Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, od kada je objavljena informacija da ako Srbija želi da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, mora da otvori svoje granice za GM hranu. Građani Srbije su vrlo uznemireni, i s pravom su uznemireni, kao što su uznemireni i svi građani sveta koji vide da njihove vlade hoće da ih počastvuju ovim zlom.
Već dugo DSS upozorava i vlasti, ali i građane na ovo što se događa sa GM hranom, upravo zbog toga što je svesna da neko namerno ili slučajno ne daje potpune i istinite informacije o tome, da pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji istovremeno znači i GM hrana – naravno, ne znači.
Genetski modifikovana hrana, sama po sebi, uopšte nije predmet pravila Svetske trgovinske organizacije. To znači da države članice mogu da donose potpuno samostalno regulativu u ovoj oblasti. Primer za to su nam Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, mogu da nabrajam jako dugo. Uostalom, to je priznao i sam ministar Ljajić.
Dalje, pravila Svetske trgovinske organizacije kažu da njene članice mogu da donose sopstvenu regulativu radi svoje bezbednosti, recimo, zdravlja građana, uključujući i zabranu i privremeni moratorijum na specifične proizvode, čitajte, GMO, na osnovu procene rizika.
Vratiću se na rizik, samo da završim još jednu rečenicu.
Najzad, pravila Svetske trgovinske organizacije su trgovinska pravila, iznad zdravlja i bezbednosti građana. Primer je bakterija koja uništava truljenje mesa, sprečava truljenje mesa i Kodeks Alimentarijus.
Da se vratim na rizik. To je razlog zbog kojeg hoću upravo da pitam i ovo što hoću da pitam je nešto što sam pročitala, a izjave su naših zvaničnika, u "Novosadskom dnevniku", u članku "GMO ulaze u Srbiju, ali obeleženi". U tekstu se kaže – "Neka zemlja može zabraniti GMO, ali tek ako postoje naučni dokazi da je genetska modifikacija loša, a takvi dokazi za sada ne postoje". Opet je poluinformacija koja znači mnogo. Znači, jer nam tumači namere.
Naravno da postoje dokazi, naravno da su dostupni svakome. Na kraju krajeva, internet je dostupan svakom, ako baš ne čita naučne časopise i ne prati šta se dešava u svetu nauke.
Upozoravam da postoje istraživanja naučnika koji se zove Pustaj, naučnika koji se zove Fagan. Na kraju, u septembru 2012. godine, dugotrajno istraživanje Seralinija i njegovog tima, francuske nauke, koji su potpuno jasno rekli – u prvoj generaciji problemi sa organima, u drugoj generaciji tumori, u trećoj generaciji sterilitet i visoka smrtnost vrlo rano.
Dalje je dokaz i to što se u upravo stanovnici EU pripremaju za referendum na kome će reći da li žele genetsku modifikaciju ili ne. Dokaz je i to što 800 naučnika, zaista velikih naučnika i velikih imena iz sveta iz 83 zemlje su uputile javno pismo svojim vladam Američkom Kongresu, UN i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Molim vas, dokazi postoje da su GMO loši.
Dalje je dokaz to što te velike kompanije, koje proizvode genetsku modifikaciju, upravo rade na tome, ulažu ogromna sredstva da na deklaracijama ne obeleže da je nešto genetska modifikacija. Zašto ako je to dobro? Zašto ako je to prednost?
Dalje se u tekstu kaže – "Ukoliko neka država zamoli drugu zemlju, koja je u procesu pristupanja, da promeni propise o genetskoj modifikaciji, ova to ne mora da prihvati, ali neće postati članica, sve dok se sve zemlje članice sa tim ne saglase". Ovde imamo dve jasne stvari. Prvo, da se radi o vrlo finim manirima – mora da se zamoli. Drugo, jasno je koju vrstu ucena će trpeti ove zemlje.
Moje pitanje premijeru – da li je genetski modifikovana hrana put kojim on i njegova Vlada žele da vode Srbiju? O tome nije rekao ni reč. U ekspozeu se više puta zakleo da neće, ali naslovi govore drugo.
Drugo pitanje – na osnovu kog to zakona genetski modifikovani organizmi ulaze u Srbiju, ali obeleženi? Takvog zakona u Srbiji nema? Hvala.