Sedmo vanredno zasedanje , 27.06.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

3. dan rada

27.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 21:40

OBRAĆANJA

Predrag Marković

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovane dame i gospodo, gospođo Babić, gospodine Sretenoviću i članovi vaših timova, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su sve nova iskustva, neka na osnovu višegodišnje prakse, neka na osnovu nove prakse i moraćemo malo da se podsetimo ne nastanka vaših institucija, nadam se da to znate. Možda samo po neki od vaših zaposlenih to ne znaju, ali potrudićete se u narednom periodu, pretpostavljam, da i oni to saznaju.
U međuvremenu, pošto i jedan i drugi izveštaj, a krivično smotreno, prvi put se ovako predstavljaju javnosti preko ovakve sednice Narodne skupštine, vrlo je važno da ukažemo na partnerstvo, a ne samo zakonsku obavezu koja postoji između Narodne skupštine i agencija, regulatornih tela, onih organa koji su formirani u međuvremenu da bi štitili ili javni interes, ili prava građana, ili specifična prava i specifične povrede, a da pri tome na raspolaganju imaju, i to je strašno važno da građani znaju, vrlo ograničene kapacitete i materijalne i kadrovske, ali ono što je takođe važno, iskustvene u korelaciji sa drugim činiocima javnog života.
Zašto ovo govorim? Zato što ona vrsta samokritike kojom počinje, pa i danas je tako predstavljen, pre svega, Izveštaj Agencije, vrlo korektno konstatujući deo problema koji su postojali u radu i sugestije kako bi oni mogli da se prevaziđu u budućnosti, se odnose i na ovu narodnu skupštinu.
Moram da prvo otvoreno kažem, podržavajući, jer je ovo drugi dan zaredom, a treći je radni dan, u kome se suočavamo sa jednom specifičnom vrstom problema.
S jedne strane, imamo ovakav kakav je, ne ulazeći u to kako je on usvojen, kako je predlagan, Poslovnik Narodne skupštine. On je jedini po kome mi možemo da radimo. S druge strane, čitav niz zakonskih obaveza koje proističu iz zakona koji su u međuvremenu doneti, ili iz prakse koja je u međuvremenu uspostavljena, ali ono što je važnije potrebe celog društva, tu stvarno ja ne umem da govorim to – pozicija, opozicija, nagledao sam se kako se to menja i pojedinačno i stranački, jeste potreba da se prepoznaju, ojačaju i jasno definišu i aktivnosti i nadležnosti različitih nezavisnih organa, agencija i kontrolnih organa i regulatornih tela.
Zbog toga je nastala i potreba da predstavnici, dakle, izvestioci onih izveštaja koji moraju da se predaju Skupštini, a sada i razmatraju po zakonu na sednici, imaju pravo da dobiju reč. Ovo je Poslovnikom moguće, i zato je i predviđeno, da ne bi neko zloupotrebio recimo kvorum ili nepostojanje kvoruma, sve što postoji tokom redovne sednice. Ovo je definisano članom 119. čime se bavi posebna sednica, šta se na njoj razmatra, to je jedino mesto koje omogućava po Poslovniku, te na njoj mogu predstavnici organa koji podnose, u skladu sa zakonom, izveštaje na posebnoj sednici Skupštine govore. Onda, ne bi postojao formalno-pravni problem, ali vi vidite da svi poslanici i juče i danas ne postavljaju to kao problem u smislu tražeći da se poštuje tačno ono što piše u toku sednice, gde može da govori ili pobrojana lica, ili predlagač akta.
Da biste razumeli, pomažem svima nama da shvatimo, akt koji će Skupština usvojiti, dakle jedini akt koji ima predlagača, je zaključak. To je onaj zaključak odbora u kome se u slučajevima vaše dve institucije jasno predlaže da se izveštaj, kao sastavni deo zaključka, usvoji i još dodatno čitav niz obaveza koje se odnose na druge organe, na samu Narodnu skupštinu preporuka. Dakle, izvučena je jedna srž tog zaključka i jedini ko je predlagač tog akta je predsednik odbora, u konkretnom slučaju predsednik Narodne skupštine.
