Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, ovim amandmanom sam predložila još jedan vid vođenja evidencije, odnosno otvaranje mogućnosti da neke škole koje za to imaju volje i sredstava i načina da to ostvare, mogu voditi evidenciju putem elektronskog dnevnika. Naravno sve u saglasnosti sa pozitivnom zakonskom regulativom, bezbednosnim protokolima za čuvanje podataka o ličnosti s obzirom da se radi o kategoriji dece i naravno, uvažavajući mišljenje Poverenika za informacije vezano za ovu temu.
Ovo rešenje nas dovodi u sklad sa modernim svetom u kome živimo. Ta mogućnost da škole mogu voditi elektronski dnevnik otvara roditeljima mogućnost da se brže lakše i bolje informišu o tome kako njihova deca napreduju u školi i da li pohađaju redovno nastavu, a ne moraju fizički da budu prisutni na konsultacijama sa predmetnim nastavnicima, razrednim starešinama ili učiteljima i učiteljicama.
Moj predloženi amandman ne nameće nijednu vrstu obaveze bilo kome ko ima ulogu u obrazovanju u našoj zemlji, već samo otvara mogućnost da ukoliko postoje mogućnosti i resursi, u nekim školama gde je to realnost, da može doći do ostvarivanja ovakvog koncepta vođenja evidencije, naravno sve u saglasnosti sa zakonima koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti i pozitivnom zakonskom regulativom.
U obrazloženju koje ste mi dali prilikom odbijanja ovog amandmana naveli ste da je odnosnom odredbom već dat pravni odnos za propisivanje ovakvog stava, između ostalog vrste, nazivi i načini vođenja evidencije. Prema tome, da ova materija nije predmet uređivanja Predloga zakona, već će biti uređena podzakonskim aktom.
Želela bih onda ovu priliku da iskoristim da apelujem na vas da u podzakonskom aktu koji budete doneli vezano za vođenje evidencije i za način vođenja evidencije, da eksplicitno navedete mogućnost vođenja evidencije i putem elektronskog dnevnika. To propiše tako i dovoljno detaljno da ne ostavlja nikakvu mogućnost dvosmislenog tumačenja, jer se u praksi gde ovakva rešenja postoje i gde su organizovana vrlo profesionalno i veoma stručno u nekim školama, uz saradnju sa lokalnom samoupravom to pokazalo kao izvanredno dobro rešenje. Prvenstveno za roditelje i porodicu, a samim tim posredno i za učenika, odnosno nastavnika koji je u pitanju.
Time se obavezuju i nastavni kadar i roditelji da se još više uključe u obrazovno-vaspitni proces, da bolje, lakše i brže prate razvoj svog deteta, a da im za to ne treba možda ono vreme koje im je bilo potrebno u slučaju da jedna ovakva alatka i mehanizam ne postoje.
Dakle, u dogledno vreme, pošto ovim zakonom ostavljate dve godine za donošenje podzakonskih akata, što mislim da je izuzetno dug period za primenu ovog zakona, za početak primene ovog zakona, obratiću se pomoćniku ministra prosvete, koji nadgleda ovaj deo obrazovanja, i zamoliću ga i podsetiti da se u podzakonske akte koji su bitni za regulisanje i vođenje evidencije uključi i propiše mogućnost vođenja elektronskog dnevnika u onim sredinama u kojima je to moguće, gde to može da bude viši standard nego u ostalim sredinama gde to na žalost nije slučaj.
Da ponovim jedan principijelan stav, a to je da tamo gde postoji mogućnost i gde je realnost takva da možemo podizati standarde obrazovanja to i učinimo uvođenjem dodatnih mehanizama putem informacionih tehnika i tehnologija, a tamo gde to nije moguće da obezbedimo onaj minimum standarda i civilizovanih uslova u kojima deca uče počevši od uređenih toaleta i učionica i krovova koji ne prokišnjavaju, da podižemo standarde i tamo gde su oni niski, a tamo gde postoji mogućnost da oni budu zaista visoki i na zavidnom nivou i gde možemo da budemo u onim sredinama koje to dozvoljavaju na evropskom nivou da to zaista i učinimo, a ne da nam izgovor kako to biva u praksi bude da to prosto ne postoji u zakonu i da su ruke vezane. Hvala.

