogu suda i neravnopravnost stranaka u postupku, koje se iskazuje kroz inferiornu ulogu branioca u odnosu na tužioca koji na svojoj strani ima kompletan državni aparat.
Mi smo, naravno, očekivali, kada je reč o ovom predlogu zakonika, da će u skupštinsku proceduru ući onaj predlog, odnosno onaj nacrt koji se nalazi već duže vreme na sajtu Ministarstva pravde, koji je kud i kamo bolje rešenje od onog koji će se primenjivati 1. oktobra 2013. godine. Iz tog razloga smo očekivali da će doći do njegovih radikalnih promena izuzetno lošeg Zakonika o krivičnom postupku, ali se nada da se od njega nije odustalo. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Ljubica Milošević i Slobodan Jeremić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, članovi Vlade i ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, grupa poslanika iz PUPS podnela je ovaj amandman. On je, uglavnom, više terminološki, ali je bitan za uređenje ovakvog jednog zakona.
U postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, reč "branioca" zamenjuje se rečju "advokata", može da zameni advokatski pripravnik. Ovaj stav 2. u članu 73. ima i novi kvalitet, gde se daje mogućnost da advokatski pripravnik svoj pripravnički staž obavlja kvalitetno i poučno i da se za vreme advokatske pripreme za advokata osposobljava kao advokatski pripravnik.
Ovde smo mi insistirali da se branilac, koji u funkciji sudskoj ima svojstvo u postupku, a advokat, odnosno advokatski pripravnik, to je profesija ili zanimanje i u tome je bitno uređenje kompletnog zakona. Zamolili bi ministra, a nadam se da će Skupština ovaj amandman usvojiti, da se u celom zakonu pretrese i ovo usaglasi po usvajanju ovog amandmana. Recimo, imamo odmah u ovom članu – branilac možem biti samo advokat. U ovom slučaju, branilac može biti i advokat i advokatski pripravnik. Toliko, hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

 Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, podržao bih ovaj amandman, kao što sam ga podržao i na Odboru za pravosuđe, jer jezički je ispravnije, a takođe bih hteo da kažem da je dobro rešenje za koje se jedan broj nas narodnih poslanika zalagao i kada su bile razmatrane poslednje izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, upravo da advokati, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, budu izjednačeni.
Ko je taj koji može da vrednuje da li jedan advokat ima dovoljno znanja ili nema znanja ili iskustva i nije samo godine obavljanja određenog posla garancija da neko dovoljno dobro zna da obavi posao ili eventualno nedostatak godina na obavljanju nekog posla ne znači da neko nije osposobljen i obrazovan dovoljno stručno da može da brani interese onih koje brani na sudu.
Svi mi znamo da upravo branjenik se opredeljuje u koga ima poverenja, a dosadašnje zakonsko rešenje je imalo prepreku da, ukoliko čovek se opredeli za nekog sa manje radnog iskustva, ne može da ga angažuje kao branilac za određena dela. U tom smislu smatram da nije u redu i da je upravo ovo predloženo zakonsko rešenje u skladu sa ustavnom obavezom o zabrani diskriminacije između pojedinih advokata.
Konkretno, ovo predloženo rešenje, u smislu dozvoljavanja advokatskom pripravniku da zameni advokata u odbrani, to je izuzetno važno. Svi oni koji su bili u prilici da prate diskusiju kada smo poslednji put razmatrali izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, znaju da sam ovde pokušavao da obrazložim zašto je važno omogućiti onima koji su rešeni da egzistenciju zasnivaju radom u advokaturi, da se tim mladim ljudima omogući da pod kontrolom svojih principala, pod kontrolom advokata kod kojih obavljaju advokatsku praksu, polako ulaze u problematiku krivičnog prava i postupanja pred sudom. Jer, po onom rešenju koje bi bilo u primeni, došli bi u nelogičnu situaciju da, pre svega, advokatski pripravnici koji su do jednog trenutka u vremenu mogli da zamenjuju advokata, odjednom su postali nedovoljno osposobljeni da menjaju advokata. Tu bi, praktično, došlo do nekog prekida, neko ko je juče mogao, sada ne može zato što je došlo do određene promene u ZKP.
