Potpuno ste u pravu. Treba da vratimo raspravu na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 27. Predsedavajuća, meni je zaista žao što moram da kažem ponovo, ali nekako vam se istrgla iz ruku rasprava. Tačno je da je ugled parlamenta najvažniji i da je udar na parlament uvek prvi udar na demokratiju, ali je isto tako tačno da je neozbiljno ponašanje unutar parlamenta, nekako uvek ide da oni koji su najmalobrojniji  su najbučniji, i to rade.
Zato vas molim da se vratimo na tačku dnevnog reda, jer to je ugled parlamenta. Jer postoji Poslovnikom tačno predviđen način rada. Postavljanje pitanja - koliko je potrošeno za put u Indoneziju, se postavlja u onom delu posle deset sati, kada je postavljanje pitanja, a ne po Poslovniku, jer onda mogu i ja da pitam koliko je koštala kupovina Fidelinke, recimo, po Poslovniku, a ne od deset sati ujutru kada je vreme za postavljanje pitanja.
Evo, sada se dobacuje dok ja uopšte ne komuniciram sa bilo kojim poslanikom nego sam vama, jer ukazujem na povredu Poslovnika. Povreda Poslovnika ne može da izazove repliku. Vi ste davali replike na obrazlaganje povrede Poslovnika zato što se neko direktno obraćao, a na to nema pravo. Molim vas, prekinite ovo, da se vratimo na tačku dnevnog reda, jer to je ugled parlamenta.

Zahvaljujem gospodine Šormaz, potpuno ste u pravu. Prekidam sve replike, neću dozvoliti repliku. Vraćamo se na dnevni red.
Ko želi povredu Poslovnika?
Judita Popović, izvolite.

Hvala vam gospođo potpredsednice.
Ovim završavamo ovaj krug replika i povrede Poslovnika. U prvom redu ističemo da ne može da dođe do zamena teza i ne može da se izgubi iz vida da se ovde radi o progonu jedne poslanice.
(Predsedavajuća: Recite koji član Poslovnika je povređen.)
Član 107.
(Predsedavajuća: Član 107. je već reklamiran, da li imate neki drugi član Poslovnika?)
Član 107. i član 27.
(Predsedavajuća: I to je reklamirano. Da li imate neki drugi član Poslovnika?)
Za ovu radnju nije reklamirano.
(Predsedavajuća: Jeste, više puta.)
Za ovu radnju nije. Dakle, svaki put kada se povredi Poslovnik, može da se reklamira ta povreda. Za ovu radnju nije.
Član 27. – na koji način vi u stvari vodite današnju sednicu i to kako ste reagovali na prethodnu diskusiju. Dakle, nema mesta zameni teza, da se radi o progonu jedne poslanice LDP. To je pod jedan.
Pod dva, ne mogu nama da drže predavanja oni koji su imali ministra informisanja koji je doneo i sprovodio onaj skandalozni Zakon o informisanju iz 1999. godine.
(Predsedavajuća: Gospođo Popović, zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika. Molim vas…)
Ne možemo da dozvolimo da nam drže lekciju o dostojanstvu oni koji…
(Isključen mikrofon.)

Isključila sam vas, s obzirom da zloupotrebljavate instituciju povrede Poslovnika.
Da li još neko želi po Poslovniku?
Veroljub Arsić, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, povređen je član 109. stav 1. alineja 6), kada se Narodnoj skupštini obraća narodni poslanik Nataša Mićić i to zbog uvredljivih izraza, ne mogu da kažem da je psovka, i zbog toga što je prikazivala predsednika Skupštine i službe Narodne skupštine da razdvajaju narodne poslanike. U tom novinskom članku moje ime je stajalo pored vašeg. Vi ste opozicija, a moja stranka je na vlasti, tako da ne možete to da poredite. To što novinar nije znao da razdvoji šta je bruto, šta je neto, to je pitanje za novinara, a ne za predsednika Skupštine.
