Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Jovicki.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Jovicki.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dakle, u članu 33. se govori o razrednoj i predmetnoj nastavi. Mi smo menjali stav 2. i tražili smo da glasi ovako: "Za učenike prvog ciklusa", dakle od prvog do četvrtog razreda, "organizuje se predmetna nastava iz stranog jezika, muzičkog, likovnog i fizičkog vaspitanja, kao i izbornih i fakultativnih predmeta, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom". Vi kažete u stavu 2. da škola izuzetno može da organizuje predmetnu nastavu iz stranih jezika, izbornih i fakultativnih predmeta, a u skladu sa zakonom, nastavnim planom i programom.
Smatramo da je vrlo važno da se u oblasti fizičkog vaspitanja, moj kolega gospodin Pejčić će o tome govoriti više, jer je jako poznat stručnjak iz te oblasti, ali smatramo da iz oblasti likovnog vaspitanja, muzičkog vaspitanja, deca treba da imaju nastavu onih ljudi koji su stručni za tu nastavu. Kao neko ko je godinama bio u školi, sećam se jednog perioda koji je školu uredio tako da deca imaju adekvatnu nastavu iz tih predmeta, a sećam se i perioda kada su nastavu fizičkog, recimo, držali učitelji sa tašnicom ispod ruke. To nije nastava fizičkog i to pokazuju oni problemi koje u oblasti zdravlja imaju naša deca. Imaju probleme sa prekomernom težinom, sa krivim kičmama, ravnim tabanima, uz svo uvažavanje profesora razredne nastave koji drže nastavu fizičkog ili slično.
Jedno od rešenja da država zaista krene u ovu oblast, znači rešavanje pitanja problema iz oblasti zdravlja dece u osnovnoj školi, jeste da pokuša da to reguliše na ovakav način, da deca imaju stručne i profesionalne ljude koji će te predmete predavati. Jedan od načina jeste i to što nudite kuhinju i podržavam da vratite kuhinju u osnovne škole. To je jako dobar način, jer on reguliše ova pitanja o kojima sam govorila – prekomerna težina i sve ostalo. Zalažemo se za ovakav koncept obrazovanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Kao što se iz ranijih diskusija moglo videti, upravo dublje partnerstvo lokalnih samouprava i države u koncipiranju rada osnovnih škola i vaspitno-obrazovnog sistema, uopšte, jeste put na kojem će se naći rešenja za mnoge probleme u vaspitno-obrazovnom sistemu. To znači decentralizacija nacionalnog sistema vaspitanja i obrazovanja. Ovo je upravo jedno od pitanja na koje se to možda najbolnije pokazuje.
Primer grada Kragujevca, da ne ponavljam argumente koje je koleginica iznela, je da je lokalna samouprava na sebe htela da preuzme troškove koji nesumnjivo nastaju primenom ovakvog koncepta predmetne nastave i u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja. Ministarstvo se muka nagledalo da nađe model u kojem će to biti sprovodljivo, jer naš sistem nije koncipiran tako da određena osnivačka prava i pitanja u vaspitno-obrazovnom procesu partnerski mogu da rešavaju i nose država i lokalna samouprava. Poseban interes lokalne samouprave za ovakav pogled na stvar leži u onim izvan vaspitno-obrazovnim ili šire gledano vaspitno-obrazovnim ciljevima nastave i procesa obrazovanja.
To što profesora muzičkog vaspitanja nema u nižim razredima osnovne škole ima veze sa stvarnim stepenom razvoja horskog pevanja i odnosa prema muzičkoj kulturi, kao što odsustvo profesora fizičkog vaspitanja ima veze sa skoliozama i rastom broja ravnih tabana u populaciji učenika. Ovo govorim na osnovu davne konsultacije sa stručnjacima iz tih oblasti. Nije sporno da su nastavnici razredne nastave osposobljeni da izvedu nastavu, ali jeste sporno koliko je to doslovno i realno tako.
