Reč ima gospodin Saša Janković.

Hvala najlepše na ovom što ste rekli. Trideset posto pritužbi je iz Beograda. Sa jedne strane, u Beogradu gotovo da živi 30% Srbije. Sa druge strane, otvorio sam 15 virtuelnih kancelarija širom Srbije. To je ono što je gospodin Petković spominjao. Praktično, građani Srbije mogu direktno da pišu bez ikakve takse, bez ikakvog pravnog saveta, bez angažovanja advokata, Zaštitniku građana i da svojim rečima opišu problem i da ostave dokumente koja taj problem potvrđuju. Mogu da odu u tih 15 gradova u svoje lokalne biblioteke i da uz pomoć bibliotekara, dakle, u najneutralnijem, a opet odgovarajućem okruženju, preko audio-video veze, sa najmanjim mogućim troškovima, razgovaraju sa mojim saradnicima u kancelariji i da na licu mesta podnesu pritužbu koju će bibliotekar da prosledi u Beograd.        
Mogu da vam kažem da to nije uradio nijedan ombudsman u svetu, a sada to počinju da rade po primeru Srbije. Potrudili smo se da budemo dostupni građanima Srbije. Ja i moji saradnici idemo u ono što se zovu "Dani Ombudsmana" i to radi i moj pokrajinski kolega i moje kolege iz lokala.
Kada sam govorio o povećanju broja pritužbi, nisam se žalio. Dakle, ako ukupno obraćanja građana prošle godine ima 20 hiljada, od čega su četiri i nešto hiljade formalne pritužbe, znajte da u Austriji ima osam hiljada pritužbi građana Ombudsmanu. Nije loše imati pritužbe. Loše je, međutim, biti dostupan da se pritužbe prime, dobiti pritužbe, a nemati kapacitet da dovoljno brzo i efikasno te pritužbe rešiš. Zbog toga vam se obraćam i kažem da ne treba da dozvolimo svi zajedno da institucije koje su pokazale da Srbija nije osuđena na prosečnost i da građani Srbije nisu osuđeni da nemaju zaštitu svojih prava, ne treba dozvoliti da te institucije pokleknu pod ogromnim teretom koji u ovom momentu nose.
Istovremeno, zaista je sramota za sve nas, kao društvo i kao državu, da Poverenih za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti sedam godina posle svog izbora nema adekvatan prostor za rad, a da postoje državni organi, državne institucije i javna preduzeća koja u svojim krugovima imaju teniske terene. To je nešto na šta ne treba mi da se žalimo građanima Srbije, a ja to sada kažem, već nešto čemu svako treba da stane na put.
Dakle, nije problem veliki broj pritužbi, problem je to što te pritužbe treba rešiti. Problem je i to što kada rešimo pritužbe i ustanovimo… Još jednom, velika je razlika između Poverenika i Zaštitnika građana. Poverenik Šabić daje obavezujuća konačna pravosnažna rešenja, a ja dajem preporuke. Ali, kad ih dam, to mora da ima svoju posledicu. Nažalost, često nema.
Završavam sa odgovornošću i pitanjima rodne ravnopravnosti. Dakle, naravno da je za neke stvari potrebna promena stava, promena kulture, promena kulturnih matrica i tradicionalnih shvatanja, često je to slučaj sa rodnom ravnopravnošću, ali za neke stvari moramo postaviti pitanje odgovornosti za kršenje očigledno propisanog i logički jasnog.
