Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, po Poslovniku.

Poštovani predsedniče, molila bih samo da me saslušate, pa onda komunicirajte sa gospodinom Stefanovićem.

Slušam vas pažljivo od prvog trenutka. Nema potrebe za ovom intervencijom. Izvolite.

Hvala.
Reklamiram povredu Poslovnika. Malopre ste rekli da treba da se govori o dnevnom redu. Time ste vi prekršili član 106. Poslovnika, koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Znam koja je tačka dnevnog reda i poslanička grupa kojoj pripadam takođe zna koja je tačka dnevnog reda, kao i neke druge. Nisam znala da je tačka dnevnog reda Jagodina, nisam znala da je tačka dnevnog reda mrtvi, pokojni, ni DOS, ni zajedno koalicije ostale. Nisam znala da je tačka dnevnog reda Zoran Đinđić. Zato vas molim da opomenete narodne poslanike da se ubuduće i da se danas na ovoj sednici govori o onom što je zaista tačka dnevnog reda ove sednice i da više prekinete ovakvu lakrdiju od onoga što danas građani Srbije pomno gledaju i da ne dajete materijal onima koji sada imenom i prezimenom prozivaju poslanike Narodne skupštine, nazivajući ih izdajnicima. Toliko.

Upravo sam to učinio u svom prethodnom obraćanju.
Gospodine Andriću, izvolite.

Slažem se da treba prekinuti. Ova tema sigurno prevazilazi značaj naših međusobnih rasprava, ali njena suština, nažalost, suština ove rasprave nije u nekoj međusobnoj ličnoj netrpeljivosti između nas. Žao mi je ako to ne vidite. Tema je upravo to da kada stotine ljudi šalje poruke, optužujući ih za izdaju premijeru Srbije ili prvom potpredsedniku Vlade, kada navijači, misleći da rade nešto pozitivno, napadaju šefa naše poslaničke grupe.
Uzrok svih tih stvari je upravo ovakvo ponašanje i ovakva rasprava, na isti način kao što je optuživanje za izdaju od onih ispred. Ako to ne vidite danas i ako pri tome ostajete nemi, to samo znači da će se takve stvari i dalje ponavljati. Mi nikada kao LDP nismo delili ljude na patriote i izdajnike.
U svačemu što je neko pokušavao da radi, pokušavali smo da nađemo nekakav pozitivan motiv i nameru da poboljšamo situaciju, ali smo dovoljno bili, da kažem, strpljivi čekajući da to isto urade i oni koji šire mržnju, slobodno mogu tako da kažem, i netrpeljivost. I pored razumevanja za strah koji danas imate, plašeći se odgovornosti, za tu promenu mišljenja, između trenutka kada ste na izbore izašli i onoga danas. Molim vas samo da budete toliko pošteni, da ne usmeravate taj bes ka nama. Ako ne možete, da vam kažem nešto, kako raste represija, rašće i otpor. Mi smo tu, od vas se svakako nećemo sklanjati.

