Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.05.2013.

8. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Hvala najlepše.        
Gospodin direktor mi je u prethodnom odgovoru izbio dosta argumentacije iz ruku, jer sam ja upravo u tom sudaru pravde i finansijskog interesa "Službenog
glasnika" želeo da ukažem da je, po mom mišljenju, finansijski interes odnosno obezbeđivanje sredstava za mnoge zaposlene koji su sada u "Službenom glasniku" a koji su izgubili posao u nekim drugim javnim institucijama, dominantniji u odnosu na ono čemu su težile kolege koje su podnele ovaj amandman i koje su podržale amandman.
Bez obzira što smo desničari i što promovišemo snažnu i organizovanu državu sa jakim institucijama, mi smo ujedno i liberalne orijentacije – promovišemo jednakost, ljudska prava, ljudske slobode. Uvek kada pričamo o pravu i pravičnosti, treba da razmišljamo o tome kakav će osećaj građani da imaju u funkcionisanju države i u dostupnosti pravde i pravičnosti.
Zamislimo životnu situaciju. Tužilaštva sa svim propratnim službama itd, imaju između ostalog na raspolaganju i sudsku praksu. Sa druge strane, imamo nekog nevino optuženog koji nema čak ni branioca, nije mu dostupna sudska praksa, nema novca niti je upoznat sa mogućnošću da mu bude dostupna putem plaćanja sudska praksa. On je u startu u neravnopravnom položaju. Ne postoji jedna vrsta filozofije koja još uvek ima u našem društvu velike relikte da građani postoje zbog države. Mora da se menja u obrnutom smeru – država postoji zbog građana i građani u svakom segmentu delovanja države treba da imaju apsolutno jednak tretman.
Sa druge strane, svi koji su upoznati sa stanjem u našem pravosuđu, bez obzira na manji značaj sudske prakse kao izvora prava u našem pravnom sistemu, znaju da je naša sudska praksa prilično neujednačena.
Ovo, dostupnost sudske prakse svima, bi značilo i veliku motivaciju suda da još pažljivije i još pravičnije sude i još bolje odmeravaju kod donošenja svojih presuda.
Kada uporedili u razno raznim slučajevima, manje-više identičnim slučajevima različite stavove sudova, to bi nam bio još jedan značajan pokazatelj neujednačenosti filozofije sudske u donošenju presuda i odlučivanju o sudbinama ljudi u manje-više istim činjeničnim stanjima. Zbog toga je sva argumentacija koju su uvažene kolege iznele, argumentacija koja preteže na stranu da se prihvati ovaj amandman. Finansijski interes uvek treba da bude u drugom planu u odnosu na pravičnost i jednakost. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospodin Dejan Đurđević. Izvolite.