Mi smo pre dve godine imali tzv. kvotu od 20% za upis u Kriminalističko-policijsku akademiju. Prošle godine je ta kvota smanjena na 15%, ali ne na način da je neko rekao – najmanje 15% žena će biti upisano, nego najviše 15% žena će biti upisano. On je od mere afirmativne akcije napravio ograničenje. Da se još dodatno potrudi i da pokaže kako je to potpuno besmisleno, takvo ograničenje nije stavio za upis za samofinansirajuće studentkinje. Dakle, recimo da je teoretski moglo da se kaže – ne množe više od 15% zato što su instalacije u ministarstvu takve da ne može više od 15% u ovom momentu pripadnica ženskog pola da bude u sastavu policije. Ali, kako je moguće da ako se samofinansiraju onda mogu i žene? To je toliko frapantno, to je toliko direktno, da vi morate u jednom momentu da postavite pitanje – da li je to zaista sada nedostatak sedamdesetdrugog treninga, pošto su sedamdesetjedan prošli, ili ćemo staviti tačku i reći - hoće li neko da odgovara za ovo? Mislim da je vreme da počne da se odgovara, bar za tako drastične propuste. Onda će ih biti mnogo manje. Hvala.

Reč ima Jelena Travar Miljević, replika. Izvolite.

Ne bih ja ovo nazvala replikom.
Prvo bih se zahvalila za informaciju i pohvalila bih otvaranje virtuelnih kancelarija.
Ne mislim da je problem u dostupnosti same institucije, koliko je možda u neprepoznavanju toga gde su nečija prava sve prekršena. Mislim da je upravo to gde mi svi treba zajedno da radimo, ne samo vi, nego i mi narodni poslanici, jer pored toga što imamo tu funkciju da usvajamo zakone, isto tako treba i da kontrolišemo sprovođenje tih istih zakona koje smo usvojili i da približimo rad parlamenta građanima, kao i ostalih institucija.
U svakom slučaju, zahvaljujem vam se, ali mislim da je zaista problem negde u prepoznavanju toga koja su prava povređena.

Gospođo Miljević, ne znam da li biste vi to nazvali replikom ili ne, ali ja vam dajem pravo na govor u skladu sa Poslovnikom. Dakle, ovo je bilo pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene predstavnice i predstavnici nezavisnih regulatornih tela, kao član DS ponosan sam što danas razgovaramo sa vama o izveštaju koji je kvalitetan iz više razloga i te razloge ću ja, poredeći ih sa našom društvenom stvarnošću danas, ovde porediti i o njima govoriti.
Postojanje nezavisnih regulatornih tela vrednost je jednog društva, evropska vrednost jednog društva koju smo mi kao DS uvek podržavali i uneli u ovo društvo, čak i kada su mnogi koji su danas na vlasti bili protiv toga. Neukusno bi prema vama bilo da danas vadimo stenograme i ovde čitamo šta je govoreno na tim sednicama kada ste vi birani na vašu funkciju. Ja sam, kao neko ko je plaćen, kao i vi, od strane građana, ponosan na činjenicu da smo mi, ako se ne varam, gospodina Jankovića prošle godine jednoglasno podržali da nastavi sa svojim poslom.
Žao mi je i osećam potrebu, iako sam poslanik opozicije, da vam se izvinim zato što ovako dominantna vladajuća većina, a to su moje kolege, isti hleb jedemo, juče nije obezbedila kvorum i time vaše obaveze prema građanima Republike Srbije, za današnji dan verovatno planirane, dovela u pitanje. To je možda, ako mi dozvolite opasku, i odnos prema nezavisnosti institucije u Srbiji.
Šta se desi kada se ne poštuju nezavisne institucije u Srbiji, nezavisna regulatorna tela ili nezavisnost NBS, pa se postavi partijski guverner, što je činjenica još samo na Kubi i u Severnoj Koreji, možemo da vidimo po kursu, odnosno nikad slabijem dinaru ili po nestabilnosti cena.
Uvek ćete imati podršku u DS za ono što radite, zato što su reči, brojevi, grafikoni, sve što ste napisali u ovom izveštaju i sve što radite, a svako ko i malo sarađuje sa nevladinim sektorima, sa građanskim društvom, zna koliko se trudite sa realno ograničenim resursima kojima raspolažete, to što vi radite i ovo što ste napisali, ako shvati svaki odbornik u Srbiji i ako shvati svaki predsednik opštine, svaki nivo vlasti, pokrajina, Republika, može biti jako lekovito za srpsko društvo. Nije poenta da samo vi postojite i jednom godišnje nam saopštite istinu, poenta je da svi ukapiraju šta tu piše i da svi zajedno stvar pomeramo na bolje.