Naime, nema nikakve sumnje da nastava koju izvodi nastavnik muzičkog vaspitanja u nižim razredima i nastava koju izvodi profesor fizičkog u nižim razredima nije po svom kvalitetu i učincima identična sa nastavom koju će sprovesti nastavnici razredne nastave.
Iskustva u Kragujevcu su pozitivna. Nije u potpunosti rešeno onako kako je lokalna samouprava predlagala, ali smo našli neki partnerski model i mogu da vam kažem da se tzv. školski horovi, to pravilno možete pratiti, direktno vezuju za način rešavanja ovog pitanja u školi. Tamo gde profesori muzičkog vaspitanja imaju značajnijeg učešća u nastavi osnovne škole, tada se horsko pevanje neguje od najranijih uzrasta u školi. To nije nikakav propis i pravilo, ali pravilnost koja se da uočiti je činjenična.
Neću još mnogo, jer mi je vreme poslaničke grupe sve tanje i tanje, a mnogo je još zakona pred nama. Činjenica je da se nagomilani problemi u vaspitno-obrazovnom sistemu, baš kao i u drugim segmentima društva, produktivno mogu rešiti kroz decentralizaciju sistema i produbljivanje partnerskog odnosa države i lokalne samouprave. To je potpuno uverenje poslaničke grupe URS.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Komlenović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim povodom ovog amandmana. Koleginica koja je pričala o nastavi fizičkog vaspitanja, likovnoj kulturi i muzičkoj kulturi, pošto sam po struci profesor fizičkog vaspitanja, moram da kažem da se zalažem za to, a tu je i moj kolega, isto profesor fizičkog vaspitanja, da fizičko vaspitanje treba da predaju profesori od prvog razreda osnovne škole. Vidimo da u predškolskim ustanovama imamo za stručne saradnike profesore fizičkog vaspitanja.
Međutim, zbog teške ekonomske situacije, nema para, čak smo i u trećem i četvrtom razredu uspeli da pustimo da profesori predaju fizičko vaspitanje, muzičku kulturu, likovno, a osim toga učiteljski lobi je došao do svog cilja i oni su preuzeli da to rade.
Ne bih sada pričao koliko je puno deformiteta kod dece od prvog do četvrtog razreda, da li je to skolioza, kifoza, lordoza, krive noge, gojaznost itd, verovali ili ne, preko 70%. Stalno se pita – zašto profesori fizičkog vaspitanja da predaju od prvog do četvrtog razreda kada učitelji u svom programu imaju i metodiku fizičkog vaspitanja i to obrađuju? Međutim, postavljam drugo pitanje – kada se razbolite, da li idete kod medicinske sestre ili kod lekara specijaliste?
U svom načelnom pretresu sam pričao i o tome da je na Savetu Evrope 2008. godine jednoglasno doneta odluka da je fizičko vaspitanje jedini predmet gde deca razvijaju odlučnost, samoinicijativnost, ferplej itd. Smatram da u budućnosti
treba da se povede računa o ovom delu i da se iznađe mogućnost, jer je malo dva časa fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi. Taj treći čas slobodne aktivnosti deca, uz pomoć nastavnika, biraju.
Apostrofirao bih još jedan problem i to sam rekao i na onim razgovorima sa ministrom, da morao da uvedemo reda i oko tih sportskih škola, jer svi redom otvaraju škole fudbala, rukometa i plivanja i tu moramo da damo do znanja ko to može da drži i kako se one drže, da li se dolazi do kontraproduktivnosti. Naravno, to roditelji plaćaju jer žele da im se deca sklone sa ulice da bi vežbali bilo koji sport. Toliko. Hvala.

Hvala.
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Obradoviću, predstavnici Vlade, uvaženi kolega Lapčević i ja podneli smo maltene isti amandman kao i koleginica Vojić Marković i Donka Banović. Mi smo samo umetnuli reči "fizičko vaspitanje". Zbog čega smo umetnuli ove reči? Iz jednog prostog razloga što želimo dobrobit naše dece, da naša deca budu u buduće zdrava.
