Reč ima ministar.

Apsolutno se slažem sa vama i upravo u tom pravcu je išao predlog Ministarstva finansija i jeste trenutno kakav je pred vama da se izjasnite. Dakle, povećali smo limit za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara, ali tražimo da se iz tog sistema izuzmu ove profesije o kojima govorimo i da oni plaćaju porez ne na procenjeni prihod, koji je očito potcenjen u najvećem broju slučaja, nego na stvarni. Na taj način nećemo ni sve stomatologe, ni sve advokate, ni sve knjigovođe trpati u isti koš, nego ćemo razdvojiti one koji imaju više posla, više zarađuju, pa na razliku između prihoda i rashoda će platiti porez po istoj stopi, ali na veću osnovicu u odnosu na one koji manje zarađuju.
Dakle, elementarno je pitanje pravde i mislimo da neće izostati ni fiskalni efekti. Mislimo da kada se bude evidentirao stvarni prihod, da će biti više novca u budžetu od toga, ali prevashodni razlog zašto smo ovo predložili je princip poreske pravde.

Narodni poslanik Saša Milenić ima reč.

Da sam bio u prilici reč po ovom amandmanu da dobijem koji minut ranije, besedu bi verovatno počeo rečima – Mlađo, care, uz izvinjenje što ovako otvoreno to i kažem, jer mislim da je ovde u pitanju jedna politička doslednost i korektnost u konfliktu sa malograđanskim navikama društva ogrezlog u idejama privilegija.
Svima je očigledno da su ovde došli u konflikt esnafi vrlo ugledni i uticajni, sa jednom idejom fiskalne pravde, liberalnog ekonomskog koncepta, ali koji brani tržište i ono elementarno ljudsko dostojanstvo u pravu svakoga da na tom tržištu slobodno nastupa. Ne radi se o zakonskom predlogu koji i za jotu oštećuje pozicije ili poreski otežava pozicije uglednih esnafa, kao što su advokati, stomatolozi i da ne nabrajam dalje, već se radi o normi koja štiti državu od moguće zloupotrebe sa te pozicije.
Njihov finansijski i poreski položaj neće postati ni malo gori, ali hoće država biti zaštićenija od mogućih zloupotreba. Iskreno verujem u prestižnost tih esnafa zato što to jeste zapravo ključni sloj inteligencije ovog društva i on bi morao u sistemu javne odgovornosti prvi da pokaže hrabrost i spremnost da preuzme i rizike i odgovornosti slobodnog nastupa na slobodnom tržištu.
Diskusije pojedinih kolega, neću poimenično diskutovati, ali su očigledno opterećene ozbiljnim konfliktom interesa. Neću pominjati imena, ali tačno je da su diskutanti vrlo često upravo iz esnafa koji bi želeli da zadrže određene privilegije, uz napomenu da mi ne govorimo o amandmanu koji je prihvatila Vlada, samo teškim opterećenjem konflikta interesa mogu da razumem izazivanje Vlade upomoć čak i od strane opozicionih poslanika, a da ne pominjem previđanje elementarne poslaničke dužnosti. Nećemo valjda očekivati od Vlade da nam donose zakone? Zakone Republike Srbije donosimo mi, dame i gospodo narodni poslanici. Zahvaljujemo se na svim predlozima Vladi Republike Srbije, ali smo mi ti čija je volja zakonodavna i volja koja uspostavlja zakon.
U potpunosti mi se sviđa intonacija kojom je prethodni diskutant gospodin Petronijević, obrazlažući sa stanovišta ideje pravde, koja uopšte nije u sukobu sa liberalnim idejama tržišta, ako su praćene ekvivalentnim idejama fiskalne odgovornost, koju bi svako na slobodnom tržištu takođe morao da demonstrira. Ali, hrabrost koju demonstrira Ministarstvo finansija i gospodin Dinkić moram da uporedim samo sa jednim poznatim i dragim primerom u demokratizaciji Srbije. Kao nekada na opozicionoj Ravnoj gori, što je Vuk Drašković bio jedini političar verovatno Evrope, spreman da javno govori pred publikumom koji trešti iz svih vatrenih naoružanja, ovakva hrabrost u Srbiji danas doći po načelu pravde u konflikt čak i sa advokatskim esnafom, svaka vam čast, gospodine Dinkiću.

Hvala.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, po Poslovniku.

Član 107. Prethodni govornik nema pravo, a trebalo je da ga upozorite na to, da vređa narodne poslanike tako što ih unapred kvalifikuje kao pripadnike određenog esnafa koji želi da zadrži određene privilegije. To nedvosmisleno proizilazi iz izlaganja prethodnog govornika. Ako mi ne verujete ili ste tvrdi na ušima, uzmite stenogram pa vidite. To je nešto što je nedopustivom u ovom domu.
Ne možete nikog paušalno unapred pozivati da želi da zadrži, ako i uopšte ima bilo kakve privilegije, niti govoriti o narodnim poslanicima sa aspekta zaštite esnafa. Mi tu nismo zbog toga. Mi smo ovde da štitimo interes građana koji su nas birali i koji čak ne pripadaju bilo kojim esnafima.
Kada je o meni lično reč, ja jesam na spisku u Advokatskoj komori Beograda, ali se već godinama time ne bavim, već radim profesionalno u Narodnoj skupštini, tako da nikakav neposredni interes ni kroz plaćanje poreza nemam kada je reč o advokaturu i pitanje je hoću li to uopšte nastaviti ikada.
Uopšte nije reč o tome. Bilo je reči o raspravi koja počiva na zdravorezonskim načelima i mogućnosti da se uvidi da nešto nije dobro, da se to ne može u praksi sprovesti na način kako je zamišljeno. A salve uvreda koje idu na račun kolega koje su podnele ovaj amandman ili brane ovaj predlog amandmana su stvarno nedopustive.