Demokratska stranka je danas, a vi ste to primetili u vašim izveštajima, pod naletom strašne medijske hajke. Kada god i šta god kažete danas u Srbiji protiv vlasti, nevezano na kom nivou i nevezano u kom skupštinskom domu, bilo to u Nišu ili ovde u Beogradu, vi se nađete izloženi strašnim medijskim napadima. Vi ste, ako se vaša nezavisnost očuva, a ja sam skeptičan ako uzmemo primer Narodne banke, koju sam pomenuo, brana za građanske vrednosti, odbrana za evropske vrednosti, a rekao bih i odbrana i od nečega što bih nazvao orijentalnim despotizmom. Jer, neko ko danas nema problem da kaže da je za EU, a svake večeri spinuje sada i koalicione partnere i stavlja ih u tabloide, svakako nije neko ko na iskren način podržava vaš rad.
Nije strašno nama iz DS koji smo razne hajke preživeli, ostajući dosledni našim vrednostima, a svi drugi od nas se učili tim vrednostima, pa na osnovu naših pobeda, a svojih poraza, učili šta znači EU. Nije nama strašno i mi ćemo izdržati stoički na nogama sve ovo što se dešava, a vi ste tako dobro primetili u vašem izveštaju, ali je strašno, ne znam koja su vam zakonska ovlašćena, da se za ovu sumornu ekonomsku stvarnost, za cene koje rastu, za poslove koji se gube, svakog dana stavlja magla u te tabloide senzacionalističkim natpisima, kako ste vi rekli, a da se pri tome uništavaju ne samo političari, nego i ljudski životi, recimo neke devojke koja od subote ne silazi sa naslovnih strana tabloida.
To je jezivo! Šta je danas klasa u Srbiji koja vlada spremna da uradi ijednom pojedincu da bi ga načinila zanimljivim i da bi time pokrila lošu situaciju u društvu? Neki od vas su bili žrtve tih tabloida, ako uzmemo da smo mi uzorak i to kako se prema nama ova vlast ponaša, verovatno zato što niste želeli da ispunjavate neke partijske naloge. Podršku u nama da izdržite imate.
U nekoliko navrata govorite o odnosu Vlade Republike Srbije i dajete preporuke, pa tako na strani 127 Izveštaja Zaštitnika građana stoji da Ministarstvo poljoprivrede prema građanima ne treba da koristi svoj dominantan položaj. Kao što rekoh, vaš izveštaj treba da se pročita i svi treba da ga primene onako kao što u njemu piše, da bi nam svima bilo bolje. Ali, oprostite što sumnjam, kada se jedna kriza sa mlekom i trovanjem naše dece rešava tako što se prosto podigne granica aflatoksina.
Nadam se da mi drugi neće zameriti, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti želim da odam posebno priznanje za sve probleme. Sticajem okolnosti znam koji su problemi bili da počnete da radite.
Mi kao društvo nismo ni svesni koji su troškovi diskriminacije za jedno društvo. Ako imate mladu osoba koja je po nacionalnosti Rom ili je po seksualnom opredeljenju gej i ako ta osoba ne može svoje potencijale da ostvari na pravi način tim svojim svojstvom, ovo društvo u potencijalu možda gubi nekog elektroinženjera, nekog novog profesora Stojkovića. Dakle, to što vi radite, a što drugi nisu razumeli kada su ti zakoni bili donošeni pa su glasali protiv Zakona o borbi protiv diskriminacije, ne razumeju potencijale borbe protiv diskriminacije.
Niko danas u Srbiji nema pravo da bilo koga, zbog bilo čega što je svuda u normalnom svetu normalno, ograniči da te svoje potencijale iskoristi na pravi način. Nije to lako i mi iz DS znamo kako vam je kada se borite za te vrednosti jer se mi kroz čitavu našu istoriju borimo protiv vetrenjača. Ono što je dobro je što se ta borba na kraju završi takvim uspehom, da ste i sami iznenađeni za šta se nakon sve te borbe neki ljudi zalažu.
