Hvala.

Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća i poštovana javnosti Srbije, pre svega moram da se osvrnem na to da je NS u prethodnom sazivu, i ja lično kao narodni poslanik, učestvovala u kreiranju znatnog broja amandmana, koje prepoznajemo da su usvojeni u ovom predlogu zakona koji je pred nama. Zaista se zahvaljujem ministru i Ministarstvu što su imali sluha za tu vrstu saradnje i kooperativnosti.
Ono što je u ovom trenutku u Srbiji veoma važno, to je da se sve vrste saobraćaja, saobraćajne infrastrukture unaprede, naravno, i železnički saobraćaj. One su nedeljive međusobno: drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj, vodni saobraćaj i železnički saobraćaj međusobno moraju da se dopunjuju. Železnica je svakako od nacionalnog značaja, pre svega jer u Srbiji postoji od 1884. godine. Ovih poslednjih 50-ak godina, koliko je propadala, sada je vreme da se taj trend propadanja ili slobodnog pada zaustavi i da se okrenemo tom resursu kao jednom od značajnih saobraćajnih resursa koji će unaprediti, pre svega, privredu Srbije, jer će omogućiti i transport roba.
Ono što je u železničkom transportu pozitivno, to je visoka propustna i prevozna sposobnost roba i putnika, prevoz nezavisno od klimatskih uslova. Dakle, nijedan drugi saobraćajni resurs nema takvu frekventnost i takvu fleksibilnost kada su u pitanju klimatski uslovi, klimatske promene, kao što ima mogućnost železnički saobraćaj. Zatim, neposredna veza magistralnih i pratećih koloseka i mogućnost velike saradnje sa svim ostalim saobraćajnim infrastrukturama i masovnost prevoza.
Naravno, železnica je takav saobraćajni resurs koji zahteva velika početna ulaganja, ali su sva ulaganja u železnicu svakako isplativa na duge staze. Ono zbog čega se NS opredelila da će podržati ovaj predlog zakona, naravno, posle diskusije u pojedinostima i usvajanja značajnog broja amandmana, u kojima smo i ovaj put učestvovali veoma kreativno, jeste svakako mogućnost reorganizacije ovog javnog preduzeća, koje će ga učiniti konkurentnijim na tržištu, zatim, mogućnost da se unapredi, ono što smo posebno primetili, zaštita životne sredine, na čemu se insistira u EU, na čemu se insistira uopšte u ovoj svetskoj saobraćajnoj politici. Železnica ima veoma mlad sektor koji se uspešno i kvalitetno bavi upravo ovim pitanjem i vrlo je zapažen u domenu svog rada, ne samo u Srbiji, nego i šire.
Dakle, očekujemo da će ovaj zakon biti zaista jedan moderan zakon koji će pratiti evropske zakone u svakom pogledu i omogućiti unapređenje ovog saobraćaja i dalju i bolju saradnju. Železnica ne može da se izuzme iz međunarodne saradnje. Svi saobraćajni tokovi su u stvari vezani za međunarodne tokove saobraćaja i to je ono zbog čega je Srbija veoma važna geopolitički i saobraćajno strateški važna upravo na ovom prostoru i to je prednost koju treba da iskoristimo.
Ovaj zakon će svakako unaprediti i rad Direkcije. Ovaj zakon će omogućiti da se smanje budžetska ulaganja. Ovaj zakon će u svakom slučaju doneti jednu moderniju železnicu i ono što treba da učini u budućnosti, to je veće interesovanje i privrede i putnika za putovanje jednom ovako modernom i za transport roba jednom ovako modernom železnicom. Srbija samo sa takvom železnicom može da bude konkurentna i može da bude u modernoj Evropi, u modernom svetu. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Karolj Čizik.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu Zakon o železnici. Predlog se nadovezuje na postojeći zakon, što je i logično. Pokušava da ispravi sve nedostatke i loše strane zakona. U izvesnom smislu, to je u redu. Za dobro funkcionisanje železnice su potrebni i dobri zakoni. To je potreban ali ne i dovoljan uslov. Potreban je dobar stručni kadar i dobri tehnički uslovi. Nažalost, sve ovo ostalo nam nedostaje. Uzalud mi donosimo zakone koji su makar najbolji na svetu, kad su nam železničke stanice stare 100 godina, neuređene su, krovovi prokišnjavaju, prozori su polupani, pruge nesređene, pa se železničke stanice prepoznaju po neredu, po korovu od dva metra, po ruševinama.
