Uključiću se po ovom pitanju člana 21. Program izleta i ekskurzije je jedno od važnih planova i programa godišnjeg plana škole.
Podvlačim ono što je bitno - izvođenje ekskurzija je izričito u nastavno-vaspitne svrhe. Da li to radimo u praksi, ovo što je koleginica rekla? Dabome da ne radimo. One se izvode u druge svrhe, pa čak i finansijske, ovo što je koleginica reče.
Šta preporučujem? Ono što neke škole praktikuju. Ako se radi o osnovnoj školi, do završetka srednje škole, onda bi svaka osnovna škola trebala da napravi od prvog razreda plan ekskurzija i program do osmog razreda - poznavanje bliže i šire okoline matične države, a onda , u saradnji sa srednjim školama, na bazi tog plana išli šire itd. Onda bi oni obilazili ona mesta, istorijske i prirodne lepota naše zemlje i susednih država, gde će nastavnici moći koristiti to u sadržaj nastavne svrhe, u broj časova.
Samo pedagogija takve ekskurzije, a govorim šta pedagogija poznaje, jer druge ne poznaje. To bih prepustio školama, uz obavezu da svaka škola mora imati dobro razređen plan, dobro razrađen program rada i na jednu grupu, na jedno odeljenje ne slati razrednog starešinu, kao do sada, nego najmanje tri čoveka. To smo tradicionalno radili u zadnjih 20 godina. Zašto smo to napustili u zadnjih 10-15 godina, mislim da je suvišno da obrazlažem jer svi to dobro znamo.
Mislim da je ovaj član zakona izuzetno dobro postavljen. Na nivou škola osnovnih i srednjih treba da napravimo dobro razrađen plan. Najpre je to odgovornost direktora, a onda i svih drugih činilaca. Hvala lepo.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Mihajlović i Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanici Olena Papuga.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gordana Čomić i Maja Videnović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Član 28. ima rubrum - broj i trajanje časova. U šest stavova propisuje koliko u gimnaziji učenik može da ima časova, šta se dešava sa učenikom škole iz stava 1. koji propisuje broj časova ako je pripadnik nacionalne manjine i stiče obrazovanja na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ili na srpskom jeziku ima dva časa nastave nedeljno više. U 3. stavu se kaže da učenik može da ima do četiri časa fakultativne nastave nedeljno. U 4. stavu se kaže da čas teorijske nastave i vežbi traje 45 minuta, a praktične nastave 60 minuta. U 5. stavu se kaže da nastava može da bude organizovana u blokovima i 6. stav ovog člana 28. kaže da u školi za učenike u smetnjama u razvoju, nastavnim planom i programom može se propisati kraće trajanje časa.
Amandman koji smo podnele koleginica Maja Videnović i ja, tražimo da se ovaj stav briše.
Razlozi za brisanje ovog stava su potpuno jasni ako zaista znamo šta je inkluzija, ako zaista želimo da boravak dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom u specijalnim školama bude izuzetak, a da pravilo njihovog školovanja bude u redovnim školama na koje se odnosi ovaj zakon. To je suština inkluzije.
Ovaj 6. stav je nepotreban zato što je predviđeno da se u školama nastavnim planom i programom, odnosno da učenici sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i ovako i onako imaju individualni plan rada, tako da ne postoji razlog da se reguliše trajanje časa, a pogotovo ne postoji razlog da se ovde posebno navode škole za učenike sa smetnjama u razvoju.
U sva tri zakona sam vrlo jasno uočila ono što se, po meni, dosta jasno i čita. Dakle, jednim finim, na prvi pogled, jezikom članovima zakona se potencira škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, umesto da se jednako tako finim jezikom potencira inkluzija i to su osnovni razlozi zašto smo, koleginica Maja Videnović i ja podnosile amandmane.
Obrazloženje koje je dato da se amandman ne prihvata je obrazloženje koje nema veze sa namerom da amandmanom potaknemo pisca Predloga zakona da uoči da nam je potrebno jače, čvršće i temeljnije posvećenje i rad na inkluziji. Kaže se da škole za učenike sa smetnjama u razvoju mogu biti u nemogućnosti da prate tok nastave, ta deca sa časovima koji traju 45 minuta. S druge strane, ovakvo obrazloženje daje poruku kao da ne znamo kako i kakav je plan i program u školama u kojima borave deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.
Samo mogu da zamolim da odmah prihvatite ovaj amandman i da razumemo da je cela ideja svih naših amandmana upravo u tome da školovanje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bude po pravilu u školama na koje se ovaj zakon odnosi i osnovnom i u srednjem obrazovanju, a njihov boravak u specijalnim školama da bude izuzetak uz saglasnost roditelja Inter-resorne komisije. U oba slučaja ta deca imaju individualne planove jer drugačije i ne može da im se omogući da savladaju sve programe, ali ovaj prvi slučaj, ako shvatimo da je njihovo obrazovanje unutar redovnih škola dobro po sve i po one koji nemaju smetnje u razvoju i nemaju invaliditet i po celo društvo, onda će se videti da je ovakav 6. stav u članu o broju i trajanju časova zaista nepotreban. Hvala.

