Izvinjavam se, mislila sam da je naš amandman na redu. Oprostite.

Da li neko želi reč povodom amandmana Zlate Đerić? (Ne)
Na član 40. amandman je su zajedno podneli narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre sad dolazimo do onog dela zakona koji se odnosi na programe koji su izuzetno važni jer se u društvu u školama pojavljuju problemi na koje škole nemaju odgovor i zbog toga traže jasno uputstvo od ministarstva i zbog toga se dešavaju one silne afere koje svi možemo da pratimo po medijima i zgražavamo se i ugrožavaju dečije živote, čak neke od tih afera su poznate po tome što su deca ili su se ubila ili su nastradala na drugi način. Dakle, do vrlo, vrlo važnih tema, podvlačim.
Znači, to su programi zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja. Moram da kažem da ovde u ovoj grupi programa uvek ima oni koji se samo načelno dotaknuti. Zaista samo vrlo, vrlo blago navedeno je da postoje da će biti urađeni na ovaj ili onaj način.
Spadam u one kao i gospođa Čomić, na kraju krajeva, koja je rekla da zaista podzakonski akti moraju da prate zakon kada se nađu ovde pred nama. Kako ćete vi to urediti? Mi više nećemo imati nikakav uvid u to, niti ćemo moći da intervenišemo u tom pravcu.
Zbog toga smo mi smatrali da je vrlo važno da to bude uređeno u zakonu, mada vidim da ima kreativnih tumačenja da su zakoni zapravo potrebno je da ima puno praznih hodova, kako bi kreativno tumačili na lokalu i naročito škole te zakone.
Vi ste ovde napisali, ja se izvinjavam, toliko mi je loše osvetljenje da ću možda mucati – u ostvarivanje programa iz stava 1, to su dakle ovi programi prevencije, zaštite od nasilja, zlostavljanja itd, uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove i oblasti kulture, sporta, vršnjačkih pojedinaca, kao i lica obučena za prevenciju, intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja.
Prvo, gde su obučena ta lica? Ko ih je obučava? Kako mi znamo da su oni lica koja treba da uđu u škole? Navešću vam 1.000 primera, ne bih mogla da kažem recimo, nevladinog sektora ili pojedinaca ,koji za sebe tvrde da su vrlo obučeni za neke stvari, ali mi ne možemo da ih pustimo baš da oni to i pokazuju da li su obučeni ili nisu, jer mi ne možemo da pratimo njihove sertifikate, kojih i ma ili nema.
Škole su osetljiva mesta. Ovo su vrlo osetljivi programi i ja zato smatram da je bolje da to tako uredimo.
Mi smo, dalje, smatrali da osim lokalnih samouprava, ustanova u oblasti kulture i sporta, tu moraju da dođu i zdravstvene ustanove.
Valjda postoje programi prevencije gde zdravstvene ustanove, takođe, mogu da vam pruže pomoć? Patronažne službe koje rade takve programe i te kako su vam značajan partner u ovome.
Ono našta smo mi stavili akcenat, pored toga što smo prepoznali nove partnere u tome, jest da sve ove osobe, sva ova pravna lica imaju i sertifikat programa odobrenih od Ministarstva obrazovanja.
Takođe, obrazloženje kaže, ono što svi znamo, da će biti uređeno pravilnikom. Izvinite, hoću da bude uređeno zakonom, jer svako ko taj zakon vidi, mora da zna šta treba da primeni u kom programu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković.

Samo hoću da pohvalim ovaj član 40. Zakona i reći ću da među prosvetnim radnicima u Srbiji postoji veliki broj stručnih lica koji su apsolutno osposobljeni za rad na prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
UNICEF-ov projekat "Škola bez nasilja" realizuje se od 2005. godine u Srbiji, u preko 200 škola. Program vodi oko stotinak vrlo edukovanih i obučenih mentora koji su prošli posebnu obuku, koja je sertifikovana upravo od strane Ministarstva prosvete.
Postoje ljudi koji su obučeni za projekat KRIN, za reagovanje u kriznim intervencijama, koji su takođe prošli jednu kvalitetnu obuku i ja duboko verujem u ove ljude, njihovo iskustvo i dosadašnji rad i smatram da će oni apsolutno
Što se tiče saradnje sa lokalnom samoupravom u ovoj oblasti, takođe imate niz dobrih primera. Ja ću reći da u opštini Kovin neprekidno od 2004. godine, sprovodi se vrlo uspešan program – prevencije, bolesti zavisnosti i u svim školama radi savetovalište za decu i roditelje, radi se sa roditeljima, organizuju se sportske aktivnosti, koje imaju za cilj upravo promociju borbe protiv psihoaktivih supstanci, tako da mogu odgovorno da tvrdim da u Srbiji među prosvetnim radnicima postoje izuzetni kadrovi iz ove oblasti i prosto mislim da njima samo treba dati na značaj, uključiti ih da mogu i sa drugima da rade i da prenesu svoje iskustvo. Hvala.