Slažem se i Poverenica je rekla, a mislim i vi, oprostite mi, puno je strana, a bilo je malo vremena, da bi Ministarstvo obrazovanja trebalo da napravi sistem u kojem ti brojevi ne bi izgledali tako strašno, da mala deca kod mene koja rastu kraj Roma, Rumuna, Mađara, sutra će sve otvorenije ljudi da izlaze i da govore i kog su seksualnog opredeljenja, nije to sada toliko ni važno, u bilo kom svojstvu. Trebalo bi da obrazovanjem utičemo na decu da kao odrasli ljudi budu, samim tim, manje agresivni i da razumeju potencijale borbe protiv diskriminacije.
Apelujem na ministra obrazovanja i ovom prilikom da podnese ostavku zarad ovoga što je uradio sa malom maturom, jer ako ne možete da organizujete prost test iz matematike i srpskog jezika, sumnjam da ćete sa predistorijom i onim što ste govorili prethodnih 20 godina biti u stanju da razumete ovo što ste vi, dragi naši prijatelji, napisali.
Kada jedan Dejan Mijač šeta Beogradom i priđe mu jedna, ne način na koji ste vi naveli, obrazovana osoba i kaže da je, zato što je državni sekretar u Ministarstvu kulture, napisao knjigu u kome ga je stavio među srbomrsce, a ima i srboljubce, ja isto verovatno spadam u ove prve, ne znam za vas, vas još uvek nisu toliko provukli kroz tabloide, onda smo kao društvo u velikom problemu. Tu se ne radi o političkoj stranci. Tu se radi o tome da mi svakog dana, zarad opstanka na vlasti, koristeći se instrumentima orijentalne despotije, služimo najstrašnijim stvarima da bi na toj vlasti ostali.
Za kraj, puna podrška. Velika mi je čast i zadovoljstvo pročitati ovaj izveštaj, nekada sa nekima od vas kroz neke nevladine organizacije i sarađivati na raznim projektima. Izdržite u svojoj borbi. Imaćete podršku i drugih opozicionih stranaka, kako sam danas imao prilike da vidim. Ne znam kakvo vreme dolazi za druga nezavisna regulatorna tela i nezavisna tela u Srbiji uopšte, ali znam da je Srbija na putu na kome su prave vrednosti uvek pobeđivale i tako će biti i ovoga puta, a vi ste neizostavan deo svih tih trijumfa na našem evropskom putu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na ove izveštaje. Krenuću od izveštaja Zaštitnika građana. On, naravno, ne sadrži ono što se desilo nedavno na Trgu Republike, tzv. jektenije, ako se dobro mogu izraziti, gde su sveštenici upokojili i Skupštinu i Vladu. Nije bilo za očekivati da to nađemo u vašem izveštaju. Ali, bilo bi za očekivati da se u vašem izveštaju nađe izložba u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kako se to zove, u centru Beograda, koja je održana uz neviđene mere bezbednosti, gde je zbog prava i sloboda jedne, kako se to kaže, seksualne manjine izvrgnuta ruglu većina.
Dakle, povređena su osnovna naša prava, ljudska i građanska, u koja spadaju i verska prava, prava da budemo hrišćani. Na toj izložbi, Isus Hrist je prikazan kao gej. Ne vidim da toga u izveštaju ima. Ne daj Bože da je Muhamed izvrgnut takvom ruglu, mislim da bi Salman Ruždi bio malo dete po ugroženosti, šta bi se dešavalo u našem glavnom gradu. Na sreću, to se nije desilo. Ponosim se time što nikome ne pada na pamet u Srbiji da ruglu izvrće bilo kog verskog lidera, odnosno bilo čijeg boga, bilo koje veroispovesti.
Negde sam pročitao vašu izjavu, da većinska grupa, većinski narod, a najverovatnije i većinska vera, ne može da bude uvređena grupa i da kada neko gađa njih, to nije jezik mržnje. Ja sa tim ne mogu da se složim. Duboko sam nezadovoljan što u vašem izveštaju to nije pomenutu. Za mene, kao vernika, a najverovatnije i za sve hrišćane, to je bila nečuvena uvreda.
