Gospodine predsedavajući, hteo bih prvo da se zahvalim ministarki na korektnosti, vama zbog toga što poštujete Poslovnik i jedini razlog je nedostatak vremena da izkoordiniramo da govore poslanici koji su želeli da govore bez prisustva ministra. Samo sam želeo da dobijem odgovore, konkretno od gospođe ministra, na neka pitanja koja ću postaviti i koja verujem da su u opštem interesu.
Kada pričamo uopšte o zdravstvenom sistemu, mislim da svi treba da se podignemo na taj pijedestal objektivnosti i da vidimo nedostatak novca u zdravstvenom sistemu, da zaista pohvalimo izuzetne stručnjake koje imamo, ne samo poznate u Srbiji, nego poznate i u svetu, ali čini mi se da su svi problemi koji opterećuju naš zdravstveni sistem pre svega sistemske prirode. Zbog toga ćemo u ime naše poslaničke grupe dati neke konkretne predloge.
Sve ovo što se tiče prava pacijenata i prava lica sa mentalnim smetnjama su dobra rešenja i to je, u svakom slučaju, korak napred u odnosu na ono što smo do sada imali. Čini nam se da bez temeljne reforme celokupnog zdravstvenog sistema, pre svega bez donošenja novog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zakona o zdravstvenom osiguranju, što ste i vi, gospođo ministar rekli, ne možemo u potpunosti u praksi primeniti ovo što je namera zakonodavca. Zbog toga, pošto je za tu vrstu reforme potrebno jako bitno učešće nekoliko ministarstava, čini nam se da bi u interesu i ministarstva i zdravstvenog sistema i svih građana Srbije i svih pacijenata bilo da se u te reforme uđe što pre.
Bez pojedinačnog pominjanja izvanrednih stručnjaka koje mi imamo, ja ću pomenuti samo neke ustanove koje su poznate, ne samo kod nas, nego i u svetu, poput bolnice Dedinje ili Očne klinike u Pasterovoj ili Ortopedske klinike Banjica ili ustanove u Sremskoj Kamenici itd. i mnogo dobrih lekara koje mi imamo. Međutim, činjenica je da mi prava pacijenata, koja su dosta korektno nabrojana, nećemo moći u potpunosti da primenimo sutra u praksi. Sadašnjim sistemom su nezadovoljni svi. Nezadovoljni su i zdravstveni radnici, nezadovoljni su lekari, nezadovoljno je nemedicinsko osoblje koje radi u zdravstvenim ustanovama, nezadovoljni su pacijenti. Zbog toga smatramo, da bismo uopšte mogli da dostignemo zadovoljavajući nivo zdravstvene zaštite, a tu smo na neslavnom poslednjem 34. mestu u Evropi, najgori smo i u okruženju, da je neophodno što pre ući u neophodno potrebne reforme.
Dobro je što zakon, recimo, omogućava i pravo na drugo mišljenje, što je zakonsko eliminisanje sujete koja je prisutna u svim profesijama, a čini nam se i u lekarskoj profesiji. Zatim, što postoji to pravo na poverljivo savetovanje i na savetnika pacijenta itd.
Ono na čemu smo mi stalno potencirali, kao poslanička grupa, ranije a i sada, to su oni dobri primeri koji postoje u svetu. Prvo, mi smo desničari, zalažemo se za konkurenciju, ali konkurenciju na zdravim osnovama. I dalje nemamo u našem zdravstvenom sistemu pravu konkurenciju, ni izbor načina osiguranja zdravstvene zaštite, ni objektivan izbor građana gde će da se leče, jedna dostupnost zdravstvene zaštite, da li će da se leče u privatnoj ili državnoj bolnici i da otvorimo tu utakmicu pozitivnog takmičenja na zdravim osnovama. To je nešto što je verovatno prvi korak koji treba preduzeti.
Drugo, što se tiče ponašanja lekara, sigurno je da ljudi koji su završili fakultet, posebno specijalisti, umeju da se ponašaju, ali oni su često nezadovoljni opštim ambijentom u kojem rade, drugačije se ponašaju u državnim ustanovama u odnosu na privatne ustanove. Nebrojeno puta smo svi bili svedoci, ja lično, dobrih primera iz sveta, gde recimo direktor neke ugledne klinike pozove kući na večeru dobrog lekara i članove njegove porodice iz poštovanja prema njegovom radu. Pominjao sam i neke dobre primere, recimo iz Češke, iz državne očne klinike, gde glavna medicinska sestra isprati pacijenta do kapije. Bio sam, kao i svako od nas, svedok i dobrog i lošeg ponašanja medicinskog osoblja. Na jednoj čuvenoj klinici u Beogradu, očigledno pacijent u velikom problemu je pitao lekara samo za jednu kratku informaciju, a dobio je odgovor – danas sam učinio jedno dobro delo, dosta je za danas.
Ko sada tu treba da reaguje, da bismo ispoštovali ljudsko dostojanstvo pacijenata koji su sigurno u problemu, čim su u zdravstvenoj ustanovi? Treba da odreaguje ceo sistem i treba kod izbora rukovodilaca zdravstvenih ustanova da se uspotave drugi kriterijumi, ne samo partijsko rukovođenje, i oni jednostavno znaju – ako sam partijski postavljen, dok je moja stranka na vlasti, ja mogu da radim šta hoću, baš me briga i za pacijente i za ponašanje lekara itd.
U Sloveniji bolje su plaćeni lekari koji rade na selu, nego lekari koji rade u gradu. Zašto Srbija ne bi krenula tim primerom? Imamo dosta ambulanti, domova zdravlja, prepliću se nadležnosti, lokalne samouprave itd, gde možemo da zaposlimo i da stimulišemo ljude koji nemaju posla i koji bi i te kako rado prihvatili da rade u selu. Pre svega, čini mi se …
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
… završavam, u sadašnjem teškom ekonomskom stanju da je ipak, to i medicina kaže, dobra, umirujuća, lepa reč, lep prijem, osnova leči. Ako toga nema, ako nema lekova, ako nema aparata, ako je teška ekonomska situacija, ako imate uz to i loš prijem, onda zaista takav sistem ne može da postigne i opravda svrhu svog postojanja.
Ministre, ja se vama još jednom zahvaljujem na korektnosti, zahvaljujem se i vama, predsedavajući, i nadam se da je sve ovo što sam rekao u najboljoj nameri. Hvala.