Hvala.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući amandman poslaničke grupe DSS, apsolutno smatram da, bez obzira koliko je poseban trenutak u kom donosimo ovaj zakon, koliko je zakon poseban u odnosu na celokupnu zakonodavnu praksu, mislim da je upravo ova argumentacija koju su iznele kolege pre mene, a pre svega kolege iz DSS obrazlažući svoj amandman, potpuno dovoljna da ubedi gospodina ministra da ovaj amandman sada na sednici prihvati.
Zašto? Zato što upravo član 6. govori o dve pravne posledice koje proističu ovim članom, a nikada niste imali na strani jednog ovakvog amandmana celokupnu javnost Srbije više složniju nego u ovom trenutku. Zaista svi smatramo i iskreno se nadamo da će ovaj zakon, koji treba da deluje i preventivno, biti ređe nego i jedan drugi korišćen u praksi zakonodavstva Srbije, to svi iskreno želimo. Upravo zbog toga jedna ovakva mera treba da se prihvati. Neko ko je učinilac ovakvog dela sigurno neće moći da se popravi i neće promeniti neki svoj stav. To je devijantno ponašanje. Psiholozi znaju o čemu govorim.
Znači, jednostavno društvo mora da upozori svakog onog ko čini takvo delo, a o tome će se mnogo govoriti, ili ko je u nameri da učini takvo delo, jer pre svega mora postojati volja i namera, da će to delo trajno da ga obeleži i isključi, na jedan način odvede na marginu života. Dakle, delo treba da bude tako kvalifikovano i tako kažnjeno da mnogima nikada ne dođe čak ni u podsvest da ga učine.
Ovde jeste govoreno o tome da se na sudu brani čovek, a ne delo. Čovek je taj koji je počinilac dela i mi ovde govorimo o ljudima koji čine jednu vrstu dela, odnosno nedela, odnosno zlodela, odnosno najtežih krivičnih dela, koje celokupno naše društvo, koje naša mentalitetska struktura ne može da prihvati i koje želi da osudi.
Dakle, nikada nije jasnije iza jednog zakonskog projekta stajala cela javnost Srbije, u želji da ga donese na najbolji način. Upravo mislim da ovaj amandman treba prihvatiti. Mislim da nije bilo nikada ni veće volje u sali da se jedan ovakav amandman prihvati od svih poslanika. Zato želim da apelujem na gospodina ministra da nam se pridruži. Hvala lepo.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 6. su pravne posledice osude i u stavu 4. smo gospodin Petković i ja intervenisali. Stav 4. glasi: "Pravosnažna presuda iz stava 2) ovog člana obavezno se dostavlja i poslodavcu osuđenog lica". Mi smo izbrisali ovo: "i" i dodali: "kao i nadležno Ministarstvo za socijalnu politiku, koje ima obavezu da ove podatke odmah unese u jedinstvenu bazu dostupnu centrima za socijalni rad".
Šta smo u stvari hteli ovim amandmanom da postignemo? Nama je potpuno jasno da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija vodi poseban registar i posebnu evidenciju o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Ali, nama je potpuno jasno da ovaj zakon može zaista da se sprovodi u punom kapacitetu, kako to vi pravnici kažete, samo onda ako sve institucije u društvu budu umrežene.
Ono što mi se nekako čini da se relativizuje i nekako mi se čini da se stavlja u drugi plan, jeste koliko su važni centri za socijalni rad u preventivi, pre svega. Da nismo zaboravili preventivni rad centara za socijalni rad, danas bi imali 30 žena i majki više, jer je u protekle dve godine ubijeno toliko žena zbog toga što smo zaboravili koliko su nam centri za socijalni rad ovde važni.
Zašto nam je važno da centre za socijalni rad preko ministarstva, da se ne ide sad preširoko, uključite u ovo? Zato što jako mnogo učinioca ovih krivičnih dela upravo ima među onima koji su korisnici centara za socijalni rad i štićenici centara za socijalni rad.