Dakle, u vremenu kada se homoseksualci štite na sve načine, ja vam to ne branim, pa valjda i mi imamo pravo da neko nas, makar delimično, po pitanju vere, zaštiti od izvrgavanja ruglu, dakle, samo u tom delu da nas zaštitite kao građane. Ili smo mi postali građani drugog reda, a oni su postali neki plemeniti vitezi, koliko vidim, po pitanju ljudskih i građanskih prava? Oni su nedodirljivi. Njima niko ništa ne sme. Imaju svoje lokale, oni prave skaradne izložbe. Ne daj Bože da mi njih uvredimo na takav način ili bilo koga drugog! Onda bismo mi bili predmet ogromne pažnje ne samo Zaštitnika građana, već, verujem, mnogih organa reda, da li sa pravom ili ne.
Šta je sa pravima na imovinu, na rad? Šta je sa fizičkom i imovinskom sigurnošću građana? Ne vidim da se u ovom izveštaju neko bavio puno time. Krenuću od ličnog primera. Grupa fizičkih lica iz Šida u opštini Pećinci uzurpirala je 200 hektara državnog zemljišta. Država to nije branila. Ali, država je izdala firmi moje žene 24 hektara, koje je grupa hajduka uzurpirala. Ona je zakupila to na firmu, došla je grupa hajduka iz Šida, uzurpirala to, pokrala pšenicu vrednu 300 hiljada dinara i tom prilikom je blokirala svu mehanizaciju. Evo fotografija. Šest dana, u doba žetve. Lizing za ove mašine je 14 hiljada evra. Žetva traje deset dana. polugodišnja rata je 14 hiljada evra. Zablokirati nekome mašine, sprečiti slobodu kretanja, ometati posed i sve to nije predmet zaštite ljudskih i građanskih prava? Tu bandu, te hajduke, štiti, verovali ili ne, policija, načelnik policijske uprave, komšija tim hajducima.
Ti hajduci imaju 54 tužbe za narušavanje poseda, ali to znate, sve predmete vodi sudija Nevenka Smajić supruga ovog načelnika, dakle, komšinica. Po 30 ročišta ima, nikoga nema da presudi, komšija ne može da se presudi. Sve krivične prijave piše zamenik tužioca Zoran Pejić, koji ne znam odakle je pao, kaže da je kadar određene stranke, neću da je spominjem. Nadalje kad tražiš privremenu meru sudija predsednik suda koja se zove, pronaći ću kako se zove, privremenu meru, taj predmet da sudiji koji je na godišnjem odmoru.
Pitam vas na mom primeru – gde su prava, građanska prava moje supruge? Tužilac kvalifikuje delo, kada je ugrožena njena imovina kao samovlašće. Vi ste pravnik, kada je u pitanju imovina firme, to krivično delo ne može da postoji i njoj preporučuju da goni, zamenik tužioca, da to goni po privatnoj službi. Gde su njena prava? To se goni po službenoj dužnosti jer je u pitanju imovina firme. Imovina firme je ugrožena. Ostao sam dužan još ime, mislim da se gospođa predsednik suda preziva Korica i da joj je ime Zorica. Dakle, ona je predmet za privremenu meru ustupila sudiji koji je na godišnjem odmoru. Po Poslovniku suda treba da bude njegov tu zamenik, međutim ona traži da se odredi i da se ponovo piše neki zahteve, pa će, gle čuda ona nešto možda uraditi.