Isto tako, poređenje da smo mi, maltene, stranka koja je ista kao što je bila Nacionalna socijalistička partija Adolfa Hitlera, je prilično uvredljivo. Jer, prvi udari na parlament nisu sada, niti se dešavaju, pokušavamo da parlamentu vratimo dostojanstvo i mesto u društvu i u politici koje mu pripada, a ko se ponašao kada je gušio javnu reč, govori činjenica da ste vi, kao predsednik Skupštine, izbacili, isključili sa rada Skupštine poslanike koji nisu ni bili tog dana na sednici, nisu ni ušli u zgradu Skupštine, nisu se javili za reč. Mene ste isključili, nisam ni prišao govornici. To je bilo 2003. godine. Da li je to diktatura kada se Poslovnikom zabrani da narodni poslanik govori o amandmanu koji nije on podneo ili nije šef poslaničke grupe?
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas, govorite samo o povredi Poslovnika.)
Pravim samo poređenje. Ili, da li je lažiranje kada predsedavajući ne primeti da mu poslanik nije tu, nego glasa iz Bodruma, a to se baš dešavalo dok je predsednik Narodne skupštine bila Nataša Mićić?

Hvala.
Nastavljamo sa radom po dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Samo se prijavite, gospodine Milićeviću. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, ne umanjujući značaj i važnost dva zakonska predloga o kojima danas neću govoriti. Želim na samom početku da kažem da ću akcenat u svom izlaganju staviti na Predlog zakona o železnici.
Reč je o zakonskom predlogu o kojem je, septembra ili oktobra 2011. godine, u republičkom parlamentu već vođena rasprava, završena rasprava u načelu, završena rasprava u pojedinostima i zbog razloga o kojima smo govorili tokom jučerašnjeg dana, ovaj, rekao bih, kvalitetan zakonski predlog nije usvojen i nije napravljen prvi korak u regulisanju jedne izuzetno važne i značajne oblasti u Srbiji.
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da, od trenutka kada je parlament 2011. godine trebalo da se izjasni o ovom zakonskom predlogu do danas, čini mi se, ministre, da je izgubljeno dragoceno vreme za srpsku železnicu. Isto tako mislim da, u trenutku kada je parlament trebalo da se izjasni 2011. godine o ovom važnom zakonskom predlogu, nije postojao nijedan dovoljno opravdan razlog da parlament ne podrži ovaj kvalitetan zakon. Ali isto tako mislim da je važno da danas, kada ponovo počinjemo raspravu o Predlogu zakona o železnicama, govorimo o železnicama kao jedinstvenoj celini, kao jedinstvenom sistemu. Naravno da nije prihvatljivo i da nije dobro usitnjavanje, cepanje, deljenje železničkog sistem, jer pruge jesu vlasništvo države u celini i tako treba da ostane. To je stav poslaničkog kluba SPS.
Kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, Predlog zakona o železnici jeste sistemski zakon i svakako treba da uredi jednu izuzetno značajnu i važnu oblast u Srbiji, oblast železnice. Železnica jeste, rekao bih, jedan izuzetno kompleksan i složen sistem. Sama složenost i kompleksnost železnice kao sistema proizilazi iz činjenice da je železnica sastavljena od nekoliko izuzetno važnih i značajnih komponenti i tu, pre svega, mislim na železničku infrastrukturu, na obavljanje putničkog i robnog saobraćaja, upravljanje infrastrukturom i bezbednost u saobraćaju koja je regulisana još jednim važnim zakonom, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Reč je o važnoj, značajnoj, ali i izuzetno složenoj i kompleksnoj oblasti, brojna su otvorena pitanja i moje neko lično viđenje je da će biti izuzetno teško ovakvu jednu složenu oblast regulisati jednim zakonom, ma koliko on u ovom trenutku, gledajući njegov sadržaj, bio dovoljno kvalitetan.
Ovaj zakonski predlog, to je nesporno, nudi brojna nova i dosta dobra rešenja, ali postoje neke procedure, neki procesi, postupci, detalji za koje mislim da bi bilo bolje da smo ih naknadno utvrđivali podzakonskim aktima.
