Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Milovan Marković, Boško Ristić i Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, prvo moram da kažem da ne znam koje su po redu ovo izmene Zakona o poreskom postupku, u poreskoj administraciji od kada je donesen u osnovnom obliku i predlažem da sledeći put kada budu pripremljene izmene da se ide sa novim zakonom. Mislim da je zaista došlo vreme da se donese jedan novi i bolji kvalitetniji Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče našeg amandmana moram da kažem apsolutno podržavam sve što su prethodnici istakli posebno poslanica DSS Gorica Gajić i tu nema puno što šta se dodati.
Dakle, dosadašnje odredbe o dostavljanju poreskih rešenja, odnosno poreskih akata bile su apsolutno u saglasnosti sa zakonom opštem upravnom postupku. Sada se odstupa i mislim da je to jako loše rešenje nego čak mislim da je to protiv ustavno rešenje jer zadire u osnovna prava građana.
Mogu da prihvatim razloge koje ministar izneo oko dostavljanja poreskih rešenja pogotovo pravnim licima preduzetnicima, ali to ne znači da zbog toga sada treba da promenimo zakon i da ova zakonska odredba bude protivustavna čak mislim koji su savesni sada imati probleme. Nesavesni će opet naći mogućnost i moram da kažem da je tih nesavesnih mnogo manje, nego savesnih, naći mogućnost da izvrdaju, a biće kažnjeni savesni.
Dakle, ne može se smatrati da je akt dostave od strane Poreske uprave pošti završen čitav postupak i da je poreski obveznik dobio rešenje.
Ako ne dobije rešenje iz nekog razloga, da li zbog neažurnosti pošte, da li zbog toga što je u lošim odnosima sa poštarom, on će izgubiti pravo na pravni lek.
Dakle, on neće moći da uloži žalbu na provostepeno rešenje i imaće velikih problema da kasnije to ispravi i zato mislim ministre da treba prihvatiti ovaj amandman, da su dosadašnja rešenja, što se ovog tiče dobra, a da se na neki drugi način pokušaju stimulisati nesavesni da primaju redovna poreska rešenja.
Iz tog razloga, podržavamo amandman koji je podnela DSS, jer smatramo da je to bolji amandman, nego što smo ga mi predložili, a naš amandman se otprilike tiče i onda bi ministar bar taj deo trebalo da prihvati fizičkih lica.
Dakle, naš amandman se tiče fizičkih lica, a ministar je rekao da se to ne odnosi na fizička lica, pa ispravite, ali mislim da je amandman DSS bolji od našeg i zato ćemo glasati za taj amandman.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Gorica Mojović, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać i Srđan Milivojević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo predvideli brisanje ovog člana 18. kojim se značajno umanjuje transparentnost postupka i omogućava se u postupku prinudne naplate i prodaje pokretnih vrednosti da se neposrednom pogodbom utvrdi cena, odnosno da se ubrzano na taj način proda i smatramo da se ostavlja veliki prostor za korupciju, ako znamo na koji način se ovi postupci inače sprovode i da postoje razne malverzacije i pokušaji da se cena pokretnosti koja se prodaje, umanji.
Smatramo da je sadašnje rešenje prihvatljivije, prikladnije, pogotovo što za prvi i drugi poziv se umanjuju ovim članom procenti vrednosti stvari koja se prodaje, pa smatramo da ovaj član treba da se briše i da ne treba da bude sastavni deo predloga.

: Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Milovan Marković, Boško Ristić i Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Ovim članom regulisan je način prodaje zaplenjenih pokretnih stvari u poreskom postupku. Smatram da je ovo dobro rešenje koje je dato, a koje kaže - da ako se na oglašeno usmeno nadmetanje za prodaju stvari iz stava 1. ovog člana javi samo jedan ponuđač, pokretne stvari mogu se prodati i to ponuđaču, neposrednom pogodbom.
Zašto je ovo dobro rešenje? Zato što iz prakse znam da se "iks" puta javljao samo jedan ponuđač i postupak se odugovlačio. To izaziva veliku štetu za državu, jer država nema dovoljno svojih magacina da drži zaplenjenu robu i mora da iznajmljuje prostor. Ogromni su troškovi koji tom prilikom nastaju i mislim da to rešenje jeste dobro.