Vrlo je važno da ubuduće, sada kada smo prošli ovaj ciklus, ne pravimo ovu vrstu formalnih grešaka, zbog toga što ćemo onda izbeći ono što se desilo prekjuče. Mada, postoji jasna potreba da što pre čujemo i Zaštitnika građana i dva poverenika, Poverenika i Poverenicu. Nisu primenjeni članovi koji se odnose na posebnu sednicu, a u tom slučaju nema nikakvog radnog kvoruma za početak rada itd, te ne bi bilo prozivki između poslanika - ko je dao kvorum, ko nije, ko je izdajnik, ko poštuje javne interes, ko se bavi politikom itd. Ali, ono što je važnije, ne biste bili dovedeni u situaciju, ni vi danas, ni juče kada je bila vrlo neprijatna situacija kada su u pitanju poverenici i Zaštitnik građana, vi ćete se možda u narednim satima naći u istoj situaciji, da budete stalno prozivani da se uključite u političku raspravu, mada Skupština prihvata izveštaj i traži i odbori donose zaključak da bi potvrdili vašu neutralnost i nezavisnost. Dakle, jedna potpuno apsurdna situacija.
Zašto sve ovo govorim? Prvo kao molbu za razumevanje, jer mnogi se od vas prvi put nalaze, neki ne, svejedno koji je saziv, pred Narodnom skupštinom. Drugo, da budemo svesni mi narodni poslanici da nekada moramo da učinimo, nije važno kako je do ove omaške došlo, mislim dobronamerno, da se zakaže uobičajena redovna sednica za vanredno zasedanje na zahtev 141 poslanika, mada je za usvajanje ovih izveštaja dovoljan samo jedan potpis i zato postoji ona obaveza koja je upisana u zakonu, a to je da u roku od toliko i toliko dana na narednoj sednici mora da se razmotri izveštaj. Zašto? Zato što ne postoje oni razlozi realnog života koji postoje u svakoj Skupštini, a tiču se izbora, ciklusa, odmora, nespremnosti političkih grupa da nešto podrže, da daju svoje potpise itd. Dakle, sve se to eliminiše i ne postoji način da se izvrši opstrukcija, da se jasno čuju izveštaji ovih tela i organa. To je strašno važno. U narednom periodu ćemo ovo otkloniti, a u međuvremenu imate ovu dobronamernost, ali ajmo sad i obrnuto.
Gospodine Sretenoviću, imam veliko zadovoljstvo, a o tome smo govorili i prilikom vašeg izbora i konstatovali smo da postoji praksa koja je neophodna za stepen našeg društva. To je praksa da se u postupanjima koja DRI ima poštuje redosled koraka koji podrazumeva i jednu vrstu kolateralne edukacije onih nad kojima se kontrola vrši. Drugo, da se jasno razdvaja ono što je u postupku uočeno, kao formalni prekršaji, nepoštovanje određenog propisa zakonskog ili podzakonskog, od onog što izaziva posledicu i štetu. Jer, kao što znate, ono najgore što može da se desi vašim institucijama je da se stvori lažna slika da ste vi toliko moćni da možete da zamenite čitav niz državnih organa, pa se onda kaže – što revizor ne pregleda sve njih? Građaninu to stvarno tako zvuči, ne znajući koliko ljudi radi, šta podrazumeva taj postupak i u kom vremenskom periodu. Drugo, mogu da kažu - što ih revizor ne kazni? Revizor samo pokreće postupak kada drugom nezavisnom i vrlo je važno da mi sada polako nalazimo načine da povratnu informaciju podelimo tako da svima bude jasna, jer ne može revizor da uredi sudstvo.
