Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić, po amandmanu.       

Da, po amandmanu.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da će ministrov zahtev da bude ispoštovan sa ovim što je on rekao. Pošto vidim da se ovo nastavlja, zamoliću samo ministra da mi da odgovor na dva pitanja. Ukoliko svi želimo da budemo pragmatični i operativni, verujem da će ta dva pitanja da daju na kraju jedan odgovor oko koga se vodi neka polemika skoro sat vremena.
Prvo moje pitanje za vas, gospodine ministre, je da li je iz vašeg iskustva, koje apsolutno nije malo, bilo situacija gde su se ljudi iz Pokrajine obratili sa konkretnim zahtevom za sufinansiranje ili direktno finansiranje bilo koje deonice pruge u Vojvodini?
Drugo pitanje, ukoliko ne izglasamo ovaj amandman, a stvore se mogućnosti da oni budu u situaciji da isto to mogu da sufinansiraju ili finansiraju, da li će to neko zabraniti?

Reč ima ministar.

Hajde da zatvorimo ovu temu.
Nije se niko obratio. To je normalno, ljudi to i ne znaju.
Drugo pitanje, naravno da niko neće sprečavati ako se bilo koji finansijer pojavi da to uradimo.
Nisam odgovorio gospodinu Pastoru, vezano za ovaj projekat. Mi smo dali načelnu saglasnost, mada i ne treba vama saglasnost za takav posao. Mogli ste te projekte da radite i bez naše saglasnosti. To je bio mali nesporazum. Dakle, možete da se aktivirate koliko hoćete. Molim samo jednu stvar da shvatimo, nije ovaj zakon konačan za ceo život. Njegov cilj je pre svega da najzad završimo restrukturiranje železnice, da napravimo taj nacionalni program infrastrukture koji je mnogo važan, da možemo da kontrolišemo i da ga usvojite vi ovde i da stvorimo uslove za otvaranje tržišta. To je suština zakona, da se najzad stvore uslovi da možemo da otvaramo naše tržište.
Još jedna stvar na kraju, da najzad počnemo da razmišljamo i o kombinovanom prevozu, ono što smo stavili potpuno u drugi plan, a što je danas osnovni način saobraćanja u Evropi. To su ciljevi zakona i u tom pravcu ovaj zakon daje velike mogućnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović, po amandmanu? (Da.)
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, zaista se nadam da ste vi zaista shvatili značaj i koliki je vitalni interes železničkog saobraćaja u Srbiji. Toplo se nadam da ćete vi od ova tri amandmana, koji su podneli poslanici LDP, SVM i LSV, moći da uzmete ono što je najbitnije, najkonkretnije i najpovoljnije po ukupan železnički sistem.
Kao što ste vi sada rekli koji je ključni razlog donošenja ovog zakona, reći ću vam da je ključno u ovim amandmanima to da mi zaista želimo da se upravljanje infrastrukturom prenese na one koji su najzainteresovaniji za to da taj sistem i funkcioniše. To su vam lokalne samouprave i pokrajina.
Nažalost, kroz celokupnu diskusiju, upravo iz tog razloga, jer je ovaj član 9. politički, prevashodno se razgovaralo o Vojvodini, o pokrajini, o odnosu Beograda prema Novom Sadu. Međutim, nekako se zaboravilo da su i lokalne samouprave tu, koje su i te kako zainteresovane za taj železnički saobraćaj na njihovim teritorijama.
Prema tome, zaista se nadam da to neće ostati prazno obećanje, nego da ćete vi, bukvalno, da shvatite da ovaj zakon pišete, kao što ste rekli, ne za mesec, za šest meseci, za godinu dana, nego za jedan duži vremenski period i da to u stvari predstavlja jedan, izvinjavam se, jedan način na koji ćete vi organizovati Železnice Srbije. Očigledno da dosadašnja organizacija nije odgovarala potrebama građana.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić, Radmila Gerov i Miljenko Dereta.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u suprotnosti sa članom 34. Ustava Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o dve ključne stvari u ovom članu 10. Prva se tiče, a sve se u stvari odnosi na licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom. Prva izmena koju mi predlažemo tiče se u stvari, mogućnosti zloupotreba, korupcije i slično. Druga izmena koju predlažemo tiče se znanja i iskustva, odnosno stručnosti.
