Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine Dinkiću, sviđa mi se vaša ideja da govorimo otvoreno. Vi i ja smo uvek govorili otvoreno, i kada smo se slagali i kada se nismo slagali, direktno, otvoreno, muški i mislim da i danas treba tako da govorimo. Mislim da treba govoriti otvoreno o svim temama. Ovde pre svega treba govoriti otvoreno o problemima koji nas čekaju, a čekaju nas problemi ozbiljnih reformi, reformi rashoda budžeta i smanjenje rashoda budžeta.
Mislim da ovde treba govoriti otvoreno o tome, zato što kod onih koji čine većinu u ovoj skupštini ne postoji saglasnost oko tih rashoda. Još od 2008. godine postoje oni koji bi nemilice trošili sredstva koja su u Srbiji oskudna, budžetska sredstva, od onih koji bi da se napravi raskid i da se krene jednom novom budžetskom politikom, jednom novom ekonomskom politikom. Mislim da je prevashodno važno videti u okviru vladajuće koalicije da li postoji saglasnost oko pravih poreskih reformi, budžetskih, ekonomskih i socijalnih. Mislim da te saglasnosti nema.
Kada kažem da ne postoji saglasnost, ne mislim na to da li će se advokati, stomatolozi i privatni lekari paušalno oporezivati, jer je to trivijalna stvar u odnosu na to da li će doći do raskida sa bespotrebnim trošenjem sredstava, para zaradama koje se dele u pojedinim ministarstvima u visini od preko šest milijardi dinara godišnje, ili će se podvući crta i reći – od danas idemo drugačije i idemo dalje jednim putem koji će obezbediti Srbiji razuman budžetski deficit, rast proizvodnje i rashode koji će omogućiti Srbiji da ima sredstava za investiranje za kapitalne investicije koje mogu da podignu industrijsku proizvodnju. To je otvorena rasprava koju mi od vas očekujemo i za koju su nam potrebni vaši partneri ovde u Skupštini, da poresku reformu ne branite vi sami, nego da pored vas bude tu bar još jedan od ministara iz ostalih vladajućih stranaka, koji mogu adekvatno da odgovore na pitanja koja mi imamo ovde.
Mi imamo poresku reformu u sred budžetske godine i narušavanje budžeta promenom ovih poreskih zakona u sred budžetske godine, što svakako neće doprineti da se do kraja realizuju projekti i planovi koji su usvojeni i koji su u toku. Hoćemo da se ovde govori otvoreno, ali da imamo otvorenu raspravu i celini i da u vidu imamo celinu, ne samo republički budžet, nego da imamo u vidu i budžete lokalnih samouprava i da imamo u vidu građane i to kako građani žive. Da li je jedini izvor pokrivanja budžetskog deficita guranje ruke u džep građanima? To je ona tema o kojoj mi danas isto ovde moramo da govorimo.
Od vas smo čuli da je budžet pun, da imamo sredstava, što znači da deficita nema ili su to sredstva koja su već raspoređena i koja su nedovoljna da pokriju sve potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Mi mislimo da Srbija nema dovoljno sredstava. To kaže i Fiskalni savet, to ste nam i vi rekli, a to nam kaže i MMF, uostalom. Da podsetim, DSS ništa nije imala protiv razgovora sa MMF u prošlom mandatu, ni u ovom mandatu, jer smatramo da MMF može da doprinese ograničenju nekih rashoda koji su štetni po državu.
Čuli smo, takođe, da je slika prihoda sumorna i da se ni jedan prihod od planiranih nije realizovao 100%. Najbolje je realizovan prihod od PDV, kako ste rekli, u visini od 92%, a svi ostali su slabije realizovani. Uvodi se nova akciza na bio gorivo, što je u redu, da bi se popunio taj deficit po pitanju akciza, da bi se sa njime stiglo bar do neke stope koja može da omogući bolje punjenje budžeta.
Ono što je meni zaparalo uši, to je da ste vi, na način na koji je Milošević izjednačio Beogradski univerzitet sa zemljoradničkom zadrugom, izjednačili advokatske kancelarije sa trafikama. Prosto, to nije normalno i to nije realno. Mislimo da advokatske kancelarije, šta god narod mislio o advokatima, znamo da neretko ne misle nešto naročito dobro, ali prosto advokati nisu isto što i trafikanti, odnosno advokatske kancelarije nisu isto što i trafike i ne možemo ih izjednačavati. Pretpostavljam da je to lapsus i zato se na tome neću duže zadržavati.