Pri tome, u pitanju je institucija koja smotreno, polako iz godine u godinu sve većim obimom, ali precizno najavljuje, vrši i izveštava o postupcima i opet nećete izbeći pitanja, danas ste ih imali i imaćete, koja će glasiti – zašto vi niste ili da li ste vi znali itd. To je politika. Ovde bi trebalo da brinemo pre svega o zakonima, ali bogami i o zastupanju različitih političkih opcija. Zato poslanici imaju imunitet, a pri tome uopšte ne moraju da znaju čak ni Poslovnik. Zašto? Zato što su oni narodni poslanici. Ne moraju ni građani da razumeju. Sada smo sreli jednu damu u parku koja kaže – zašto poslanici odlučuju, a onako ih malo sedi u sali? Ja kažem – izvinite, kada uđete u fabriku i dočekaju vas ispred čim zakoračite svi radnici, znate li šta to znači? To znači da fabrika ne radi. Čim vidite da svi poslanici sede, a nije dan za glasanje, to znači da oni trenutno ne rade nešto drugo, a ima čitav niz stvari. Oni koji su zainteresovani za direktno učešće i praćenje diskusije učestvuju i sedenjem i prisustvom. To može da se čini i preko internet televizije, ne zavisno da li postoji prenos ili ne. Dakle, to je jedan složen mehanizam kojim mi vas ne opterećujemo, ali vi svakako očekujete da mi jasno i glasno potvrdimo izveštaj koji je takođe samo vrh ogromne količine poslova koje radite.
Naravno, ne treba da kažem da će URS svakako glasati za oba izveštaja, odnosno za oba zaključka koji podrazumevaju ove izveštaje. Vama da kažem da ni vi ne morate svi da sedite, samo da znate. Ne morate sve vreme da sedite i vaši saradnici takođe. Kada dolaze ministri, njih dočekuje protokol. I vi imate ista prava. Vi ste pozvani kao gosti i učesnici da prisustvujete ovoj sednici, te znajte da za korišćenje svih aktivnosti u Domu Narodne skupštine vama stoji na raspolaganju služba protokola. Zato vam ne treba ni potpredsednik, ni predsednik, ni poslaničke grupe, stručni ljudi se nalaze čim napustite salu ispred vas da im se obratite za svaku vrstu usluge, da ne bi neko pomislio da vi sada sedite i radite. Ne, vi poštujete sopstvene izveštaje i poštujete Narodnu skupštinu koja vas je izabrala, ali znajte da niste robovi tih mesta.
Drugo, ako neko od vas, mimo vode koju ima ispred sebe, koja je protokolarni deo, želi kafu ili nešto, sekretar je iza vas, on zna kako se poziva pritiskom na dugme služba koja će vam to dostaviti. Zašto ulazim u ove detalje? Zato što je po izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije Agencija u mnogo gorem položaju, kao i u slučaju DRI, gde sam učestvovao u pravljenju, u formiranju i u, pošto je Vlada bila nespremna, nalaženju različitih načina kako da uopšte dođemo do zakona i da formiramo instituciju. U slučaju Agencije je to bilo još komplikovanije, kao što znate. Prvo sam morao da učestvujem u pisanju Odbora za sprečavanje sukoba interesa, zakona o tome, pa potom priprema, formiranje posebnog tela itd. Sa druge strane, izveštaj, govorim o onom delu koji je potpisao predsednik Odbora gospodin Stoiljković, a vi ste ga, gospođo Babić, parafrazirali na početku, konstatuje takođe uočen deo problema.
Sada vas molim, a pažljivo ću birati reči, vrlo pažljivo, jer je i meni lično, a svakako i Ujedinjenim regionima Srbije, a nadam se i svakom odgovornom poslaniku izuzetno važno da aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije postanu nesporne, da ne padne senka dok se institucija gradi. Kažem gradi u odnosu na ono što piše u samom izveštaju.
Pored smotrenosti u iznošenju statističkih podataka, govorim samo ocenu koja se tiče problema koje je agencija uočila. Neki se tiču problema unutar agencije, a neki se tiču spoljnih razloga, neki se tiču zakonskih odrednica, ne samo ovog zakona.