Gospođo Vojić Marković, nije pomenuto na vaše izlaganje, niti vi lično, govorilo se o članu 40, ali možete kasnije posle gospodina Atlagića da trošite vreme poslaničke grupe, ukoliko želite. To što je suprotno, ima nas ovde mnogo i zamislite kada biste svakome replicirali.
Reč ima gospodin Atlagić.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je ovaj član vrlo bitan i da je konačno Ministarstvo prosvete prepoznalo sve ono što zadnjih 15, odnosno 20 godina je bila posledica neunošenja u programe škola, vaspitanje kao kategorija.
Mi smo ovde identifikovali u članu 40. posledice, ali je dobro što je Ministarstvo to prepoznalo i iniciralo da se radi na planu, odnosno programu radi prevazilaženja ovih posledica.
Moram da kažem konačno i ovo, jer su me zamolili mnogi prosvetni radnici, prilikom obilaska po Republici Srbiji.
Ovde stoji, program zaštite, a da sam ja u Ministarstvu, ja bih dodao u članu – učenika i nastavnika od nasilja, zlostavljanja itd. Imamo masovnu pojavu zlostavljanja nastavnika u školama, imamo tuče nastavnika itd.
Ovo što se dalje govori, zaštita od alkoholizma, imamo čak i nastavnike koji su skloni tome itd.
Prema tome, možda ne bi bilo loše razmišljati i da zaštitimo i nastavnike od zlostavljanja.
Zalažem se da škole, a vidim da je Ministarstvo to iniciralo u ovom zakonu, da se naprave dobri planovi i programi škola, vaspitne programe, jer ja sam nedavno jednog direktora škole pitao, imate li vaspitni plan i program škole, a on kaže nema plan, ima program, imam obrazovni.
Ja akcenat bacam na reč – vaspitni i onda nećemo govoriti o nasilju, jer nasilje je posledica nevaspitanja, zbog toga što mi vaspitanje ne sprovodimo u školi, pa ako hoćete čak, zanemarili smo ga i u porodici, na ulici itd. da ne kažem da smo zanemarili ponekad i u ovoj skupštini, jer ne bi dobijali opomene i kazne da se držimo vaspitanja.
Izvinite na upadici.

Narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, Svetislava Bulajić, Radmila Gerov, Miljenko Dereta i Žarko Korać zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 40. dodaju novi naziv člana i novi član 40a.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Svetislava Bulajić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Vlade, kao što sam malopre rekla, ovde se radi o amandmanu naše poslaničke grupe koja se odnosi, kako smo mi nazvali taj novi član koji predlažemo, na program prevencije osipanja učenika iz obrazovanja i u obrazloženju Vlade na odbijanje ovog amandmana, navodi se da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 25. stav 2. tačka 4. Predloga zakona propisano da se razvojni plan škole, da sadrži mere prevencija osipanja učenika.
Mi smo već u odnosu na taj amandman 25. i 26. pogotovu ulagali članove, odnosno uložili amandman, tvrdeći da postoji kvalitativna razlika između mera i programa koje mi predlažemo, upravo upućujući na ono što stoji u vašoj strategiji, a podaci su alarmantni.
Samo da citiram, to je deo našeg obrazloženja, podaci pokazuju da obrazovni sistem ne podržava ustavno pravo na obrazovanje za oko 28.000 dece uzrasta od sedam do 14 godina i obzirom da smo u načelnoj raspravi pričali o tome da imamo ambicije da u nekom dugoročnom smislu podižemo veći nivo srednjoškolskog obrazovanja na nivo obaveznog i smatramo da je ovo jako važno, ne ulazeći u to kolika je mogućnost i kakva je diskrecija pojedinačnih škola da sopstvenim merama i aktivnostima na neki način isprate ovaj problem i pokušaju da stvari dovedu u red, ne tvrdeći ni da je to adekvatno ili neadekvatno, ja vam skrećem pažnju da bi program omogućio, da pored tih mera i aktivnosti, na neki način omogućimo i Ministarstvu da prati te mere i aktivnosti, jer bi u slučaju usvajanja programa i obaveza nadležnih, da se obaveštavaju i izveštavaju nadležni saveti i samo Ministarstvo.
Tako da, eto u tom smislu, mi smo smatrali da je neophodno malo jasnije definisati mere i aktivnosti, propisati obaveze za škole da to bude i deo razvojnog plana. Ono što je posebno značajno i zbog čega naročito reagujem, a to je da bi prihvatanjem ovakvog amandmana se na neki način sistemski uredila ova problematika, pristup prevencije osipanja učenika i onih koji, nažalost, ne uspevaju da završe ni osnovno školsko obrazovanje, a time i odgovorila onom velikom interesovanju Evropske unije za ovu vrstu problema.
Kao što znate, ovo se veoma blisko prati, pre svega zbog određenih osetljivih populacija, to je pre svega romska, ali i neke druge populacije, strogo se posmatra i ono što je najzanimljivije, dakle, sve će primedbe, obzirom da je stanje kakvo jeste, koje se odnose na neadekvatnost mera i aktivnosti pojedinačnih škola, biti pripisivane državi kao celini. U tom smislu će onda na neki način to reflektovati i našu uspešnost, ostvarivanje tog dela strategije ili ostvarivanje novih pretpostavki za bolje regulisanje ove problematike, te vas molimo da još jednom razmislite o ovome i da eventualno u danu za glasanje promenite svoj stav. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Boško Ristić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.