 Na član 28. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Saša Milenić.
Vlada nije prihvatila amandman sa ispravkom.
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnički razvoj i informatičko društvo nije prihvatio amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnio.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Aleksandar Pejčić, zajedno prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Janko Veselinović i Jovana Mehandžić i narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa zanimanjem sam slušala šta kolega Atlagić govori o nacionalnoj istoriji, to je vrlo značajna oblast i takođe mogu da komentarišem na razne načine. Mislim da treba bude mnogo više časova nacionalne istorije, ali će sutra biti jedan od tih članova pa ću videti da li će nam i sutra gospodin Atlagić održati predavanje.
Inače, u članu 29. koji se odnosi na broj učenika u odeljenju, u stavu 1. kažete da se nastava izvodi u odeljenju do 30 učenika. Tu, čini mi se, iz pedagoških razloga govorim, govorite o materijalnim razlozima, a ja o onim drugim. To je veliki broj učenika i sa tim učenicima je zaista vrlo teško izvoditi nastavu.
S druge strane, stvarnost u nekim školama, pa i u gradu odakle ja dolazim u Valjevu, pokazuje da su uglavnom odeljenja preko 30 učenika, pa i do 40 učenika i da je tek tu nemoguće raditi.
Mnogo smo govorili, dok smo govorili o prošlom zakonu, o tome koji su razlozi za, koji su protiv i opredeljenje je bilo da su isključivo materijalnih razloga. Ali moram da skrenem pažnju na jednu drugu stvar.
Da li mislite da se u Evropi u drugim zemljama baca novac time što su njihova odeljenja sa 25? Da li smatrate da oni uludo daju taj novac? Ne. Oni ga ulažu na najbolji mogući način. to je put u razvoj i u bogatstvo kada uložite novac u obrazovanje. Oni ga ulažu da imaju ta odeljenja, da učenici brže i bolje, efikasnije napreduju, mnogo su efikasniji u radu u takvim odeljenjima, dok je u našim odeljenjima situacija da jednom u tromesečju profesor da pisanu vežbu ili da test i to što vam se zalomi tog trenutka, koliko je raspoložen, to je ocena za taj rad.
Naši učenici mogu da reprodukuju svoje znanje u tom uzrastu, eventualno da ga reprodukuju sa takvim načinom rada. Bojim se da koliko ulažemo toliko i dobijemo. Zato bi bilo dobro da se svi ovde zajedno borimo, jer ovo je bio zajednički stav svih poslaničkih grupa, pa i ministra, da sutra kada dođe rebalans ovde, mi se zaista borimo da se ispoštuje. Ovo je osnovna norma. O tome ne možemo da pričamo, ne možemo da pričamo o nekim stvarima kako ćemo mi da pravimo, ne znam, efikasne ličnosti sa neverovatnim ciljevima i ishodima, kada mi nemamo osnovne uslove da oni imaju elementarno znanje. To je jedina intervencija. Bilo je puno reči o tome, ali sam morala da kažem, pre svega zbog svoje struke i savesti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Izvinjavam se koleginici ako je shvatila da ja njoj držim predavanje. Sve što govorim govorim u interesu naše dece a verujem i ona. Dakle, na istom smo poslu, istom zadatku i nema ljutnje itd.
Osvrnuću se na ovaj član kada je u pitanju, gospodine ministre, broj časova, ne samo prema deci nego i prema nastavnicima. Da li možda ministarstvo ili zavod razmišlja da se podigne kvaliteta obrazovanja profesora u didaktičara pedagoškom smislu izvođenja nastave, da im se smanji broj časova, a više na stručno usavršavanje i osposobljavanje? Dakle, da li možda ministarstvo u tom smislu razmišlja, jer savremena pedagogija ide u tom pravcu? Mislim da smo mi ostali na tradicionalnom. Nije dobro da mi smanjujemo samo dedi broj časova a nastavnicima ostane ista? Ne. Nastavnik mora biti osposobljen za najsavremeniji način izvođenja nastavnog časa. Tu je problem pedagoški danas. To svi profesori didaktičari na katedrama vrlo dobro znaju.

Samo jednu opasku, molim vas.
Ovde se govori o smanjenju broja učenika a ne časova. Vi govorite o časovima, pa vas molim da se ispravite.

Izvinjavam se, vama gospodine generale, niste čuli prvu rečenicu. Povezao sam broj učenika sa brojem učenika i sa brojem časova nastavnika. To moramo dovoditi u vezu. Možda vi, koji niste te struke, teško je to pojmite, ali samo napominjem ovo, gospodine ministre, da se možda u zavodu treba razmišljati da na najsavremeniji način osposobimo nastavnika, onda je čak i broj, najoptimalniji broj učenika pet. Ako imamo para, hajde da budemo otvoreni. To je nemoguće. Kako osposobiti nastavka za savremenu nastavu ako ono ima 25 ili 21 čas neposredne nastave plus pripreme koliko kući, pogotovo oni koji su Resavska škola pa prepisuju svake godine i svaki dan. Izvinite. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala.
Prosto nisam, stvarno, kada sam pisala amandmane, shvatila koliko sa kreativna i koliko asocijacije svaki moj amandman može izazvati. Sada vidim da te svari idu tokom. Nije me razumeo kolega Atlagić. Ne držite vi kolega meni čas, niti ja to tako doživljavam. Samo kažem da ćete vi sutra održati čas nacionalne istorije, ali ćemo sutra o tome pričati, a vi očigledno ne znate šta je sutra na dnevnom redu. Hvala.