Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavamo amandman kojim se traži da se briše ovaj član 78. Naravno da smo protiv toga da se zamene teze i naravno da smo protiv toga da se vrši u stvari jedna retorzija kada se na ovaj način reguliše pitanje prava nastavničkog kadra na štrajk. Naravno da smo protiv toga da se odgovornost prevali isključivo na one koji rade u školama i naravno da smo protiv toga da se svi ti nastavnici, profesori i učitelji razrednih nastava, koji toliko teško rade u školama, jednostavno onemoguće da se izbore za ta svoja prava.
Vi ste, gospodine ministre, prilično relaksirani i opušteni i danima sedite ovde u ovom parlamentu dok se u školama dešavaju ogromni skandali, a i vaši saradnici takođe. Dakle, vi ste ovde u punom sastavu u parlamentu i jednostavno mi ovde sprovodimo jednu virtuelnu stvarnost i razgovaramo o tome treba li profesorima, nastavnicima omogućiti štrajk. Vi izražavate lepe želje, isključujete vašu odgovornost i uslovljavate mogućnost davanje ostavke za dokazivanje te neke vaše eventualne odgovornosti za sve ono što se dešava u vezi male mature. Šta je to, ako to nije virtuelna stvarno? Naravno da ste odgovorni i naravno da je jedini odgovor koji vi možete dati povodom toga da date ostavku i ništa drugo. Dakle, to je jedini način da se počne sa rešavanjem ogromnih problema koji postoje u prosveti i u obrazovanju. Mislim da oko toga ne bi trebalo da bude dilema.
Štrajk profesora i nastavnika jeste jedan vid ostvarivanja njihovih prava. Vrlo dobro znamo kakva su primanja u prosveti i vrlo dobro znamo na koji način ta primanja utiču na kvalitet školovanja, na kvalitet obrazovanja i uopšte sve ono što je vezano za tu obrazovnu struku. Dakle, zaista jedini način je da bar malo promenite vaš stav prema profesorima, nastavnicima i učiteljima, da jednostavno prihvatite amandman da se briše ovaj član 78.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 13.30 časova.
(Posle pauze)

Vraćamo se na amandman 78. prijavljen po amandmanu narodni poslanik Marijan Rističević. izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja sam za rešenje ko je ponudio predlagač, Vlada Republike Srbije. Dakle, da se pravo na štrajk ograniči i da se poštuje minimum procesa rada.
Verujem da je nastavnicima i učiteljima jako teško, da su u veoma teškom položaju, ali oni treba da shvate da dele tešku ekonomsku i socijalnu situaciju zemlje.
Verujem da je, sem nastavnicima i roditeljima učenika veoma teško, čak verujem da su mnogi od njih u daleko težem položaju nego što su sami nastavnici.
Mnogi od njih su nezaposleni, mnogi od njih su bez posla, mnogi od njih rade u firmama, a gde imaju fiktivno posao da im knjižica nije overena, gde nemaju platu, gde rade kobajagi, gde rade bez ličnog dohotka, gde im dohotci kasne šest meseci, sedam meseci, devet meseci itd. ti roditelji su u perspektivi svakako ostali bez posla.
Dakle, oni treba da posmatraju štrajk. Štrajk može biti bez obzira što je prosveti on može da bude zbog uslova rada, može da bude zbog ličnih dohodaka, on može da bude i zbog neslaganja profesora sa obrazovanim programom, sa programom nastave, ali štrajk može da bude i političke prirode bez obzira što se radi u osnovnim školama. Škole imaju nekoliko desetina sindikata, znači ne znam tačno koliko ima sindikata, nastavnika, učitelja, profesora itd, ali oni nisu svi članovi jednog sindikata.
Takođe, se zbog toga, što nisu članovi jednog sindikata koji sindikati mogu biti bliski političkim partijama i mogu biti iskorišćeni učitelji preko sindikata mogu biti iskorišćeni da bez minimuma procesa rada štrajkuju neograničeno i da na takav način potkopavaju suparničku stranu, odnosno neku drugu političku stranku koja se ne sviđa ona koja dominira tim sindikatom. To takođe može dovesti do nejednakost učenika i roditelja. U jednoj školi ne dominira jedan sindikat kad možete imati štrajk bez minimuma procesa rada ukoliko bi se ovi amandmani usvojili. Možete imati štrajk u jednoj školi u drugoj ga ne morate imati.