Pruge su zarasle u korov, bandere pored pruge su već davno pokradene, a sada dolazi na red da nose šine u staro gvožđe. O lokomotivama da ne pričam. Na primer, kod nas u Senti još saobraća jedan šinobus koji je stariji od mene. Sretan je dan kad može da stigne do Subotice i nazad. Tehničko stanje železnice, bar kod nas u Vojvodini, je takvo da ako bi mogli vratiti lokomotive, pruge, stanice i celu infrastrukturu od pre 100 godina, mi bi bili srećni. Onda je sve bilo novo, sve je funkcionisalo, red vožnje je uvek bio ispoštovan, putnici su putovali udobno i bezbedno. Teretni saobraćaj se odvijao precizno. Roba je uvek stizala na vreme i neoštećena.
Problemi su mnogo duboki, dublji od toga da možemo promenama zakona da rešavamo. Železnica je teško bolesna. Boluje od prekomerne centralizacije, kao mnogo toga u ovoj zemlji. Primera radi, u ovom predlogu zakona od AP Vojvodine nema ni "v". Niko ne razmišlja o tome da bi svima bilo korisnije i bolje da se Vojvodina angažuje u rukovođenju železnicom.
Mi smo iz poslaničke grupe LSV predali amandmane koji urgiraju takve promene. U zavisnosti od prihvatanja naših amandmana ćemo glasati o Predlogu zakona o železnici. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Sušec. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Predlog zakona o železnici ima za cilj poboljšanje i efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i integraciju srpske železnice u železničke sisteme EU.
U periodu petogodišnjeg praćenja funkcionalnosti uočeni su mnogi nedostaci važećeg Zakona o železnici. Nedostatke važećeg Zakona o železnici konstatovalo je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Direkcije železnice. U toku primene zakona uočeni su nedostaci koji su zahtevali usklađivanje sa novim paketima direktiva EU, kao i proširenje delokruga za železnicu.
Direkcija za železnicu nije imala po postojećem zakonu pravo da podnosi podzakonske akte koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, iako su oni neophodni za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Novi Predlog zakona o železnici kao jedan od mnogih ciljeva ima upravo i cilj usklađivanja zakona sa Nacrtom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnica koji se radi uporedo sa ovim zakonom. Posebna pažnja novog zakona posvećena je uređivanju kombinovanog transporta tj. prevoza kod koga se veći deo puta obavlja uslugama železničkog saobraćaja. Uprkos tom značaju i potencijalu ovaj deo zanemaren je važećim Zakonom o železnici.
U Predlogu zakona o železnici posebno se ističe značajno ostvarivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i njenim unapređenjem. Još jedna novina koja je predviđena novim zakonom o železnici je uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture koji na predlog Vlade donosi Narodna skupština RS i predstavlja akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Novim zakonom takođe je predviđeno ostvarivanje železničke infrastrukture koje je u prethodnom periodu bila zanemarena usled oslabljene ekonomije i privrede zemlje. Takođe novim zakonom predviđena su prava i način davanja na upravljanje železničkom infrastrukturom. Novim zakonom se stvaraju uslovi za više železničkih prevoznika i upravljača železničkom infrastrukturom, što bi trebalo da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza u železničkom saobraćaju.
Novim zakonom država se obavezuje da obezbedi zdravu finansijsku strukturu, naročito na postojećem železničkom prevozu koji je u državnom vlasništvu i predstavlja nacionalni interes države.
U toku izrade novog zakona u različitim fazama bilo je formirano nekoliko radnih podgrupa koje su sastavljene od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa, a koje su vezane za oblast železničkog saobraćaja, kao što su Direkcija za železnice, AD "Železnica Srbije", preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd" DOO, Saobraćajni fakultet i konsultant tvining projekta i eksperti francuskog i litvanskog ministarstva transporta. O Nacrtu zakona o železnici održane su javne rasprave, tako da su svi zainteresovani subjekti mogli da dostave svoje sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o železnici bio je objavljen na sajtu Ministarstva nadležnog za poslove obavljanja saobraćaja. Tu su sugestije i komentare dostavili pojedini sektori "Železnice Srbije" AD, a koji su se odnosili na zaštitu železničke infrastrukture i primenu zakona kojim se reguliše javna svojina. Pokrajinski sekretarijat za privredu i zapošljavanje AP Vojvodine obraćao se na osnovu ovog zakona AP Vojvodini. Novi zakon o železnici odobren je i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije u najvećem delu prihvaćeni i na osnovu toga dobijeno je pozitivno mišljenje od Kancelarije za evropske integracije.
