Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 62. se odnosi na ocenjivanje vladanja učenika. Iako se tokom jučerašnjeg dana nisam preterano slagala sa gospodinom Atlagićem, mojim uvaženim kolegom, u mnogim stvarima, ovde se potpuno slažemo, jer takođe smatram da škola treba da i vaspitava i da je obrazovanje i vaspitanje paralelan proces koji se na neki način, ovaj deo vaspitanja, ocenjuje ocenom iz vladanja.
Pritom smatram da nema zaista nikakve štete za dete, za učenika, da bude ocenjen iz ove oblasti.
Ono kako ste vi predložili u članu 62, stoji da se vladanje učenika od prvog do petog razreda ocenjuje opisno u toku i na kraju polugodišta, a da na kraju zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 1. ovog člana, a to su ocene: primerno, vrlo dobro, dobro, zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće, ne utiče na opšti uspeh učenika.
U sledećem 4. stavu ste dali – da ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste brojčana i dali ste primere, primerno - pet, vrlo dobro – četiri, itd, i to utiče na opšti uspeh učenika.
Mi mislimo da je zaista malo smešno očekivati od deteta koje od prvog do petog razreda ima jedan potpuno drugačiji tretman, znači, može da se ponaša na način na koji to želi, a da se to ni na koji način ne sankcioniše, da se sad naglo promeni u šestom razredu i da shvati posledice svojih dela. To je malo teško. Prosto, primereno je da se dete od početka uči da ima pravo da se ponaša na razne načine, ali da svaka vrsta ponašanja proizvodi posledicu, dobru ili lošu po dete, ali dete to mora da shvati.
Zato mi predlažemo da vladanje učenika od prvog do osmog razreda ocenjujete opisno u toku i na kraju polugodišta, a zatim brišemo stavove 2. i 3. i ostavljamo samo stav 4, gde kažemo dalje – u toku godine, na polugodištu ocenjuje se opisno od prvog do osmog razreda i na kraju godine ta ocena je brojčana, ovako kako ste vi dali u stavu 4. i ta ocena utiče na uspeh.
Mislim da smo mi propustili generacije i generacije učenika sa tom nekom novom mantrom da to traži veliki napor od njih da se ponašaju pristojno i da kao, eto, tek ćemo posle kada postanu ozbiljniji da ih učimo redu. Znate kako, ne ide to baš tako. Mislim da je negde promocija toga da je pristojnost, da je pristojno vladanje potrebno svakom u školi, i profesoru i učeniku, i da je to jednostavno nešto što svako od nas treba da se potrudi u svom domenu da promoviše. Nije ništa loše biti pristojan i vaspitan i za to dobiti neku pristojnu ocenu koja utiče na uspeh. To je naš stav. Hvala.