Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš, replika.

Hvala, gospodine predsedniče.
Prvo, nisam rekao da Vojvodina siromaši i da je zaustavljena zbog četiri opštine na severu Kosova, nego čitava Srbija. Poštovani kolega, ako vi mene ne doživljavate kao nekoga ko je iz Srbije, ja sebe doživljavam kao nekoga ko je iz Srbije. Ako vi ne smatrate da je Vojvodina sastavni deo Srbije, ja smatram.
Što se tiče vaše zabrinutosti za tih 400 miliona evra koja su nestala, mi u LSV se jako brinemo za te pare i već nekoliko puta smo javno tražili da se to istraži i da svi koji su u tome učestvovali budu pohapšeni. Ali, nije danas tema Vojvođanska razvojna banka, niti je tema Vojvodina, tema Vojvodine će doći neki sledeći put na dnevni red, danas je tema Kosovo i Metohija i trebalo bi o tome da razgovaramo.

Za repliku se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospodine Kostreš, vi ste povukli paralelu između Sremske Mitrovice i Kosovske Mitrovice, a ne ja. Vi ste govorili o tome da je isto mesto načelnika policije u Kosovskoj Mitrovici i u Sremskoj Mitrovici. U Kosovskoj Mitrovici, po ovom sporazumu, načelnik policije će nositi kosovski grb, pisaće mu kosovska policija, sprovodiće zakone republike Kosovo, sudovi će da sude po zakonima republike Kosovo i verovatno po šerijatskom pravu. To je bitna razlika između Kosovske Mitrovice i Sremske Mitrovice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš, replika.

Opet ne razumem zašto ste izostavljali moj nastavak rečenice kada sam pomenuo Kragujevac, Leskovac i Niš. Vi opet, gospodine Mihajlov, odvajate Vojvodinu od Srbije ili u čemu je problem?

Izvolite, gospodine Mihajlov.

Za razliku od vas, gospodine Kostreš, ja Vojvodinu ne odvajam od Srbije, niti sam ikada na tome radio. Moji preci su živeli i ginuli za to da Vojvodina bude u Srbiji. Uvek ću se boriti za to dok god sam živ i dok god mogu da dišem, za razliku od onih koji su radili sve ove godine suprotno. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi ste govorili o pravu Vojvodine, o tome da biste jako bili srećni da se načelnici policije u Vojvodini biraju kao što se biraju načelnici policije na Kosovu i Metohiji, odnosno u Kosovskoj Mitrovici. Vi ste o tome govorili, a ne ja. Prosto, taj način povlačenja paralele i priča da kosovski Srbi i Kosovo vuče nazad Srbiju, koja bi se vrtoglavo uputila na prvo mesto po BDP samo da nema Kosova, je nešto što je potpuno neprihvatljivo.
Videli smo kako se raspolagalo novcem u Vojvodini, u "Agrobanci" i u drugim bankama. Vidimo kuda se završio vrtoglavi napredak ka Evropi i kako se završio. Mi danas govorimo o tome koji će se zakoni primenjivati na Kosovu i Metohiji, ko će komandovati policijom na severu Kosova i ko je nadređen. Da li je ministar policije Srbije nadređen načelniku policije na Kosovu i Metohiji? Da li će predsednik Vrhovnog suda Srbije biti šef sudiji na Kosovu i Metohiji? Da li će ministar državne uprave biti nadležan predsedniku opštine na Kosovu i Metohiji? Ko će raspisati lokalne izbore na Kosovu i Metohiji? Da li će da ih raspiše Hašim Tači, Atifete Jahjaga ili predsednik parlamenta Srbije, gospodini Nebojša Stefanović? To su teme o kojima danas ovde razgovaramo. Hvala.

