Hvala.
Narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje jeste – kada će članovi Vlade, tj. ministri u ovoj vladi poštovati institut koji nama, kao narodnim poslanicima, stoji na raspolaganju, a zove se postavljanje poslaničkih pitanja i to upravo kao instrument kontrole nad radom Vlade i svoje odgovore dostaviti u roku koji je predviđen Poslovnikom Narodne skupštine, jer se neretko dešava, konkretno u mom slučaju dva odgovora na postavljena pitanja nikada nisam dobila, a sem toga česta je situacija da izostane dostavljanje odgovora narodnim poslanicima, čak i u onom roku koji je predviđen, zapravo po isteku roka koji je predviđen članom 206. i njegovim stavom 3. koji se odnose samo na izuzetnost, kada je postavljanje poslaničkog pitanja, zapravo davanje odgovora potrebno radi odgovarajuće pripreme?
Ovo prvo pitanje upućeno je predsedniku Skupštine ili vama ako možete da odgovorite. Drugo pitanje takođe je upućeno predsedniku Skupštine. Naime, kada će se na dnevnom redu ove Narodne skupštine naći Predlog odluke o formiranju anketnog odbora u vezi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti vezanih za ubistvo vojnika na Topčideru u vojnom objektu Karaš, koji sam ispred DHSS predala u novembru prošle godine, a o kom Predlogu odluke je Vlada dala pozitivno mišljenje 8. aprila? Zapravo, moje pitanje je kada će se takvo jedno pitanje naći na dnevnom redu?
Moje treće pitanje koje je takođe upućeno predsedniku Narodne skupštine, a možete i vi odgovoriti, ukoliko ste u mogućnosti – koji to član Poslovnika Narodne skupštine, pošto ovde od strane svih predsedavajućih imamo različita tumačenja, slobodna i autentična, koji to član Poslovnika eksplicitno određuje da se u, kako smo juče čuli, takozvanom toku rasprave po replikama isključuje mogućnost narodnih poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika i to jednog od najbitnijih članova, člana 106. i drugo, koji to član Poslovnika Narodne skupštine određuje da se replike narodnim poslanicima omogućuju, kako smo to juče isto čuli, samo u vezi dopuštanja, zapravo davanja replika onim poslanicima koji će diskutovati zapravo o aktuelnim temama, pošto mislim da o tako nečemu imamo jedan poseban institut, a zove se sazivanje posebne sednice u vezi aktuelne teme? Hvala.

Gospodine Cvijetičanin, vi ste se prijavili, ali moram priznati da nemam ovlašćenje šefa vaše poslaničke grupe, tako da ne mogu da vam dam reč.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miljenko Dereta, Mladen Grujić i Milica Radović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvao da sednici prisustvuju i Muhedin Fijuljanin i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretari u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Zoran Kostić, Ljubiša Antonijević, Vesna Fila, prof. dr Slobodan Stupar i prof. dr Ivica Radović, pomoćnici ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nevenka Novaković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Pitam da li želi reč još neko povodom amandmana na član 51. koji su podneli narodni poslanici dr Miodrag Stojković, prof. dr Janko Veselinović i Jovana Mehandžić?
Narodni poslanik dr Miodrag Stojković.
Vama oduzimam vreme od poslaničke grupe, s obzirom da je vreme predlagača iskorišćeno.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Predložili smo izmenu na ovaj član 51, da se promeni, umesto "da je škola dužna da ima internet stranicu", da piše "škola može da ima internet stranicu", jer znamo u kakvom je stanju naš infrastrukturni školski sistem. Nažalost, on nije u najboljem stanju, rekao bih jako bolesnom, i ova manje-više obaveza da škola ima svoju internet stranu dovodi školu u još gori položaj. Nismo mi protiv interneta, nego protiv jedne obaveze da se uvede internet stranica, naročito ako znamo
i to na osnovu podataka koje je izneo Republički zavod za informatiku interneta, da samo u 20% opština postoje dobri infrastrukturni, ali i tehnički kadrovi koji mogu da rade na održavanju jedne kvalitetne internet stranice. To je sa jedne strane.