Smotreno birajući reči, moram da vam kažem, na žalost, kao ozbiljan čovek čuvam dopise. Postoje dopisi u kojima zaposleni ne znaju ko je izabran, ko je postavljen, ko je imenovan., pa mešaju članove, neću da vam govorim koja je to vrsta odgovornosti. Postoje lažni podaci, verovatno ne namerno, u pozivima da se neko izjasni. Niko ne mora da se izjasni, kao što znate, postoje viši zakoni, povodom lažnih prijava, a može da podnese krivičnu prijavu za lažno prijavljivanje, ako postoji neadekvatno pozivanje na neke članove. Postoji nerazumevanje čitavog niza procesa iza kojih stoje stotine dokumenata, a da nisu konsultovani pre nego što se zaključi o nekom interesu. Pozicija svih vas mora da bude jača u narednom periodu, sa ogromnim iskustvom, ali i sa dokazanim integritetom.
Verovatno sam jedini ministar kulture kojem je firma propala dok je bio ministar kulture, jedini funkcioner sa javnim ovlašćenjima i obavezama rešavanja stambenih pitanja, koji je nastavio da živi u suterenu sa 32 kvadrata. Znate li zašto? Da bih pomogao, jer je to jedini kapital koji imam, uspostavljanje ovakvih institucija, da mogu stvarno nesporno da pokreću postupke, donose odluke i stiču autoritet. Ali, vi to nećete moći sami.
Zaključak kakav će ova Skupština sigurno izglasati - on će omogućiti da se stvore dodatni preduslovi za efikasniji i bolji rad agencije. Oni će to omogućiti. Takođe vas molim za razumevanje. Deo predloga tog zaključka je u međuvremenu izbrisan. Molim vas za razumevanje da obratite pažnju zašto je to urađeno. Namerno govorim ovako. Još jednom kažem, ne želim da bacim senku na ulogu koju nezavisne institucije moraju da imaju.
Vrlo je važno da svi međusobno pokazujemo tu vrstu partnerstva, za svaku vrstu nejasnoća stojim vam lično na raspolaganju, nego je ovo javna sednica pa ne želim da se pogrešno nešto protumači jer se ovde sve tumači politički. Dakle, moraju da vam stoje na raspolaganju kao partneri pre svega odbori Narodne skupštine, ne samo nadležni odbor, već i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, čitav niz grupa i stručnih službi Skupštine koji će pomoći, da se ne biste našli u ma kojoj vrsti sporenja situacije.
Pošto mi je ostalo u ovom periodu još samo nekoliko sekundi, samo ću da kažem čime sam iznenađen. Još jednom, beskrajno prijatno sam iznenađen tonom kojim počinje izveštaj. Očekivao sam da vidim i tu rečenicu koja kaže da će se nešto preduzeti povodom onoga što se ne sme, a to je da se u javnosti pojavljuju netačni odgovori na pitanje koja je neko uputio vama kao agenciji, a da on 20 dana kasnije dobije potpuno drugačiji odgovor. Prosto je neverovatno, govorim o periodu od dve godine, kako su se pojavljivali ti odgovori pre nego što se nađu na sajtu, otkud takva tumačenja.
(Predsedavajući: Vreme.)
To je nešto što može da zabrine Agenciju, kao što može da zabrine DRI, kao što može da zabrine zaštitnika građana. Kad god se neko neovlašćen javlja da tumači kako će neka nezavisna institucija kakav akt doneti povodom koga i na taj način otvara senku koja pada na vaše institucije, te vas molim da vodite računa o tome.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Markoviću.)
Pre nego što završim, gospodine potpredsedniče, imaćemo mi dovoljno vremena i kasnije, te nema razloga u ovom delu. Još jednom hoću da vam se zahvalim na načinu na koji su izveštaji predati i da vam kažem da vam svi ozbiljni narodni poslanici stoje na raspolaganju za svaku vrstu pomoći u uspostavljanju pune autonomije i nezavisnosti. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim goste koji nam dolaze iz službe brazilskog parlamenta, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Pitam još jednom, da li neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Idemo na redosled prijavljenih narodnih poslanika.
Prva na listi je narodni poslanik gospođa Radmila Gerov. Izvolite.

