Gospodine ministre, član 15. se odnosi na program karijernog vođenja i savetovanja učenika.
Mi smo imali dve intervencije, na stav 1. i stav 3. U stavu 1. vi kažete – škola omogućava formiranje zrele i odgovorne ličnosti, sposobne da donosi dobro promišljene i odluke o vlastitoj i profesionalnoj budućnosti, da ih sprovodi u delo.
Ne znam da li je škola jedini faktor, ja znam, ona nije jednini faktor koji može da utiče na formiranje zrele i odgovorne ličnosti, i ona može samo da stvara uslove za onaj deo koji ona radi. Omogućava, znači da je ona jedina odgovorna, a stvarati uslove, različiti ljudi stvaraju različite okolnosti i uslove.
Znači, različiti su akteri i to je razlika.
U stavu 3. u drugom delu rečenice, vi kažete, u tom cilju škola prati razvoj učenika, informiše o zanimanjima i obrazovnim profilima, o uslovima studiranja i potrebama na tržištu rada.
Zašto bi to škola radila sama, ako već postoji Nacionalna služba zapošljavanja, gde će učenici dobijati informacije. Ne vidim i smatram da je zaista potrebno da sve institucije u ovoj državi rade svoj deo posla, kako bi se formirala ovakva vrsta ličnosti i kako bi to karijerno vođenje imalo smisla.
Karijerno vođenje, da vas pedagozi i psiholozi u srednjoj školi, obaveštavaju o tome šta je na tržištu rada, nema mnogo smisla, ako to znači opet od onih ljudi koji se time bave. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Mihajlović i Nebojša Zelenović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

U članu 16. govori se o programu zaštite životne sredine i interesantno je da se govori o tome, zato što među ciljevima nemate. Ne znam zašto vam treba to, ako ne želite da postignete nešto sa tim ovde. Vi kažete da ponovo imate isti onaj sistem definisanja kao i kod osnovne škole koji je dovoljno i širok i uzak ustvari ne znači ništa, kako bih vam rekla.
Kažete – škola se bavi ostvarivanjem zaštite životne sredine zajedničkim istraživanjima i akcijama lokalne samouprave i škole kao i na drugi način u skladu sa zakonom. Mi smatramo da je potrebno na stavu 1. izvršiti sledeće intervencije, da kažemo da ovaj program zaštite životne sredine obuhvata jačanje i razvoj ekološke svesti, kao i očuvanje prirodnih resursa. To ste vi napisali, a mi menjamo rečima. Na razvoj i jačanje svesti o zaštititi životne sredine i očuvanju prirodnih resursa. Vama to možda izgleda kao da nije bitna definicija, ali je vrlo bitna definicija, ja sam i kod osnovnih škola gledala gospodina Radovića očekujući podršku, ponovo očekujem podršku. Čovek je radio ovu oblast, u finim definicijama mnogo se različitih pojmova krije, pa smatram da je ovo kako smo mi definisali mnogo bolje. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Donka Banović. Izvolite.

U ovom članu se govori o programu zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programima prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja. Moj amandman se sastoji u tome da sam ja i u naslovu, ali u stavu 1. posle reči – maloletničke delikvencije, dodala reč klađenje. Imali ste i sledeći amandman gde je kolega rekao klađenje, odnosno kockanje.
Šta sam ja htela ovim amandmanom da kažem i ministarstvu, mada ste valjda i vi svesni koliko je problem kockanja, odnosno klađenja među srednjoškolcima veliki. Dakle, ta je pojava veoma raširena.
Srednjoškolci, uglavnom učenici, maltene se svi uključuju u klađenje, tako da mi nije jasno zbog čega i ovo niste uvrstili tu, kako biste razgovarali sa srednjoškolcima o tome koliko je to veliki problem i ako potraje, da to zaista postaje ono što je problem kasnije i za porodicu.
Na svakom koraku su kladionice. Sećam se kada smo menjali Zakon o igrama na sreću, gde je donet neki propis da ne sme u, nisam sigurna, ali da li u krugu 300 metara od škole da bude otvorena kladionica. Dakle, to su uglavnom vlasnici kladionica ispoštovali, ali to apsolutno nije dovelo do smanjenja problema.
Maloletni ljudi, odnosno učenici, srednjoškolci, mnogo vremena tamo provode, troše novac i to prosto postaje moda. Dakle, mi kao društvo nismo uspeli da sprečimo pojavu tolikog broja kladionica, a naravno da su sada tu i problemi.
Naravno, maloletnik ne bi smeo po zakonu tu da ulazi, međutim, inspekcije apsolutno ne rade svoj posao i mogu da kažem da vlasnici kladionica i te kako mnogo zarađuju na novcu maloletnih srednjoškolaca.
Vi ste meni odgovorili da to niste prihvatili zato što to može da se podvede pod "drugi oblici rizičnog ponašanja". Htela sam upravo isticanjem te reči u ovom članu, jer smo svi svesni tog problema da se i škole i zaposleni u školama svi i ostali akteri uključe u pokušaj rešavanja ove zaista raširene pojave.

