Hvala.
Doktor Marko Atlagić, po amandmanu.

Poštovana predsedavajuća, mislim da ovo što je gospođa Čomić potekla da je izuzetno važan problem, upravo zato što je problem osipanja jedan od najvažnijih i jedan od najvećih problema u osnovnoj školi.
Ne trebamo mi otkrivati toplu vodu. Ovo je u prošlosti bilo izuzetno dobro rešeno i daću jedan predlog kako se to može rešiti.
U obrazloženju člana 37. ovog amandmana kaže – škola je u obavezi da prati. Slažem se da jeste i škola i slažem se s tim da je učenik centar vaspitanja i obrazovanja. Nažalost, imali smo u prošlosti ministara koji su tvrdili da je nastavnik centra, dva prethodna pre gospodina Obradovića, tvrdili javno na TV da je centar vaspitanja i obrazovanja nastavnik, a ne učenik.
Ovo što gospođa Čomić kaže slažem se, jeste učenik i u skladu s tim sam uzeo učešće da pomognemo toj deci, jer je veliki broj osipanja u osnovnoj školi. Kako to možemo rešiti? Umesto škole – lokalna zajednica. Molim vas, postoje pri svakoj skupštini opštine na odeljenja, načelnik odeljenja za prosvetu, pa neće još valjda i nastavnik, nastavnici vode u krugu škole, ali moja praksa govori, tamo gde su lokalne zajednice izuzetno dobro radile, da je to dobro funkcionisalo i da smo smanjili broj osipanja. Tamo gde lokalne zajednice loše rade, može analiza da se u ministarstvu napravi i tu imamo problema.
Prema tome, bacam akcenat na lokalne zajednice odnosno odeljenja za prosvetu i kulturu. Tu imamo stručnjake i pedagoge, kulturne radnike itd. Njihova je obaveza da to vode, normalno i škola, sarađuju sa direktorima škola i sa nastavnicima itd.
Izvinite na ovoj upadici, ali mislim da je problem izuzetno velik, da je broj osipanja jako velik, da je poziv nama prosvetarima i svakom čoveku koji radi na poslovima vaspitanja i obrazovanja, da je broj jedan spašavanje te dece da završe osnovnu školu, a možemo jedino ako se angažuju lokalne zajednice.
Sada ću biti kritičan. Ko nama sedi u lokalnim zajednicama načelnici i inženjeri mašinstva, umesto profesori i pedagozi. Tu je problem. To smo imali u prošlosti. Tamo gde sede pedagozi nemamo problema. Imamo problema, ali manji je broj osipanja. Izvinite na ovoj upadici.

Hvala.
Gordana Čomić, replika.

 Samo kratka opaska.
Pošto stvarno treba izvlačiti iz izlaganja mog kolege, da li podržava amandmane ili ne podržava, da procenim.
Bilo je i samoupravnih interesa i zajednica, negde je to radilo. Bilo je raznih mehanizama u kojima su se rešavale, kako se to zvalo, društvena nadgradnja, ali nema više. Mi sada razgovaramo o zakonu koji treba u budućnosti da uredi neke stvari. Mi imamo jasno pred sobom u brojkama decu koja prevremeno napuštaju nastavu. Imamo osipanje.
Moje pitanje je vrlo jednostavno. Ne, otkud ta deca da prerano napuštaju nastavu? To je lako. To je kontekst koji ja sam obavezna, pre nego što napišem amandman da znam, ili kako je bilo pre 20 godina ili pre 30 godina.
Ovaj zakon treba da nam kaže kako će ta deca da se vrate u školu za dve godine ili za godinu dana? Ne znam šta tu nama nije jasno. Mogu da slušam sa strpljenjem i sa uvažavanjem sve opisivanje i sve ogovaranje raznih rešenja, ali to nije tema ovog zakona.
Tema našeg dijaloga je kako ćete da smanjite broj dece jedan na sto u 2011, da bude nula na sto u 2012. godini, karikiram. To je tema. Ima li ovaj zakon takav mehanizam? Meni je odgovor da će to biti uređeno podzakonskim aktima. Bićemo mi ovde i kada budu doneta podzakonska akta i bićemo mi ovde da ponovo prebrojimo šta se dogodilo od uspešnog smanjenja osipanja dece i od njihovog napuštanja škole. Hvala vam.

Hvala.
Gospodin Atlagić.
MARKO ATLAGIĆ. Samo jednu rečenicu. Drago mi je što je gospođa Čomić rekla da su nekad bile zajednice osnovnog obrazovanja i tačno one su to bile, a umesto njih uveli smo mi odeljenja pri skupštinama opština i one će za dve godine, za tri godine, ovo o čemu je gospođa govorila, smanjiti broj osipanja učenika, pod uslovom da nam načelnici stručne službe tamo budu pedagozi i prosvetni radnici a ne inženjeri mašinstva.
Molim vas rešili smo institucionalno. U praksi, nažalost, nismo. Izvinite.

Hvala.
Gospođa Čomić.

 To je sve šta bi bilo kada bi bilo. Mogu da uživam u dijalogu sa kolegama poslanicima kad bi bilo kad bi bilo, joj što bi bilo fino, biće tako majke nam, ali ne mogu sa predstavnicima Vlade. Ne znam da li vi razumete razliku.
To o čemu vi pričate da će se desiti, to ovde nigde ne piše. Apsolutno nigde ne piše. Naš predlog, Maje Videnović i moj, je da se to negde zapiše. Zgodna stvar sa skupštinskim debatama su stenogrami, jako zgodna stvar. Pa, možete te stenograme da donesete za tri meseca, za šest meseci ili za godinu dana i da onda pročitate jer tu nema laži, nema prevare, ne može niko da vaš stenogram falsifikuje pa da onda uporedimo.
Ako je ikome do čojstva i do toga da ume da prizna za tri ili za šest meseci – evo pogrešio sam, bili ste u pravu. Meni nije do toga da Maja Videnović ili ja budemo u pravu, meni je do toga da bude manje dečaka i devojčica koje napuštaju osnovnu školu prevremeno. Da svi imamo jednaku sliku kako će to da se desi, kad će da se desi, ko će za to da bude odgovoran, kolika je politička volja za to, šta nam je garancija da možemo proveriti da se to stvarno dešava. To je naš posao kao narodnih poslanika. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica magistar Svetislava Bulajić. Izvolite.

Zahvaljujem, intervencija je možda malo okasnela jer je diskusija se razvila, ali s obzirom da je koleginica Čomić pomenula stenograme, obraćam se uvaženom gospodinu ministru. Naše obrazloženje na suštinski potpuno sličan amandman koji neposredno stiže je na jednoj strani, a proveli smo se potpuno isto. Dakle, isto nam je odgovoreno.
Iskoristiću priliku kad stignemo na taj amandman da o tome malo podrobnije odgovorim. Ali, činjenica je da se ukazujem na to da je prepoznat problem koji nije adekvatno uređen zakonom i zbog toga pretpostavljam da svi ulažemo napore i apelujemo da ministar i Vlada uvaže naše argumente pa vas molim da ako već određena poslanička grupa nije ovom konkretnom prilikom uložila veći napor, a naša jeste, da pročitate ta obrazloženja i da pokušate da ih uvažite. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 40. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Svetislava Bulajić. Izvolite.