Radmila Gerov

Liberalno demokratska partija
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predstavnici DRI, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, narodni poslanici, LDP će podržati oba izveštaja oba nezavisna tela. Mi smatramo da je vaš rad od velikog značaja za sve građane ove zemlje jer je prethodna Vlada, a i ova Vlada nastavila praksu da ne vrši kontrolu trošenja javnih finansija i javnih sredstava. Mi smatramo da zbog toga imamo tako veliki javni dug, toliko nezaposlenih lica, tako veliki deficit. Jedina stvar je da nezavisna tela izvrše kontrolu trošenja javnih sredstava.
U samom izveštaju, gospodine Sretenoviću, koji ste podneli i u onome što ste govorili, rekli ste da osam preporuka do danas koje ste napisali nije sprovedeno. Molila bih da mi odgovorite, koje su to preporuke koje ste dali, a do danas nisu sprovedene?
U izveštaju stoji da su osnovni problemi sa kojima ste se suočavali i u stvari gde se vršilo loše trošenje sredstava, to je neprimena Zakona o javnim nabavkama u skladu sa zakonom. Dalje stoji da mnoge institucije nemaju popisanu imovinu i obaveze. Postavlja se pitanje – u kakvoj mi to državi živimo, ukoliko u ministarstvima, u lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima nemamo osnovnu stvar, a to je popis imovine?
Vi ste u svom odgovoru odgovorili narodnom poslaniku LDP Bojanu Đuriću da je bio u pravu kada je rekao da najveća javna preduzeća čije direktore imenuje Vlada Republike Srbije nisu poslovala u skladu sa zakonom, a to je JAT, gde ste rekli da je bilo problema sa uplatom pazara, "Putevi Srbije" i da je tačno to što je rekao, da oni nisu plaćali PDV, sve probleme koji postoje u "Srbijagasu". Takva je sigurno ista situacija i u "Železnicama Srbije" i "Telekomu".
Apsolutno je nedopustivo da i prethodna Vlada i ova Vlada nastavlja praksu partijskog imenovanja direktora, da Vlada današnja ne poštuje zakon koji je usvojio ovaj parlament krajem prošle godine, decembra meseca, a to znači da se raspišu konkursi do kraja ovog meseca za izbor direktora javnih preduzeća. Iz kog razloga to kažem? Iz razloga što najveće subvencije ove države dobijaju baš ta javna preduzeća, a to su: JAT, "Putevi Srbije", "Srbijagas", "Železnice", a pri tom ta ista preduzeća, suprotno Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o budžetskom sistemu i ostalim zakonima koji definišu poslovanje vezano za finansije, troše državni novac.
Gospodine Sretenoviću, želim da vam postavim jedno pitanje, obzirom da unazad nekoliko godina DRI nije kontrolisala jedno veliko preduzeće koje je u restrukturiranju, a mi smo kao LDP ovde tri godine unazad govorili da tamo postoje veliki problemi, to je Rudarsko topioničarski basen Bor, preduzeće u restrukturiranju.
Ovaj parlament, prethodni parlament, daje garancije RTB u visini od nekoliko stotina miliona evra. Mnogo puta smo govorili u parlamentu i tražili od Vlade Republike Srbije, i prethodne i ove sadašnje, da izvrši kontrolu poslovanja RTB Bor, obzirom da je država dala subvencije, obzirom da je država dala velike garancije i obzirom na činjenicu da "RTB Bor" godinama unazad nije imao predsednika upravnog odbora, a da Vlada Republike Srbije nije imenovala novog. Ni prethodnu ni ovu Vladu apsolutno nije interesovalo šta se dešava sa novcem koji je dala kao garanciju "RTB Bor". Zbog čega to govorim? Zato što to nisu iznosi od nekoliko miliona dinara, to su iznosi koji se mere stotinama miliona evra.