Sada dovodi do toga taj štrajk nema ograničeno trajanje da može trajati neodređeno vreme, a to može dovesti i do sumnje da se pod jednakim uslovima može održati prijemni ispit o kojima se ovih dana mnogo priča. Ukoliko se dozvoli neograničeno pravo štrajka bez minimuma procesa rada bez časova 30 minuta itd, onda može doći do situaciju da recimo učenici moraju da nadoknade ono što ste izgubili u toku godine zahvaljujući tome što je određeni sindikat u određenoj školi ili u određenim školama, a štrajkovao, da učenici to moraju da nadoknade, a tome se dovodi u pitanje da li ćemo recimo do 18. juna ili do 20. juna do nekog datuma biti uopšte završena ta nastava, a rokovi za upis u srednju školu za polaganje prijemnog ispita isteknu.
Dakle, da li će ti učenici uopšte moći ukoliko se dozvoli da su usvoji ovaj amandman ukoliko štrajk bude neograničen, da li će ti učenici moći da pristupe sa završenim - recimo osmim razredom, da li će moći pristupe polaganju prijemnog ispita. Takođe, ni roditelji nisu u nekoj sjajnoj situaciji, ukoliko se ovaj amandman usvoji, zato što ne mogu da isplaniraju godišnje odmore i neke svoje obaveze, zato što nikada ne mogu znati ukoliko ovo pravo na štrajk bude neograničeno, nikada ne mogu znati kada će se ta školska godina tačno završiti i kako će moći da raspolažu svojim vremenom, zato što niko neće otputovati na neki godišnji odmor, jer on to mora da uskladi sa svojim poslom, ako uopšte ima posao i zaposlenje, teško će moći da isplanira neke svoje obaveze, neki svoj godišnji odmor i teško će uspeti da otputuje, ukoliko mu je dete u osnovnoj školi.
Dakle, ne možete očekivati od roditelja da ostavi dete u školi i da otputuje negde. Dakle, sem učenika i roditelji mogu da snose posledice.
Pravo na štrajk niko ne osporava prosvetnim radnicima, ali taj minimum procesa rada mora da se održava.
Što ga ja podržavam, ovaj predlog Vlade iz još jednog razloga, što je nastava kontinuirani proces, dakle, on se ne može odvijati na prekide, na propuste, mesec dana radite, pa dva meseca štrajkujete.
Nastava mora da se vrši u kontinuitetu, ukoliko bi drugačije bilo definisano pravo na štrajk, onda to ne bi bilo dobro po meni ni za nastavnike, učitelje, koji planiraju svoj proces predavanja, niti je dobro za učenike, niti za njihove roditelje.
Pravo na štrajk, svakako nije popularno ograničavati, i ja se pitam šta je sa pravom na štrajk učenika i roditelja, šta ukoliko oni nisu zadovoljni uslovima u nekoj određenoj školi, ukoliko nisu zadovoljni uslovima pod kojima se vrši obrazovanje, ukoliko nisu zadovoljni određenim kadrovskim rešenjima, nastavnicima i učiteljima, oni svakako nemaju nikakvo pravo na obustavu rada, na prekidanja tog kontinuiteta u predavanju i nastavi.
Ono što nemaju roditelji, imaju nastavnici, ali je to ograničeno, to je minimum procesa rada i zato ja podržavam ono što je Vlada predložila u ovom zakonu i ovaj amandman, bez obzira što sam onako liberalan i što volim da ljudima omogućim pravo na štrajk, ne mogu u ovako nesređenoj situaciji, u ovakvoj ekonomskoj situaciji u Srbiji, ne mogu da glasam za ovakvu vrstu amandmana, s obzirom da bi to dovelo do niza negativnih posledica, posebno za učenike, njihove roditelje, i ne verujem da bi nastavnici bili u nekoj povoljnijoj situaciji, zato što bi njihov štrajk mogao da bude politički zloupotrebljen, ako ne u ovom trenutku onda u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti.
Takođe moram da kažem da bi ovo dovelo i do nezadovoljstva građana koji svakako ne bi bili zadovoljni time što se pravo u prosveti proširuje, dakle, pravo na štrajk, a oni sami ne da nemaju pravo na štrajk, već nemaju posao, a opšte poznato je da su plate u javnom sektoru u Srbiji, a u taj javni sektor spada i obrazovanje, da su veće za 30%, nego u privatnom.