Ono sa čime se ne slažem, i na to smo podneli amandmane, je da se na prvom usmenom javnom nadmetanju, kao u roku određenom za prodaju neposrednom pogodbom, pokretne stvari se mogu prodati po ceni od 60% procenjene vrednosti. Do sada je bilo 75%, smatramo da treba da bude niže od 75%, ali nikako 60%. To je veliko umanjenje. Predlažemo da to bude 70%.
U drugom delu, na drugom usmenom javnom nadmetanju, pokretna stvar se ne može prodati po ceni nižoj od 50% utvrđene procenjene vrednosti. Sada ministar predlaže, odnosno Vlada, da to bude 30%. Mi smatramo da je 30% zaista veoma malo. Mislimo da je adekvatnije da bude 40%. Ako se ostane na 30%, mislim da je onda bolje da te stvari poklonimo humanitarnim organizacijama, ili u neke druge svrhe, ljudima kojima su potrebne, a ne da ih prodamo u bescenje. Mislim da je prihvatljivije da to ipak bude 40%. Veliko je umanjenje 30%. To je manje od trećine vrednosti zaplenjenih stvari.

Hvala.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš amandman glasi da se član 24. briše. Pre svega, mi smatramo da nije dobro rešenje da se u osnovnom tekstu zakona doda mogućnost da poreski inspektor sada može privremeno da oduzme i opremu onim licima koja obavljaju, u stvari, ne prijavljenu delatnost, iz tog razloga što se oni drastično kažnjavaju, jer se takva oprema oduzima pre nego što se sprovede prekršajni postupak.
Nisu takva lica, gospodine ministre, kriva za sivu ekonomiju. Liberalno demokratska partija je ukazivala da će povećanje PDV, povećanje akciza, prouzrokovati povećanje i broja građana koji veše neće prijavljeno da rade. Apsolutno je nekorektno da te iste ljude kažnjavati time što ćete pre sprovedenog prekršajnog postupka i utvrđivanja njihove odgovornosti, dati mogućnost poreskim inspektorima da im oduzmu imovinu.
Ukoliko smo ukazivali pre nekoliko meseci da će povećanje PDV i povećanje akcize dovesti do toga da imamo veću sivu ekonomiju, onda mi smatramo da za to ne mogu da budu odgovorni ti građani, nego Vlada Republike Srbije i da Vlada Republike Srbije ne može te iste građane dodatno da kažnjava.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Ne slažem se sa vama jer prvo, neregistrovana delatnost nema nikakve veze sa povećanjem PDV za 2 procentna poena, ili sa akcizama. Neregistrovana delatnost je postojala i ranije i nažalost to je eskaliralo u poslednjih pet, šest godina.
To je apsolutno nelojalna konkurencija svima onima koji legalno rade, ma o kojoj se oblasti radilo, od pekare, do industrijskih delatnosti. Ako jedan pekar plaća paušalni porez, jer je mali, zašto to ne bi činio drugi pekar? Ako to čini onaj ko peče meso, zašto to ne bi činili svi koji peku meso?
Možda sam naveo dve najmanje oblasti gde se to dešava. Toga, nažalost, ima sve više. Imam sve više žalbi od strane privrednika da ne mogu da izađu na kraj sa nelojalnom konkurencijom koja potpuno radi na crno. Dakle, obavlja delatnost, ne plaća nikakav porez. Ne da su plaćali 18% PDV, pa je 2 postalo problem, nego ništa ne plaćaju.
Moram da priznam da dobar deo krivice za to snosi poreska uprava koja u periodu od 2007. godine do danas nije uopšte obraćala pažnju na bujanje ove delatnosti, nije kontrolisala izdavanje fiskalnih računa, bukvalno se nije time bavila, nego se koncentrisala samo na one velike poreske obveznike.
Sa poreskog aspekta činjenica je da veliki poreski obveznici daju najviše prihoda u budžet. Međutim, činjenica je da i u takvim delatnostima ima dosta sive ekonomije. Ako pogledate buvljake danas, to je sve švercovana roba, tu ima i tekstila, tu ima i obuće, tu ima svega. Tu se ni carina ne plaća, ništa, ni PDV, niti bilo šta drugo, a još izgleda da legalno rade, jer plaćaju neku pijačninu lokalnim samoupravama.