Prilikom rasprave treba krenuti od budžeta. Mi smo prilikom rebalansa budžeta prošle godine i budžeta za ovu godinu imali razumevanja za ekonomske mere Vlade. Kroz naše rasprave kada se govorilo Zakonu o bankama, o Agrobanci, o Razvojnoj banci, o borbi protiv korupcije, nailazili ste na našu podršku i imali smo razumevanje za mere koje su se tada preduzimale.
Imali smo jednu rezervu po pitanju prihoda - da li će se one ostvariti? Bili smo u pravu da su prihodi možda loše isplanirani ili da su rashodi veliki i da ste vi podizanjem prihoda hteli da smanjite projektovani budžetski deficit time što niste bili u mogućnosti da smanjite rashode. Rashodi su ogromni. Ostvareni prihodi ne mogu da pokriju nerealne rashode i onda nerealnim prihodima pokušavamo da smanjimo nerealne rashode. Znalo se već krajem prošle godine, kada je usvajan budžet za ovu godinu, da će taj deficit biti veći od projektovanih 3,5%. Mi bismo svi bili zadovoljni da je deficit 3,5%, jer to bi značilo da je Srbija izašla iz recesije, da se budžet bolje puni i da mi možemo da očekujemo da će iduće godine deficit biti još manji i da će se kroz neke reforme, koje ćemo dalje preduzeti, dalje to ograničenje nastaviti, sa smanjenjem deficita i sa popravljanjem privredne slike Srbije.
Učešće javnog duga u BDP je 56,1%. U Fiskalnom savetu čujemo da je on sad i oko 60%, što je daleko iznad zakonske granice. U odnosu na sam spoljni dug Srbije, u odnosu na april prošle godine je povećan za 4,2 milijarde evra do ove godine. Slušali smo pravdanja da se mnogo povoljnije zadužujemo, što je tačno, ali ta sredstva su otišla u budžetsku potrošnju. Malo tih sredstava je završilo u pospešivanju industrijske proizvodnje, u kreditiranju, a verovatno je jedan deo završio u "Sartidu", ali malo toga je završilo u onoj oblasti koja može da doprinese rastu BDP i rastu industrijske proizvodnje.
U toku prošle godine smo se zaduživali 149 evra u sekundi. Važno je reći da smo samo u aprili platili 16 milijardi dinara na kamate, što je više nego za celokupan dug koliko je plaćeno za kamate 2007. godine. Znači, mi kao jedan dužnik dolazimo u situaciju da nećemo moći ni kamate da se servisiramo u odnosu na glavni dug. To je jedan od problema koji ima Srbija.
Zato kada govorimo o rashodima, morate da učinite sve da se poduče crta, da se ti rashodi smanje i da vodimo raspravu ovde, pre svega o rashodima, i ja očekujem da mi priču o rashodima imamo kroz rebalans budžeta, već narednog meseca i da to bude jedne od glavnih stvari o kojoj će se raspravljati u Skupštini Republike Srbije. Jer, šta je važnije, nego napraviti i videti koji su rashodi ti koji su preterani, koji su rashodi u javnim preduzećima koji su nepotrebni i koji rashodi mogu da se smanje.
Za 16 milijardi koliko smo platili kamata, da bi građani znali koliki je to iznos, kolika su to sredstva to je 73 kilometra srednjeg profila autoputa, 14.600 radnih mesta po tarifi najvišoj koju vi isplaćujete to je 10 hiljada evra ili 73 hiljade visoko mlečnih krava koje bi davale na milione litara mleka koje bi mogle da se koriste. Tako da smo u situaciji da plaćamo puno za kamate, zbog kredita koje smo uzimali i zbog kredita za koji se i dalje zadužujemo. Mi se zadužujemo sa 4,2 milijarde evra od aprila prošle godine, do aprila ove godine. To je nešto što svakako treba da nas brine, jer mi rashode pokrivamo novim zaduživanjem i samo te rashode činimo još većim.
Po podacima iz januara u Javnom sektoru radi oko 31% svih zaposlenih u Srbiji. Ta cifra raste i raste, s obzirom da u proseku 10 hiljada radnih mesta se izgubi svakog meseca. Tako da je ta cifra sada i veća nego što je bila u januru. U EU od 10% do 18% ljudi radi u javnom sektoru, kod nas je to 31% sa tendencijom rasta. Partijsko zapošljavanje nastavljeno, broj zaposlenih ako bi se uporedio sa brojem zaposlenih od jula prošle godine kada je ova Vlada izabrana, evo sa majem ove godine, videćete da se on povećao u Javnom sektoru najmanje između 5% i 10%. To sve ide na teret poreskih obveznika, a vi ovde govorite o tome da mi treba da štedimo.