Želim da vas podsetim, gospodine ministre, da se drvo savija dok je mlado. Tako će i deformiteti kod dece da se ispravljaju dok su mladi, dok su mali, dok su još u osnovnoj školi.
Ovde imam primere koje ću kasnije izneti, ali i ja ću ponoviti stav DSS da u školama nižih razreda sigurno nastavu, kada je reč o ovom predmetu, moraju da vode profesori fizičkog vaspitanja, stručna lica. Pretpostavljam da se i vi slažete tu sa mnom. Međutim, hendikep je to što verovatno ministarstvo nema sredstva da ih finansira, ali u ovom trenutku, zbog zdravlja dece, ministarstvo mora da nađe sredstva da bi finansiralo ovu našu decu.
Mi smo kao nacija sportska nacija i da bi nastavili taj kontinuitet, da bi sačuvali taj brend, moramo da imamo kvalitetnu bazu, a baza je upravo u osnovnoj školi.
Želim ovde da podsetim narodne poslanike šta su radili naši instituti, naši profesori koji su istraživali. Po podacima Instituta za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu, Ministarstvo zdravlja sa sistematskog pregleda za 2007/2008. godinu u osnovnim i srednjim školama u Srbiji pokazuje da skoro jedna trećina dece ima neki od deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša ili stopala. Istraživanje Republičkog zavoda naručeno od strane Ministarstva omladine i sporta, resornog ministarstva 2009. godine, na području Beograda pokazalo je da su deca osnovnog školskog uzrasta viša rastom za 2,5% do 3% u odnosu na vršnjake pre 15 godina, ali znatno gojaznija, do 7,3%, nego u tom periodu. Merenje u Paraćinu 2010/2011. godine, moj uvaženi profesor dr Đurašković, na uzorku od 1.480 učenika osnovne škole pokazao je sledeće – 45% dece ima deformiteta stopala i loše držanje tela, 15% izrazito morfoloških deformiteta, 15% je izrazito gojazno itd.
Podsetiću vas, a to sam govorio i u načelnoj raspravi, da je u Jablaničkom okrugu, radio sam na jednom istraživanju, radeći jedan magistarski rad, pomažući jednom mom uvaženom kolegi, 74% dece imaju deformitete, što stopala, što kičmenog stuba, što drugih deformiteta. Zato sam ja bio siguran, gospodine ministre, da ćete vi ovaj amandman prihvatiti. Zbog čega ga niste prihvatili, ja stvarno ne znam, ali vas upozoravam da je trend da našoj deci, pre svega u osnovnim školama, opada fizička sposobnost, a raste broj deformiteta. Da bi to sprečili, najbolje je da ostavimo mogućnost školama da mogu da organizuju nastavu fizičkog vaspitanja, a da tu nastavu fizičkog vaspitanja predaju stručnjaci, tj. profesori. Zahvaljujem.

Hvala.
Doktor Marko Atlagić.

Dve rečenice u prilog ovome što je rekao kolega Pejčić. Mislim da ima rezona i on i prethodni govornik. Samo ću jedno iskustvo u dve rečenice da kažem.
Pre 25 godina, kada sam bio školski pedagog, upravo smo sprovodili to što vi kažete, gospodine Pejčiću, iako u zakonu nije postojalo. Šta želim reći? Da se prepušta vaspitno-obrazovnim ustanovama da one to organizuju, pogotovo kada je u pitanju fizičko vaspitanje i muzičko. Dakle, to i strani jezik itd. Gde je nastao problem u praksi, po mom mišljenju? Vlada strah među učiteljima da će ostati bez norme. Treba priznati učiteljima normu, broj časova koliko postoji, a da nastavnici predmetne nastave izvode nastavu zbog upravo nadarenih učenika u tom području. Nemojmo školu svoditi da sve kodificiramo. Pustimo slobodu, pedagošku slobodu unutar vaspitno-obrazovne ustanove, i dobićemo bogatstvo određeno, a onda i kvalitetno vaspitanje i obrazovanje.
Mislim da nema prepreke. Ovo nije stvar zakona, nego Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i prosvetnih savetnika. Izvinite na intervenciji.