Hvala.
Predrag Mijatović, replika.

Hvala lepo.
Prvo, hteo sam da kažete da popravljamo zakone, gospođo ministre. Pitam vas, to sam vas pitao i na odboru – zašto ne ukinemo zakone koji su evidentno koruptivni u zdravstvu? Zašto uporno izbegavate da odsečete ono što je bolesno u našem zdravstvu, a to je dodatni rad? Taj dodatni rad proizvodi korupciju, apsolutno proizvodi korupciju. Nećete to da stavite na dnevni red i da o tome diskutujete i da razgovarate. Vrlo dobro znate kako to izgleda, kako izgleda kad pacijent dođe kod nekog vrhunskog stručnjaka ili profesora.
Problem je u Beogradu i u Novom Sadu, nije problem u Vršcu, nije problem u Čačku, Kraljevu i Valjevu, problem je u Beogradu i u Novom Sadu, jer masa profesora radi privatno. Vi ne možete da dođete do tog lekara, nego vam da vizit kartu, on ili njegova sestra, da dođete poslepodne. To je korupcija. Zašto to ne ukinete? Neka se ljudi opredele i jasno kažu hoće li da rade u državnoj službi ili u privatnoj ordinaciji, a ne da budu raskrečeni između privatno i društvenog. To je korupcija. To proizvodi i liste čekanja. To proizvodi i sve ostalo. To je bolest u našem društvu. Odsecite to, to nije problem. O tome se radi. Zašto uporno izbegavate? Ako popravljate sistem, popravite ga. Prošla vlada je donela takav zakon, prošli ministar je doneo. Stručnjaci vam govore da je to korupcija i da je to koruptivno u našem zdravstvu. Zašto to ne odsečete? To je jedno.
Drugo, pred građanima Srbije sam vas pitao i molim vas da mi odgovorite da li je srpsko zdravstvo poslednje u Evropi? To smo čuli juče na televiziji. Molim vas, odgovorite mi na to.

Hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Srpsko zdravstvo nikako nije poslednje u Evropi. Kvalitet onoga što se događa u zdravstvenim ustanovama demantuje pojedinačna istraživanja. Moguće je da smo po nekim parametrima sigurno i na dnu, to je sasvim moguće. Istraživanja o kojima vi govorite pratilo je četiri parametra. Dužina čekanja, kvalitet opreme itd, tu smo zaista loši i po tim parametrima verovatno da je to istraživanje tačno. Pitanje je, ako bi se ponovilo sada u potpuno istim uslovima, da li bismo baš bili poslednji ili bismo se nešto podigli.
U svakom slučaju, baš zbog onoga o čemu vi govorite, zbog najvrednijeg u zdravstvu, zbog kvaliteta stručnjaka koji su sjajni u zdravstvu, mi nikako ne možemo govoriti da je srpsko zdravstvo poslednje u Evropi. U krajnjem slučaju, o tome govori činjenica da iz susednih regiona u naše zdravstvo, u naš zdravstveni sistem dolaze ozbiljno oboleli ljudi da dobiju zdravstvene usluge.
Što se tiče pitanja dopunskog rada, ono proističe iz Zakona o radu. Zdravstveni radnici nisu diskriminisani. Jedno drugo ministarstvo treba da kaže da zdravstveni radnici ne mogu imati ona prava koja imaju drugi uposleni. Dakle, mi mislimo da to jeste jedna od ozbiljnih tema o kojima treba da razgovaramo, o dopunskom radu, ali predlog o eventualnim izmenama ne može ići od našeg ministarstva, nego od Ministarstva rada, jer to je u njihovoj ingerenciji.