Međunarodni monetarni Fond govori o tome da mi moramo da napravimo uštede, pre svega, u Javnom sektoru. Vi se sećate da smo mi 2006. i 2007. godine u dogovoru sa Svetskom bankom smanjili za skoro 10% broj zaposlenih u Državnoj upravi i to je tada bilo dobro i to se pokazala kao ušteda tek 2007. godine, ali je to bila jedna mera koja je dala rezultat. Nakon toga, Vlada koja je došla posle toga, tj. krenula sa zapošljavanjem, ministarstva su napunjena i prepunjena, tako se nastavilo i sada. Mislim da je to jedan loš način kako se radi.
Inflacija nam prelazi zacrtanu stopu, rekorderi smo po broju nezaposlenosti i to su podaci koji govore o ekonomskoj politici u Srbiji. Inflacija ako se uzme april mesec, prošle godine i ove godine je 11,4%. Kažete da smo izašli iz recesije i da nam je rast BDP i industrijske proizvodnje 1,9% u prvom kvartalu, čekamo da vidimo drugi kvartal. Prvi kvartal, kako kažu stručnjaci, a i vi ste to rekli, ima li rezervu, je takav zato što su prošle godine bile velike zime i poledice i industrija nije radila. Videćemo drugi kvartal da li će i tu biti porast industrijske proizvodnje, kao što ste rekli da je u prvom kvartalu i kao što ste se hvalili da je Srbija izašla iz recesije.
Prosečne zarade, mart 2012. godine i mart 2013. godine, zarada je nominalno veća za 2,8% a realno je manja 7,6%. Građani siromaše, a država ne čini ništa da to spreči i zaustavi. Država i dalje ima nerazumne i neracionalne rashode. To je problem ove države, rashodi. Nisu problem ove države prihodi, problem ove države su rashodi. Januar i mart 2012. i 2013. godine, govorim o ovoj godini i o godini vaše Vlade, zarada je nominalno veća za šest, a realno manja za 5,4%. To su podaci koji sve nas ovde brinu. To su podaci o kojima mi moramo da raspravljamo.
Mi moramo ovde da govorimo o rashodima, o trošenju para, a vi nas uporno navodite da govorimo o tome kako u budžet uterati još koji dinar. Prevashodna tema je kako iz budžeta sprečiti da ode neki dinar, a da ga tri puta ne premerite i ne pogledate. To je tema o kojoj mi moramo da razgovaramo. Da li je za neku opštinu bitnije da se plati koncert neke folk dive ili je bitnije da se te pare daju onima kojima su najpotrebnije. To je tema o kojoj mi ovde moramo da razgovaramo.
Deficit budžeta je 76 milijardi, projektovan je na 121 milijardu za ovu godinu. Po procenama MMF on će biti 3,8%, po procenama Fiskalnog saveta će biti 5,5%, a u svakom slučaju će biti daleko veći od onoga što ste vi planirali. Opet kažemo, problem su rashodi, problem je trošenje, a ne prihodi. Ne možete iz suve drenovine cediti više, ne možete na kokošinjcima, štalama, ambarima i svinjcima praviti prihod koji će da pokrije trošenje sredstava za razne bahanalije, koncerte i ostalo, to se ne može raditi. Mi moramo da se okrenemo smanjenju rashoda. To je osnovna tema o kojoj ćemo danas govoriti, o smanjenju rashoda.
Da li treba nakrcavati ljude u razna javna preduzeća i državnu upravu? Mi smo imali gašenje jednog broja agencija i ostalog, ali se otvaraju nove kancelarije, nove agencije. Šta je sa zaposlenima po tim agencijama? Da li su zaposleni iz tih agencija dobili otkaze? Nisu, oni su preraspoređeni u ministarstva. Mi ovde govorimo, treba da vidimo da li se broj zaposlenih u državnoj upravi smanjio? Nije, on se povećao od jula prošle godine i dalje se povećava dok mi ovde razgovaramo on se sigurno i dalje povećava.
Srbija dakako zavisi od stranih investicija i taj prihod je za Srbiju nezamenjiv. Prema izjavama direktora "SIEPE" on kaže mi ove godine treba da očekujemo, odnosno planirani su dve milijarde stranih, sve sa onim investicijama koje su već trebale da se realizuju, to su Emirati, to je sve drugo. Znači, ove godine od investicija stranih nema ništa. Ili će one biti na kašicu gotovo zanemarljive. Zašto je to tako? Evo, šta nemačko privredno udruženje kaže među svojim članovima – utisci o Srbiji kao zemlji pogodnoj za investiranje pored kritike upućene na račun javne administracije, birokratije, korupcije, na kojoj se radi, ali očigledno nedovoljno, pominje se novi Zakon o preduzećima koji predstavlja hiperprodukciju, povećava obim suvišnog posla. Isto važi i za Zakon o radu u kome je mnogo primera zastarelih recediva pored zvanične časovne četrdesetčasovne radne nedelje koja uključuje i pauzu za vreme rada, tako da je ona praktično 37 sati.
