Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 34.
Predstavnik predlagača, mr. Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Ovim amandmanom se praktično omogućava da za nedovoljne, odnosno izuzetno postignute rezultate u obavljanju poslova Poreske uprave, poreskom službeniku i namešteniku se može umanjiti, odnosno uvećati osnovna plata najviše za 30%.
Samo postavljam pitanje da li se isto tako razmišlja i na svim drugim radnim mestima u državnoj upravi koji isto tako i savesno rade, ili u protivnom nesavesno rade, da omogućimo stimulaciju ili na određeni način umanjenje prihoda? Ili to znači da onaj koji je bliže kasi taj može da bude nagrađen, istina može i da mu bude umanjena plata, a svi ostali su u drugom tretmanu?
Upravo zbog toga smatram da treba razmišljati ako već sada u ovom zakonu to nije učinjeno, o mogućnosti stimulacije na drugim mnogo odgovornijim mestima u državi gde ljudi rade savesno svoj posao i doprinose, možda ne punjenju budžeta, ali doprinose ostvarivanju interesa građana.

Reč ima ministar Dinkić.

Apsolutno sam pobornik takvog principa, da oni koji više rade budu više nagrađeni i obrnuto, oni koji se nedovoljno zalažu da budu na neki način kažnjeni. Uvek sam bio protiv uravnilovke u bilo kojoj delatnosti. Podržao sam svojevremeno i Predlog o kapitaciji u zdravstvu jer on usvaja taj princip.
Takođe, što se tiče ovog amandmana za Poresku upravu u okviru iste mase plata biće omogućeno da oni koji budu imali bolja ostvarenja, bolje rezultate, a to se očitava u naplati, da budu nagrađeni sa većom platom do 30%. Istovremeno oni koji se ne zalažu i za koje se utvrdi da su loše radili mogu biti kažnjeni sa smanjenjem plate ali ne više od 30%, ali masa plata ostaje ista. Zalažem se da se drugim zakonima predvidi ta mogućnost nagrađivanja, ali i sankcionisanja jer nije svaki čovek isti i uravnilovka nije nikad bila dobra.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Verujte mi, srećan sam čovek pošto kada je ovde bio zakon u Narodnoj skupštini u prošlom mandatu, u pogledu ograničavanja plata u lokalnim samoupravama, predlagao sam amandman koji je usvojen na Odboru za finansije da se omogući stimulacija do 30% za radnike u lokalnim samoupravama, imajući u vidu da u to vreme su bile ograničene plate u lokalnim samoupravama za samostalne stručne saradnike, za one koji imaju fakultet između 19 i 23 hiljade dinara.
Upravo tada gospodin ministar i njegovi predstavnici iz poslaničke grupe, koji su bili u Odboru za finansije su bili protiv toga da se omogući ta stimulacija od 30%. Odbor za finansije je usvojio argumentaciju ali to nije moglo da prođe.
Srećan sam što smo ipak došli na pravu stvar da treba omogućiti stimulaciju za sve one koji dobro rade. Ukoliko to bude bila praksa u svim predlozima koji budu išli iz Ministarstva finansija prema Vladi u ukoliko se za taj stav bude izborio ministar na Vladi, kasnije i branio stav Vlade a ne svoje lične stavove, bićemo u prilici da budemo svedoci bar jednog takvog dobrog pomaka. U svakom slučaju srećan sam što je došlo do evolucije u stavovima gospodina ministra.

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Članom 177. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđene su kazne za pravna lica i preduzetnike koji ne podnesu, ne obračunaju ili ne plate poresku obavezu. Do sada u članu 177. Zakona ti iznosi su bili za pravna lica 100.000 dinara, za preduzetnike 10.000 ili 12.500 dinara.
Sada, izmenama i dopunama Zakona za pravna lica predviđene su kazne od 500.000 dinara, za preduzetnike 20.000 ili 30.000 dinara. To su povećanja tri i pet puta. Gospodine ministre, ne možemo samo kaznama da napunimo budžet.
Očito je da ovde pričamo o onim pravnim licima i preduzetnicima koji legalno posluju, koji u principu dobijaju poreska rešenja za poreze i doprinose, koji te poreze i doprinose uglavnom plaćaju, naravno, kakvi su uslovi za privređivanje unazad godinama i sami znamo, nisu u situaciji da uvek na vreme obračunaju, da uvek na vreme plate i da uvek na vreme podnesu poresku prijavu.
Sada ćemo ovim drakonskim kaznama ponovo sav teret punjenja budžeta i popunjavanje budžetskih rupa svaliti na mala i srednja preduzeća, koja grcaju kada je u pitanju njihovo poslovanje i pokušavaju kako-tako da opstanu na ovom tržištu.
S jedne strane, imamo tajkunska preduzeća koja duguju ovoj državi stotine miliona evra i mi od njih ne možemo te dugove na naplatimo. S druge strane, imamo sivu ekonomiju koja sve više nadire, gde apsolutno niko ništa ovoj državi ne plaća. Ostaju sam samo ovi koji redovno nešto plaćaju. Ako zakasne, evo njima sada kazne pet puta veće. Verujte mi, i sami znate kako se danas posluje i sami znate koliko je teško danas otvoriti radnju, zaposliti pet ili 15 radnika, redovno izmirivati sve obaveze državi i opstati u ovim teškim uslovima.
Dajte, gospodine ministre, pokušajte da u ovu Skupštinu dođe zakon o suzbijanju sive ekonomije, da nađemo jedan način kako da sivu ekonomiju suzbijemo ili da je makar svedemo na najmanju moguću meru. S druge strane, dajte i način, makar i neka je leks specijalis, kako naplatimo silne milione evra koje duguju tajkuni i firme koje su nastajale otkupom društvenih preduzeća, gde se izvlačio kapital. Dugovi su prema državi ostali. Radnici su ostali na ulici. Budžet je ostao uskraćen, pa smo i prošle godine otpisom kamate, odnosno donošenjem Zakona o otpisu kamate ceo jedan budžet Republike Srbije, DSS je baš to naglasila, smo otpisali kroz otpis kamata. Sada ćemo ovim članom, pokušavajući da koliko toliko finansijski disciplinujemo poreske obveznike, time što ćemo im povećati novčane kazne na pet ili tri puta. Hajde da vidimo način kako ćemo druge da uteramo u poreske obveznike i da na taj način krenemo da punimo budžet.

