Gospođo podpredsednice, gospodine ministre, pre svega da se zahvalim mojim kolegama koji su mi ustupili vreme da govorim pre njih. Govoriću o radu Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Pre svega, da istaknem najvažniju činjenicu, a to je da je prvi put u istoriji našeg parlamentarizma konstituisan Odbora za kontrolu službi bezbednosti. To je prvi put. U prethodnom periodu postojala je kontrola službi bezbednosti, ali u okviru jednog velikog odbora za odbranu i unutrašnje poslove, ali ovom novom organizacijom, postojanje ovog odbora zaista omogućuje normalan parlamentarni rad, civilnu kontrolu službi bezbednosti čime koristimo najbolju praksu koja danas postoji u svetu. Sa druge strane, to je jedan od temelja moderne države.
Moram na početku da istaknem da je Odbor radio zaista kvalitetno. Odbor je na svim svojim sastancima imao dinamične rasprave, bila su različita mišljenja, ali na kraju, posle svega uvek se dolazilo do konsenzusa i mislim da za ovu prvu godinu rada, još uvek nije prošlo godinu dana, ali za ovaj prvi period je Odbor zaista uradio maksimalno u okolnostima u kojima je radio.
Takođe bih želeo da istaknem, na dobro svih nas, izuzetno korektan odnos i pozitivan odnos rukovodstava sve tri službe bezbednosti koje su bile vrlo kooperativne, čak nama pomagale u Odboru sa savetima, bile vrlo otvorene za sve informacije, bilo vrlo otvorene za kontrolu. Mislim da je u ovoj prvoj godini, osim što je konstituisan, Odbor i uspeo da uradi prve naznake kontrole službi bezbednosti. To je zaista za pohvalu i još jednom da ponovim da se zahvaljujem rukovodstvima svih službi bezbednosti na izuzetnom kooperativnom radu, jer su razumeli da je ova kontrola i u njihovom interesu, pre svega.
Takođe u okviru rada Odbora sarađivali smo i sa nezavisnim državnim organima, sa Agencijom za borbu protiv korupcije, Zaštitnikom građana, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i DRI. Ta saradnja je bila na odličnom nivou.
Reći ću malo više o budućnosti rada Odbora i o onome šta se može uraditi u sledećem periodu. Dinamika rada ovog Odbora je dosta specifična, pošto i službe rade dnevno vrlo aktivno i dinamika rada Odbora bi na neki način morala da prati tu dinamiku, jer bilo koji veliki vremenski raspon ukoliko ne bude ispunjen radom Odbora ne može da doprinosi potpunom kvalitetu. Treba da radimo brže i dinamičnije, ali postoje danas ključni problemi da bi Odbor radio bolje. To je nešto u čemu treba svi zajedno da doprinesemo. Pre svega to je bolja kadrovska organizacija unutar aparata koji postoji u Odboru. Ljudi koji danas rade u Odboru su dobri i kvalitetni kadrovi, ali ih je malo. Zaista malo. Odbor bi morao da ima mnogo više ljudi koji rade u aparatu kako bi rezultat rada članova Odbora bio bolji.
Govorim o radu jednog administrativnog aparata. Potreban je veći broj ljudi, ali pošto je specifika potpuno nova, potrebni su i savetnici koji bi mogli članovima Odbora koji za četiri godine trebaju da rade taj posao, da stručnim savetima, idejama i objašnjenjima metodologije rada pomognu u svom radu. Da bi rad službi bio kontrolisan na kvalitetan način neophodna je jedna logistička, kadrovska, finansijska i druga podrška ovom Odboru kako bi odgovorio na sve izazove.
Daću vam jedan primer. U američkom Senatu u odboru koji ima malo veći broj članova nego što imamo mi, oni se sastaju dva puta nedeljno. Imaju svoja tela koja svakodnevno kontrolišu rad službi. U administrativnoj podršci članovima Odbora radi 45 ljudi koji svakodnevno pomažu članovima Odbora za kontrolu službi bezbednosti u analizi, praćenju, predlozima, merama, kako bi rad Odbora bio kvalitetniji. Za prethodne tri godine taj odbor se sastao 115 puta za tri godine. To je 45 puta godišnje. Ako oduzmemo one godišnje odmore i period kada ne zaseda Skupština ili parlament, praktično se sastajao jednom nedeljno na javnim slušanjima. Jednom nedeljno javno. Tajnih sednica koje su bile zatvorene za javnost je bilo više. Minimum jednom ili dva puta nedeljno su obavezne sednice odbora, ali tih tajnih sastanaka je bilo mnogo više. To pokazuje koliki kapacitet je uložen u ovaj vrlo važan segment za nacionalnu bezbednost.
Mislim da je vrlo važno da u budućnosti krenemo korak po korak kako bismo kadrovski ojačali administrativni aparat ovog Odbora, savetodavno i omogućili članovima Odbora da to bude mnogo bolje. Još jednom ću ponoviti da je po mom mišljenju Odbor odlično radio u ovom prvom periodu, ali siguran sam da to može da bude bolje.
