Smatram za potrebno da dam par informacija uvaženom kolegi koji je pominjao ministarku Kalanović i auto-put od Kragujevca ka Koridoru 10. Naravno, nisam ustao da branim gospođu Kalanović, jer ona je toliko toga uradila i za Kragujevac i za celu Srbiju, da prosto nema potrebe da je branim, pogotovo ne od ljudi iz Kragujevca. Smatram da je krajnje nedopustivo da neko iz Kragujevca napada to da se pravi auto-put za Kragujevac, da napada nešto što je dovelo Fijat u Kragujevac i zaposlilo hiljade Kragujevčana.
Da li je bilo problema u planskoj dokumentaciji? Pa, i ako ih je bilo, pitam uvaženog kolegu zašto za vreme njihove ministarke, Marije Rašete Vukosavljević, nije ta planska dokumentacija urađena kako treba? Gospođa Vukosavljević se tada bavila nekim drugim problemima. Hvala vam.

Za repliku se javio gospodin Obradović. Izvolite.

Evo šta mogu da vam kažem kao Kragujevčanin. Stvarno ne želim da govorim o zaslugama uvažene ministarke, Kragujevčani najbolje znaju kako izgleda njihovo kadriranje i rad, pre svega vaše partije, ali da ne ulazimo u tu debatu. Ovde je reč o tome da me podsećate na poslanika Nove Srbije. Liči na Veljinu izreku – pustio sam vas da malo kraduckate, ali, ljudi, vi kradete. Ovde je jedna druga varijanta, samo ste primenili jedan oblik u kojem govorimo o tome da nema dozvole, nema nikakvih papira, tim putem putuju ljudi i već je bio veliki broj saobraćajnih nesreća. Ne želim nikome da stavljam na teret pojedinačno da je odgovoran za određeni broj ljudi koji su imali i povrede, ali nažalost i sa smrtnim ishodom na ovoj deonici puta.
Ne želim da otvaram priču o tome kakve su zasluge, odlično Kragujevčani znaju kakve Kalanovićka ima zasluge u Kragujevcu i kakav način komunikacije sa institucijama koje treba da sprovedu nešto što je iz njenog resora, ali ovde govorimo i o tome da nešto što se radi bez ikakve dozvole je presedan, nešto što vi želite da uvedete u praksu. Nema veze, važno da postoji put. Da li shvatate o čemu vi govorite? Ja sam Kragujevčanin i putujem svaki dan tim putem. Možda vama i nije interes. Možda vas baš briga da li taj put zadovoljava osnovne kriterijume, ali veliki broj građana Srbije, ne samo Kragujevčana, da ne napravimo ovo kragujevačkom pričom, ovo je put od nacionalnog značaja i zove se zvanično regionalni put, ali veliki broj građana Srbije putuje njime, a on apsolutno ne postoji na mapi. Njega ne priznaju osnovne institucije i ministar može da kaže nešto o tome. Apsolutno imamo veliki problem zbog velike stručnosti pomenute ministarke Kalanović, koja to radi po svom nahođenju, koja to prikriva različitim potpisivanjima različitih nevažećih dokumenata. Na osnovu čega je ona potpisivala određena dokumenta? Zato što zna da mora da se obezbedi dovoljna papirologija za svaki ovakav veliki projekat.

Reč ima ministar, gospodin Mrkonjić. Izvolite.

Nisam hteo da komentarišem, ali slažem se sa kolegom Mitrovićem. To nije tema, tema je Zakon o železnici, a ne o putevima. Imaćete prilike o tome da govorite. Niste u pravu, nije fer da gospođu Kalanović, koja je jedna korektna žena i koja svoj posao radi profesionalno, sada ubacujete u priču o zakonu. Zato pričamo o zakonu, ne pričamo o putevima. Nije to jedini objekat koji nema dozvolu i to svi dobro znate, da ne širim sada temu dalje.
Dakle, pošto sam već uzeo reč, želim da se zahvalim Mirku Čikirizu, ne na političkom delu, nego na onom stručnom udelu. Pre toga je gospođa Filipovska na jedan korektan način podržala zakon, što sam i očekivao jer je dosta vaših primedbi usvojeno.
Zašto optimizam, Dušane? Optimizam jer krećemo od neke nule. Šta da radimo, krećemo od nule. Sada kada bih rekao jednu stvar ovde, svi bi se zapanjili. Zoran Đinđić je hteo sve ove projekte da radi 2003. godine. Onda, do 2008. godine, drugi put ponavljam, niko nije znao šta su koridori u Srbiji. Niko, ni među stručnjacima, možda samo Mitrović. Krenuli smo 2008. godine, pa smo nešto uradili, pa ide 2009. godina, pa idemo dalje. Nažalost, u Srbiji se veliki infrastrukturni objekti rade od vlade do vlade. Vreme je da vaša generacija, Dušane, to prekine. Dajte neki kontinuitet, da kažemo – ovaj projekat mora da se radi 10 godina, dajte da ga radimo 10 godina. Nažalost, tu ste u pravu, politička aktivnost nije takva da bi to mogli danas da kažemo.
Dakle, optimizam zato što ovaj zakon barem stvara preduslove da možemo, kao što ste i sami pohvalili i rekli nekoliko stvari, da definišemo šta je to ta direkcija za železnicu i šta su njene obaveze. Kažete – kako ćemo sada da gledamo troškove? Tako što će biti petogodišnji nacionalni program infrastrukture usvojen ovde među vama na Skupštini, koji će kontrolisati, kao i budžet, opet neka komisija odavde. To je stvar koja se odnosi na infrastrukturu, tu su najveći troškovi. Kvalitet je to što će druga preduzeća, drugi pojedinci, privatnici moći da prevoze. Ponavljam još jedanput, danas u Srbiji ima ljudi koji imaju vozna i vučna sredstva, a ne mogu da dođu do toga da konkurišu u Železnici. To su neke stvari koje će biti ovim novim zakonom omogućene.
Naravno, koliko verujete meni i ovoj vladi, toliko ćemo uspeti. Ako ne verujete, videćemo, smenićete me, dovešćete boljeg ministra koji će to da sprovede. To je već znak da mora da bude nekog optimizma. Zbog toga ponavljam još jedanput, nije bilo Resavske škole. U moje vreme je bilo, Dušane. Zakoni se naravno i prepisuju. Zašto je to loše, ako je nešto dobro iz nekog zakona ili iz evropskih zemalja? Molim vas, ja sam i u prepodnevnoj diskusiji to rekao, o razdvajanju infrastrukture od saobraćaja govori se u Evropi 30 godina i sprovodi se to. Negde uspe, a negde ne uspe. Mi smo to sad uradili 2013. godine. Dajte da pokušamo da vidimo šta će biti dalje.
Naravno, neizbežna tema rukovodstva. Menadžment će birati oni koji su za to zaduženi. Neko je rekao prepodne da je Zakon o javnim preduzećima stupio na snagu. Po tom zakonu biće birani svi direktori, kao što u zakonu i piše. To će tako i biti, barem u resoru kojim ja rukovodim. Tu ne treba da bude skepticizma. Ja nisam čovek veliki optimista u godinama u kojima sam. Šta sam sve preživeo, u tom delu nisam veliki optimista, ali sam optimista u tom delu da moramo da krenemo i prvi korak napravimo ka tome da našu železnicu dignemo iz pepela u kome se danas nalazi. Nažalost, to je rezultat pedesetogodišnjeg rada. Lepo je neko rekao – svi mi volimo da se vozimo automobilima i avionima, a niko ne voli železnicu. Nažalost, tako je. Hvala najlepše.