Volela bih da o ovome razmislite. Meni se čini da samo ako društvo bude nastupalo potpuno zajednički, sve institucije radile svoj posao i sve institucije imale svoju ulogu u sprovođenju ovog zakona, on će imati i kompletnu primenu. U slučaju da zaboravimo jednu kariku, a meni se čini da su centri za socijalni rad mnogo važna karika, mnogo važna karika iako se ponekad zaboravlja, nećemo imati kompletan uvid u ono što možemo da uradimo kao društvo i da zaštitimo decu. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovima 2) i 3) Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada, u skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srđan Miković i Stefana Miladinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Zahvaljujem se na razumevanju i smatram da je korisno što je prihvaćen amandman jer praktično time se obezbeđuje individualizacija, u skladu sa svim, i opštim principima iz Krivičnog zakonika. Činjenica je da, ukoliko bi bio prihvaćen i moj amandman na član 3, kojim bi se praktično obezbedilo da posebne mere mogu da budu izrečene svim učiniocima krivičnih dela protiv polnih sloboda, osim dva najlakša oblika, to bi bilo dobro zato što bi onda sva lica koja su izvršila ozbiljna krivična dela protiv polnih sloboda, prema njima bi bilo moguće da se izreknu posebne mere, kao što je obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zatim zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, vrtići, škole i slično, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta i radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Mislim da je to dobro da takve mere budu praktično propisivane svim izvršiocima ozbiljnih krivičnih dela protiv polnih sloboda. Na taj način bi se pojačano zaštitili i oni koji su najugroženiji, tu pre svega mislim na maloletna lica, na decu i na posebno osetljiva lica. Upravo zbog zaštite posebno osetljivih lica i maloletnika, kompletna zaštita bi bila ne samo ovo što je prihvaćen amandman na član 7, nego i kada bi bio prihvaćen amandman na član 3. Tek tada bi potpuno zaštita bila. Hvala.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala.
Član 9. ovako glasi, pročitaću ga da bi bilo jasnije i vama i meni. "Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela, iz člana 3. ovog zakona, da se uzdržava od posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta i slično".
Prosto, meni, dok sam čitala ovaj član 9. akcenat je bio na ovom: "da lice", a znamo o kakvom licu se radi, "treba da se uzdržava". Nisam sigurna da način na koji ste vi formulisali ovaj član 9. može da ima u realnosti neku osnovu. Ovde se radi o licima koja su u najvećem broju, recimo, povratnici, ovde sam našla i psihološke profile, reč je o egocentričnim, narcisoidnim ljudima bez savesti i samilosti koji imaju poremećaj kontrole seksualnih nagona. Sada mi očekujemo od tih ljudi da se oni uzdržavaju da prilaze školskim dvorištima, učionicama i sličnim mestima. Mislim da to zaista može biti vrlo teško. Zapravo, nisam sigurna da uopšte u praksi može da se dogodi.
Mi mislimo da država treba da bude ta koja će da preuzme odgovornost na sebe i da ona svojim službama mora da preduzme u stvari sve one radnje koje su neophodne kako bi sprečila lica koja vrše krivična dela iz ovog dobra 3, da izvrše dalje krivična dela.
Kako smo mi sad zamislili? Mi smo napisali novi član 9. i napisali: "Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se onemogućavanje činiocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da posećuje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica kao što su školske zgrade, školska dvorišta, dvorišta, igrališta i slično".
U obrazloženju vi nama kažete da je ovo nemoguće izvesti zato što ne znate način na koji bi se to kontrolisalo. Reći ću vam primer koji je vrlo jednostavan. Recimo, škole imaju školske policajce. Školski policajci treba da pomognu da se upravo ovo što ste vi zamislili i ostvari. Sa druge strane, nemaju sve škole školske policajce. Možda bi ovo bio jedan od razloga da pomognemo da se školama omogući da zapravo imaju mogućnost da neko nadzire njihovu bezbednost, da im pomogne da obezbede decu u tim školama, naročito iz razloga što je povećano nasilje u školama, što malo, malo pa imamo u medijima informacije o tome da je neko nepoznato lice upalo u školsko dvorište. U Kragujevcu su vam pretukli dečaka od 17 godina, pa pre toga dečaka od 16 godina. Znači, ovim što bi se povećao broj školskih policajaca koji bi pomogli ovom i te kako bi značilo i školama, a i nama koji hoćemo da pomognemo da se deca zaštite od seksualnog zlostavljanja i činjenja ovakvih krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima. To je jedan od načina.
S druge strane, kaže se da određen broj počinilaca upravo zloupotrebljava svoju profesiju jer tako može da ima fizički pristup detetu. Opet mi se čini, kada bismo ostavili ovako kako ste vi formulisali ovaj član, da se ništa naročito ne bi promenilo, mi ne bi imali kontrolu, niti bi mogli da nešto učinimo kao društvo, nego bismo ostavili na savesti ljudi koji zapravo nemaju savest da se sami uzdrže od posećivanja ovakvih mesta kao što su školska dvorišta i igrališta.
Meni se čini da je to deo koji treba da preuzme država, da je to posao za državu, za institucije države. Prosto vidim mogućnost da školski policajac konačno počne da radi svoj posao. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.