Srbija treba da radi. Ne treba da se oporezuju okućnice, štale i kokošinjci, Srbija treba da radi. Te pare umesto u rashode treba gurnuti u proizvodnju. "Sartid" je možda jedan od načina. Ne znamo koliko će biti uspešan eksperiment, ali svakako da Srbija mora da radi i to je ono što mi očekujemo. Podgrejavaju se velika očekivanja javnosti za dobijanje datuma. Ista priča je bila – samo da dobiju kandidaturu otvoriće nam se fondovi ovi i oni. To se kaže – sad kad dobijemo datum kreće blagostanje. Znate, datum se ne sipa u traktor i datum se ne baca na njivu. Srbiji treba posao, a ne datum i da vidimo da li će Srbija da radi posle tog datuma ili su potrebne neke druge mere da bi Srbija počela da radi.
Ovaj zakon i ovaj set zakona ima za cilj da se smanji deficit. Mi vidimo šta ste vi uradili, vi ste uzeli lokalnoj samoupravi jedan deo prihoda, taj prihod ste prebacili u budžet, a lokalnoj samoupravi ste ostavili da oporezuje kokošinjce, štale, ambare i okućnicu, što nikada nije bilo. To je nešto sa čim mi u DSS nikako ne možemo da se složimo. Vi ste lokalnoj samoupravi uskratili ozbiljan iznos sredstava. Beograd će ostati uskraćen za preko šest milijardi, Pančevo za oko 400 miliona dinara. To su sve sredstva namenjena za kapitalne investicije lokalne, komunalne infrastrukture.
Mi zagovaramo ravnomeran razvoj lokalne samouprave, a onda uskraćujemo lokalnoj samoupravi jedan siguran i stabilan prihod koji se ulaže u kapitalnu komunalnu infrastrukturu koja treba da privuče investicije kako bi se razlike između lokalne samouprave izjednačile. Mi sad taj prihod koji je siguran i stabilan uskraćujemo i stavljamo im jedan neizvestan prihod kroz koji treba da orobe građane za porez na imovinu da bi od toga mogli nešto da ulože. Mislim da je računica loša i da će se tek pokazati na terenu da je loša. Mi zagovaramo razvoj lokalne samouprave, a u stvari se oduzima jedno od osnovnih sredstava lokalnoj samoupravi, jedan od stabilnih izvora prihoda. Mislim da to nije dobro i da treba do kraja razmisliti na koji način da se smanje, povećaju prihodi, a da se ne zadire u džep lokalne samouprave.
Isto tako, poskupljuju usluge i na način na koji je predviđeno da sa advokatima, lekarima, stomatolozima uvede, da uđu u sistem PDV, da im se ukine paušalno oporezivanje. Advokatske usluge su skupe. Stomatološke usluge su skupe. Lekarske skupe. Biće još skuplje kad se uvedu u sistem PDV. Advokatske takse su velike. Ja razumem građane koji se bune, ali će biti još skuplje ako uđu u sistem PDV. I, prosto nije krucijalna stvar za uspeh ovih reformi da li će advokatima da se uvede paušal ili neće. Srbi će još više imati kvarne zube, i još će više uzimati pravdu u ruke, ukoliko se uvede sistem PDV za advokate i za ostale. Tako da prosto razmilite o toj meri.
Uvodi se porez na imovinu, na okućnicu, na sve ono što do sada nije bilo oporezovano, i davanja za porez će biti višestruko veća nego što su sada za građevinsko zemljište. Nikada u Srbiji nije bilo, ili bar u nekoj skorijoj istoriji Srbije porez na zemlju ispod 10 ari, na kokošinjce, ambare, štale i ostalo. To se prvi put uvodi i mislim da je to jedna loša mera, koja će i ovako osiromašene građane dodatno da ošteti. I, nakon ovog zakona jedino zemljište koje neće biti oporezovano je ono u saksijama i to onim manjim, pošto će one veće možda se naći u nekoj narednoj reformi na udaru, kamen u bubregu, i pesak u žuči. To je jedino što neće biti oporezovano.
I prosto, treba ostaviti prostor građanima da dišu. I mi kao DSS vam predlažemo da povučete ovaj predlog zakona, da dođete sa predlogom rebalansa u ovu skupštinu, gde ćemo otvoreno, direktno da razgovaramo o rashodima, gde ćete imati našu podršku da se smanje rashodi i da krenemo putem pravih i poreskih i sistemskih reformi. Hvala.