Gospodin Milorad Mijatović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, odmah na samom početku da naglasim da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije dati punu podršku Briselskom sporazumu između Beograda i Prištine.
Moram da se vratim malo unazad, ne mnogo. Do pre šest meseci smo bili pasivni posmatrači dešavanja na Kosovu i Metohiji. Tada su oni pravili svoju državu, uključivali Srbe u vlast, a mi smo to gledali i nismo mogli ništa da učinimo. Sada smo u situaciji da smo došli u aktivnu poziciju, da možemo da tražimo rešenja i došli smo do jednog rešenja.
To je rešenje koje smatram da je veoma pozitivno i smatram, takođe, da treba odati priznanje našim pregovaračima. Pre svega, predsedniku Vlade, gospodinu Ivici Dačiću, a zatim i prvom potpredsedniku Vlade, gospodinu Vučiću, potpredsednici Snežani Grubješić i ostalim članovima pregovaračkog tima, i to onima koji su za i oni koji su bili protiv, jer su imali veliku hrabrost i odgovornost da prihvate ova rešenja koja su takva kakva jesu, ali mi procenjujemo najbolja moguća u sadašnjem trenutku.
Isto tako, moram da naglasim da je ovo jedna prelomna tačka za Srbiju. Da li ona zaista jeste, dosadašnja rasprava ovde to ne pokazuje. Meni ono što najviše smeta su dvostruki aršini. Na jednoj strani govorimo - da, hoćemo novu Srbiju, uređeniju, bolju Srbiju, a sa druge strane činimo sve da to poništimo.
Da li u ovoj Srbiji mi možemo da idemo bezbedno, da živimo bezbedno? Da li imamo radna mesta? Da li otvaramo radna mesta? Da li govorimo o običnim temama? Mi se stalno vraćamo u istoriju. Stalno se vraćamo u neke mitove koji Srbiji ne daju bolje i više. Boreći se za Srbiju, moramo da je napravimo boljom, uređenijom, ekonomski jačom, a to je jedino moguće ukoliko postanemo deo Evropske zajednice naroda.
Isto tako, moramo se boriti da na Kosovu naši sugrađani i oni koji tamo žive imaju evropska prava i to je ono gde im mi možemo najviše pomoći. Isto tako, moramo imati snage i hrabrosti da kažemo – da, moramo razgovarati i o istorijskom pomirenju između srpskog i albanskog naroda.
Zašto? Mi živimo jedni pored drugih, moramo putovati, moramo trgovati, moramo raditi. Do pre šest meseci zaista je bila nemoguća misija da se naš premijer rukuje sa premijerom Kosova, a bilo je toga. Bilo je deset puta. To je moralo da se učini, jer Srbija mora da učini korak napred i da postane jedna država koja će biti uređena. Srbija je jedna država koja je trenutno neuređena, koja ima mnogo oblasti gde je treba urediti.
Šta god krenemo u ovoj Srbiji da reformišemo, da popravimo, uvek se javljaju one snage koje će reći – ne, ne može to. To su te interesne grupe protiv kojih se moramo boriti. Ako krenemo reformu obrazovanja, tada će nam se odmah javiti interesne grupe koje će reći – ne, to nije dobro za Srbiju. Ako krenemo u zdravstvo, koje znamo u kakvoj je katastrofalnoj situaciji, tada će nam se ponovo interesne grupe reći – ne, ne možete ići u reforme jer to nije dobro. Ako ćemo se stalno zakopavati u rovove, ako nećemo ići napred, onda od nas neće biti ništa.
Kada govorim da je ovo prelomna tačka, mislim da je ova Vlada pokazala snagu, odgovornost i mogućnost da se Srbija menja. Neće to ići lako. Moramo se okrenuti sebi, svojim vrednostima, uređenju zemlje, videti šta su naše prednosti i šta možemo.
Ne možemo stalno govoriti - ne, ne, ne. Nismo dovoljno jaki, nemamo snage. Ono što imamo resursa, ono što imamo kadrova, ono što imamo znanja, moramo maksimalno iskoristiti. Sami ne možemo, možemo jedino ukoliko budemo menjali naše zakone u skladu sa evropskom agendom zakona. Upravo u tom delu, možemo onda ići napred.
Takva jaka Srbija biće onda primamljiva za sve u okruženju, a samim tim i mi ćemo moći da pružimo punu podršku svima onima koji se nalaze u našem okruženju, da se poštuju evropski zakoni. Ali isti ti evropski zakoni, ponašanje i maniri moraju važiti i u Srbiji. Ako ne važe u Srbiji, onda ne znam šta radimo i za koga radimo.
Juče sam bio i u Pančevu i u Vršcu i prvo i osnovno pitanje je bilo – kako slobodno da hodamo ovom zemljom? Kako uveče da izađemo, kako da dete ode u školu, a da smo sigurni da će se ono vratiti svojoj kući?
Dakle, u Srbiji se moramo vratiti sebi, običnim svakodnevnim stvarima, tamo gde smo i bili, gde smo znali i umeli. Mislim da to znamo i umemo. Imali smo državu i ranije. Hajdemo da napravimo državu koja će biti jaka. Svi oko nas su napravili države. Jedino smo mi u situaciji da je nemamo jaku i stalno je čerupamo po nekim delovima, i to, pre svega, sami između sebe. Ne trebaju nam drugi. Najbolje to izgleda radimo sami. Zato se okrenimo sebi, našim vrednostima i da idemo napred.
Još jednom naglašavam, daćemo punu podršku ovom sporazumu kao početku rešavanja kosovskog problema. Biće još izazova i još problema, a mislim da je ova koalicija i da smo sposobni da idemo dalje, da smo pokazali hrabrost i odlučnost, bez obzira na posledice. Ova koalicija je to pokazala i mislim da to treba da čini i dalje na način kako je to radila. Samo kao hrabri i odlučni možemo da imamo bolju zemlju i da u njoj živimo. Hvala.