Svakako pozitivna strana zakonskog predloga jeste da on obuhvata upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, kao što smo mogli čuti tokom jučerašnje rasprave, razdvaja upravljanje infrastrukturom od organizovanja prevoza robe i putnika, kao i javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe. Takođe, rekao bih da ovaj zakonski predlog, na jedan sasvim dovoljno jasan i precizan način, definiše i pojam železničke infrastrukture u saobraćajnom i tehničkom smislu i to jeste važna pretpostavka za razdvajanje delatnosti upravljanja infrastrukturom od komercijalnih poslova organizovanja prevoza robe i putnika.
Zakon razdvaja i deli infrastrukturu na javnu i industrijsku železnicu, u smislu njene otvorenosti za korišćenje od svih eventualno zainteresovanih korisnika. Železnička infrastruktura, o tome je juče bilo reči, ima status dobra u opštoj upotrebi i u svojini je Republike Srbije što je, na samom početku sam rekao, izuzetno važno i to je opšte prihvaćeno u Evropi.
Mislim da je poslednji zakon, ispravite me ako grešim, o železnici usvojen 2005. godine. Dakle, šest godina nakon usvajanja aktuelnog Zakona o železnici pristupilo se izradi novog zakonskog predloga. To jeste još jedan argument, još jedna činjenica koja govori u prilog konstataciji da je reč o jednoj živoj i izuzetno složenoj materiji i da će ipak biti potrebno vreme da se ova materija i oblast u celosti jasno reguliše.
Ono što takođe želim da istaknem kao izuzetno pozitivno jeste operacionalizacija evropskih standarda i direktiva, njihova implementacija, njihova primena u naš sistem, sa ciljem o kojem ste i vi tokom jučerašnjeg dana, ministre, govorili, da naše železnice budu deo evropskog železničkog sistema. To treba da bude cilj i mi verujemo da ovaj zakonski predlog ide i korača ka realizaciji tog cilja.
Takođe, verujemo da će biti otklonjeni svi oni nedostaci koji jesu uočeni kada je reč o aktuelnom zakonskom predlogu. Verujemo da ovaj zakon o kojem danas govorimo jeste dobar za železnice danas, ali jeste dobar i za železnicu u perspektivi, odnosno za budućnost srpske železnice.
Šta je to što kao poslanički klub očekujemo kada je reč o ovom zakonskom predlogu? Pre svega očekujemo jasniju poziciju železničkog sistema Srbije i kada je reč o infrastrukturi i kada je reč o organizovanju robnog i putničkog transporta, otvorenost naše železničke mreže u Srbiji, veće korišćenosti od strane zainteresovanih korisnika iz Evrope, kao i racionalniji i komercijalniji, ali i uspešniji i efikasniji sistem. To su očekivanja poslaničkog kluba kada je reč o ovom zakonskom predlogu.
Smatramo takođe da predlagač jeste dobro postupio kada se odlučio da uočene nedostatke u aktuelnom zakonu ne ispravlja kroz izmene i dopune, nego kroz izradu novog zakonskog predloga, kako bi se njegova primena učinila i praktičnom i efikasnijom.
Rekao sam da ovaj zakon pruža neka nova dosta dobra rešenja. Želim da istaknem samo neka za koja smatram da jesu pozitivna i da jesu izuzetno značajna. Najpre, donošenje nacionalnog programa železničke infrastrukture sada postaje zakonska obaveza. Lično mislim da je to izuzetno važno i izuzetno značajno, pre svega ako hoćemo i u ekonomskom i u razvojnom smislu da iskoristimo one šanse koje Srbija ima kao jedna od bitnih železničkih raskrsnica u Evropi. Dakle, moramo strateški da se opredelimo kakvu železnicu želimo, da li onu iz 19. veka ili železnicu iz 21. veka.
