Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, gospodine ministre, uvažavajući sve diskusije i konstruktivnu diskusiju koja se u nekim stvarima razlikuje ipak želim da ukažem na neke stvari koje i gospodin ministar, a i određene kolege javno mnjenje treba da znaju. Ne može se bilo koja profesija meriti po deset ili dvadeset nekakvih uspešnih. Oni i predviđeni sadašnjim zakonom vidite kako možemo da dođemo do njihovih podataka, da oni izuzetno dobro sarađuju i to znači da su obaveznici vođenja knjiga i zato i može da im se uđe u trag. Ima puno mladih pravnika. Govoriću za advokaturu jer pripadam advokatskoj organizaciji i član sam Komore.
Postoji mnogo mladi ljudi koji kad završe pravni fakultet, kada polože pravosudni ispit, negde to odrade i onda se upuste u vode advokature, odnosno ne mogu svi da budu izabrani u tužilaštva i u pravosuđe i na kraju moraju da otvore jer nemaju od čega da žive. Verujte, govorim za Kraljevo, sigurno da znam masu mladih ljudi koji jedva krpe kraj sa krajem. U ovom trenutku govorim u njihovo ime, a ne u ime onih pet, šest ili sedam advokata u svakom gradu koji su bolje stojeći.
Ovde, gospodine ministre, ima određenih problema i ja bih želeo da ukažem na njih. Kako će advokat da zavede u knjigu odbranu po službenoj dužnosti, kada se ta službena dužnost njemu isplati posle tri ili četiri godine? Kada će da bude prihod tog advokata i na osnovu čega će on da plati porez? Želim da građani Srbije znaju i to i želim ipak da zaštitim našu profesiju u tome da se i sada po odbrani po službenoj dužnosti ne primenjuje puna tarifa, već se ta tarifa polovi, a bilo je godina kada su advokati prihvatali čak i samo 10% da bude od odbrane po službenoj dužnosti.
Dakle, želim da ukažem na to da tu postoji niz tehničkih problema. Želim da ukažem i na to da advokatura nije bilo koja profesija o kojima govorimo, jer jedna radnja, jedan kiosk neće u po noći i u po dana da se otvori ako nekom nešto zatreba, ali će vrlo često advokat da bude pozvan od Ministarstva unutrašnjih poslova i u dva i u tri noću da ode da prisustvuje nekoj odbrani, jer proces ne može da se odvija bez njegovog prisustva ili kod nekog istražnog organa. Za tu svoju uslugu vrlo često neće biti adekvatno nagrađen. Prvo će tarifa biti podeljena na pola, a onda će se isplatiti za tri ili četiri godine.
Prema tome, želim da ukažem na to da tu postoji niz tehničkih razloga koji onemogućavaju jednog advokata da svoj realan prihod koji je ostvario ne može, jer to nije klasičan pazar, ako vam se nešto isplati za tri ili četiri godine, a možda i nikada. Postoji tu i problem otkaza kod punomoćja. Mi koji se bavimo advokaturom znamo da ste dužni u roku od mesec dana da unapred otkažete punomoćje, pa ako se na bilo koji način ne desi da je to punomoćje otkazano, ipak morate da se pojavite, a vrlo često stranke u takvim situacijama i ne plate advokatima, a oni se pojave na sudu. Šta ćemo da uradimo u toj situaciji? Hoćemo li to da priložimo i da zavedemo u knjige, neki prihod koji nismo imali, pa onda da prikažemo nešto što uopšte nije ostvareno i da se na taj način plati porez?
Dakle, kod ovih stvari sigurno da ima argumenata koji govore i u prilog ovome. Upravo sam i želeo da podržim amandman gospodina Babića, koji se uglavnom oslanja i koji je govorio o građanima Srbije koji će plaćati veće usluge. Građani Srbije, a to sam više puta i u prošlom mandatu u ovom parlamentu pričao, su jako opterećeni kad žele da ostvare neku svoju pravdu, jer su ogromne sudske takse, ogromne su naknade za veštačenja, a tek na kraju možemo da pričamo o nekim taksama za advokaturu. Prema tome, sa svim ovim povećanjima, o kojima je i gospodin Babić pričao, kroz sudske takse, kroz veštačenja i kroz mnoge druge stvari, oštećeni su pre svega građani Srbije i o tome mora da se povede računa.
U to ime sam želeo par detalja da kažem. Bilo je ovde reči da se i kod lekara i kod advokata ide sada samo kada muka natera. Nisu advokati samo krivičari, advokati se bave i parnicama, upravnim postupkom, pravnim savetima i vrlo često ugovornim kupoprodajnim odnosom ili nekim drugim stvarima. Dakle, ne možemo pričati da se stranka pojavi kod advokata samo kad ga muka natera, jer ima tu i pozitivnih stvari - kada neko vrši kupoprodajni ugovor ili tako nešto, a to je nešto lepo što se nekom čoveku dešava. Znači, ne treba takva percepcija da se pravi - da se kod advokata samo pojavljuju kada se krši zakon. Bojim se da se nekim diskusijama ovde ipak želi od jedne profesije, koja je sastavni deo pravosudnog sistema, napravi to da advokati nešto žele da zloupotrebe. Verujte, veoma malo poznajem ili uopšte ne poznajem takve ljude koji tako nešto žele da urade.
Dakle, još jedanput, oni koji jako dobro zarađuju, postoji limit za njih, oni vode knjige, ali ne treba ljude koji su objektivno u nekim situacijama, naročito mislim na mlade ljude koji kreću u advokaturu, da ih opteretimo sa ovakvim nekim stvarima, koje sigurno da će da ih sputavaju u razvoju svog posla. Zahvaljujem.