Hvala.
Sledeća prijavljena je narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.
ANA NOVAKOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, ovde smo danas dosta razgovarali o dostupnosti zdravstvene zaštite. Svi moraju da imaju dostupnu i adekvatnu zdravstvenu zaštitu i tu dileme nema. Međutim, da bismo to mogli da ostvarimo, u tome svi moraju učestvuju - ministarstvo, lokalne samouprave i AP Vojvodina, koji su osnivači zdravstvenih ustanova na svojim teritorijama.
Ovde u Skupštini sam već govorila o tome da mnoga sela nemaju lekara. U opštini Kovin je slična situacija, ali mi tu ne možemo da krivimo ministarstvo, niti očekujem da ministarstvo reši problem tih nedostajućih lekara, to treba da uradi lokalna samouprava. Zakonska osnova postoji, para u budžetu ima, što znači da je potrebna samo dobra volja da i meštani mnogih sela u Srbiji imaju dostupnu i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
U Vojvodini imamo veliku razliku između opremljenosti bolnica. Na primer, ako pogledamo bolnice u Novom Sadu i novi urgentni centar i bolnicu u Pančevu, videćemo ogromnu razliku. Meni je zaista jako žao zašto pacijenti, ali i lekari koji rade u bolnici u Pančevu rade i leče se u takvim uslovima. Ne možemo da čekamo da nam ministarstvo prosto reši sve probleme. Domaćinski moramo da se ponašamo prema novcu koji je usmeren ka zdravstvenoj zaštiti. Znači, jednim domaćinskim i odgovornim ponašanjem prema budžetima lokalnih samouprava može se naći novac koji se može upotrebiti da bi se zaposlili mladi lekari koji bi radili na selu.
Sa druge strane, odgovornost ima i AP Vojvodina, koja treba ravnomerno da ulaže u zdravstvene ustanove na svojoj teritoriji. Ako pogledamo projekte koji su rađeni iz Fonda za kapitalna ulaganja, videćemo da se najviše sredstava uložilo upravo u bolnice i u Urgentni centar u Novom Sadu. Naravno, potrebna je i finansijska disciplina u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Videli smo da u prethodnom periodu nje nije bilo. Svaki dinar mora da se štedi i da vidimo gde će on u zdravstvenom sistemu biti usmeren.
Ministarka je, kada je govorila o ovom zakonu, govorila da u stvari njegov cilj jeste stvaranje jednog partnerskog odnosa između lekara i pacijenata. Složila bih se sa tim, ali takođe i dodala da, ako želimo da popravimo zdravstvo i da svaki građanin ima dostupnu i adekvatnu zdravstvenu zaštitu, prosto moramo da razvijemo i partnerski odnos između svih nivoa vlasti, lokalne, pokrajinske i republičke. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima doktor Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, samo da se nadovežem na diskusije prethodnih koleginica, naročito koleginice Batić koja je rekla, ne braneći nešto previše svoju praksu, jer ona se sama, nadam se, uspešno brani, da se svim i svačim leče pacijenti od gripa. Delimično je to tačno, ali je uslovljeno time da je lekarima istrgnuto iz ruku da leče onim čime se grip inače može lečiti – suportivnom, potpornom terapijom, nekom simptomatskom terapijom ili već čuvenim vakcinama koje su preventivne. Tako da, ono lekova što ima lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti na raspolaganju za lečenje pacijenta od gripa praktično se svodi na to što ste vi rekli tako pod navodnicima.
Ono što čini da zdravstvo funkcioniše, ipak mislim na vrlo visokom nivou za uslove u kojima radimo i čime radimo, to je znanje ljudi koji se bave time i njihov entuzijazam, čast izuzecima koji se bave nekim drugim stvarima, ali zaista da nije tolikog entuzijazma i tolikog znanja ne bi bilo ni "z" od zdravstvene zaštite u ovoj zemlji. Jako mi je žao da su Ministarstvo zdravlja i lekari, naročito kliničari potpuno razvlašćeni od donošenja zakona i vođenja zdravstvene politike. To je nekako istrgnuto u ove koji imaju pare, pod navodnicima, a mislim na RFZO i Ministarstvo finansija, koji su glavni lekari, nažalost, u ovoj državi. Hvala.

Po Poslovniku se javko gospodin Zelenović. Izvolite.

Povređen je član 106. Poslovnika. Molim vas, mi smo još uvek na članu 6. zadnja tri sata. Dakle, imamo još puno amandmana i sada nećemo da pretresemo sav problem zdravstvene zaštite u Srbiji na članu 6. Molim vas da opomenete govornike da pričamo o članu 6, o amandmanu. Načelna rasprava je prošla. Svi su sada ovde prošli kroz sistem zdravstvene zaštite, naročito kolege iz URS, kao da pre neki dan nismo imali načelnu raspravu. Molim vas da se vratimo i da pričamo o amandmanima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković, replika. Izvolite.
ANA NOVAKOVIĆ: Mislim da sam se ja zaista držala amandmana koji govori o dostupnosti zdravstvene zaštite. Samo sam imala potrebu da ukažem da, ako želimo da svi imaju dostupnu zdravstvenu zaštitu, u tome moraju da učestvuju različiti nivoi lokalnih vlasti. Najlakše je sada optužiti ministarstvo i ministarku da se ne radi dobro, ali jako je važno da, ako želimo da naš sistem zdravstvene zaštite bude dobar i prvenstveno da građani imaju dobru, dostupnu i adekvatnu zdravstvenu zaštitu, svi moramo da preuzmemo deo odgovornosti. Ne možemo da čekamo da nam ministarstvo reši sve probleme. Neće ministarka zdravlja da dođe u Kovin i da nama tamo reši problem nedostajućeg lekara u npr. dva sela. Prosto, mislim da je to obaveza lokalne samouprave i da to lokalna vlast u saradnji sa direktorom doma zdravlja treba da uradi. To što oni neće da urade, to je naš problem, ali ne očekujem da ministarka dođe u svako mesto, u svako selo i da reši sve probleme. Tako da, čini mi se da sam se zaista držala amandmana. Hvala.