Narodni poslanik Vladimir Ilić.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na pragu smo postizanja istorijskog dogovora sa kosovskim Albancima. Za mene je to siguran znak da se Srbija konačno okreće ka budućnosti, da prestaje da bude zarobljena u mitovima prošlosti i da počinje era odgovorne politike naspram političkih avantura i lutanja koja su nas decenijama kočila u stvaranju modernog evropskog društva.
Ovaj sporazum nije ni pobeda ni poraz. On je, nadam se, konačni epilog vekovnog sukoba koji je sputavao oba naroda. Kosovsko pitanje je zloupotrebljavano kroz istoriju, a i danas, od strane neodgovornih političara na srpskoj i albanskoj strani. Štetne posledice tih zloupotreba i manipulacija imala su oba naroda, a korist samo kriminalizovane kvazipatriote.
Ujedinjeni regioni Srbije daju punu podršku Sporazumu sa kosovskim Albancima. Za takav sporazum se zalažemo praktično od kada smo na političkoj sceni. Podsetiću vas da smo još 2003. godine, u okviru programa "Srbija na prvom mestu", istakli potrebu postizanja istorijskog dogovora sa kosovskim Albancima. Tada smo govorili o potrebi da se okonča period koji traje već 15 godina i dobije politička elita spremna da se suoči sa problemima. Zbog toga smo bili žestoko napadani. Nismo ni sanjali da će proći čitava decenija da se konačno formira politička elita spremna da preduzme odgovornost i suoči se sa problemima, ali bolje ikada nego nikada.
Ova vlada je pokazala da je spremna da preuzme odgovornost i da ne želi da se bilo koji problem gura pod tepih, već mu ide u susret i rešava ga u interesu građana, iako bi bilo daleko bolje da smo pre deset godina imali hrabrosti da postignemo sporazum sa kosovskim Albancima i već uveliko budemo član EU. Danas ne vredi kukati nad propuštenim prilikama, treba se okrenuti napred, u budućnost i taj put ka EU pretrčati najbrže što se može.
Sporazum koji imamo danas nije savršen, niti je u potpunom interesu Srba, ali ono što je važno je da ni na koji način ne znači priznanje Kosova kao nezavisne države. U ovom istorijskom trenutku on predstavlja najbolju moguću zaštitu svih Srba na Kosovu i Metohiji i garanciju da će svi ljudi na Kosovu i Metohiji normalnije živeti, trgovati, putovati i okrenuti se razvoju. Ovim sporazumom se otvara jasna perspektiva evropske budućnosti Srbije, a samim tim i Kosova i Metohije. Ako je cilj svake države da osigura bezbednost i bolji život svojim građanima onda su odluke koje ovih dana donosimo povodom Kosova i Metohije svakako u funkciji ovih ciljeva.
Konačni status Kosova je pitanje koje će se rešavati u budućnosti, ne tako bliskoj i zbog toga nam je neophodno da se do tada obezbedi okvir na Kosovu koji će biti garancija za bezbedan i perspektivan svakodnevni život Srba u pokrajini. Kao što smo danas većinski opredeljeni da uđemo u zajednicu evropskih naroda jer smo svesni da ćemo u toj zajednici ostvariti daleko brži razvoj i prosperitet i postati moderno demokratsko društvo, tako duboko verujem da će jednoga dana većina građana na Kosovu na isti način prepoznati Srbiju kao zajednicu koju će na najbolji način ostvariti svoju perspektivu i bolji život. To danas zvuči i nestvarno i nerealno, ali za koju deceniju može da bude potpuno ostvarljivo. Takav scenario će isključivo zavisiti od Srbije. Ako ona postane moderno demokratsko društvo i pruži šansu svakom pojedincu i svakoj društvenoj grupi, samim tim će postati magnet za svakog normalnog čoveka koji sebi, svojoj porodici, svojim sunarodnicima želi dobro.
