Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo saradnici, narodni poslanici, član 101. Predloga zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju se odnosi na poveravanje poslova državne uprave AP. Ovim smo predložili da se davanje saglasnosti za izvođenje dvojezične nastave na teritoriji AP Vojvodine poveri AP Vojvodini, uzimajući u obzir već postojeće projekte na teritoriji AP Vojvodine, kao i bolju, efikasniju komunikaciju sa raznim ustanovama na teritoriji severne pokrajine. Smatramo da je celishodnije poveriti izvršavanje ovih poslova upravo AP Vojvodini.
Pošto je ovo naš poslednji amandman na ovaj predlog zakona, dozvolićete mi da sumiram. Poslanička grupa SVM je podnela šest amandmana na Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i na sledeći predlog zakona, čiju raspravu treba da počnemo. Amandmani su sadržinski vrlo slični. Zaista bih vrlo kratko želela da sumiram. Koristiću vreme poslaničke grupe.
Gospodine ministre, još jednom da vas zamolim, da apelujem, pošto je naš prvi amandman bio na član 12, a odnosio se upravo na dvojezično obrazovanje i mi smo bukvalno prepisali ono što je stajalo u prethodnom zakonu, a vaše obrazloženje je bilo da ne želite da prihvatite taj amandman zato što nije u skladu sa krovnim zakonom. Međutim, ta rešenja su upravo iz prethodne verzije tog zakona.
Drugi naš amandman, koji se odnosi na član 14, se tiče osnivačkih prava. Taj amandman, gospodin ministar je naglasio, odnosno njegova suština je prihvaćena na krovni zakon. Nije nam jasno zašto u ovom predlogu zakona, gde se konkretno spominje kriterijum podele škola na javne i privatne, konkretno se nabrajaju osnivači javnih škola. Ako su tu Republika Srbija, AP, lokalne samouprave, zašto među osnivače ne mogu da se dodaju i nacionalni saveti nacionalnih manjina?
Treći amandman na član 15, vezan za mreže škola, je takođe vrlo logičan. Vi tu spominjete kriterijume koje treba uzeti u obzir prilikom formiranja ili projektovanja mreže škola. Naglasili smo da smatramo, kao što je to u skladu sa
Ustavom i u duhu svih ovih predloga zakona, da treba kao kriterijum uzeti mogućnost sticanja obrazovanja i vaspitanja na maternjem jeziku.
Juče popodne smo pričali o sledećem amandmanu na član 30, a koji se odnosi na saglasnost vas, Ministarstva prosvete, za odeljenja sa brojem učenika manjim od 15. Realno bi bilo i obezbedilo bi pravnu sigurnost za te đake, za ta odeljenja ukoliko bi saglasnost važila ceo prvi ciklus obrazovanja. Znači, od 1. do 4. razreda.
Danas smo razgovarali o mogućnosti izbora maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture kao izbornog predmeta i još dva izborna predmeta za pripadnike nacionalnih manjina, kao i za većinske učenike, ako mogu tako da kažem.
Naravno, poslednji amandman, koji sam upravo obrazlagala, je da mi predlažemo da davanje saglasnosti za izvođenje dvojezične nastave na teritoriji AP Vojvodine bude povereni posao AP Vojvodini. Zahvaljujem.