Znam o čemu se radi. To je organizovana kriminalna grupa, ostaci ne znam čijeg režima, mnogo režima, ne samo ovog režima koji se sveo na tri plus, tri posto plus, ostaci mnogih režima. To je kriminalna grupa koja zatvara sve kriminale u Sremu o kome sam govori. Pokazivao sam mnoge fotografije, imovinu mnogih funkcionera itd, to je ta kriminalna grupa. Dužnost Zaštitnika građana je da zaštiti građane, obavesti tužioca za organizovani kriminal i da pohapsi i sudije i tužioce i policajce. Time ćete pokazati da ste Zaštitnik građana. U suprotnom nema ništa od toga. Ako ja ne mogu da zaštitim svoja prava, sa čim da izađem pred građane i da kažem – znate šta mi ćemo kao Skupština, kao poslanici koji su izabrali Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu, mi ćemo zaštiti njihova prava. Pa kad ne možemo da zaštitimo svoja, kako ćemo da zaštitimo pravo običnih građana. Govorim vam to na mom primeru, sve je proverljivo.
Dakle, ne treba nam nikakav imunitet, ako sam bilo šta slagao, spreman sam da krivično odgovaram. Sve što sam do sada tvrdio se potvrdilo u praksi kao tačno, čak i za one skladištare, gde sam rekao da čuvaju maglu, da plaćaju čuvanje magle itd. Posle sedam, osam meseci mog upornog insistiranja, konačno jedna prava kontrola je urodila plodom.
Znate, koliko su oštećeni seljaci. Znate li šta se desilo sa aferom aflatoksin, znate li da je cena zbog toga što je proglašena lažna aflatoksičnost kukuruza koji nije postojao. Znate li da je cena pala za jednu trećinu. Znate li da je država zbog te niže cene od izvoza izgubila 100 miliona evra. To se previlo na prava tih običnih seljaka i radnika u poljoprivredi zato što je neki tamo u pokrajini sastavni deo ovog Sremskog kriminala dao sebi za pravo da proglasi aflatoksin na kukuruzu koji nije postojao. Onda su hteli, ima poslanika koji to znaju koji su upućeni, onda su hteli, zahtev su podneli da se uništi navodno aflatoksični kukuruz koji nije postojao. Taj aflatoksični kukuruz u robnim rezervama su platili građani, oni što nemaju da jedu da bi država imala stratešku sigurnost od vojnih i ekonomskih pritisak i elementarnih nepogoda. Šta je sa njihovim pravima da se njihov novac tako potroši?
Idemo dalje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Neću pominjati, odnosno pomenuću, ali neću ono što su mediji donosili. Kaže – šutnula Romkinju sa posla. To rešiti u toj vašoj instituciji, ili štite ravnopravnost ili ne. Time se bave mediji. Za renoviranje kancelarije 166 hiljade evra. Piše 600 evra za, kaže 650 evra po kvadratu. Za te pare ću da napravim čitavu zgradu, samo mi dajte zemljište. Neću da se bavim time. Vi kažete da su to izmišljene afere. Hajde da vam verujemo.
Onda ću se baviti nečim drugim. U izveštaju stoji na strani 12, ne znam da li je tačno ali ću citirati – da ste zbog ove medijske hajke bili ugroženi i da je bila ugrožena vaša lična bezbednost. Ukoliko sam razumeo vi ste nekom vašem pomoćniku podneli krivičnu prijavu jer navodno je on bio generator nekog mu niste zaposlili itd. Ta krivična prijava je odbačena, ali vaš izveštaj iako ste to znali sadrži na strani 12 te kvalifikacije, da ste bili ugroženi itd.
Vaš izveštaj takođe sadrži studijsku posetu Australiji, strana 123, na poziv Australijske ambasade za učešće organizacije koja se zove UNDP. Oni su navodno snosili troškove ali u izveštaju ne stoji, ni u 2011. godini, ni u 2012. godini, da ste prebacili toj organizaciji UNDP iz Teksasa 2011. godine 110 hiljada dolara. Toga u izveštaju za 2011. godinu nema. Da ste u toku 2012. godine, to je ovaj izveštaj, toj istoj organizaciji prebacili 60 hiljada dolara. Ni toga nema u izveštaju. Te uplate od 170 hiljada dolara ne može u Teksasu niko više da proveri, ne može nijedna naša budžetska, niti bilo koja druga inspekcija da ode da vidi koja je nameta tih sredstava, ne proverljivo je.