Na kraju, donošenje ovog zakona po hitnom postupku od strane Narodne skupštine Republike Srbije potrebno je iz razloga jer bi se nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu u RS, kao i za celokupnu privredu Republike Srbije. Iz tog razloga poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasaće za ovaj predlog.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste ministre danas došli u Narodnu skupštinu da nama poslanicima u parlamentu obrazložite tri zakona i to ste uradili za manje od sedam minuta, pri čemu ste tri minuta potrošili na zakon o železnici, a nešto manje od dva minuta za svaki od ova druga dva zakona koja su danas na dnevnom redu. To pokazuje koliko ste se ozbiljno pripremili za današnju raspravu i šta vi, a i Vlada Republike Srbije misli o železnici, jer bih mogla da razumem da vi za tri minuta predstavite neki zakon gde nemamo problema, ali u železnici ima previše problema da bi neko ko je ozbiljan ministar odvojio samo tri minuta za predstavljanje zakona narodnim poslanicima.
Mi nemamo brze pruge. Mi nemamo nikakve pruge i to je činjenica. Imamo AD "Železnica Srbije" sa nenormalno velikim dugovima. O tome u uvodnom izlaganju od vas nismo imali prilike ništa da čujemo, a vi ste svoje izlaganje započeli sledećim rečima – osećam zadovoljstvo, odgovornost i spremnost da saslušam i prihvatim sugestije i mišljenja narodnih poslanika. Tako ste započeli svoje izlaganje. Nadam se da sam vas dobro citirala. Gospodine ministre, smatram da ste vi to izrekli samo zato što ovde u Skupštini kada dođete postoji direktan prenos i to treba da čuju građani Srbije.
Da zaista mislite da treba da poslušate mišljenja narodnih poslanika i eventualne sugestije, vi biste danas bili prisutni na sednici Odbora Narodne skupštine koji je razmatrao ovaj zakon. Vi tamo danas niste bili. To nije prvi odbor kada vi kao resorni ministar ne prisustvujete da obrazložite narodnim poslanicima koji su članovi odbora određeni zakon. Vi do sada niste prisustvovali ni jednom odboru. Niste obrazlagali ni jedan zakon iz vaše nadležnosti. Na prethodnom odboru niste bili prisutni. Tamo je postavljeno preko 20 pitanja vašem pomoćniku. Ta pitanja su se odnosila na deo vezan za saobraćaj. Pomoćnik je znao odgovor samo na jedno pitanje i rečeno je da ćemo sve odgovore dobiti u pisanom obliku. Ministre, prošlo je više od mesec dana. Ni jedan odgovor nismo dobili kao članovi odbora na postavljeno pitanje – da li se planira rekonstrukcija puta Kladovo-Niš i mnoga druga pitanja koja su postavljena tada.
Ni danas kao narodni poslanici, članovi odbora, nismo imali priliku da od vas lično na sednici odbora čujemo šta vi mislite o "Železnici Srbije", koliki su dugovi javnog preduzeža "Železnica Srbije". To ni danas nismo uspeli da čujemo ovde u ovom delu rasprave. Nismo imali prilike da čujemo odgovore ni na mnoga druga pitanja.
Šta vas je, gospodine ministre, sprečilo da dođete danas na sednicu odbora? Taj odgovor nismo dobili ni od vaša dva pomoćnika koji su bili danas na sednici, niti smo dobili od predsednika odbora jer niko nije znao čime ste bili sprečeni da dođete na sednicu odbora.
Kada kažete da uvažavate mišljenja i sugestije narodnih poslanika, onda smatram da treba da dođete na sednicu odbora ili, što se mene tiče nije nikakav problem, da predložimo predsedniku odbora da se i sednice odbora prenose direktno na RTS pa se nadam da ćemo imati prilike da od vas čujemo određene stavove i mišljenja vezane za neki novi zakon koji budete predlagali parlamentu. Ozbiljna vlada predlaže ozbiljne zakone, zakone koji mogu da se primene u praksi, a zakon o železnici koji je danas na dnevnom redu to nije i vi to vrlo dobro znate.