Pokrenuću još jednu temu, a to je tema metodološke baze. Mislim da to nešto što bi predložio uvaženom predstavniku ministarstva i njegovim kolegama i onima koji rukovode službama bezbednosti, ali takođe i koordinatoru službi bezbednosti. Mislim da je to nešto na čemu bi moglo da se uradi u sledeće tri četiri godine.
Da bismo formirali kadrove, stručne kadrove, koji bi mogli da rade u Odboru, u administrativnom aparatu, da bismo članovima Odbora, narodnim poslanicima u jednom mandatu od četiri godine omogućili da kvalitetnije rade svoj posao, neophodno je da mi imamo neku metodološku bazu. Ja tu bazu, pre svega, vidim na univerzitetu.
Ovo je jedna potpuno nova materija u Srbiji i danas, praktično, nemamo ni literature, govorim praktično. Postoje neki dobri pomaci od nekih nevladinih organizacija, ali na univerzitetima danas ne postoje, praktično, ni literatura, ni metodološka baza koja se bavi tematikom kontroli službi bezbednosti.
Mislim da je vrlo važno, to je taj moj predlog poštovanom predstavniku Ministarstva odbrane i njegovim kolegama i službi, a takođe i koordinatoru službi bezbednosti, da probaju da u ove tri, četiri sledeće godine učine nešto na formiranju ove metodološke baze. Mislim da su univerzitetski kursevi jedan od osnovnih elemenata. Tu, pre svega, vidim nekoliko fakulteta. To je Fakultet političkih nauka, to je Pravni fakultet, to su sigurno ove akademije za bezbednost, ali mislim da je tu i Ekonomski fakultet. Zašto Ekonomski fakultet? Tiče se budžeta, tiče se finansija. O tome ću reći malo kasnije.
Naravno, siguran sam da je teško i ove kurseve sprovoditi ako ne bude podrške Vlade, a siguran sam da je to u interesu svih i službi, a i Skupštine, odnosno na taj način i svih građana Republike Srbije.
Mislim da bi jedna radna grupa, koju biste oformili, mogla da u roku od godine do dve godine zaista proba da oformi široko jednu metodološku bazu koja bi u sebi uključivala i saradnju sa univerzitetima, odnosno fakultetima, po konkretnim temama, ali takođe, da se putem analize literature koja postoji, koje praktično nema u Srbiji, ali zaista ima izvrsna u Americi, ima u Evropi, postoji u Rusiji, mislim da bi korišćenjem i te literature, znanja, ta radna grupa mogla da u roku od godinu, dve, pripremi jednu osnovu koja bi u budućnosti pomogla radu našeg Odbora, kako administrativnim saradnicima, savetnicima i drugima, tako i pre svega, naravno, članovima Odbora, a samim tim i svim narodnim poslanicima.
Izveštaj koji je urađen je sertifikat o dobrom radu za svaku od ove tri službe. Izuzetno sam radostan što su i rukovodioci službi prihvatili vrlo brzo, bez ikakvog problema da je ovaj izveštaj njima od koristi.
U toku rada Odbora stavljene su primedbe rukovodiocima službi, nisu viđeni nikakvi veliki propusti, ali na neke sitnice koje su oni brzo prihvatili i automatski ispravili. Vremena se menjaju brže, menjaju se rukovodioci službi i svaki ovaj izveštaj o dobrom ili kvalitetnom radu službi bezbednosti jeste sertifikat istom tom rukovodstvu da su u određenom periodu dobro radili. Kada prođu četiri godine, svaki rukovodilac u službi bezbednosti može da kaže – ja sam za te četiri godine imao četiri ili osam kontrola skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nisam imao primedbi, dobio sam sertifikat da sam izuzetno kvalitetno radio. Na taj način ljudima omogućavamo da u budućnosti mirno analiziraju taj protekli period.
Gde bismo u sledećim godinama mogli još da napredujemo u ovoj kontroli? Pre svega mislim da ćemo sigurno nastaviti ovako aktivno da radimo kao Odbor, ali smatram da ćemo sigurno posvetiti mnogo više pažnje detaljnijim predlozima za poboljšanje rada, jer i mi takođe dobijamo u ovom periodu nove informacije, dobijamo neko novo znanje i mislim da će i taj izveštaj svake godine moći da bude bolji i bolji.
Važno je navesti da je rad službe, a to je jedna od osnovnih stvari, uvek u skladu sa Ustavom i sa zakonima. To je jedna od ključnih stvari. Mislim da to treba da bude polazna tačka za svaki početak izveštaja.