Na primer, činjenica je da je Vlada ove godine odobrila nova zaduženja za "RTB Bor" u iznosu od 132 miliona evra za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline. Godinu dana pre toga odobrila je 135 miliona evra kod kanadske banke "EDC" za istu tu topionicu i istu tu fabriku sumporne kiseline. Do danas u "RTB-u Bor", osim što je stavljen kamen temeljac, nije krenula sa izgradnjom topionica. Pri tom, zamenik generalnog direktora RTB-a Bor, a ovde narodni poslanik i finansijski direktor za investicije, Milinko Živković, poslanik SNS, kaže da će od iznosa novog zaduživanja oko 40 miliona evra se izdvojiti za nove projekte kanadske kompanije "SNC Lavalen" koji gradi novu topionicu. Kako je uopšte kanadska kompanija "Lavalen" dobila posao u Boru? Ko plaća kompaniju kad se radovi uopšte ne izvode? Znači, tamo nije sproveden i otvoren postupak javne nabavke, a govori se o investiciji vrednoj 300 miliona evra.
Kako je moguće, sad je to pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije, da neko bude direktor "RTB-a Bor" za investicije, istovremeno narodni poslanik, gde Skupština odobrava takve garancije i kredite? Da li je to sukob interesa ili nije? Kako je moguće da tako velika firma RTB Bor, za koju je država dala garancije, svima naplaćuje avansno bakar, osim "Farmakomu" i po kom to osnovu "Farmakom" je mogao da uzme bakar od "RTB-a" u iznosu od 800 miliona a da ne da avans? Koje to privilegije ima "Farmakom" u odnosu na druge koji otkupljuju bakar od "RTB-a"?
Takođe, potpuno je nejasno i to kako je moguće da "RTB Bor" koji ne plaća poreze i doprinose za svoje radnike u iznosu od skoro dve milijarde dinara bude istovremeno donator opštini Bor? Znači, sporazumno zaključuju određene ugovore sa opštinom Bor, pa se onda izvedu radovi, čak i na zoološkom vrtu, kružnim tokovima, amfiteatru, zelenom bulevaru, sve bez građevinske dozvole. Jedan deo tih radova izveden je u kampanji 2010. godine, pred lokalne izbore u Boru, drugi deo sada.
Kako je moguće i to da opština Bor nakon izglasavanja budžeta za 2013. godinu retroaktivno sprovede javnu nabavku za rekonstrukciju puta Selište-Bor 20 km, za radove koji su izvedeni 2012. godine? Obzirom da tu postoji sprega Direkcije za izgradnju opštine Bor i "RTB-a" koji se stalno javlja kao donator, potrebno je izvršiti kontrolu poslovanja i opštine Bor za 2010, 2011. i 2012. godinu i "RTB-a Bor" za 2010, 2011. i 2012. godinu".
Jer, ako vi tražite državnu pomoć, ne plaćate poreze i doprinose, pri čemu opština gubi novac, stalno država, tj. Narodna skupština garantuje za te kredite, radovi se ne izvodi, a budete donator za radove koji nemaju građevinsku dozvolu, to nije u redu. Na takav isti način su izvedeni radovi na hotelu "Jezero", imamo dom u Brestovačkoj banji, vlasništvo "RTB-a", tako je izgrađen i počeo da se gradi i starački dom, bez ikakve saglasnosti ministarstva, a sve sredstvima opštine i "RTB-a", bez građevinskih dozvola.
Postavlja se pitanje da li Fond za razvoj Republike, koji je dao ta sredstva, kao i ova država, ova Skupština koja je odobrila garancije, koga to i zbog čega nikoga osim LDP ne zanima gde je otišao taj novac? Svi građani Bora to veoma dobro znaju. Opet kažem, ne radi se o iznosima od milion dinara, to su stotine i stotine miliona evra u pitanju. Sada kada budu otpisani ovi dugovi "RTB-a", vezano za poreze i doprinose, ko će nadoknaditi štetu opštini Bor?