Sa druge strane ta internet stranica treba da pomogne i đacima da dođu brže, lakše do informacija. Međutim, imate jedan drugi primer u javnom životu, da putem interneta dobijete izvod iz matične knjige rođenih. To, nažalost, funkcioniše samo u 22% opština, tako da opet imamo taj isti problem. Ne sumnjam ja u tehničku stručnost ljudi i njihovu želju da imaju internet stranicu, ali se postavlja pitanje – gde su njima mogućnosti da imaju internet stranicu, jer u članu 49. piše isto tako – škola je dužna da ima školsku biblioteku. Naravno da je škola dužna da ima školsku biblioteku, ali stvarnost kaže da škola ima u proseku 17 knjiga, školska biblioteka poseduje u proseku 17 knjiga i svi oni koji rade u školama znaju iz kog perioda potiču te knjige, verovatno su sabrana dela Mihajla Lalića ili nekih drugih pisaca, tako da tu nema dovoljno ni finansijskih sredstava, ni osnova da ovo ostane ovako kako ste predložili, da je škola dužna da ima svoju internet stranicu.
Zato mi predlažemo da vi promenite to u – škola može da ima svoju internet stranicu i shodno svojim materijalnim sposobnostima i shodno svojim tehničkim sposobnostima utvrdi da li mogu oni da imaju internet stranicu, jer nažalost postoje škole, to ću vam reći iz primera okoline Leskovca, gde škole traže novčana sredstva da im se pomogne da kupe nacionalnu zastavu. Zahvaljujem.

Hvala.
Samo da se ispravim, vreme je oduzeto od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Komlenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Komlenović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, gospodo iz Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, ukratko ću da obrazložim zbog čega smo podneli ovaj amandman. U članu 54. stav 3. posle reči: "razred" dodaju se reči: "uz potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu, koju je izdala predškolska ustanova".
Obrazloženje – ovaj dodatak predstavlja ono što se očekuje od zakona, a očekivanja su da se zakonom definišu procedure i spisak dokumenata koje treba predati prilikom upisa deteta u prvi razred. Pošto je pripremni predškolski program obaveza, ovim amandmanom želimo jasno da odredimo i odgovornost predškolskih ustanova za realizaciju programa, kao i definisanjem njenih obaveza kojima je propisano da je ona ta ustanova koja izdaje potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov ispred člana 55. i član 55. amandman je podnela narodni poslanik Ana Novković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Obradoviću, predstavnici Vlade, moje uvažene koleginice i ja uložili smo amandman na član 57. koji govori o odgovornosti za upis i redovno pohađanje nastave. Mi smo u 3. stavu promenili broj 30 brojem 15, tj. da je u roku od 15 dana škola obavezna da odgovori roditeljima, a vezano za upis van područja te škole. Na ovaj način smo hteli da škola bude ekspeditivnija i da roditelji imaju više vremena kako bi upisali dete u neku drugu školu.
Reagovali smo i na stav 6. Radi se o nedolasku učenika na nastavu. Možda se radi o nekom problematičnom detetu ili problematičnoj deci i u tom smislu, osim lokalne samouprave, mi smo tražili da škola obavesti i Centar za socijalna pitanja, kako bi i oni reagovali. Možda se radi o nekom problemu u porodici, možda je dete problematično ili neka druga anomalija. Iz tih razloga smo upravo napisali ovaj amandman i čudi me da Ministarstvo nije prihvatilo ovaj naš amandman je suvisao i smislen. Pretpostavljam da će ministar ponovo razmisliti o ovom našem amandmanu i možda ga prihvati u nekom narednom periodu. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe SVM podneli smo amandman na član 58. Kada ga neko ovako pročita - u članu 58. stav 4. reč: "tri" zamenjuje se rečju:"četiri", kao i obrazloženje Vlade zašto je odbijen amandman – amandman je odbijen zato što se prihvatio amandman na isti član gospodina Đorđa Milićevića iz druge poslaničke grupe, onda nije baš jasno ni obrazloženje Vlade, ni možda ovaj amandman, ali njegova suština je da ukoliko učenici pripadnici nacionalnih manjina, o čemu sam više puta pričala, pohađaju nastavu na srpskom jeziku, imaju mogućnost da uče svoj maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, ne kao fakultativni, već kao izborni predmet.
Kada već biraju ovaj svoj maternji jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet, onda da u skladu sa pravom učenika koji nisu pripadnici nacionalnih manjina, već većinskog naroda, koji imaju pravo na dva izborna predmeta, i njima ostane ova mogućnost, da jednostavno ne budu diskriminisani i da im ne bude smanjena mogućnost ta dva izborna predmeta. Stoga je ova matematika ili brojke od tri do četiri. Nažalost, Ministarstvo je očigledno razmišljalo na drugi način. Nije nam jasno obrazloženje zašto je nemoguće ovo prihvatiti, ali samo tražimo da pored maternjeg jezika i učenici pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na još dva izborna predmeta. Zahvaljujem.