Prvo pitanje je bilo kako zaposliti građevinare i putare u Srbiji. Vi znate šta je problem. Problem su dugovanja iz prethodnog perioda i vi znate da smo ovde u parlamentu raspravljali o nekim prethodnim vladama, o dugovanjima putarima. Svi oni koji su kritikovali to, ponovo su zadužili putare i dug je skoro identičan kao i dug koji je bio pre toga.
Zašto? Preinvestiralo se u određenim sredinama i nije se platilo. Prema tome, kada uzmete spiskove dugovanja Razvojni fond Vojvodine duguje milijardu, lokalna uprava milijardu i 900 miliona i da ne nabrajam šta ko koliko duguje i na održavanju puteva morao je restriktivno da se smanji budžet što je ugrozilo putare, jer nisu mogli da izdrže, jer oni dobijaju naloge od policije, određenih institucija i moraju da izvedu radove u najkraćem roku, ali nema para da se to na vreme plati i ti se dugovi gomilaju.
Grad Beograd duguje putarima dve milijarde, duguje se "Beograd putu", duguje se MB "Miljković". To je bilo ono ugovaranje bez pokrića. Zašto? Neke opštine, posebno u Vojvodini su stradale, jer je Razvojni fond Vojvodine davao rešenja da mogu da se zaduže i podignu kredite, a oni će to da im plate.
Međutim, nisu im platili, oni su sada u sudskim sporovima izgubili i moraju da plate iz svog budžeta, a znate u kakvoj je situaciji Razvojni fond koji to ne može da isfinansira.
Građevinari moraju da izađu napolje, a mi smo prethodnih godina samo u Iraku izveli za 19 milijardi evra posla, a sada su svi došli u Srbiju.
Malo je tržište, malo se gradi, stanova nema. Finansijska kupovna moć stanovništva nije u toj meri, moramo da izađemo napolje i mora da radimo napolju.
Drugo, mnoge firme su uvedene u stečaj, kao što su putarske firme. Ako je gazda uhapšen, imovina i mašine su stavljene pod nadzor organizovanog kriminala. I sad vi ne možete da radite, imate radnike, imate mašine, ali ne možete da radite. To je veliki problem što mora to da se razreši.
Pitanje stečaja mora da se reši i to građevinari ovih dana traže. Oni traže da bi bili sposobni da izađu na tržišta, da bi se pokrenuli, da im se plate dugovi koji su nagomilani na raznorazne načine. Ali, oni nisu krivi, oni su izveli radove, i moraće to da se reguliše.
Sada je veliki problem što imamo ogromne investicije u Srbiji, ali nemamo naše ljude koji mogu da rade. Strane kompanije preuzimaju naše radnike, a ostaje u firmama samo administracija, i to je danas veliki problem građevinskih i putarskih firmi. Oni traže da se stimuliše građevinska firma raznim beneficijama, kao što imaju druge grane privrede, da bi se pokrenuli.
Sada je problem, vi znate da je prethodna Vlada ugovorila mnoge poslove, pomoć građevini. U tom fondu trenutno ima para. Da li vi verujete, gospodo narodni poslanici, ja dva meseca nisam dobio ni jednu situaciju, a imam novac? Ne mogu da im platim. Ne rade. Otišli su u stečaj.
Da li verujete za socijalne stanove? Mi smo u 24 opštine podelili sredstva krajem prošle godine. Ni jedan stan se ne gradi. Zašto? Zato što nema ko da gradi.
Žalosno je, ja sam pre neki dan bio u Zrenjaninu i Kikindi, tamo nema ni jedna građevinska firma koja može da se pojavi na tenderu. Znate koliko to povećava cenu ako dođe firma sa strane jer to koriste sada strane kompanije, dolaze i uzimaju poslove? Mora im se pomoći da stanu na noge, da se otčepi, ovo kroz stečajeve, da im se vrati imovina koju imaju, sredstva za rad, itd, da bi mogli da konkurišu da rade. Žalosno je što stoji na računima stotine miliona, a oni nemaju posla, a pare stoje, a ne mogu da grade.
Ovo što se dogodilo sada u poslednje vreme, da se obaraju tenderi zbog svake sitnice. Na primer, mi tender, evo konkretno u Nišu, ne mogu da počnu da grade zgradu, imaju pare, imaju sve, ali neka tamo firma obara tender za svaku sitnicu, ima dobre advokate, pravnike, i ne može da počne posao. To se događa u mnogim gradovima.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Iliću.)
Mi sad, molimo putare, građevinare, da jedni druge ne uništavaju, već da te poslove polako počnu da rade.
