Reč ima ministarka.

U želji da zaista zdravstvo što pre ozdravi i uz konstataciju da ima mnogo toga što se može kvalifikovati kao bolesno u zdravstvu, htela bih da kažem da ministarstvo nema kapacitete, ni fizičke, ni ingerencije zakonske, da se vraća u bližu i dalju prošlost i razrešava pitanja korupcije, zloupotrebe, svega onoga što nas kao građane tišti, a ne spori nameru poslanika i očigledno je da i ta pitanja imaju svoj korektan epilog u određenim procedurama i stojim uz vas da drugi instrumenti države rade svoj posao u skladu sa svim činjenicama koje vi navodite.
Rekli ste jednu materijalnu neistinu da je kod nas smrtnost obolelih od karcinoma velika zbog toga što se dugo čeka na zračenje, pa se onda daju citostatici, pa postoje stručne greške zbog kojih pacijenti umiru. To se možda moglo tako zaključiti, ako nije, izvinjavam se, ali prosto moram reći jednu istinu. Razboljevanje u Srbiji od malignih bolesti je potpuno isto kao i u drugim zemljama. Dakle, broj obolelih je isti. Šta je zapravo problem Srbije? Kasno se javljaju na lečenje i bolest se kasno dijagnostikuje kada su terapijske mogućnosti svedene na minimum, kada su komplikacije veoma česte i kada je, na žalost, izlečivost retka. Zbog toga je skrining nešto što je zadatak broj jedan u pogledu unapređenja zdravstvenog stanja u Srbiji i zbog toga treba otići na redovne skrininge kod lekara, onda kada nemamo nikakve simptome. Dakle, moj apel je da zaista učestvujemo, a tendencija ovog zakona je u podizanju nivoa zdravstvene zaštite samih sebe, odnosno svih nas.
Dakle, uz sve probleme o kojima govorite i uz potrebu da se sistemske stvari menjaju, potpuno sam spremna na to, ministarstvo je spremno. Vi znate da je osnov za sistemske izmene i ekonomska pozicija države. Iskreno se nadam da će ostala ministarstva, Vlada i programi koji se najavljuju početi da žive u Srbiji i dati materijalnu osnovu da zaista planiramo zdravstvo na višem nivou.
Za sada moramo funkcionisati onako kakve su nam mogućnosti, ali uz mnogo bolju organizaciju, tu se potpuno sa vama slažem, uz pravilnu distribuciju para kojih nije malo, takođe se slažem, i potpuno podržavam konstatacije koje smo čuli od poslanice gospođe Gordane Čomić.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, replika.

Ne bih se složio sa vama da nema vraćanja u prošlost. Zbog čega? Kada smo pretvorili 130 miliona duga zdravstvenih ustava u javni dug, vi ste nam prvo obećali da ćemo do kraja godine dobiti spisak, odnosno listu ustanova koje su napravile dug i po kom osnovu. U međuvremenu, tada sam vas upozoravao u ime poslaničke grupe. U međuvremenu se sa tim javašlukom nastavilo i nastale su nove tri i po milijarde duga. Kako se nećemo vraćati? Treba da se istraži i jedno i drugo.
Drugo, u pogledu svega ostalog što sam rekao, ne kažem da je to zadatak Ministarstva zdravlja, ali vi ste u Vladi i vi morate da koordinirate sa ostalim ministarstvima.
Nisam rekao - u pogledu citostatika da ima stručnih grešaka, nego su to javni podaci, da citostatici kada se prepišu, kao terapija, i kada se završi sa tom terapijom, da mora u roku od tri do četiri nedelje najviše da se započne i sa zračnom terapijom, a pacijenti započinju, zbog toga što ne rade aparati, posle četiri i po meseca i tada nastaju fatalne posledice.
Drugo, o preventivi borbe protiv raka, znam da je započet skrining program, ali znam da i tu postoji dosta problema zbog neobučenosti kadra i onih trideset japanskih mamografa što smo dobili, da smo bili u opasnosti da ih vratimo.
Što se tiče podizanja nivoa svesti, to je kampanja koju mora da započne, pre svega, Ministarstvo zdravlja i kod pacijenata jer svi znaju, i to je opšte poznato, da rano otkrivanje raka je najbolji preduslov za lečenje. Tačno je da i stanovništvo u potrebnoj meri nije edukovano, ali stanovništvo ne može voditi tu vrstu kampanje, ta vrsta kampanje je pre svega na ministarstvu koje vi predvodite.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Drugo, mnoge i tehničke stvari koje možete da rešite, treba rešiti. Hitna pomoć u Beogradu radi u ratnim uslovima, a sa druge strane imamo VMA gde su totalno neiskorišćeni kapaciteti ili Klinički centar Beograd sa velikim delom prostora koji je neiskorišćen itd, ali o tome ćemo u nastavku da pričamo. Hvala.