Reč im ministar.

Nemojte se, molim vas, ljutiti, ali ovo što ste govorili je čista socijalna demagogija. Iz kog razloga? Govorio sam o tome kako ćemo ove koji su neregistrovani, žalili su se zašto plenimo robu i imovinu, odnosno zašto ćemo pleniti, pošto se to nije do sada dešavalo, da bi ih izjednačili sa onima koji redovno plaćaju porez.
Oni koji redovno plaćaju porez neće biti kažnjeni, ali praksa svih zemalja u svetu pokazuje da nema disciplinie bez zaprećenih sankcija. Kamo sreće da se nijedna ne realizuje, ali praksa pokazuje da ako nema sankcija, samo je nedisciplina još veća, govorim o finansijskoj nedisciplini, mada to važi verovatno i za neke druge oblasti iz života, pravnici to znaju.
To pokazuju brojni primeri. Taj efekat, nije nama ideja uvođenje strožijih sankcija da ih primenimo, nego da opomenemo sve one koji se ne drže zakona striktno, da prosto neće više biti u povlašćenom položaju u odnosu na one koji pošteno plaćaju porez.
Naprotiv, kazne zaprećene su najveće za velika preduzeća. Vi ste koristili izraz – tajkunska preduzeća. Ovde su najveće kazne zaprećene upravo za njih, ne za ove male. Naravno da će nam primarno biti da naplatimo porez od onih koji najviše imaju. U tom smislu, da se ne bih kasnije javljao, moram da kažem da smo uveli konzistentno, u celom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pooštravanje kazni.
Jedna od tih se odnosi i na one koji imaju veću imovinu od 35 miliona dinara, a ne prijave do 30. juna ove godine, uveli smo konačno jednu ozbiljnu ili relativno ozbiljnu kaznu, a to je da svi oni koji ne prijave imovinu veću od 35 miliona dinara, platiće kada im se utvrdi da nisu to učinili kaznu u visini od 3% neprijavljene imovine. Onda će se češljati kako su tu imovinu stekli, koliko su prihoda imali, kolika je vrednost imovine i na svu razliku između visine imovine i visine prihoda koje ne mogu da dokažu, platiće porez od 20% dodatno.
Do sada niko nije želeo da prijavljuje imovinu ili vrlo malo ljudi je prijavilo, jer nije bilo ozbiljne sankcije. Evo, 919 ljudi je svega do današnjih dana prijavilo da u Srbiji ima imovinu veću od 35 miliona dinara. To je otprilike 350.000 evra. Videćete koliko će ih biti 30. juna sa ovom kaznom. Bez sankcije nema discipline.
Često zameraju, možda i opravdano, zašto ne naplatite porez bogatima? Evo, sada smo uveli kazne, uveli smo sankcije za neprijavljivanje i po prvi put stavili konačni rok ne u podzakonski akt, nego u zakon. U ovom zakonu sada stoji da je krajnji rok 30. jun. On se više ne može pomerati, jer ulazi u tekst ovog zakona i ide kazna 3% od vrednosti neprijavljene imovine za svakog ko to ne prijavi, a onda će ići i kontrola da li neko može da dokaže odakle mu bogatstvo, kuća, šta god da je ili ne može. Naravno, onaj koji je nelegalno stekao, nije predmet poreznika, on je predmet policije, tužilaštva i to se rešava na taj način. Ali, onaj ko jeste to stekao ne kršeći zakon, ali radeći u tzv. nekoj sivoj zoni, ali ne kršeći neki zakon, nije pljačkao, nego jednostavno nije se prijavljivao, on treba da plati porez od 20% na razliku između imovine i prihoda.