Hvala.
Gospođo Donka, vi ste sad diskutovali o amandmanu na član 17?
(Donka Banović, s mesta: Na član 17.)
Hvala vam.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući generale, dozvolite da kažem nekoliko rečenica na ovaj amandman.
Juče sam već napominjao kada je u pitanju ovaj član 17, sada kada se radilo o Zakonu o osnovnoj školi, tako i sada kada se radi o Zakonu o srednjoj školi, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, poseban akcenat i podnaslov stavljamo iz istog razloga, ono što sam juče govorio, zbog toga što nismo vratili vaspitnu funkciju škole koju smo, da tako kažem, ukinuli, ima 15 godina.
Dakle, mi smo vaspitanje proterali iz škola, a da ne kažem i iz sredstava masovne komunikacije, itd, i svih faktora tradicionalnih vaspitanja i obrazovanja. Bilo bi zgodno, prva rečenica ovog člana, gde kaže – program zaštite; ovde bih dodao – učenika i nastavnika od nasilja i zlostavljanja; jer imate pojavu zlostavljanja nastavnika od strane učenika. Imali smo nekoliko drastičnih slučajeva, da tako kažemo, u ovoj školskoj godini. Ima toga više, čak se i ne priča, javnost ne da. Ne bi zgorega bilo staviti i to.
Vrlo dobro je Vlada ovo, zapravo ministarstvo, postavila kako se ostvaruje, preko čega i sada je vrlo interesantno to pratiti preko pojedinih nastavnih predmeta, ali bi dobro bilo da se i planom, šta to znači, brojem časova u pojedinom nastavnom predmetu, a to zadire u program, nastavni program i korelaciju nastavnih sadržaja, itd. To je jedan malo složeniji proces i kada je vaspitna funkcija škola bila malo jača ona je vodila računa o tome.
Zalažem se da mi vratimo tu vaspitnu funkciju škole u celini, pa onda i preko nastavnih predmeta onda nećemo dobiti, manje ćemo imati slučajeva zlostavljanja učenika i nastavnika i zanemarivanje ovih pojava, itd.
Isto tako kada je u pitanju alkoholizam, kroz mnoge nastavne predmete to možemo, korelacijom nastavnih predmeta, a tu ključnu ulogu školske službe moraju da odigraju, školski pedagog, školski psiholog zajedno sa stručnjacima iz lokalne samouprave. Dobro je, kažem, još jedanput što je ministarstvo ovo stavilo zaista i ima dobre namere. Na nama je stručnjacima da ovo razradimo i zajedno sa lokalnim zajednicama i državom u celini sprovedemo u praksu. Hvala.

Hvala.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Aleksandar Pejčić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom sam predvidela da u članu 18. se doda četvrti stav koji glasi – u toku školske godine, škola organizuje nedelju školskog sporta.
To bi bilo vrlo korisno, pre svega za mlade u srednjoj školi, a nešto slično je predviđeno već u Zakonu o osnovnom obrazovanju, gde je nedelja školskog sporta obaveza, organizovanje nedelje školskog sporta predviđena u oba polugodišta zakonski određena. Tako da, mislim da je zakonski važno bilo predvideti i obavezati i srednju školu, bar jednu nedelju u prvom ili u drugom polugodištu da organizuje nedelju školskog sporta.
Nisu sva deca uključena u sport i sport je bitno pozitivno kanalisanje energije koju mladi ljudi vrlo često ispoljavaju upravo kroz agresiju, ako ne umeju da je na pravi način kultivišu i kanališu.
Dakle, sport je prava plemenita snaga koju treba na ovaj način favorizovati u srednjoj školi. Mislim da bismo na taj način doprineli i afirmisanju pojedinaca i afirmisanju škole i naravno, povratku autoriteta škole koji je prilično ugrožen poslednjih decenija u Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.