Dejan Đurđević

Zahvaljujem.
Ako ostavimo na stranu pravnu-političku argumentaciju, kada je reč o amandmanima koje ste podneli, ja sam izbegavao da uđem na taj formalni teren. I jedan i drugi amandman imaju taj pravno-tehnički problem - nije se vodilo računa u jednom skladu o normiranju.
Ja ću vam sada reći u čemu je stvar. Znate, prvobitna zamisao je bila – sve će biti besplatno, a onda kada normirate šta država plaća, vi kažete – država plaća sve. Onda neko kaže da ne može sve da bude besplatno, nemamo mogućnosti.
Pogledajte član 33. stav 2. Predloga zakona – iznos sredstava koji se obezbeđuje u budžetu Republike Srbije određuje se na osnovu prosečnih cena uporedivih usluga na tržištu.
Pod uporedivim uslugama na tržištu smatraju se usluge pripreme za štampu i štampe, usluge uređivanja i ažuriranja elektronske baze potpisa.
"Službenom glasniku" će država dati novac za to, da vodi bazu propisa, ne bazu sudske prakse.
Ako je Narodna skupština ili odbor Narodne skupštine ili pojedinačno poslanik želi da obezbedi da i sudska praksa bude svima podjednako dostupna, onda je taj amandman morao da obuhvati član 33.
Vi sad kažete – dajte svima sudsku praksu besplatno, ali će vam država davati pare samo da vodite bazu propisa. Odakle će "Službeni glasnik" da prikupi novac da besplatno vodi, ažurira bazu sudske prakse? U ovoj sadašnjoj situaciji nema oglasa za javne nabavke. Ovi elektronski pretraživači propisa su smanjili pretplatu. Može i sekretar Skupštine da posvedoči na koliko se pisanih "Službenih glasnika" pretplaćuje Skupština.
Može vrlo osnovano da se pretpostavi, kada bude postojala elektronska zvanična verzija propisa, ko će se pretplaćivati na ovu pisanu verziju.
Znači, usvajanjem ovog amandmana, koji je predložila narodna poslanica Donka Banović, tražimo od javnog preduzeća da besplatno svim građanima pruži uvid u sudsku praksu, a to niko ne finansira, ni država, ni građani. Odakle će novac da se nađe za to? Mora taj krug da se zatvori na neki način.
Znači sa tog pravnog, logičkog stanovišta amandman narodne poslanice Donke Banović bi bio prihvatljiv da je on predvideo i promenu u članu 33. i da se to pravno-logički zatvori. Ovako to ne može.
Što se tiče amandmana koji je podneo skupštinski odbor, javno preduzeće bi finansijski to moglo da izdrži, da za jedan broj korisnika daje sudsku praksu, ako se ne promeni član 33. O tome se mora voditi računa.
Pravo nije samo jedna pojedinačna norma. To je sistem. Zato ono prenormiranje o kome sam pričao je opasno. Kada dosta istih stvari regulišete na različitim mestima i promenite jedno a drugo ne promenite nastaje haos. Nevezano od pravne politike, čak i kada bih se složio da je taj amandman dobar i kada bih pristao da ga prihvatim on vuče za sobom potrebu da se promeni član 33, a to niko nije predložio.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović, replika.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Pošto ste čuli argumentaciju iz nekoliko poslaničkih grupa i od poslanika koji čine skupštinsku većinu, kao i opozicije mislim da sada na neki način vrlo vešto pravnički sad to malo cepidlačite. Pošto sam predlagač tog amandmana da sam promenila ili dodala da će biti i sudska praksa ili drugi propisi, kako u ovom članu 29. stoji. Dakle nije navedeno u tom – sudski propisi, već samo sudska praksa. Možda tu ima još nešto, ali je i to. Onda biste vi prihvatili.
Narodni poslanici se nisu setili da promene član 33, inače biste vi to prihvatili. Uvažavam vašu snalažljivost kao pravnika i mogu da kažem da ste verovatno donekle u pravu.
Međutim da vam kažem, kada dobijemo predlog budžeta, pošto će se pojaviti i stavka finansiranje JP "Službenog glasnika", to će verovatno biti razdeo u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iz te stavke tog razdela nećemo videti da se "Službenom glasniku" odvaja toliko i toliko za finansiranja baze podataka o drugim propisima, odnosno sudske prakse. U toj stavci ćemo videti kao što i uglavnom za sve korisnike budžeta, dobijemo "Službeni glasnik", tamo imamo plate, doprinose i osiguranja itd. i za njihovu delatnost biće neka stavka. Živi bili pa videli. Videćemo to kada dobijemo predlog budžeta.
Smatram da to što nije promenjen član 33. nije razlog da vi odbijete ovaj amandman, ali naravno možete da ostanete pri svom stavu.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima Dejan Đurđević.