Vi ste u obrazloženju zakona naveli da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona usklađivanje sa paketima direktiva EU, ali zakon ste usaglasili sa tri umesto sa četiri direktive kako je trebalo. Od vašeg pomoćnika imali smo prilike da čujemo da sa jednom direktivom niste bili u mogućnosti da usaglasite zakon jer bi to bilo preskupo.
Kažete da je novina u ovom zakonu uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i taj nacionalni program treba da uradi Vlada, da ga potvrdi Narodna skupština za period od pet godina. Mislite li ministre, da za pet godina možemo da rešimo sve probleme železničke infrastrukture ili je potrebno da nacionalni program bude na 10, 15 ili 20 godina? Šta možemo da uradimo za pet godina? Ne možemo da uradimo ništa, iako optimistički tvrdite da sigurno možemo. Rekli ste u raspravi da niko u rukovodstvu države do 2008. godine nije znao da postoje koridori, da su železnice na nekoj nuli.
Verovatno ćete uskoro razviti tezu da se Sunce vrti oko Zemlje, a ne obrnuto. Probleme koje treba da reši ovaj zakon, a to ste napisali u obrazloženju, i osnovni problem za vas je nepostojanje određenih ovlašćenja direkcije za železnice za donošenje podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja. Da li je to jedini problem koji treba da reši ovaj zakon, jer samo taj problem ste naveli u obrazloženju? Pozitivne podzakonske propise mogla je da donese Vlada. Ako su to jedini problemi, zbog čega onda u zakonu stoji rok od 24 meseca za donošenje svih podzakonskih akata, ukoliko je to jedini problem kao što vi kažete u zakonu.
Zakonom predviđate i reforme javnog preduzeća ili AD Železnica Srbija u četiri nova preduzeća. Koliko će nas manje koštati ta četiri preduzeća? Imate li ekonomsku računicu? Ukoliko razdvojimo AD Železnica Srbije, koliko će to manje koštati državu?
Danas smo na odboru imali prilike da čujemo da ušteda neće biti bar u prvih nekoliko godina. Sada moram da vas pitam da li je to u dve godine, tri, pet, dvadeset pet? Za koliko godina možemo od reforme javnog preduzeća Železnica Srbije, pa nadalje, da očekujemo uštede tj. manje subvencije budžeta Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave?
Kada sam već kod javnog preduzeća Železnica Srbije, moram ponovo da vas citiram, rekli ste, odgovarajući narodnom poslaniku Juditi Popović, da nikada niste vodili politikansku politiku u kadrovskoj politici, je li tako, i da pored vas sede tri pomoćnika koji su Veljini, tako ste rekli.
Moram da vas pitam, pošto imate još jednog novog pomoćnika, vezan za bezbednost saobraćaja, gospodina Mirkovića, pošto je takav odgovor, niste bili prisutni, nisam mogla da dobijem na sednici odbora. Da li je on pomoćnik ministra ili nije? Da li je gospodin Mirković podneo ostavku ili nije? I, ako jeste kada je, a ako nije, kako ste smeli kao ministar da dozvolite da bude imenovan za člana privremenog organa u Zaječaru? Zbog čega ga na toj sednici Vlade niste razrešili funkcije pomoćnika ministra, jer su to nespojive funkcije, obzirom da privremeni organ vrši zakonodavnu i izvršnu funkciju.
Moram odmah da vam postavim i sledeće pitanje, pošto je danas vaš pomoćnik rekao da je on zadužen za neki drugi resor, a na prethodnoj sednici odbora smo imali prilike da čujemo da je bio na godišnjem odmoru kada je počeo da radi, pa gde je onda on danas, gde je juče? On prima platu odavde iz Republike a ne u opštini Zaječar, gde je juče konstituisan privremeni organ? Znači, vi vrlo dobro znate da je nespojivo da neko bude član privremenog organa i pomoćnik ministra. I pitam vas zbog čega niste razrešili gospodina Mirkovića sa funkcije pomoćnika ministra?