Zašto danas milioni ljudi iz nerazvijenog sveta, gotovo sa svih kontinenata hrli ka razvijenim zemljama Evrope poput Nemačke, Francuske, Holandije, Britanije, Italije, Švedske i drugih? Upravo iz već pomenutih razloga - bolje perspektive za život. Ti ljudi su spremni da postanu punopravni građani razvijenih evropskih država. Zato jednog dana i većina građana Kosova, zašto jednoga dana i većina građana Kosova ne bude u Srbiji videla jasnu perspektivu i bolju budućnost? Ne mislim da je to nemoguće. Iako se danas ovaj sporazum vezuje isključivo sa nastavkom evropskih integracija i dobijanja famoznog datuma, neophodno je tu raščistiti neke stvari. Da li nam je ovakav sporazum neophodan i da nema datuma i pregovora sa EU? Svakako da jeste. Nama je istorijski dogovor sa Albancima na Kosovu bolji od istorijskog sukoba sa njima. Verujem da tako misli većina na Albanskoj strani. Siguran sam da to misle i Srbi na Kosovu i Metohiji.
U čemu je onda problem? Problem je u zabludama, mitovima, manipulacijama oko Kosova i na Kosovu. Uvek nam je manjkalo mudrosti, strpljenja i razuma, a imali smo previše strasti, emocija, isključivosti. Pomirenje dva naroda na Kosovu i zajednički suživot jesu uslovi trajnog mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Ukoliko toga nema, nema ni normalnog života. Verujem da je pomirenje moguće i da je moguć zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, i zato svako ko tumači ovaj sporazum kao prostu zamenu Kosova za datum ne razume ili ne želi da razume ovaj čin kao izraz najveće odgovornosti za budućnost svih Srba na Kosovu, ali i ostalom delu teritorije Srbije. Dobijanjem datuma nećemo eliminisati sve prepirke oko nastavka našeg evropskog puta. Pravi izazovi tek počinju, ali ono što je važno jeste da više pred Srbiju niko ne postavlja bilo kakve političke i druge uslove koje ni jedna druga zemlja nije imala.
Obaveza je Vlade da u nastavku pregovora obezbedi takvu vrstu garancije EU. Što se izazova i prepreka tiče, oni će se, nadam se, odnositi isključivo na 35 poglavlja koja će se tokom integracije u EU otvarati i zatvarati. Taj proces je težak i mukotrpan, ali će njegovo tok činiti Srbiju boljom u svakom pogledu.
Uređenje države na moderan način demokratizacija, bolja sudska vlast, efikasna borba protiv korupcije, investicije, radna mesta, bolje obrazovanje, zdravstvo i državna uprava biće rezultati evropskog puta Srbije. Datum dobijanja pregovora je samo početak, odnosno formalni uvod u jedna proces pregovaranja sa EU koja će potrajati nekoliko narednih godina, možda i čitavu deceniju.
Danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvajamo Izveštaj o procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje EU uključujući u proces implementaciju postignutih dogovora. Kada se detaljno pročita ovaj izveštaj potpuno je jasno da je mnogo toga učinjeno i u tehničkom i u političkom delu dogovora. Ova vrsta dijaloga na ovom nivou bila je nezamisliva pre par godina. Sama ta činjenica govori u prilog velikom napretku koji niko osim EU ne može da ignoriše. Ona je i sama uključena u taj proces i u svojstvu medijatora i kao garant postignutih dogovora. Dakle, rezultat je tu i ovo je prilika da se oda priznanje za učinjeno do sada svim pregovaračima, kako onima iz ove Vlade tako i onima iz prethodne. Takođe imamo obavezu da od Vlade, odnosno naših pregovarača tražimo da pre svega u nastavku obezbede potpunu garanciju opstanka Srba na Kosovu, povrataka svih onih koji žele da se vrate i očuvanje institucija zajednice srpskih opština sa svim nadležnostima i njeno nesmetano funkcionisanje. Čvrsto verujem da će ovaj sporazum zajedno sa drugima u nizu koje ćemo postići biti dokumenti na koja ćemo se pozivati u budućnosti, kao što se danas pozivamo na Dejton ili Rezoluciju 1244 i da će biti garant stabilnosti i očuvanja srpske zajednice i naših svetinja na Kosovu i Metohiji.
Iz svega navedenog jasno je da će poslanička grupa URS u potpunosti prihvatiti ovaj izveštaj Vlade o dosadašnjem toku pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Prihvatanjem ovog izveštaja svako od nas narodnih poslanika pokazuje visok stepen odgovornosti prema građanima Srbije i razumevanje istorijskog trenutka u kome se ona nalazi. Siguran sam da danas glasamo za spokojniju budućnost svih naših građana. Hvala.