Što se tiče analize i korišćenja iskustava drugih, mislim da pre svega treba da koristimo iskustva najvećih zemalja. Tu, pre svega, vidim SAD i Rusku Federaciju, koji su tu verovatno najdalje odmakli. Nedavno sam sam boravio u SAD i sreo sam se u američkom Senatu sa kolegama senatorima. Takođe, sreo sam se sa operativnim direktorom njihovog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Oni imaju oko 50 godina najbolje prakse u kontroli i osnovni element u toj kontroli je da se procedure uvek poštuju. Znači, uvek se poštuju procedure, bez obzira na stepen ugroženosti nacionalne bezbednosti.
Ima jedan interesantan momenat, da oni imaju poseban sud Foreign intelligence surveillance court koji je sud za nadzor spoljnih obaveštajnih aktivnosti i taj sud radi, odnosno zaseda 24 sata 365 dana, kako bi u svakom trenutku bio spreman da izda nalog za preduzimanje određenih mera u cilju otklanjanja opasnosti ili bezbednosnih rizika.
Šta ovo govori? To govori o dve stvari. Naravno, nama će trebati godine i godine da dođemo do toga, ali moramo početi. Pre svega, govorim da u jednoj pravno uređenoj državi, bez obzira koliko je ona velika i koliko moćna i bez obzira pod kakvim se bezbednosnim pretnjama nalazi, a znamo da se Amerika verovatno nalazi pod velikim bezbednosnim pretnjama svakodnevno, nikada ne smeju da budu zaobiđene uspostavljene pravne procedure. To je prva aksioma. Nikada ne smeju da budu zaobiđene uspostavljene pravne procedure. Druga stvar, da ni jedna služba, niti bilo koji pojedinac, bez obzira sa kakvim se bezbednosnim izazovima suočava, ne sme da preuzima samostalne akcije, već zato mora da dobije odobrenje, u ovom slučaju kod njih, suda kao nezavisnog organa, kod nas od onoga kome je nadređeno, ali vremenom sud je taj jedini koji treba da da dozvolu za preduzimanje bilo kojih akcija.
Analizirajući taj najnoviji izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti u američkom Senatu, evo ja ga imam ovde, on je dostupan na internetu, uočio sam da je njihov odbor, to je isto važno za nas, za našu budućnost, organizovao na desetine javnih slušanja o raznim temama koje su važne za bezbednost njihove zemlje. Znači, oni imaju tradicionalno godišnje slušanje o globalnim opasnostima. Imaju slušanje o onome što su imali o Avganistanu, Iraku, Iranu, Libiji itd. Imali su javno slušanje o operaciji u kojoj je ubijen Bin Laden. Imali su javno slušanje o sajber bezbednosti, o curenju informacija u medije, ali takođe, odbor se bavio tematskim pitanjima koja su od važnosti za bezbednost jedne zemlje, o kojima sam govorio na početku, a to je saradnja sa univerzitetima, obrazovanje kadrova, čak do učenja stranog jezika, jer u obaveštajnim poslovima, u bezbednosnim poslovima danas bez znanja stranih jezika zaista je teško pratiti savremenu metodologiju, a da ne govorim o informacionim tehnologijama i o najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti.
Naravno, postoji još jedna vrlo važna stvar koju želim da istaknem, a to je da su odredili u Senatu da četiri člana Odbora za bezbednost budu istovremeno članovi četiri druga ključna odbora. Jedan je za pravosuđe, jedan za bezbednost, jedan je za spoljnu politiku i jedan je za finansije. Tu su praktično pokrivene sve četiri ključne grane, uključujući i finansije, koje mi uvek zaboravljamo, a mislim da je jedna od najvažnijih stvari i u kontroli, a i za rad službi bezbednosti.
Naravno, da dodam da u okviru standardnog procesa budžetske kontrole u Američkom senatu, Odbor za kontrolu službi bezbednosti je taj koji daje inicijalno ovlašćenje za sredstva namenjena ovim službama. Znači, Odbor daje inicijalno ovlašćenje u budžetskoj proceduri za sredstva namenjena ovim službama.
Što se tiče finansiranja, to sam govorio i prošli put, tu smo se svi složili u Odboru, zaista moram da istaknem, previše se transparentno u našem budžetu pokazuje finansiranje Službe bezbednosti. Praktično smo samo jedna zemlja u Evropi i Kanada koje imaju više transparentno pokazano finansiranje u budžetu od nas. Opšte je mišljenje svih članova Odbora da finansiranje službi treba da bude pokazano jednom cifrom, kao što je u 99% drugih zemalja, a da potpuno otvoreno bude za one koji kontrolišu rad, a to je Odbor za kontrolu službi bezbednosti i to je sa druge strane ovaj parlament, odnosno Narodna skupština.
Naravno, veliki značaj treba dati obuci ljudi koji rade u službama, pogotovo u IT tehnologijama, stranim jezicima, finansijama, uvek naglašavam finansije, i naravno ono o čemu treba pridati veliki značaj, a to je ekonomska i energetska bezbednost…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Na kraju samo da dodam, zaključio bih, mislim da je u ovom kratkom periodu Odbor zaista radio dobro i da je ovaj izveštaj baš pokazatelj toga. Hvala.