Donošenjem ovakvog programa omogućiće da definišemo jasne ciljeve, obaveze, ali i odgovornosti svih subjekata, sa namerom da cilj takvog programa bude pre svega modernizacija železničkih pruga u Srbiji. Kada kažem modernizacija železničkih pruga u Srbiji, nećete mi zameriti, obzirom da dolazim iz Kolubarskog okruga, iz grada Valjeva, naravno da mislim pre svega na završetak pruge Valjevo-Loznica. Obzirom da danas pričamo o Predlogu zakona o železnici, iskoristiću priliku pa ću na samo kraju postaviti i nekoliko pitanja koja se tiču samog završetka izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Naravno da mislim i na završetak železničkog čvora u Beogradu. Naravno da mislim i na potpunu modernizaciju železničkog koridora kroz Srbiju, na modernizaciju Barske pruge, elektrifikaciju pruge u kraljevačkom kraju i u Vojvodini.
Dakle, uspešna realizacija ovog poduhvata treba da obezbedi dobro mesto Srbije na železničkom transportnom tržištu. U suprotnom, nažalost, mislim da će ovaj vid transporta, bar u našoj državi, biti zamenjen nekim drugim transportom. Kada kažem nekim drugim, naravno, pre svega mislim na drumski i na vodni saobraćaj. Mislim da bi to bila ogromna šteta za Srbiju, jer Srbija ima dobru šansu da u železničkom transportu bude jedna saobraćajna kičma koja će da povezuje srednju Evropu sa jugoistokom, kuda će se u najvećoj meri kretati promet roba i ljudi u narednom vremenskom periodu. Mislim da mi tu šansu kao država moramo i treba da iskoristimo.
Takođe, ono što je pozitivno kada je reč o ovom zakonu jeste da zakon jasno definiše javni prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, utvrđuje prava i obaveze, o tome ste govorili, privrednih društava koja mogu da se pojave kao prevoznici, što opet na neki način pruža i odgovarajuće normativne uslove za veće korišćenje postojećih železničkih kapaciteta, što je izuzetno važno.
Dakle, i dalje je precizirano da je prevoz u železničkom saobraćaju od interesa za gradski, prigradski, regionalni i daljinski prevoz putnika i ovakvim rešenjima stvaraju se uslovi za mnogo novih subjekata koji mogu uzeti učešće u organizovanju ovog prevoza i doprineti, što je važno, popularizaciji i korišćenju ovog vida prevoza kao veoma ekonomski efikasnog i finansijski isplativog.
Afirmacija i popularizacija će biti moguća samo ako stvorimo neke uslove. Kada kažem neke uslove mislim na restrukturiranje, bolje organizovanje, ali pre svega na bolju poziciju naše nacionalne kompanije "Železnica Srbije". Isto tako želim da kažem da bez velike podrške države neće biti moguće to realizovati. Pre svega podrške države kada su u pitanju dugovi, kada je u pitanju razvoj, kada su u pitanju prevozna sredstva. Dakle, bez toga nema uspešnog oporavka nacionalne kompanije.
Svake godine mislim da iz budžeta Republike Srbije izdvajamo oko 10 milijardi ili nešto više dinara za železnice na godišnjem nivou. Vrlo često se mogu čuti mišljenja da je to premnogo finansijskih sredstava, ali evropsko iskustvo železnica pokazuje da nema uspešnog oporavka bez velikih ulaganja, posebno nema oporavka "Železnice Srbije", ako smo realni i ako realno sagledamo stanje u kojem se železnice danas nalaze, a pre svega mislim na pruge, mislim na opremu koja jeste u ogromnoj i velikoj meri dotrajala.
Tačno je, nažalost, i to da su, kažem nažalost jer danas govorimo o Predlogu zakona o železnici, ulaganja u putnu privredu, ne umanjujem značaj projekata u oblasti putne privrede, ali tačno je da su ulaganja u putnu privredu i po nekoliko puta veća u odnosu na ulaganja u modernizaciju železnice. Mi smo ubeđeni da ovaj zakonski predlog stvara nešto drugačije pretpostavke, da stvara nešto drugačiji osnov i da će podstaći veća ulaganja u pruge i vozna sredstva.