U izveštaju piše da ste na put krenuli 4. februara do 15. februara, u Sidnej, u Australiju. Mislim da je zaštita Abordžina ili Aboridžina bila tema kojom ste se vi tamo bavili. Mi smo poznati po Aboridžinima. Projekat na kome se tamo radilo u kome ste vi učestvovali navodno 5. u izveštaju nije tačno. Vi tamo niste otputovali 4. kako to piše nego ste preko Beča i Bankoka otputovali 30. januara na Tajvan pet dana. Tajvan nije poznat po Aboridžinima, on je poznat po masažama i da se usudim reći tamo se ne zna šta je muško, a šta je žensko. Delegacija je brojala tri člana. Toga u izveštaju nema. Možete vi da se bunite koliko hoćete ovoga u izveštaju nema, tamo se spominje put i boravak od 4. do 15. februara za koga ste dobili naravno dnevnice 5000 dolara. Uplatili ste UNDP 170 hiljada dolara, zaradili ste tamo 5000 dolara u vreme kada je lepo letovati u Sidneju po plažama juriti Aboridžine i baviti se njihovim pravima.
Naša nacija, naši radnici, naši seljaci, naši nezaposleni su toliko srećni što smo potrošili 170 hiljada dolara za tu organizaciju iz Teksasa da bi se mi bavili preko naših poverenika za zaštitu ravnopravnosti u projektima kojima su obuhvaćeni Aboridžini. To u izveštaju ne stoji.
Nadalje, postoje prijave protiv vas. U Agenciji za borbu protiv korupcije, ta prijava nije rešena u roku od 60 dana. Ta samostalna regulatorna tela su postala samostalni centri moći nego je rešena tek za 140 dana. U toj prijavi, vas kao Poverenika, za vas govore da niste imali pravo da predajete na fakultetu i da ste radili za nevladine organizacije. Po Zakonu o zaštiti protiv diskriminacije nemate pravo da vršite nijednu drugu funkciju, Saša Gajin rukovodilac grupa za izradu tog zakona, kaže da poverenik ne može da obavlja nijednu drugu delatnost osim povereničke. To su ozbiljne stvari. Vama to možda jeste smešno ali meni nije. Dati 170 hiljada dolara kojih nema u izveštaju, otetih od bosih, golih, od gladnih, od onih koji po pet puta zagledaju jednu namirnicu prehrambenu pre nego što je kupe. Oteti od otpuštenih radnika jer oni pune budžet, ne pune tajkuni.
Oni potrošači koji na kasi kada plate onaj PDV, kada zvecne kasa, plati PDV i porez na dobit i sve poreze i komunalne takse itd. Sve se plati kroz tu uslugu. Sirotinja plaća 95% poreza, da se ne lažemo, a oteti od njih i prebaciti tamo nekoj organizaciji u Teksasu koja će vas posle pozvati da dođete i da štitite Aboridžini, pri tome skoknete malo do Tajlanda, ne vidim tu nikakvu zaštitu ravnopravnosti, čak naprotiv, vidim sasvim suprotno. Ljudi preskaču po jedan obrok, biraju, hoće li da doručkuju, da preskoče doručak, ručak i večeru. Ima onih koji šalju decu da ranije ležu, da ne moraju da ih hrane, da ne moraju da im daju večeru. Ima ljudi koji su odlučili da preskoče dva obroka. Ali, potrošiti ovakve novce za Aboridžine, mislim da je to sve neravnopravnost.
Vaša plata je 240.000 dinara, vi od fakulteta za razne projekte, to je provučeno ovako, dobijete 110.000, dobijate pare od nevladinih organizacija i ja ne vidim nikakvu zaštitu ravnopravnosti. To je zaštita od ravnopravnosti.
Vi ste sebi dali za pravo da imate sve u trenutku kada 99% naroda nema sve. To je možda moglo. Mogu da vas hvale neki drugi koji to pažljivo nisu pročitali, jer nisu informisani.
Ja ne. Kod mene to neće proći. Pravo na ravnopravnost je, znate šta, kada svi imaju iole uopšte posao, pristojnu platu, čestit dom, dostojanstveno školstvo i zdravstvo, dostojanstvenu starost. To nema 95% građana.