Hvala.
Gospodine Aligrudiću, ne mogu se složiti sa vama da je gospodin Milenić u svom izlaganju u jednom trenutku izjednačio narodne poslanike. Ne. Ako mi ne verujete, možete vi da se uverite iz stenografskih beležaka.
Sledeći govornik je narodni poslanik Vladimir Marinković.
Prijavite se još jednom, molim vas.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, po ovom pitanju govoriću sa aspekta reformi koje su, naravno, potrebne našoj zemlji i njihovo sprovođenje sprovođenje je potrebno na jedan, prosto, dinamičan i brz način.
Naravno, uvažavajući argumente drugih kolega, moram prvenstveno da kažem, i tu se ne bih složio sa kolegom Milenićem, da su ovaj amandman i predloženi zakon, u stvari čedo liberalnog koncepta ekonomije. Štaviše, smatram da on ide u prilog stvaranju jednog ambijenta i društva jednakih šansi za koje SDPS zdušno zalaže. Ako hoćemo da sprovodimo reforme, definitivno moramo da stvorimo i mislim da je prvi postulat stvaranja tržišne ekonomije, koju još uvek nemamo, nažalost, u punom kapacitetu, društva jednakih šansi.
Ako govorimo o ekonomskim prioritetima ove Vlade i ekonomskom dugoročnom razvoju, naš prioritet treba da bude reindustrijalizacija, proizvodnja, zanatstvo, mala i srednja preduzeća i, slobodno mogu da kažem, mi moramo da usmerimo sve snage kako bi njima obezbedili ambijent kako bi oni što bolje poslovali, zapošljavali ljude.
Uz uvažavanje svih drugih struka i svih drugih profesija, ali ovaj budžet i ova država može da se razvija i naš bruto domaći proizvod može da se pospeši, da se uveća, samo ukoliko sektor onih koji stvaraju dodatnu vrednost na tržištu, ukoliko se njihov položaj i ukoliko se njihova pozicija poboljšava. Ako želimo da pravimo preduzetničko društvo, a ne službeničko društvo, ne možemo govoriti - sada neki lobi nastupa i pritiska da se neki zakon ili član nekog zakona zbog njihovih interesa prihvati ili ne prihvati.
Govoreći o tome da je prikazana prosečna zarada u tom domenu i u tom sektoru od 25.000 dinara, ne trebate da budete ekonomista i veliki ekonometrijski analitičar, da bi shvatili da to nisu tačni podaci, da to nisu tačne analize. Ono što treba da bude interes ove Vlade i ovog parlamenta, da svi građani, da svi ljudi koji se bave bilo kakvim poslom ili biznisom, plaćaju onaj porez državi koji treba da plaćaju. Ne možemo dozvoliti da neko plaća iz nekog nepoznatog razloga manje nego što plaćaju oni drugi.
Stoga ne vidim ni jedan razlog da se ovaj amandman prihvati, jer on ne ide u prilog razvoju tržišne ekonomije i, naravno, nus efektima koji se tu javljaju. Ako govorimo o tome da naš razvoj zavisi i od domaćih investicija, domaćih proizvođača, domaćih privrednika, on umnogome zavisi i od stranih direktnih investicija. Ako stvaramo takav ambijent da neće svi biti u istom položaju, naravno da će nam i rejting biti slabiji i naravno da će nas investitori u širokom luku obilaziti u narednom periodu. Zahvaljujem se.

Gospodine Mileniću, molim vas, odustanite od replike, jer zaista imamo puno prijavljenih govornika. Izvolite.

Sasvim sažeto.
Uvaženom kolegi Marinkoviću ne želim da repliciram polemički, nego da razjasnim dilemu koja je nastala, slažem se, kada je reč o duhu predloženog zakona, vaša ocena o razumevanju ideje društva jednakih šansi u njemu i te kako jeste prisutna.
Samo sam govorio o činjenici koja je ovde već u diskusiji primećena, da su gotovo sve poslaničke grupe podnele amandman na ovaj koncept koji je predmet trenutne diskusije, ali poslanička grupa URS to nije učinila. Zastupanjem ovog stava koji smo i čuli od ministra Dinkića, on je potpuno u duhu programskih i političkih načela URS.
Naravno, poslanička većina će odlučiti kakva će biti sudbina ovog amandmana i konačnog zakonskog teksta, ali to je bio smisao mog pominjanja liberalnog koncepta ekonomije. To je ono za šta se mi u generalnoj ekonomskoj i političkoj filozofiji zalažemo, što u samom ovom primeru ilustruje da to nije mentalitet i politička filozofija, koja je gluva i slepa za zahteve pravde i principe socijalnih zahteva građana.