Brojna iskustva iza nas su pokazala da mi u Srbiji možemo smanjiti broj zaposlenih ukoliko je to potrebno i mislim da su železnice u značajnoj meri u proteklom vremenskom periodu to i učinile. Brojna iskustva u Srbiji pokazuju da mi možemo i sprovoditi racionalizacije, iako ste vi, ministre, uvek bili nekako protivnik racionalizacije, ali možemo sprovoditi racionalizacije koje jesu neophodne. Ali, da se razumemo, ako nema investicija na železnici, nećemo uspeti da oporavimo nacionalnu kompaniju, investicija i podrške države. Železnice Srbije, ponoviću, jesu veoma značajne i za državu, za privredu, ali i za građane.
Želim da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, da ipak mislim da postoje određena ohrabrujuća rešenja i zato, naravno, mi i hoćemo, što apsolutno nije sporno, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Dakle, razdvaja se odgovornost koja se tiče prevoza putnika robe od odgovornosti u odnosu na infrastrukturu i to jeste prva i osnovna pretpostavka da ovaj sistem učinimo efikasnijim.
Takođe, želim da kažem da je dobro rešenje što se na jedan jasan način, rekao bih, definišu i status i poslovi Direkcije za železnicu. Uloga Direkcije u regulisanju tržišnih uslova i poslova u oblasti i bezbednosti železničkog saobraćaja je izuzetno velika i zato je važno da ovim zakonskim predlogom železnica dobije i obaveze, ali i odgovornosti da nastavi da se na ozbiljan način bavi regulisanjem pojedinih pitanja iz oblasti železničkog sistema.
Naravno, ponoviću, apsolutno nijednog trenutka nismo dovodili u pitanje, mi svakako smatramo da ovaj zakonski predlog u danu za glasanje treba i mora ovoga puta da bude usvojen.
U toku izlaganja sam rekao da ću na kraju iskoristiti priliku da, obzirom da govorim o Predlogu zakona o železnici, obzirom da je to nekako i moja obaveza imajući na umu da dolazim iz Kolubarskog okruga i iz grada Valjeva, pa sam prosto, gospodine ministre, želeo sa vama da podelim neka razmišljanja, mada otprilike znam kakav će biti vaš odgovor i da vam postavim nekoliko pitanja, a tiču se upravo ulaganja u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkoj saobraćaju.
Naime, imali smo prilike pre nekih mesec ili mesec i po dana da se upoznamo, ali, naglasiću, pre svega putem javnosti, da se razmatraju moguće izmene o ulaganjima u izgradnju infrastrukturnih objekata u železničkom saobraćaju. Prema tada navedenim informacijama, u postupku je i razmatranje opcije o odustajanju od izgradnje, odnosno završetka pruge Valjevo-Loznica, koja bi bila finansirana sredstvima iz kreditnog aranžmana Republike Srbije sa Rusijom.
Gospodine ministre, vama ja nemam razloga da govorim o značaju pruge Valjevo-Loznica, a zarad javnosti moram da kažem, studije ekonomski opravdanosti i rentabilnosti ove pruge, vi to znate, rađene se i po nekoliko puta. Svaka studija je pokazala ono osnovu tezu Ekonomskog instituta u Beogradu da ova pruga ima jednu od najvećih stopa rentabilnosti u Evropi i da će se ulaganje u prugu Valjevo-Loznica isplatiti za manje od 10 godina eksploatacije.
Kada govorimo o značaju, moram još neku činjenicu da istaknem. Dakle, izgradnjom pruge Valjevo-Loznica njenim povezivanjem sa prugom Tuzla-Loznica bitno se smanjuje put roba iz BiH, ka Makedoniji i Bliskom Istoku. Takođe, pruga Valjevo – Loznica je sastavni deo južne savske magistrale od Slovenije preko Hrvatske i Republike Srpske do Srbije, a njenim završetkom bili bi značajno skraćeni i železnički putevi zapadne Srbije ka Baru, Makedoniji i Grčkoj. Na pruzi koja je duga 1000 kilometara od italijanske do grčke granice koja je sastavni deo Koridora 10 vi znate nedostaje jedino 68 kilometara trase od Valjeva do Loznice.