Dakle, hajde da se vratimo na onu prvu izmenu koju predlažemo. Dosadašnje iskustvo nam govori da nije dovoljno da vi uskratite licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom samo onim licima koji su već pravnosnažno osuđeni za neka krivična dela, odnosno za neke privredne prestupe, nego je potrebno to malo proširiti i uzeti u obzir da li se protiv nekog lica, koje aplicira za tu licencu, vodi neki krivični postupak?
Odgovor zašto niste usvojili ovaj deo amandmana u obrazloženju Vlade stoji da se na ovaj način narušava prezumpcija nevinosti. Mislim da je prezumpcija nevinosti jedan jako dobar institut. To je jako korisno i to je jako bitno za razvijena, uređena društva, demokratska društva.
Međutim, Srbija se nalazi u takvoj situaciji, a čini mi se da je ovde borba protiv organizovanog kriminala i korupcije postao prioritet. Ako je to tako, ako je država prepoznala koji su najveći problemi ove države u vidu korupcije i organizovanog kriminala, bilo bi dobro da se i sistemi, kao što su Železnice Srbije, time rukovode.
Prema tome, ako već neki građanin Srbije, ukoliko želi da podnese neki zahtev za posao, da aplicira za neko radno mesto, mora da dokaže da nije osuđivan, odnosno da se ne vodi istraga protiv njega. U tom slučaju, zar ne bi bilo korisno da se i kod onoga koji aplicira da dobije licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom, takođe, zatraži dokaz da se protiv njega upravo sada ne vodi neka krivična istraga? Mislim da je to razumno. To je taj deo pitanja da li zaista mislimo da uredimo upravljanje sistemima u smislu otklona prema mogućnosti da se vrše krivična dela, odnosno korupcija prevashodno.
Što se tiče drugog dela ovog amandmana, on se odnosi, u stvari, na onu vezu ili. U zakonu stoji da je potrebno i znanje ili iskustvo. Mislim da je to problem. Ne može da isključuje znanje iskustvo, niti iskustvo znanje. Zar ne bi bilo korisno da znanje i iskustvo budu zajedno predviđeni kao uslov za dobijanje te licence po ovom članu 10. Predloga zakona?
To su vam dve ključne stvari što se stručnosti tiče i što se tiče integriteta, onoga koji će jednog dana da dobije tu licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Zašto je to posebno bitno? Reći ću vam jedan primer jednog neznanja i možda nestručnosti, dakle, nedostatka iskustva, kada niste imali predviđeno i iskustvo i znanje, a možda je u stvari u pitanju neka korupcija, neka zloupotreba. To se tiče najstarijih kreditnih aranžmana. Najstariji kreditni aranžman, gospodine ministre, upravo imaju Železnice Srbije. Taj kreditni aranžman potiče iz 2006. godine, i to 80 miliona evra. Od toga je iskorišćeno 43,2%. Realizacija je neuspešna, odnosno nula.
Od tih 80 miliona evra, zloupotrebom, vršenjem krivičnog dela, neznanjem, neiskustvom, nestručnošću, potrošena je skoro polovina, odnosno 30 do 40 miliona evra, realizacija je nula, gde je onda taj novac? Normalno, pri tome se plaćaju i penali ukoliko se taj kreditni aranžman ne povuče onako kako je ugovorom predviđeno.
To vam je jedan mali primer kako to, u stvari, izgleda kada se olako odnosite prema tome. Ko će vam aplicirati, između ostalog, i za licence za upravljanje železničkom infrastrukturom? Da li će taj biti već osuđeno lice ili ćemo možda negde u hodu, nakon što dobije tu licencu, biti osuđen? Šta to znači? Da on ako bude osuđen, a već je dobio tu licencu, i dalje može da koristi tu licencu. To je, prosto, nedopustivo.
Što se tiče ovog drugog, vi najbolje znate da je iskustvo i te kako potrebno uz znanje. Nekako je znanje prazno ako nema iskustva, a isto tako i iskustvo ukoliko nema znanja. Nadam se da je generalni direktor Železnica Srbije osoba koja odgovara, što se integriteta tiče, i u pogledu neosuđivanosti, a i u pogledu znanja i iskustva, odnosno stručnosti.

Reč ima ministar, gospodin Mrkonjić. Izvolite.

Dakle, ovo više nije u mojoj nadležnosti. Pročitaću – Odbor za ustavna pitanja je razmotrio ovaj amandman i smatra da amandman nije u skladu sa članom 34. Ustava Republike Srbije. Hvala.