Moram da kažem da nastavnici i učitelji teško žive i da to nije baš sjajna situacija, ali su roditelji još u gorem položaju i to može dovesti do određenog animoziteta, između roditelja, učenika, sa jedne strane i njihovih nastavnika i učitelja, sa druge strane.
Verujem da je Vlada sve to dobro izvagala i da ja ne mogu prihvatiti ovakvu vrstu amandmana, jer bi nam to iskomplikovalo tešku situaciju u osnovnom obrazovanju, za šta ja verujem da će biti bolja, ali će to biti veoma teško.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika, ali vas molim da se prijavite još jednom.

Stvarno ne razumem gde je moj kolega Rističević pronašao ovo u našem amandmanu. Ovo nikakve veze nema sa našim amandmanom, što je on ispričao. Razumem da pokušava da poruči javnosti neke stvari, ali nemojte na takav način da izmišljate da to tako piše u našem amandmanu.
Amandman koji smo mi podneli tiče se upravo toga da se poštuju zakoni ove zemlje koje već postoje, Zakon o radu i Zakon o štrajku, a oni zapravo regulišu i minimum obrazovnog procesa. Niko ne traži više prava na štrajk za prosvetu, nego samo da se poštuje minimum prava koji se odnosi na sve radnike, tako da ta priča nema nikakve veze sa ovim što mi pričamo, niti je predlagač, odnosno gospođa Banović i ja tražila da se zaustavi proces nastave. Izvinite, molim vas, stvarno je smešno reći to, to je stvarno smešno.
To nigde na svetu nema što vi pokušavate da imputirate nekome ko hoće da odbrani osnovno ustavno pravo svakog građanina ove zemlje, to je pravo na štrajk. Regulisano je drugim zakonima, zato ga mi brišemo odavde, to govorimo mi i to piše u obrazloženju amandmana, pa molim kolege da pročitaju kada o tome imaju potrebu da govore. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević, replika. Izvolite.

Možda ja ne spadam u dovoljno pismene ljude, ali ono što sam pročitao iz obrazloženja Vlade, stoji ono što sam ja govorio.
Dakle, ukoliko amandmanom izbrišete da u predlogu specifičnu vrstu štrajka imaju nastavnici. Ukoliko to dovedete u situaciju da je isto da štrajkuju metalostrugari i da štrajkuju učitelji, onda to nije dobro za nastavni proces, o tome sam govorio i mislim da se njihovim amandmanom izjednačuju sva prava zaposlenih na štrajk, tako i nastavnici ne moraju da se razlikuju od drugih kategorija zaposlenih.
Vlada, čije sam ja stavove uvažio i rekao da ja ne mogu glasati je to isto rekla, i rekla da se amandman ne prihvati zato što štrajk u školi može imati nesagledive posledice po obrazovanje mladih, kao i zbog specifičnosti obrazovnih ustanova i potrebe da se na poseban način, prilagođen delatnosti koje obavljaju ustanove u oblasti obrazovanja, uredi ovo pitanje.
Posebno je važno urediti na poseban način pitanje minimuma procesa rada, što je navedenim članovima učinjeno. Ja sam branio stavove Vlade. Ukoliko sam zbog toga što sam pažljivo čitao obrazloženje Vlade, zbog kojih se ovaj amandman odbija, a nisam od onih koji slepo veruju, barem u dosadašnjem radu su se poslanici mogli uveriti, u mišljenje Vlade, ali ovog puta sam uvažio i naveo razloge zbog kojih sam ja, osmatrajući situaciju u školstvu, uvažio stav Vlade i ovo mišljenje zbog kojeg se amandman odbija.
Ukoliko sam zbog čitanja stava Vlade povodom ovog amandmana bio nedovoljno pismen, makar sam pokušao da budem usmen i da to obrazložim na neki svoj način da me gledaoci razumeju. Izvinjavam se onima koji su pročitali svoj amandman, nisu pročitali mišljenje i obrazloženje Vlade, koji na sličan način, doduše malo preciznije nego što sam ja to učinio, ograničavaju pravo na štrajk za zaposlene koji rade u obrazovnim ustanovama. Hvala.

Reč ima po amandmanu Milica Vojić Marković. Izvolite.