Studije zemalja EU pokazuju da će putnički saobraćaj na železničkom Koridoru 10 čiji je sastavni deo i ova pruga se izuzetno brzo razvijati i biti konkurentan što je važno, jer ponavljam danas govorimo o Predlogu zakona o železnicama, biti konkurentan drumskom saobraćaju. Značaj ove pruge ogleda se između ostalog i u činjenici da je ova pruga kao deo pravca Šabac-Valjevo-Loznica-Požega jedina obilaznica za teretni saobraćaj oko Beograda. Dakle, njenom izgradnjom glavni grad bi se oslobodio značajnog dela teretnog saobraćaja.
Sa druge strane trase pruge Valjevo-Loznica prolazi kroz valjevsku Podgorinu, Azbukovicu, to su sve slabo razvijena poljoprivredno industrijska područja za čiji napredak je neophodna pre svega savremena saobraćajna infrastruktura. Vi znate, to je vaša teza, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Na ovom području zbog konfiguracije terena ne postoje mogućnosti izgradnje drumskih saobraćajnica. Dakle, ne postoji alternativa za železničku saobraćajnicu i železničku prugu.
Takođe, opštine Osečina i Krupanj, zajedno smo posetili ove opštine, razgovarali smo sa meštanima tih opština, vi ste videli da one spadaju u red nerazvijenih opština na ovom području i ne treba da vam govorim o tome šta bi otvaranje gradilišta značilo za ove opštine. Da bi se smanjio broj nezaposlenosti, da bi se smanjio odliv stanovništva iz ovih nerazvijenih opština. Takva pozitivna kretanja nastavila bi se i posle izgradnje ovog kružnog pravca u procesu eksploatacije pruga što bi svakako dalo jedan značajan impuls razvoju ne samo ovih opština već i razvoju Valjeva, Loznice, Ljubovije, Malog Zvornika i ostalih lokalnih samouprava na ovom području.
U dosadašnjim razvojnim projektima, ako analiziramo do sadašnje razvojne projekte u Srbiji, a vi ste se time svakako bavili na jedan kvalifikovan način, ja sam to nešto laički pogledao, dakle, baveći se time možemo videti da su glavna ulaganja u infrastrukturne projekte uglavnom bila na pravcu sever-jug, a gotovo da ih nije bilo na pravcima koje povezuju istok i zapad to je značajno uticalo na neravnomernost razvoja naše zemlje. Izgradnjom pruge Valjevo-Loznica svakako bi bili obezbeđeni uslovi ravnomernog razvoja ovog područja, a mislim da jeste intencija Vlade Republike Srbije ravnomerni regionalni razvoj, da svaka opština, da svaki grad ima istu šansu.
Gospodine ministre, nemam nameru više da pričam o značaju, ovo sam morao da kažem zarad javnosti o značaju i važnosti pruge Valjevo-Loznica. Ono što je nama poznato, meni kao poslaniku i kao građaninu jeste da je Skupština železnice usvojila program, da je taj program usvojila Vlada Republike Srbije, da je u tom programu vrlo jasno definisano pruga Valjevo-Loznica. Moje pitanje je da li je u međuvremenu došlo do nekih izmena, a vi to morate znati jer svaka izmena mora poteći od vas kao resornog ministarstva, da li je došlo do izmena i hoće li se nastaviti izgradnja pruge Valjevo-Loznica? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.

Zahvaljujem poslaniku Milićeviću na ovom pitanju. Što se zakona tiče nemam komentara jer je on to potpuno dobro komentarisao. Ali, pošto je juče nekoliko puta bilo postavljeno pitanje nesporazuma oko projekata koji će se graditi iz ruskog kredita da objasnim, vrlo kratko.