Za repliku se javio narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Apsolutno podržavam ministra da treba da se vratimo na temu, ali pre toga moram da kažem da smo mi iz URS ponosni na sve ono što smo uradili u Kragujevcu i želja nam je da uradimo i u ostalim gradovima Srbije kao u Kragujevcu. Ja kao Užičanin bih bio presrećan da se deo toga što je urađeno za Kragujevac uradi i u mom Užicu i nadam se da će biti urađeno.
Šta građani Kragujevca misle o Verici Kalanović i o URS rekli su na zadnjim izborima. Četrdeset posto Kragujevčana koji su izašli na izbore podržava tu politiku. Šta misle o politici DS, takođe su rekli na izborima. Smatram, uvaženi kolega, da je nedopustivo da kažete da je tamo neko potpisivao neka dokumenta. To je krajnje nedopustivo. Zamislite kada bih ja vama sada rekao da je tamo neko iz DS u Agrobanci ili u Razvojnoj banci Vojvodine potpisivao neka dokumenta. To bi bilo krajnje nedopustivo dok se ne dokaže, a dokazaće se. Hvala.

Replika, Dušan Obradović.

Gospodine Mitroviću, nemam nameru, imate problema sa koncentracijom, ne pratite ni temu, sami ste ubacili Kalanovićku u ovu priču. Definitivno nije tema Kalanovićka, tema je poštovanje propisa. Mi želimo da ova država poštuje procedure, da ova država funkcioniše normalno. Apsolutno smo sigurni da URS nije sposoban da to uradi.
Što se tiče, ministre Mrkonjiću, imam dve molbe, veoma kratke. Molim vas da vi nikada ne spominjite Zorana Đinđića, to je stvarno jedna iskrena molba. Drugo je, pošto se ja vas, bar, ne sećam, postoji mogućnost da se znamo iz perioda kada ja ne pamtim, da me ne zovete ličnim imenom, pošto to inače i po Poslovniku nije dozvoljeno. Imam i svoje prezime i pre svega se tako i obraćamo i po funkciji.
Ono što je činjenica, jeste da, imam samo jedno pitanje za vas – kakav je osećaj biti ministar koji je odgovoran za JAT? Već dugi niz godina? Vidimo šta ste uradili sa njim. Sada ste odgovorni i za železnice i bili ste i ranije i vidimo u kakvom su stanju. Kakav je osećaj da kažete – ima veliki broj puteva koji nemaju dozvole, ali nisu oni građeni u skorije vreme, postoje putevi u Srbiji koji imaju problema sa dozvolama ili su iz nekog drugog perioda. Ako smo već na temi železnica, možda možemo i čak reći da su mnogi iz perioda "Plavog voza", koji danas, baš sam iznenađen, niste pomenuli. Ali, u svakom slučaju, činjenica govori u prilog tome da ono za šta ste vi odgovorni ne kreće od nule, nego kreće od minusa. Ali, veliki deo toga što ranije nije krenulo od minusa je vaša odgovornost. Zapravo o tome govorimo.
Vi ste danas rekli u železnicama krećemo od nule. Od koje, crne, nule? Pogledajte kakvo je stanje u železnicama i još jednom razmislite da li krećemo od nule? A, JAT koji je možda bio na nuli, čak možda i u plusu, je nizom pogrešnih postupaka došao danas u situaciju da apsolutno nije konkurentan, i apsolutno nema budućnost. To je nešto za šta ste vi, ministre, odgovorni. To je pravo pitanje.

Reč ima gospodin Mrkonjić. Izvolite.