Samo želim da obavestim narodne poslanike odnosno poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da je resorno ministarstvo zajedno sa "Telekomom" pre dve i nešto godine sprovelo jednu dobru akciju. "Telekom" se tada obavezao i učinio je to, kako je nas informisao, da je svakoj od 1804 škole dao mogućnost da bude povezana na internet. Pretpostavljam da je to uradio isto sa najvećim brojem isturenih odeljenja tih škola. Ne mogu tvrditi sa sigurnošću.
Što se tiče ovog drugog pitanja, toaleta, želim da vas obavestim da smo zahvaljujući jednom kreditu Svetske banke u situaciji da realizujemo taj projekat i da sva isturena odeljenja matičnih škola koja nemaju eventualno toalet, da ćemo to napraviti i da će se i to pitanje rešiti.
Moram vam reći da taj problem traje. Zanimljivo mi je nadgornjavanje vezano za pare. Pošto sam bio ministar i u prethodnoj vladi, pa niste mi ni vi dali pare. Niste mi dali pare za to i sada kritikujete to što je tada bilo. Niste, kao i mnoge druge stvari, ali mogu razumeti političko nadgornjavanje i korišćenje pojedinih tema da se dokaže da je neko u pravu. Pošto sam ministar u dve vlade u situaciji sam da pravim jednu vrstu poređenja i da znam tačno šta je ko uradio i kako se ophodio prema prosveti. Kažem vam nije bilo para ni tada, nema para ni sada. Ne onoliko koliko bi trebalo.
Znam da kada sam počeo mandat pre pet godina, budžet Ministarstva prosvete je bio milijardu 350 miliona evra. Posle dve i po godine je pao za 180 miliona manje. Sami možete razumeti šta znače ti podaci za ministarstvo prosvete i o kakvoj mogućnosti rešavanja pitanja infrastrukture ili nabavke opreme mi uopšte govorimo. Mreža škola je jako velika, broj objekata je jako veliki, a materijalne mogućnosti su male.
Danas i ranije nekoliko puta sam pomenuo da postoji nekoliko bitnih ograničavajućih funkcija za budući razvoj obrazovnog sistema, demografska situacija, ekonomska situacija. Volja i znanje ne nedostaju, ali ponekada su limitirani sa ova dva faktora. To je nešto što moramo razumeti ako hoćemo. Ako nećemo to je opet stvar ličnog odnosa prema ovom pitanju. Nije jednostavno. Čini mi se da je kolega Milivojević rekao suštinu odnosa koji postoji u prosveti. Rešavamo seriju i seriju nagomilanih problema, ne od prethodne vlade, nego iz decenije pre, možda i iz decenije pre toga, sa pokušajem i mislim da uspevamo da probleme rešimo a da ne izazovemo socijalne lomove i potrese koji bi poremetili funkcionisanje sistema.
Kada smo imali načelnu raspravu, neko od poslanika je pomenuo da je jedan od bitnih uslova kvaliteta obrazovnog sistema i njegova postojanost. Obrazovanje je nešto što se ne može lomiti preko noći niti menjati preko noći jer tangira veliki broj ljudi. Mere koje se preduzimaju moraju biti dobro utemeljene. Mi se trudimo da poteze koje preduzimamo budu usaglašeni sa strukom i sa mogućnostima. Znam koliko lokalne samouprave mnogo daju u odnosu na ekonomsku situaciju koja postoji u Srbiji. Ne treba zaboraviti da od septembra 2008. godine postoji kriza i da je ta kriza ušla i na vrata naše kuće koja se zove Srbija i znam koliko lokalne samouprave i te kako izdvajaju sredstva za obrazovanje. Nisu samo u pitanju materijalni troškovi, kao njihova obaveza, nego i finansiranje različitih elemenata obrazovnog sistema na lokalnom nivou. To radi najveći broj njih i u najvećoj mogućoj meri.
Stručnjaci našeg Ministarstva finansija procenjuju da 0,8% BDP se izdvaja na lokalnom nivou za obrazovanje. To je nešto što treba ceniti, jer veliki broj devojčica i dečaka biva stimulisano od lokalne samouprave na različite načine, mimo onih obaveza koje utvrđuje zakon, kako bi bilo što bolji ili da se njihov dobar rezultat ispoštuje i bude nagrađen. Ja im se na tome zahvaljujem. Nije demagogija nego stvarnost, jer kada gledam sa kakvim se problemima suočavaju u stanju ovakve ekonomske situacije, koga god optuživali za tu ekonomsku situaciju, činjenica je da lokalne samouprave izdvajaju i te kako mnogo novca za potrebe obrazovanja na lokalnom nivou. To je nešto što treba da cenimo. Hvala.