Po amandmanu, Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za vas, uglavnom ove prazne klupe većine stožerne stranke, da mi kažete samo jednu stvar u vezi ovog amandmana i ovog zakona – čemu hitan postupak ako ostavljate dve godine da donesete podzakonske akte? Zašto onda zakon donosimo po hitnom postupku kada za nešto treba dve godine da bi se uredilo tim istim zakonom? Onda bar nemojte da radimo po hitnom postupku. Kažite – nama se samo deklarativno žuri, a suštinski ne, jer ako ostavite za uređenje nekog zakona dve godine, za pisanje podzakonskih akata onda u stvari ne postoje razlozi za hitan postupak. Hvala.

Na član 88. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 88. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Jovicki.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 89. se odnosi na javne isprave i na osnovu podataka unetih u evidenciju škola izdaje sledeće javne isprave – đačke knjižice, prevodnice i svedočanstva o završenom razredu prvog ciklusa za učenike koji odlaze u inostranstvo i za odrasle. To apsolutno nije sporno sve do stava 7. u kome kažete – sadržaj obrazaca javnih isprava propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje. Neobična odredba. Reagovali smo da nema potrebe da stoji tu jer smatramo da je dovoljno da piše – sadržaj obrasca javnih isprava propisuje ministar. Potpuno nema potrebe za ovim dalje.
Ono što je, ne znam kako bih to više nazvala jer dva dana govorim o tome, obrazloženje kaže sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što se iz obrazloženja amandmana ne može zaključiti šta se amandmanom traži. Da budem jasna, zato što je besmisleno. Stvarno ne doprinosi ničemu. Čemu doprinosi da ministar odobrava izdavanja koja je već propisao, sadržaj obrasca? Prirodan je tok stvari kada se izdaju, kako se izdaju i sve ostalo. Stvarno ne razumem potrebu da komplikujete jednostavne stvari. Hvala.

Na član 96. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Član 96. se nalazi u poglavlju deset i tu je reč o priznavanju stranih školskih isprava i član 96. govori o tom postupku, odnosno u postupku priznavanja strane školske isprave primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ukoliko to ovim zakonom nije drugačije uređeno. Dalje se govori o tome da ministarstvo upoređuje školsku ispravu. Utvrđuje se da li je potrebno da se polažu neki dodatni ispiti ili su programi slični ili identični itd. Onda na jednom mestu kažete, to i menjamo, da ministarstvo može utvrđivnje ispita i proveru znanja iz ovog stava poveri posebnoj komisiji u ministarstvu, a naša izmena ide u tom pravcu da smatramo da ministarstvo treba odmah da formira takvu komisiju. Ona će imati posla ili neće imati, ali ćete znati koji su ljudi iz ministarstva zaduženi za to. Ovako, ako to ostavite, znam da se u praksi ljudi susreću sa problemima, pošalju dokumenta u pogrešan sektor, dugo treba da se to proveri, ali ne toliko oko osnovnog koliko oko drugih nekih isprava.
Mislim da to ništa ne košta ministarstvo da se tačno zna koji su stručnjaci iz ministarstva zaduženi za ovaj posao.

Gospodin Miodrag Stojković po amandmanu.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Priključujem se gospođi Donki Banović da je ovo jako bitan deo ovog Zakona o osnovnom obrazovanju, naročito taj deo koji se odnosi na priznanje stranih školskih isprava, samim tim pošto znamo, moram da upotrebim taj nepopularni izraz, da 40% srpskog korpusa živi u inostranstvu. Kada stavimo na papir koliko je to u milionima lako ćete izračunati koliko naše dece iz ove zemlje u stvari živi u inostranstvu.
Jako je lepo regulisano što ste stavili koji su to sve kriterijumi o priznanju tih školskih isprava i na sajtu ministarstva piše da jedan od kriterijuma treba da bude i đačka knjižica ili potvrda o pohađanju dopunske nastave na srpskom jeziku u zemljama gde je ona organizovana. To je jako lepo. U praksi na žalost to nije tako zato što je ova Vlada za održavanje dopunske nastave na srpskom jeziku izdvojila sredstva za 3.750 dece koja žive u inostranstvu i to za Nemačku, Francusku, Belgiju, Švajcarsku, Dansku, Grčku. Sami znate da jedna dijaspora u Čikagu verovatno ima više dece nego ove sve navedene zemlje.
Mislim da postoji propust i u tome kako se podržava negovanje srpske tradicije, a pogotovo negovanje srpskog jezika zato što ta deca kada se vrate ovde, a mi želimo da se vrate, treba da se uključe u ovaj sistem obrazovanja, da se integrišu, ali ako im se ne pomogne da vladaju srpskim jezikom kako će se onda integrisati u školi?

Na član 98. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Milica Vojić Marković.