Pošto kažete da vas ne pitamo o kadrovskoj politici i tome što mi u LDP smatramo da je generalni direktor Železnica Srbije izuzetno loše rešenje za železnicu, moram da vas pitam, pošto danas nisam imala prilike da dobijem odgovor na pitanje, vezano za ovaj sudar vozova, da li postoji neko odgovoran u ovoj zemlji zbog toga što je došlo do sudara vozova? Zbog čega se direktor nije oglasio? Zašto se vi niste oglasili kao ministar? U nekim ozbiljnim državama direktor bi podneo tog dana ostavku, a vi verovatno sutradan. U Japanu bi to bilo daleko gore, ali ovde u Srbiji sve prolazi, sve može i ne može. Znači, vozovi se sudare i nikom ništa.
Ministre, mogu da vas pozovem u istočnu Srbiju. Tamo sigurno nećete biti u situaciji da vidite da se vozovi sudare. Znate li iz kog razloga? Voz ne može da se sudari sam sa sobom, jer postoji samo jedan voz koji iz Niša preko Svrljiga, Zaječara stiže do Negotina, pa onda se taj isti voz vraća nazad. Kada ste danas govorili gospodinu Pastoru, rekli ste ovako – mislite li da je lako bilo ubediti jug i istok Srbije da se prvo rade železnice na severu. Moram da vas pitam, ministre, koga ste vi to ubedili od nas koji živimo na istoku Srbije ili od onih koji žive na jugu Srbije da prvo treba da se radi sever. Ubedili ste narodne poslanike koji su glasali za kredit Rusije od 800 miliona dolara gde se tačno zna u koje namene će se taj kredit koristiti. Mene kao poslanika iz istočne Srbije niste ubedili, ja za to nisam glasala. Glasala su dva poslanika URS iz Zaječara, jedan poslanik SNS iz Zaječara i jedan iz Bora, ali građane ne možete da ubedite u to da je prioritet sever, a da mi na istoku nemamo nikakvo pravo po pitanju železnice, niti neka prava imaju građani na jugu.
Ministre, tamo kod nas, ako je prosek u Srbiji da voz putuje 40 kilometara na sat, onda treba da znate da u istočnoj Srbiji ne putuje brzinom većom od 10 kilometara na sat. Slobodno možete da trčite pored voza, stići ćete pre nego voz. Ako pogledamo ovaj nacrt zakona, taj član 9. je postojao i u prethodnom zakonu gde lokalna samouprava i autonomna pokrajina mogu da traže da upravljaju nekim delom železničkih pruga, tamo gde ne postoji državni interes za to. Potpuno je jasno da to lokalne samouprave na mogu, jer je za to potrebno mnogo para.
Šta znači, ministre, član 15. zakona koji kaže da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan uz saglasnost Vlade? Ako pogledamo situaciju kakva je na tom delu pruge u istočnoj Srbiji, apsolutno je moguće očekivati da ćemo jako brzo biti u situaciji da se tamo u potpunosti obustavi putnički saobraćaj, jer on zaista nije rentabilan. Nije rentabilan ako imate jedan voz, jedini, koji iz Niša stigne do Negotina, pa onda čekate da se tim istim vozom vratite. To je jedino prevozno sredstvo, taj voz, za mnoge stare ljude koji žive u selima, koji nemaju autobuski prevoz. Samim time, Timočka Krajina, znači istočna Srbija, bi bila potpuno ugašena. Ti ljudi vozom idu kod lekara.
Kada imate takav železnički saobraćaj, onda se postavlja pitanje – na koji način, barem to možemo da postavimo mi koji živimo u tim krajevima, može da se primeni član 15? Pre nekoliko godina smo bili u situaciji da se donese odluka o tome da putnički saobraćaj bude obustavljen, pa je uz neke velike napore taj saobraćaj ponovo pokrenut.
Ako imamo 3.800 kilometara pruga, a godišnje obnovimo 11 kilometara, neka bude i 30, onda potpuno treba da bude jasno svima nama ovde da je za obnovu svih postojećih pruga u Srbiji potrebno najmanje 200 ili 300 godina. Znači, dva ili tri veka sa tempom kojim vi radite.
Meni se zaista ne sviđa kada vi kažete, to mi stvarno smeta, ne mislim da su pre vas ministri bolje radili taj posao, ali ni svet nije počeo od vas. Godinama unazad Železnica Srbije proizvode gubitak i godinama unazad niko ne ulaže u železnice. Kada vi kažete da prethodna Vlada ništa nije uradila i da vi sada startujete od nule, onda sebi moram da postavim jedno jednostavno pitanje – kako onda zadržavate tri pomoćnika ministra iz prethodne Vlade za koju kažete da je nesposobno radila svoj posao? Zar nije logično da te ljude koji nisu radili, sada se izvinjavam vama, vi možda dobro radite, promenite ili je tu bio kriv samo ministar?