Reč ima gospodin Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije danas može da načini prvi korak, može da povuče prvi potez ka budućnosti.
Mi smo vest od 19. aprila o postizanju dogovora u Briselu između Beograda i Prištine primili sa olakšanjem i sa nadom u normalniju budućnost. Po nama, svi oni koji su protiv tenzija treba da podrže ovakav sporazum. Ne govorim o tome ko bi kako trebalo da glasa, jer je to pravo svakog narodnog poslanika, govorim o tome kako bi građani trebali da se osećaju nakon postizanja ovog sporazuma od 19. aprila.
Ovo je osma sednica o Kosovu i Metohiji od februara 2007. godine. Svakako je atipična i različita po mnogo čemu od svih dosadašnjih sednica o Kosovu i Metohiji od 2007. godine. Na poslednjoj kosovskoj sednici 12. januara 2013. godine sam rekao da ovaj period od leta, od formiranja ove Vlade razumemo kao početak javnog suočavanja. To sam govorio na osnovu izjava predsednika Vlade Republike Srbije i još nekih članova Vlade Republike Srbije. Mislim da se to i obistinilo.
Mislim da je vrlo malo onih građana Republike Srbije koji su pre samo godinu dana pomislili da će Narodna skupština Republike Srbije danas na ovaj način voditi raspravu o ovoj temi. Zbog toga smatram da ne treba tu puno da se priča i svakako neću koristiti svih 20 minuta koliko imam kao predsednik poslaničke grupe SVM, jer smatram da treba reći samo nekoliko stvari.
Prvo, treba da se kaže jasno i glasno, treba da se oda priznanje članovima pregovaračkog tima, a tu pre svega mislim na predsednika Vlade, gospodina Dačića i prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića. To je prva stvar.
Druga stvar, treba da se pruži podrška ovakvom načinu vođenja politike.
Kao treća stvar, po meni, treba da se postavi jedno retoričko pitanje – da li je 19. aprila u Briselu Srbija izgubila nešto što je tada u realnom životu bilo naše? Pošto je ovo retoričko pitanje, ne želim da dam odgovor na ovo pitanje, ali mislim da je svima nama jasno i puno puta smo o tome govorili i prethodnih godina.
Mislim da Vlada Republike Srbije nije potpisala kapitulaciju, da Vlada Republike Srbije nije prodala Kosovo, jer se prodati može samo ono što je naše. Ne može da se proda nešto što je tuđe ili što nije naše.
Mislim da je bilo drugih rešenja, ali ne sada, bilo je drugačijih rešenja prethodnih decenija. Ne želim uopšte da prebacujem krivicu na bilo koga, ni na jednog bivšeg premijera, ni na jednu bivšu Vladu, ali mislim da su svi građani Republike Srbije svesni toga da sada u aprilu nije predato i prodato ništa, nažalost.
Kažem nažalost zbog toga što Kosovo i Metohija nije pod suverenitetom Republike Srbije najmanje od 1999. godine.
Mislim da se treba izboriti za šansu da se, kao društvo, država i pojedinci, bavimo i drugim pitanjima. Mislim da je to ono što od nas građani Republike Srbije očekuju.
Ne treba govoriti o prednostima priključenja Srbije Evropskoj uniji. Mislim da je danas to najmanje bitno. Mislim da greše svi koji misle da je ovaj sporazum parafiran zbog toga da bi Srbija dobila datum. Nadam se barem da taj sporazum nije parafiran zbog toga da bi Srbija dobila datum, ukoliko će tog datuma biti u junu tekuće godine. Taj paraf je bitan zbog toga što omogućava da stvorimo normalniju budućnost i da se bavimo, kao država, društvo i pojedinci, onim pitanjima koja su prethodnih godina, pa čak i prethodnih decenija bila u drugom, trećem i ko zna kom planu.
Na kraju, želim da kažem da SVM podržava Vladu Republike Srbije u stremljenjima ka što široj autonomiji Srba na Kosovu i podržavamo Vladu Republike Srbije u stremljenjima ka normalnom životu 7.100.000 građana Republike Srbije. Hvala.