Ovde se postavlja pitanje mere. Moja lična želja je, kada smo radili na nacrtu ovog zakona, bila da ceo pravno-informacioni sistem bude svima besplatan. To je ono što sam ja želeo. Međutim, na drugoj strani stoje mogućnosti. Da se udovoljilo toj želji, mi bi ugrozili poslovanje, finansijski bi ugrozili javno preduzeće "Službeni glasnik". Oni onda ne bi mogli da opstanu.
Prema tome, u ovom trenutku situacija je takva da će pristup pravno-informacionom sistemu delimično finansirati iz budžeta država, delimično će finansirati korisnici koje to zanima. Skupštinski odbor je predložio jedan amandman, da se pristup pravno-informacionom sistemu u toj sudskoj praksi dozvoli besplatan još nekim korisnicima, a to su sudovi, javna tužilaštva, Republičko pravobranilaštvo, Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja. Taj amandman bi se mogao prihvatiti i on naročito za sudove ima smisla, pošto "Službeni glasnik" sudsku praksu i dobija od sudova i onda je zaista neprimereno da sudovi plaćaju za informaciju koju dostavljaju "Službenom glasniku".
To je neki najširi krug korisnika kojima bi se mogao dozvoliti besplatni pristup pravno-informacionom sistemu, a da javno preduzeće "Službeni glasnik" finansijski opstane. Sve preko toga ako bi se širilo, to bi ugrozilo javno preduzeće. Pazite, do sada njihovo finansiranje nije bilo sistemski uređeno i jednostavno je to tako prolazilo, niko se na to nije osvrtao. To preduzeće ima i svojih objektivnih i subjektivnih problema. Činjenica je, na primer, kada se 2006. godine raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, mi smo imali javno preduzeće "Službeni list" nekadašnje SFRJ, pa je naziv menjalo kako se menjao naziv države. Država je tada imala interes da ti ljudi ne ostanu bez posla i sve zaposlene iz "Službenog lista" je integrisala u "Službeni glasnik". Tada se broj zaposlenih u "Službenom glasniku" naglo povećao. To je jedan teret koji je to preduzeće trpelo. Ono se dobrim delom finansiralo objavljujući oglase i tendere za javne nabavke.
Sa druge strane, postoji interes da se privreda rastereti tih troškova, pa je novi Zakon o javnim nabavkama u tom segmentu bio veoma povoljan za naručioce, predvideo je da se to objavljuje na raznim internet stranicama. Prihodi "Službenog glasnika" po tom osnovu padaju za 90%, od 1. aprila 2013. godine, kada je novi Zakon o javnim nabavkama počeo da se primenjuje.
U ovom trenutku oni možda mogu da izdrže ovu godinu. Od 1. januara 2014. godine, ako ne dobiju finansiranje iz budžeta, oni neće moći da objavljuju sve ove akte koji se moraju objavljivati u "Službenom glasniku". Ono što sam govorio i u raspravi u načelu, "Službenom glasniku" mi samo pošaljemo tekst zakona, uredbe, odluke, rešenja itd. i oni objavljuju. Nikada nam nije bila ispostavljena faktura. To zna i sekretar Skupštine, zna i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, zna i generalni sekretar u predsedništvu, svaka služba Ustavnog suda Republike Srbije. Oni su to finansirali iz svog profita.
Sada pazite, kako pristupiti Službenom glasniku ima nekoliko modaliteta u uporedno pravu. Mi možemo njih da napravimo jednu javnu službu koja bi objavljivala propise i bavila se samo time. Onda imate jednu skupu opremu koja stoji svakog četvrtka kada Vlada donese odluke, ona te propise objavite mašine do sledećeg četvrtka stoje, a i veoma su skupe, a potrebne su vam veoma skupe mašine da bi propisi se brzo odštampali.
Druga stvar, da mi poslovanje sa Službenim glasnikom postavimo na konvercijalni osnov, pa i mi pošaljemo, na primer, pre zakona objavljivanju oni uspostavljaju fakturu, mi kad platimo da oni objave zakon. Država trenutno nema novca zakon se ne objavljuje. To isto jedna nepodnošljiva situacija za pravni poredak.
Imamo situacije, na primer, da nekad i objavljivanje propisa je jako skupo jer zahteva veliku hitnost. Na primer, svojevremeno je Narodna skupština, dan u oči derbija između Partizana i Crvene Zvezde donela zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku koji je morao da stupi na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku. Bukvalno očekivalo se od Službenog glasnika da tog dana kada mu se zakon dostavi da oni tog dana izvrše prelom, pripremu za štampu, štampu, da to odštampaju u jednom ogromnom tiražu i da distribuiraju. Vi onda imate situaciju da ta firma nekada radi 24 časa dnevno. Onda te ljude morate da plaćate, te prekovremene, te rad noću itd.
Znači, objavljivanje propisa je jako skupo iz tog razloga mi moramo da vodimo računa i o finansiranju ove firme. Ovaj amandman koji je skupštinski odbor podneo jeste neki maksimum do kog se može otići, sve preko toga je rizično. Slažem, se ukoliko se situacija u budućnosti popravi, da sve to što sadrži pravno informacioni sistem treba da bude besplatan, ali u ovom trenutku to je samo na nivou lepe želje, realno u stvarnom životu nije realno.