Ministre, vi uvek pokazujete neki optimizam, pa tako imamo završen koridor, mnoge asfaltirane kilometre i mnogo štošta od toga. Sigurna sam da ovaj zakon o železnici neće doneti brze pruge, neće doneti brzu rekonstrukciju pruga, niti ćemo imati bezbedniji i bolji saobraćaj. Zaista pozivam vas i direktora Železnica Srbije da podnesete ostavku.

Hvala.

Imajući u vidu da je sada 17,55 časova, završavamo sa radom.

Izvinjavam se, reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.

Žao bi mi bilo da gospođici ili gospođi Gerov ne odgovorim, barem malo da polemišemo.
Mislio sam da u godinama, u kojima sama kratkoća vremena u priči znači plus, u nekim drugim stvarima možda minus, upravo sam bio kratak. Svi poslanici su imali zakon na uvidu, pa nisam hteo da vređam svojim nametanjem misli, zašto me gospođa ili gospođica optužuje, šta mislim o zakonu. O zakonu mislim onoliko dobro koliko smo neke stvari primenili iz evropskih standarda i koliko ćemo neke stvari da promenimo na vazi tog zakona, a nijedan zakon nije idealan. Zbog toga sam bio vrlo kratak i uvek ću biti kratak kada govorim o zakonima.
Što se tiče kritike, naravno da u godinama u kojima se zna vrlo dobro, to drugi put kažem, kakvo je stanje u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji i na severu. Nisam spomenuo pruge, nego sam govorio o putu. Kao i uvek u Srbiji, godinama unazad, ovde ima dosta ljudi koji pamte ovo što ja govorim. Gledam Momu Čolakovića, mog prijatelja, uvek se tako i odlučivalo, da li sever, da li jug, da li istok, da li zapad. To ne treba kriti, šta je problem? Ali, kada smo o tome razgovarali, onda smo rekli – idemo, recimo, na Koridor 10 auto-put, idemo prema severu, prema istoku i prema jugu paralelno i to smo uradili. Sada se na tim gradilištima radi. Sever je završen jer je jednostavno geografija bila lakša. Znači, govorio sam o putu, ne o pruzi.
Što se tiče same železnice, neće zakon koji danas usvajamo, zato sam smatrao da treba veću pažnju da posvetimo zakonu, da promeni ništa ako mi u sprovođenju tog zakona, kad kažem mi, mislim na sebe pre svega, ne budemo u tom smislu efikasni, da pratimo ono što zakon kaže. Ja sam jednom rekao i podvući ću još jednom. Važno je da odvojimo infrastrukturu i troškove infrastrukture od prevoza. To je već velika stvar za našu železnicu. To je ono što garantuje da ćemo moći da pratimo troškove i da ovo što vi govorite, subvencije države, da ih tako nazovem, skratimo. Lično ću pokušati, ako ne bude rekonstrukcija u Vladi ili nekih drugih promena, a vama sam zahvalan na tome što predlažete da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom, možda ću to i da uslišim, a ako toga ne bude pratiću i trudiću se da ovo ostvarim, da najzad znamo šta nas košta šta. To je suština. Do sada tako nije bilo. Sada se nadam da će biti.
Ono što je vrlo važno, ta konkurencija prevoza, to treći put ponavljam, mnogo je važno da i privatnici koji imaju mogućnosti krenu u takmičenje sa državnom firmom u prevozu. Smatram da su to važne stvari u zakonu i da zakon to definiše. Naravno, program železnice u celini, tu ste potpuno u pravu, mora da bude pod dnevnom kontrolom ne samo Vlade nego i Skupštine, videćemo kako ćemo to ostvariti. Železnica je jedan veliki sistem bez koga država ne bi smela da posluje i ne može da posluje.
Što se tiče ostalih stvari, zahvalan sam na predlogu da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom ću prihvatiti to. Ne ljutim se na vas. Kad me tako lepa žena smenjuje, to je velika stvar i verujte mi da sam vrlo radostan zbog toga. Hvala.