Nije ravnopravnost kada samo oni koji se staraju navodno o ravnopravnosti imaju pravo na ravnopravnost, a svi drugi nemaju pravo i svi moraju da ćute.
Još nešto da vam kažem, vi ste ukupno tamo dobili 465 pritužbi, čitao ja vaš izveštaj, sve pažljivo, a na osnovu toga izdali ste 27 mišljenja, 27 mišljenja sa preporukom i 117 preporuka, ukupno 171 akt, pola na dan u državni neravnopravnosti, rešen je svaki treći. Ljudi se više i ne žale, jedan i po na dan pritužba.
Dakle, 465, a od toga 171 ukupno akata, a za to je potrošeno 89 miliona dinara, toliki je budžet i 500.000 po jednom aktu.
Gledao sam i strukturu plate. Fond vaših plata godišnjih je 33 miliona dinara za 19 zaposlenih. Ne bio ja lenj, pa to proračunao. Prosečna plata u toj vašoj instituciji je 144.000 dinara, bez doprinosa. Znači, fond plata je 33 miliona, pišu oni doprinosi posebno i kada podelite tamo u vašim izveštajima, piše da ima 19, da je trebalo da imate 60, ali imate do sada angažovanih 19 i da to kada podeliš dobiješ 144.000 dinara mesečno. Dakle, kod vas vozač ima poslaničku platu. Mene pljuju za platu od 75.000 dinara, a primam samo razliku između katastarske osnovice i ne znam šta, nema ko nas nije pljunuo, evo i kolege znaju, ko nas ne pljuje preko televizije? Što ne prenose vaše sednice?
Vi imate platu 240.000 dinara, tri puta veću nego moju, a ja ne mogu da dobijam pare od nevladinih organizacija, ne mogu da predajem na fakultetu, meni su i poljoprivredno gazdinstvo ukinuli, jer sam u sukobu interesa, tako mi kažu, ako imam poljoprivredno gazdinstvo.
Ne možete da budete toliko ravnopravniji. Ne može vozač potpredsednika Vlade da ima platu 25.000 dinara, i da uz put čuva glavu potpredsednika, predsednika Vlade, ministara, a da vaš vozač tamo u tim regulatornim telima ima 75.000.
Ne tražim da mi imamo kao i vi, ne tražim da imamo više.
Mislim da se te agencije i ta regulatorna tela koja treba da se staraju o pravima građana toliko otuđila i odnarodila, da mi nešto moramo da uradimo.
Ono što ja vama predlažem, mi ćemo usvojiti ovaj izveštaj, mada manjkav, izveštaj niste vi sami kao pojedinac, a pošto ste ovo utajili od Skupštine što sam naveo, vama je lepo vreme da podnesete ostavku. Ne samo da podnesete ostavku, ima i krivična prijava protiv vas i nemojte da dopustite da u jednoj takvoj cenjenoj instituciji vas neko privodi.
Savetujem vam, ovo nije medijska hajka, lepo izađite za govornicu i recite: "Ja podnosim ostavku".
To ja od vas tražim, u ime miliona onih koji su poniženi, čiju ravnopravnost ste trebali da obezbedite, a vi ste se bavili Aboridžinima. Hvala.

Po Poslovniku, Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predsednici nezavisnih regulatornih tela, mislim da je povređen č lan 107. gospođo predsedavajuća Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je – govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da su povređeni i članovi 19. i 23. Ustava Republike Srbije koji kažu – dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Valjda taj Ustav važi i za narodne poslanike, bez obzira na imunitet. Ovako ste videli kako izgleda atak na nezavisna regulatorna tela od aktuelne vlasti i glavne vodeće vlastodržačke stranke režima i kako oni imaju odnos prema vama.
Ovo je tabloidizacija javnih institucija u ovoj državi, ovde je ozbiljno ugroženo, ne dostojanstvo ovog doma, dostojanstvo Republike Srbije, ovakvim govorom.