Reč ima doktor Aleksandar Radović.

Poštovani predsedniče, gospođo ministarko, koleginice i kolege, moram da ukažem na još jedan zaista mislim čudan uzrok zakazivanja pregleda. To je naime situacija u kojoj imate doktora, imate salu, imate sve što vam je potrebno, ali fond zdravstva ne prepoznaje toliki broj intervencija toga dana.
Takva neka ustanova je limitirana sa četiri, pet, sedam operacija toga dana ili nekih drugih intervencija i sledeća se mora odložiti za neki sledeći dan. Tako imate situaciju da iz neke tercijalne ustanove Beograda, Kragujevca, ali iz Beograda to pouzdano znam se vrati pacijent u Lebane ili negde jako daleko da bi sačekao neki sledeći termin kad se može izvršiti operacija koju će fond prepoznati.
Hteo bih da se nadovežem na ovo što je kolega Radovanović rekao, zbog propusne moći aparata. Slažem se da aparati imaju određenu propusnu moć, ali aparati bar u velikom delu zdravstvenih ustanova mogu da rade i drugu i treću smenu, a rade samo prvu smenu, pa se onda namerno pravi lista čekanja koja pravi ovo što su kolege pre mene pričale. Hvala.

Replika, doktor Zoran Radovanović.

Samo za rad javnosti da kažem. Ovo što je uvaženi kolega rekao, znači, ne znam kako rade ostale ustanove, pošto postoje četiri ustanove tog tipa u Srbiji, u Kliničkom centru u Nišu postoji i druga i treća smena, znači, radi se non stop. Ovo kažem zbog javnosti da ne bude zabune. Znači negde, to negde nije kod mene, to negde je negde, da budete malo precizniji. Zahvaljujem.

Ima reč Ljubica Mrdaković.

Hvala, predsedavajući.
Potpuno sam saglasna sa izlaganjima mojih kolega, ali bih htela da kažem da domovi zdravlja odnosno primarni nivo zdravstvene zaštite predstavlja u stvari ulazna vrata u zdravstveni sistem i tačno je da bi lekari primarnog nivoa trebali da rešavaju od 70 do 80% zdravstvenih problema građana.
Međutim, u životu je uvek za nešto potrebno dvoje. Odgovorno tvrdim, iz svog iskustva i svoje prakse, da ima i onih pacijenata koji ne žele nikakvu vrstu zdravstvene usluge u domu zdravlja nego traže uput ka kliničkom centru. Imam utisak da se nekad lekari kliničkog centra bave poslom lekara primarnog nivoa zdravstvene zaštite a zna se za šta su oni edukovani i koji posao treba da obavljaju. Hvala.

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Što se tiče amandmana koji je podnela DS, on je dobronameran ali, s obzirom na objektivne okolnosti u našem zdravstvenom sistemu, nemoguće ga je sprovesti.
Ono što je moguće sprovesti to je da se otklone svi oni nedostaci, pre svega što se tiče kvara na mnogim bitnim aparatima. Recimo, u Kragujevcu, do pre neki dan, odeljenje zračne terapije za onkologiju Kliničkog centra Kragujevca u poslednjih nekoliko meseci radi u otežanim uslovima jer od dva aparata za zračenje jedan je u kvaru. U Centru za onkologiju u kojem se zrači četvrtina ukupnog broja onkoloških pacijenata u Srbiji za optimalan rad su potrebna barem tri aparata za zračenje a do pre neki dan je radio samo jedan i to po 18 sati dnevno.
Opet su tu i problemi sa materijalnim sredstvima i sa odnosom sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. To je onaj ključ o kome smo mi pričali, i u načelnoj raspravi i danas pre podne i sada, da mi jednostavno moramo sistemski da postavimo neke stvari i da je nedopustivo da ako popravka nekog aparata, često je to i po nekoliko miliona dinara, ta sredstva jednostavno moraju da stoje na raspolaganju, ili kao neki rezervni fond ili da se planiraju na neki način, ali je prosto nepodnošljiva situacija da nema sredstava. Vi ne možete pacijentima sa tako teškim oboljenjima reći – izvinite, vi morate da čekate nekoliko meseci, a za nekoliko meseci može da dođe do fatalnog ishoda zato što nisu obezbeđena sredstva za popravku aparata.
Ako nemamo makar mogućnosti i ograničene su mogućnosti za nabavku novih, savremenih aparata, ne samo za dijagnostikovanje nego i za lečenje, onda makar možemo da planiramo sredstva za održavanje postojećih. Mogu da vam navedem niz podataka koje javnost sigurno zna, od Kladova, Beograda, Kragujevca, Niša, itd. koliko bitnih aparata za dijagnostiku i za lečenje ne radi zato što nisu planirana sredstva.
Sa druge strane, imamo situaciju koja je nedopustiva, da pokrivamo dug od 130 miliona evra nenamenski potrošenih ili da se stvaraju novi dugovi od tri i po milijarde dinara i nikom ništa.

Gospodine Mijatoviću, vi ste tražili repliku na izlaganje ali niste pomenuti.
(Predrag Mijatović: Jesam, pomenut sam.)
Izvinjavam se, nisam čuo. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ja sam možda na neki način započeo ovu diskusiju liste čekanja. Čini mi se da me kolega, pošto me je pomenuo, nije dobro razumeo. Nisam rekao da liste čekanja možda ne bi trebale da postoje tamo gde se zahtevaju određeni aparati i određena tehnika. Govorio sam o onim granama koje to ne zahtevaju. Nemojmo sada braniti nešto što je neodbranjivo. Vrlo dobro znamo čemu služe liste čekanja i kako se one upotrebljavaju. Nemojmo se sada sakrivati iza toga da je ovo nemoguće a ovo je moguće. Jer, do skoro nisu postojale liste čekanja a bili smo isto ovako, ako ne i lošije, opremljeni nego što smo sada.
Prema tome, liste čekanja su uvedene iz drugih razloga. Negde može da se uradi, gospođo ministar, reorganizacija rada. Može da se uvede druga i treća smena, redovna, ne plaćena, da bi se propusna moć povećala. A vama kao ministarstvu predlažem, s obzirom da se mnogo diskutuje o korupciji oko lista čekanja, da vi u okviru Ministarstva formirate neku radnu grupu koja bi napravila reviziju listi čekanja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Na taj način bismo najzad stekli sliku koje su liste čekanja opravdane a koje su liste čekanja napravljene samo da bi se uvela zakonska korupcija na mala vrata.
Ne mogu se složiti ni sa tim da ako u nekoj zdravstvenoj ustanovi odnosno bolnici imate 18 ili 19 internista na 100 hiljada stanovnika a čeka se četiri meseca na internistički pregled, dozvolićete da ta lista čekanja ni u kom slučaju nije opravdana. Znači, ipak bi bilo dobro da Ministarstvo zdravlja izvrši određenu kontrolu i reviziju tih listi čekanja i vidi koliko su one opravdane a koliko nisu i nemojmo braniti ono što je neodbranjivo. Jer, svi znamo da je to izvor korupcije. Hvala lepo.