To je prosto stanje koje je današnje, traje godinama, ali mora da krene da se prekida iz razloga što oni koji rade u legalnom sektoru, to ne mogu više da izdrže i oni su ti koji najviše ispaštaju, a tek na drugom mestu je budžet bilo lokalne zajednice, ako se radi o lokalnim prihodima, bilo Republike i pokrajine, ako se radi o pokrajinskim ili republičkim prihodima.
U tom smislu mi smo dali postepenost u predlogu za stavljanje pod kontrolu ove neregistrovane delatnosti, tako što nećemo ljudima trajno pleniti imovinu, odnosno robu, odnosno opremu, nego privremeno. Privremeno i onda se daje rok, registrujte se u APR, budite ako ste mali paušalac, ili budite knjigaš, zavisi od delatnosti i plaćajte taj neki porez od 10% koji je relativno minimalan. Dajte ono što drugi daju. Prosto, morate, ako ste preduzetnik, morate da budete u rangu drugih preduzetnika. Čim se registruju, vraća im se i oprema, vraća im se i roba, ukoliko im se to desi jedanput. Ako se to desi više puta, onda se to trajno pleni.
Moram da kažem da, kada sam pomenuo poresku upravu, od 2007. godine do ovamo, novi direktor poreske uprave me je obavestio o jednom poraznom podatku. Vi znate da postoje oko 200.000 fiskalnih kasa na terenu, nešto malo manje od toga, nakon ukidanja obaveze da to imaju i zanatlije. Mi smo ukinuli tu obavezu, ali i pored toga oni koji su ostali, koji imaju obavezu korišćenja fiskalnih kasa, to je skoro 200.000 na terenu.
Mnogi od njih imaju i one tzv. GPRS uređaje, gde poreska uprava može na dnevnoj bazi da kontroliše šta se dešava sa prometom. Niko živi u poreskoj upravi, dok nisam postavio to pitanje pre mesec dana, nije uopšte kontrolisao te izveštaje sa GPRS, pa su mnogi, desetine hiljada obveznika, prestali i da ih šalju, bez ikakve sankcije. Sad smo im prvo poslali pismo, da ne bi ispalo da naglo uvodimo disciplinu. Ljudi, krenite, koristite ono što je zakonska obaveza. Šaljite izveštaje, jer ćemo kažnjavati.
Nismo želeli da kažnjavamo pre nego što upozorimo, jer je ideja bila ako je bila ta neka nedisciplina puno godina, ne možemo odjednom sada da uvedemo potpunu promenu, ali upozorenje je nešto što smo dali.
Na ovaj način, želim da kažem, da nemamo više mesta za bilo kakvu toleranciju. Rekao sam i u uvodnom izlaganju, po Zakonu o fiskalnim kasama, oni građani, koji ne dobiju fiskalni račun, imaju pravo da ne plate robu koju su kupili, ili ako su bili u restoranu, jelo koje su pojeli ili piće koje su popili.
Zakon o fiskalnim kasama daje mogućnost građanima da ne plate ukoliko nisu dobili fiskalni račun. Ako se neda fiskalni račun, taj novac ide na crno. To je potpuno jasno. Time se oštećuju budžeti i gradova i budžet Republike i onda kada postavimo pitanje, svi mi želimo da ima više novca i za trudnice i za obdaništa i za socijalnu zaštitu i za kulturu, a nekako nam je žao da sada mi tražimo disciplinu da svi plaćaju poreze. Ne može i jedno i drugo.
Ove sve lepe stvari moraju od negde i da se plate. Ako se ne naplati ravnopravno svima, u skladu sa njihovom ekonomskom mogućnosti, onda sistem ne funkcioniše.
U tom smislu, moramo da zaštitimo one koji su redovni uplatioci poreza i zato smo ovde striktni i pooštravamo, ne samo da se može pleniti roba koja se prodaje na crno, nego i oprema kojom se ta roba proizvodi, ali je to privremena zaplena. Ako se u roku do 45 dana taj kome je to zaplenjeno registruje, vraća mu se sve to. Nama nije cilj da mi ljude zaustavimo u radu. Nama je cilj da ih uvedemo u legalni sistem. To je suština.