Druga stvar, došli bi u situaciju da svi oni advokatski pripravnici koji nisu na praksi kod nekog svog prijatelja ili kod rođaka, advokat ne bi bio zainteresovan da osposobljava advokatskog pripravnika ako on do kraja svog pripravničkog staža ne može ništa da uradi samostalno u krivičnom postupku. Šta bi to značilo? Mogao bi da ide samo kao publika, da gleda i da ni jednog trenutka u praksi to ne sprovede. Ko bi bio, realno, zainteresovan da takve pripravnike osposobljava i obučava? Jedino, eventualno, rođak ili prijatelj. Svi ostali advokati bili bi simulisani da takvog advokatskog pripravnika pošalju po burek ili da plati taksu ili da nešto drugo radi ili da sedi u kancelariji i da čeka klijenta, a ne da ga osposobljava, da bi do kraja pripravničkog staža bio u prilici da odbrani bar nešto, ili da ga zameni na određenim radnjama.
Mi smo do sada imali situaciju, praktično, po zakonskom rešenju, da advokatski pripravnik nije mogao da ode ni na pretres gde se eventualno oštećeni samo izjašnjava da li se pridružuje krivičnom gonjenju ili postavlja opredeljen ili neopredeljen imovinski zahtev. Čak ni takvu radnju.
Ovog trenutka usvajanjem predloženog rešenja omogući će se da svaki advokatski pripravnik polako uz svog principala ulazi u posao. Pre svega, sigurno će ulaziti prvo kod lakših krivičnih dela i kod jednostavnijih radnji, kod saslušanja određenih svedoka, pa zatim prilikom veštačenja i svih drugih procesnih radnji, da bi kasnije bio osposobljen i da sam drži završnu reč i da praktično tu odbranu dovodi do kraja. Onda ćemo biti u situaciji da kada advokatski pripravnik položi pravosudni ispit, kada sa te strane stekne uslove za samostalno bavljenje advokaturom, ne dođe u situaciju da, kada dobije da brani po službenoj dužnosti neki predmet, ukoliko se radi npr. o nekoj ozbiljnoj stvari, ne bi znao da uđe na vrata. Ovako, osposobićemo ga da će se brže praktično uključivati uz svog principala u stručnu odbranu i bićemo u prilici da imamo stručniju advokaturu, kvalitetniju, a samim tim biće na adekvatan način zaštićena prava građana. To je ono što je bitno, jer u postupku postoji i tužilačka strana, postoji i strana odbrane i postoje oni koji presuđuju.
U ovom delu, osim što je uvedena mogućnost dodatnog osposobljavanja advokata u okviru Advokatske komore, na ovaj način i u praksi se omogućava unapređenje rada advokata. Upravo zbog toga smatram da je predloženo zakonsko rešenje, sa dobrim, pravilnim, kvalitetnim amandmanom, što su dale kolege iz PUPS, apsolutno dobro i mislim da je u interesu, ne advokature, nego pre svega ostvarivanja prava na pravnu zaštitu svakog građanina. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni predlagač amandmana je poznat po reklamiranju čl. 127. i 128. – poslanik koji ulazi u salu je dužan da ubaci karticu u identifikacionu jedinicu, kada napušta salu dužan je da izvadi i da je, po članu 128, ponese sa sobom.
Imajući u vidu da je gospođa posebno i revnosno reklamirala Poslovnik, da ga je reklamirala najmanje 10 puta, reklamiram da je povređen član 127. i član 128. Poslovnika Narodne skupštine i ne tražim da se o tome glasa. Zahvaljujem.

Molim službu Skupštine da pokupi poslaničke kartice iz elektronskih jedinica.
Pošto smo završili pretres po svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu od 20 minuta. Nastavljamo u 17,20 časova.
(Posle pauze.)