Na član 102. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, moja obaveza je bila, kao predstavnika socijalno ugrožene zajednice u ovom parlamentu, da podnesem ovaj amandman i to iz dva razloga. Jedan razlog jeste da na taj način izrazimo nesumnjivu podršku vašoj ideji, koju ste iskazali u članu 44, a to je ideja da škola u saradnji sa nadležnim ustanovama brine o socijalnoj zaštiti. U tom smislu, u kaznenim odredbama ovog zakona unesemo i odgovarajuću sankciju za one škole koje ne postupaju u skladu sa članom 44.
Tu sam napravio jednu grešku kada sam podnosio amandman. Međutim, ta greška je sada ispravljena. U pitanju je jezička greška. Taj prvi stav glasi – Ukoliko škola ne brine o socijalnoj zaštiti učenika u školi, u skladu sa odredbama ovog zakona, znači, člana 44, škola će biti kažnjena. Na taj način se samo podupire vaša ideja koja je već bila definisana u članu 44.
Drugi deo amandmana se odnosi na obavezu porodice. Ukoliko porodica, škola se brine o socijalnoj zaštiti, ne omogući detetu da ide u školu, da ona bude drastično kažnjena. Tu postoji jedna drastična razlika između Zakona o osnovama obrazovanja i ovog zakona. Radi se o dva tipa nečinjenja od strane porodice.
Jedan tip nečinjenja jeste kada država ne podupre tu porodicu i ne da joj određenu podršku da pošalje svoje dete. To je regulisano Zakonom o osnovnom obrazovanju i tu je kazna od pet do 25 hiljada. Međutim, mnogo strožije treba kazniti porodicu ukoliko dođe do situacije da država pomogne toj porodici, da škola pomogne toj porodici i pored pomoći države i pomoći škole, pored aktivnosti svih društvenih činilaca da se omogući detetu iz socijalno ugrožene grupe da pohađa školu, a porodica i dalje tom detetu ne omogućava da pohađa nastavu. To je poseban slučaj.
Imamo dve situacije. Jedna situacija jeste kada porodica ima nesumnjivu obavezu da upiše dete u školu i da ga školuje bez ičije pomoći. Tu se slažem sa tom kaznom od 25 hiljada. Međutim, još je veća greška roditelja ukoliko svi činioci, a danas smo svedoci situacije da svi činioci okolo pokušavaju i pedagoški asistenti i škola i nevladine organizacije, znači, svi utičemo na to, međutim, nekim roditeljima je bitnije da kupe kutiju cigareta ili nešto drugo ili da popiju flašu piva, nego da zaista svoje dete pošalju u školu. Naša obaveza je upravo, kao predstavnik Romske partije, da podnesemo taj amandman i to iz vrlo jednostavnih razloga. Želimo da na taj način damo podršku državi da sprovodi rigorozne mere prema svima onima koji svoju decu ne upisuju u škole i ne omogućavaju im da pohađaju nastavu.
Jednostavno, to je osnovni ključ da mi zaista na taj način izvedemo članove socijalno ugroženih kategorija iz siromaštva. Ukoliko to ne budemo uradili, onda imamo ozbiljne probleme.
Mogu da prihvatim da zbog određenih razloga se ne usvoji ovaj član, ali želimo samo da vam damo podršku, da možda i u onim trenucima kad niste hteli da prihvatite to, možda da se to ne bi pogrešno tumačilo, na ovaj način da damo podršku tim idejama i da vi možete jednostavno da kažete da imate podršku te zajednice, da svi neodgovorni roditelji jednom moraju drugačije da se ponašaju i da je to naša zajednička briga. Možda je to nepopularna mera, naročito nepopularna mera za nas koji se obraćamo tom biračkom telu, ali dugoročno, upravo ta deca biće neko ko će da ima benefite, a to nam je briga, da zaista ta deca budu u boljoj situaciji. Hvala najlepše.

Hvala.
Na član 104. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Narodni poslanik Donka Banović ima reč.

Kao što neko reče, ovaj zakon je u Skupštini po hitnom postupku, a onda se daju dve godine kao rok za izradu, odnosno donošenje podzakonskih akata na osnovu ovog zakona. Dakle, smatramo da je taj rok isuviše dug. Predložili smo da se u ovom stavu reči "dve godine" menjaju rečima "jednu godinu". Čak mislim da smo bili tolerantni. Za godinu dana nije problem doneti podzakonska akta, doduše ima ih dosta, ali ne radi to ministar sam, nego to urade sektori i službe.
Kad pogledam sledeći amandman, gde je koleginica predložila još kraći rok, razmišljam, možda sam pogrešila, možda je trebalo da podržim ili da podržimo tek njen amandman. Hvala

Na član 104. amandman je podnela narodni poslanik  Jovana Mehandžić. Izvolite.

Biću vrlo kratka.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, da, ja sam predložila da se rok za donošenje podzakonskih akata zapravo četiri puta umanji, dakle, da sa dve godine se skrati na šest meseci. Vi ste mi dali obrazloženje da ovim rokom obezbeđujete dovoljno vremena za izradu sveobuhvatnih i celovitih rešenja. Nadala sam se da samim zakonom ste istražili sve detalje o kojima treba voditi računa kada se zakon donosi i da ste predvideli da će vam biti dovoljno mnogo manje vremena da donesete podzakonska akta, što rok od dve godine ne isključuje, ali vama daje u Ministarstvu šansu da dve godine ne primenjujete ovaj zakon u praksi, što smatram da je predugo. Jer, ako smo dobili, mi kao poslanici, ovaj zakon po hitnom postupku da njemu razmatramo, onda sam smatrala da je sasvim razumno da ste istražili sve implikacije ovog zakona i sve detalje i da ste u stanju i dovoljno kompetentni da u roku od šest meseci uradite taj niz podzakonskih akata i omogućite bržu i bolju primenu sopstvenog zakona u praksi, što je, na kraju krajeva, cilj ovog zakona. Hvala.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na amandmane na Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici poslaničkih grupa DSS, SPO i DHSS, URS, DS, SMV, LDP, LSV, SPS, SDPS i Zajedno za Srbiju, kao i amandmane Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Primili ste izveštaj Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podsećam vas da su pisanim putem amandmane povukli: Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić na član 26, koji su zajedno podneli 10. juna 2013. godine, Olena Pauga na član 26. stav 3. i na član 26. stav 4. koji je podnela 11. juna 2013. godine, i Karolj Čizik na član 5. stav 5. koji je podneo 10. juna 2013. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.