Hvala.
Gospodine Mijatoviću, bili ste prijavljeni za reč. Jeste li odustali?
Reč ima narodni poslanik Mijatović. Izvolite.

Nisam odustao. Hvala lepo.
Hteo sam o jednoj stvari, gospođa ili gospođica, ja se izvinjavam, Batić je govorila o kvalitetu. Dosta toga što je rekla je tačno.
Međutim, jedna stvar se zaboravlja, treba odvojiti kvalitet rada naših lekara, koji mislim da rade maksimalno dobro u okviru datih mogućnosti, odnosno, razdvojiti šta čini taj kvalitet. Ne možete sa deset prstiju više, u drugoj deceniji 21. veka vi osim deset prstiju morate da imate i određenu opremu, a o tome se izgleda mnogo malo vodi računa. Znači, da bi smo pružili jedan pravi kvalitet, mora da se zanovi oprema i da se osavremeni oprema, to je nešto što mora da se uradi i to stoji. Drugo, ponukan sam onim, rekli ste o nekoj pozitivnoj oceni zdravstvenog sistema i gospodin Mihajlov je rekao da se živi bolje. Pa, ne bi se složio sa tim, ako smo juče čuli podatak da je zdravstveni sistem Srbije na poslednjem mestu u Evropi. To je strašno, to je poražavajuće. Moram da priznam, ja radim mnogo godina, ali nisam znao za taj podatak. Juče ste i vi učestvovali u toj emisiji u kojoj je rečeno, ne u EU nego u Evropi. Zar je moguće da je naš zdravstveni sistem toliko urušen za ove godine, da smo mi na poslednjem mestu? U tom slučaju, ako je tako, ovo što je malo pre govorio kolega Čikiriz, mi radimo stihijno.
Po kom principu, gospođo ministar, bez uvrede, donosite zakone? Da li ste pravili prioritet donošenja zakona? Ovo je krov, ovo je nešto što treba kasnije, pardon, ne krov, nego ovo je možda neka sredina donošenja zakona o pravima pacijenata, ali prvo valjda treba da donesemo zakon o zdravstvenoj zaštiti. To je prva stvar koju treba da donesemo, pa tek onda da počnemo da donosimo leks specijalise ili ne znam ni ja šta drugo. Po kom principu, nemojte stihijno, po kom principu stavljate prioritete zakona koji će se doneti?
Znači, to je nešto o čemu mora da se vodi računa. Molio bih vas da taj komentar, taj podatak koji je čula Srbija, prokomentarišete. Da li je moguće da je naše zdravstvo poslednje u Evropi? Hvala lepo.