Dejan Đurđević

Opet postoje dve stvari na koje bih vas upozorio. Prvo, kada Vlada bude predlagala budžet ne može da ide kontra lege. Mora da ispoštuje taj član 33. Ne može da im da više nego što je zakonom predviđeno.
Drugo, kada ste već spomenuli to pravničko cepidlačenje i pravničku logiku, iskreno da vam kažem kao pravnik, šta mislite da li bi se prihvatanjem vašeg amandmana nešto promenilo? Da prihvatamo vaš amandman i da obrišemo stav 2. člana 29, imali biste član 29. koji kaže – u bazi koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije objavljenih u "Službenom glasniku", svim korisnicima interneta i nabraja se šta je dostupno bez naknade. Ovog člana 29. stava 2. nema.
Šta mislite kako bi jedan pravnik protumačio taj član 29. koji ima sad taj jedan jedini stav? Postoji jedno sredstvo tumačenja koje se zove argumento akontrario. Ako za ovo je dostupno bez naknade, za ostalo se plaća naknada. Mi bi samo brisanjem tog stava 2. doveli do sledeće situacije da bi možda "Službeni glasnik" mogao da naknadu određuje bez neke direktne kontrole Vlade.
Pogledajte član 29. stav 1. u Predlogu i izbrišite ovaj stav 2. i pogledajte kako bi to jedan pravnik protumačio primenom metode tumačenja argumentom akontrario. Ovaj vaš amandman u suštini ne bi ništa promenio i da se usvoji. Opet bi se plaćala naknada, samo bi promenio to što se ta naknada ne bi određivala aktom javnog preduzeća na koji saglasnost daje Vlada. Samo bi to javno preduzeće ostavili bez kontrole.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da kada su u pitanju lekari i advokati, kada su te teme na dnevnom redu, onda diskusija naprosto živne. Imam osećaja da postoji određena vrsta sukoba interesa da je pojedinim pravnicima veoma stalo da ovaj drugi deo bude besplatan.
Krenuću redom, s obzirom da sam slušao izuzetno nadahnutu diskusiju jednog govornika, pa sam se zapitao – šta je to njima falilo u prethodnih pet godina da ovo rešenje koje sada nude, da to urade u prethodnom periodu da "Službeni glasnik" ne bude samo štampan, da bude u elektronskoj formi, da ga bude na internetu, da ti osnovni propisi, akti koji se objavljuju u "Službenom glasniku" budu dostupni svim građanima? Šta je falilo tom nadahnutom govorniku da u prethodnih pet godina predloži neko rešenje koje je ovim zakonom predloženo i da omogući širokom krugu korisnika, tj. građanima, pa i nama poslanicima da možemo da uporedimo početni predlog zakona sa štampanom verzijom zakona u elektronskom izdanju, radi lakšeg pregleda. Šta je to njima smetalo da to urade, da na određeni način te usluge budu besplatne, te osnovne?
"Službeni glasnik" se do sada štampao i naplaćivao. Nije bio dostupan u elektronskom izdanju, nije bio dostupan na internetu i sada kada slušam te nadahnute govore, gotovo da sam bio zaboravio da je "Službeni glasnik" prikupljao zbog tog štampanog izdanja ogromne svote novca, da je narod to morao da kupuje, a da su u "Službenom glasniku" deljeni masni honorari, da su se ponašali u stilu – ja sam u "Službenom glasniku" Bog, pomogao sam sebi i bližnjega svog, odštampaju nekoliko desetina hiljada knjiga i plate te usluge, knjige ne prodaju. Uglavnom su se bavili pomaganjem sebe i svojih bližnjih.
To je bilo obavezno, morali ste da kupite, niste mogli da nađete u elektronskom izdanju. Od novca koji se prikupljao i te kako je bilo raznih zloupotreba. U javnosti je poznato da je pre mesec dana taj slučaj sa "Službenim glasnikom" eksplodirao i nisam mogao da verujem da se i u "Službenom glasniku" moglo doći do takvih zloupotreba.
Naravno da podržavam da se izbriše stav 2. i ostane član 33. stav 2, onda dođemo u koliziju dva člana, ne zna se ko će da plati ove druge usluge koje navodno treba da budu besplatne. Građani treba da znaju da sve ono što se njih tiče da je besplatno, ali baš nisam sreo građane koji su zaintersovani toliko za sudsku praksu. Mislim da sam više sreo advokate nego građane, koji su zainteresovani da usluge i sudske prakse takođe budu besplatne, što ovim predlogom zakona nije omogućeno. Usvajanjem ovog amandmana je nemoguće sprovesti.
Advokati pokušavaju da svojoj struci pokažu koliko su zainteresovani da ova sudska praksa bude besplatna i složio bih se sa vama. Hoću da glasam za ovaj amandman, ali s obzirom da advokati imaju i te kako masne honorare kada brane klijente i da će tu sudsku praksu uglavnom oni koristiti, mogu da kažem da bih se složio sa tim nadahnutim govornikom da i ovo može da bude besplatno. Glasao bih za to, ali da advokati svoje klijente brane besplatno.