Vlada Republike Srbije u bivšem mandatu već je imala slično iskustvo. Za Koridor 10 putni i železnički sve evropske banke, dakle, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Svetska banka su zainteresovane, a najpovoljniji krediti su tu. Tako smo i obezbedili sredstva za putne Koridore 10. Sada je ista situacija i sa železničkim Koridorom 10. Mi već razgovaramo o tome da se te banke uključe u realizaciju tih projekata, to su projekti od evropskog značaja, sve ostalo je da kažem, bez uvrede od lokalnog karaktera ili regionalnog karaktera. Beograd, pa Čačak, recimo, najopterećenija deonica naših puteva danas nema podršku ovih banaka evropskih i svetskih, ali mi smo se opredelili za to da idemo u komercijalne kredite država, odnosno preduzeća. Tako da je prvi projekat bio kineski most, drugi projekat je bio ruski kredite, treći projekat je bio češki kredit itd.
Zašto? Prvi razlog je upravo taj da obezbeđujemo sredstva za projekte po približno istim uslovima kao što daju ove dve evropske banke i Svetska banka. Naravno, nismo svuda postigli isti nivo kamata ali tu smo jer je naš cilj bio da ovo što drug Milićević kaže da zaposlimo naša preduzeća. To je prvi uslov. Drugi uslov je bio što u komercijalnim pregovorima sa državama možemo postići veće učešće naših preduzeća jer tenderi koji se raspisiju po uzorima Evropske i Svetske banke su vrlo rigorozni. To moram da kažem, nažalost, naša preduzeća bar u ovoj prvoj fazi na Koridoru 10, putnom, nisu uspela da ispune te uslove i samo možda na jednoj ili dve deonice su naša preduzeća izašla u prvi plan. Da se to ne bi desilo sa železnicom mi smo ušli u ovaj projekat o kome sada govorimo.
Dakle, komercijalni krediti država stvaraju uslove da razgovaramo o većem učešću naših preduzeća i na sva tri, četiri ova kredita, od kinskog mosta pa do ruskog kredita, mi smo postigli da naša preduzeća učestvuju do 50% u realizaciji tih poslova. Druga stvar, koja je vrlo važna, Svetska banke i evropske banke ne učestvuju u projektima koji su već započeti. Nažalost, što kaže drug Dačić – ja nisam ovde da govorim samo lepe stvari. Pošto sam dugo u ovom poslu i naravno nosim odgovornost, puno projekata smo započeli, a nismo iz završili i tu su vrlo teška uključivanja ovih banaka. Komercijalne banke imaju veću fleksibilnost uključivanjem u takve projekte. Jedan od takvih projekata je projekat pruga Valjevo-Loznica koja je počela da se gradi i urađeno je 30 do 40% te pruge i sada treba da se nastave radovi. Beogradski čvor, takođe koji je baš na Koridoru i vrlo važan objekat, ali je više rađen nego što bi trebalo i svetske i evropske banke neće da uđu u taj projekat. Dakle, moramo tražiti komercijalne kredite i upravo to je rezultat ovog ruskog kredita, on nam tu šansu pruža.
Još jedna vrlo važna stvar kada govorimo o ruskom kreditu, od prilike polovina sredstava, da me ne držite baš za reč u ciframa, možemo i o tome da razgovaramo ako neko ima poseban interes, više od polovine tih sredstava ide na opremu. Ruska oprema je dobra prati sve trendove svetske opreme, videli ste i ruske vozove i to je ono što je povoljno. Dakle, građevinski deo posla radila bi naša preduzeća, oprema bi bila ruska. Zbog toga i danas razgovaramo jer konkretno za prugu Valjevo-Loznica imamo kompletnu projektnu dokumentaciju. Za prugu na Koridoru 10 od Beograda ka Novom Sadu nemamo kompletnu projektnu dokumentaciju i zato ću se zalagati do kraja, a kraj će biti za dve nedelje kada se bude potpisivao ugovor sa ruskim železnicama da i Valjevo i Loznica ostanu u tom projektu, pa da vidimo ako budemo stigli da završimo projekte na Koridoru 10 u određenom vremenu mi ćemo raditi i taj posao, ako ne, sigurno pruga Valjevo-Loznica koji je u drugom prioritetu neće ostati van ovoga o čemu ja sada govorim. Hvala najlepše.