Hvala.
Ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Naravno da nema stihije, da postoji plan rada svakog ministarstva, to je zapravo plan Vlade za svako ministarstvo i ovo što činimo sada je na zakonodavnom planu, u okviru plana Vlade za 2013. godinu. Predviđene su izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i socijalnoj zaštiti koje su i učinjene u ovom parlamentu decembra meseca 2012. godine, takođe u skladu sa planom Vlade. Predviđeno je da se u 2013. godini donesu ova dva zakona koja su sada pred vama. Takođe je planom Vlade predviđeno da Zakon o evidencijama donesemo do kraja godine i na tom zakonu radimo.
Dakle, Vlada je sačinila svoj plan za 2013. godinu. Mislim da nema nikakve stihije u vezi sa tim. O tom planu su informisani i odgovarajući odbori, uključujući i Odbor za zdravlje i porodicu, na kome ste i vi bili kada smo govorili o tom planu. Htela bih da kažem da ne možemo ni mimo tog plana.
Da li ima potrebe da se sistemski urede i mnogi drugi segmenti posebno osetljive problematike, kao što je zdravstvo? Ima. Da li su oni u vezi pre svega sa ekonomskom pozicijom, sa stanjem u privredi, sa političkom situacijom, sa mnogim drugim segmentima? Jesu. Da li to znači da, dok ne donesemo nove sistemske zakone, ne treba da popravljamo zakonska akta, neka čak i da legalizujemo, ako ih je život prosto potvrdio? Mislim da ne znači.
Prema tome, mislim da pitanje – po kom to redosledu radimo zakonodavnu aktivnost, prosto ne stoji kao pitanje o kome treba ovde da razgovaramo, jer Vlada ima svoj plan aktivnosti.
Osim toga, morala bih da kažem da, kada je u pitanju ovaj zakon, odnosno kada su u pitanju ova dva zakona, Evropska komisija je u nekoliko navrata prethodnih godina postavljala pitanje - da li ima nekih problema da donesemo ove zakone? Jesmo se uhvatili teškog posla da ih donesemo, u želji i nameri da oni budu osnova za popravljanje svakog člana, kada se stvore uslovi za to.

Hvala.
Olgica Batić, replika na izlaganje gospodina Mijatovića. Izvolite.

Jeste, hvala.
Pre svega ja ću se složiti i podržavam sve ono što je rekao kolega Mijatović, s tim što moram da kažem da je pogrešno protumačio. Nijednog momenta nisam kritikovala lekare. Čak šta više, iz stenografskih beležaka može se videti i u raspravi u načelu da sam se poprilično pohvalno izrazila, poštujući i ceneći izuzetno lekarsku struku. Ali, ono što takođe moram da napomenem, naravno, onoliko koliko se izdvaja za zdravstveno osiguranje u našoj zemlji, toliki je i kvalitet usluga. Jednom rečju, to je očajno.
Takođe sam u raspravi u načelu rekla da smatram da su plate lekara, pre svega s obzirom na godine školovanja, na praksu na koju idu, izuzetno mizerne, barem što se mog stanovišta tiče i naravno da su time uzrokovane, bar kod određenog broja lekara, sa pojavom korupcije koja u našoj zemlji, posebno u zdravstvu, nije tako mala. Najzad, na kraju krajeva, kao i u raspravi u načelu, tako sam i danas spremna da potvrdim da jedina svetla tačka u našem zdravstvenom sistemu jesu upravo lekari. Naravno, ne kažem da su svi oni savršeni, i među lekarima ima onih kukolja koje treba odstraniti, kao i u svakom žitu, kao i da imaju jako kvalitetan rad svi zdravstveni radnici, da imaju dobro potkovana znanja, ali da su, nažalost, slabo opremljeni i slabo plaćeni.
Pošto je ministarka zdravlja govorila i jednim delom podstaknuta onim što je spomenuo moj kolega Mirko Čikiriz, govorilo se o radiologiji. Imali smo mogućnosti da čitamo o tome, da naša zemlja ne poseduje dovoljan broj radiologa, da su oni nedovoljno obučeni i kako se vrši zračenje. Vrši se suprotno onome, tako da od zdravog tkiva pravite bolesno tkivo koje će se za nekoliko godina zaista pretvoriti u kancer. Zbog čega…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Moje pitanje ministarki zdravlja – zbog čega naša radiologija nije na nivou radiologije Turske i tamo njihovih postojećih gama zračenja?