Razumem ja da prethodna Vlada nije htela da vrši kontrolu poslovanja "RTB-a Bor" jer je generalni direktor "RTB-a Bor", a i danas je, Blagoje Spaskoski, član URS-a. Od prošle nedelje, od izbora u Zaječaru, on je odjednom postao član SNS. Doduše, on kaže – srpske narodne stranke, pošto ne zna ni kako se zove ta politička partija kojoj danas pripada. Na vlasti u Boru su do juče bili URS i SPS, a danas su prebegli iz URS-a u SNS i SPS. Apsolutno postoji sprega opštine Bor, "RTB-a Bor" i nezakonitog trošenja javnih sredstava iz Republike, Fonda za razvoj i samog "RTB-a". Ne bih da pričam o drobilicama i mašinama koje su nezakonito kupovali, a sve mimo Zakona o javnim nabavkama, mimo bilo kakvih tendera. Molim vas, pošto Vladu Republike Srbije apsolutno ne interesuje, a mi tvrdimo da "RTB Bor" gori slučaj nego Kolubara, da ispitate poslovanje i Opštine Bor i "RTB Bora".
Za nas je takođe neprihvatljiva i činjenica vezana za Agenciju za borbu protiv korupcije da je Agencija naložila određene mere, a da po tim merama niko ne postupa. Koliko znam jedno od takvih mera imali ste da pomoćnik ministra saobraćaja ne može da bude ni na jednoj od drugih funkcija. Činjenica je da je u sukobu interesa i ministar Žarko Obradović koji se proslavio na neki način ovim testovima za polaganje mature, ali i činjenicom da predaje na Megatrend univerzitetu. Da li je to sukob interesa biti ministar, predavati na Megatrendu, istovremeno iz republičkog budžeta, iz budžeta Ministarstva za obrazovanje prenositi silan novac univerzitetu Megatrend, a pri tom za 15 fakulteta koji su podneli zahtev za registraciju i akreditaciju, pet godina ne davati nikakav odgovor, onemogućiti ostalim fakultetima da dobiju akreditaciju ili da se registruju gde zahtevi stoje u fiokama, smatram da je to sukob interesa. Biti ministar, predavati na fakultetu, tom istom fakultetu iz državnog budžeta prenositi novac, a dati zabranu ostalim fakultetima, u stvari im onemogućiti da se registruju time što njihove predmete držite u fioci.
Mi smatramo da treba povećati broj ljudi koji rade i u DRI i u Agenciji za borbu protiv korupcije, da treba obezbediti dodatni prostor jer je potpuno jasno da je Srbija zemlja u kojoj živimo, zemlja u kojoj će i narednih pet ili deset godina biti potrebna stroga kontrola trošenja i javnih finansija, a i stroga kontrola primene Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, posebno iz razloga što ste vi u izveštaju naveli da jedan broj institucija čak nije prijavio vama koliko novih funkcionera ima. Zahvaljuje.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Imam jednu konstataciju. Molim narodne poslanike da ne opisuju stanje u svojim lokalnim sredinama jer je to posebna problematika. Razumem vaš zahtev da se izvrši revizija poslovanja ali vi ste opisivali celu situaciju, to je po meni, praktično van teme, ali dobro, tolerisao sam vas.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv  korupcije, DRI, zaista sam bila uverena da nakon sednice o poreskim zakonima će doći kraj, biće stavljena tačka na ovakav način sazivanja sednice jedan dan unapred ali očigledno je da takav način rada postao manir vladajuće većine i čini mi se da nas to pomalo udaljava od nekog sređenog društva u kom institucije neometano funkcionišu slobodno i kvalitetno donose svoje odluke. Ako se naravno ne varam ovo je drugi put da mi raspravljamo o izveštajima nezavisnih državnih organa i regulatornih tela iako su nezavisni organi, regulatorna tela tri izveštaja do sada podneli.
Prvi i jedini put mi smo raspravljali 2011. godine. Možda nije toliki problem što nismo raspravljali o tim izveštajima 2012. godine, koliki je problem taj što preporuke i odluke koje su odbori dostavili Narodnoj skupštini, a i sami nezavisni državni organi, što te preporuke i te odluke nemaju svog efekta i nemaju svoju primenu u samoj praksi.
Naravno, da u tom smislu, mislim da je neophodno da Narodna skupština mora da pronađe mehanizme za nadzor nad primenom mera koje je sama donela. U protivnom, našom inertnošću, našim rekla bih, nedostatkom hrabrosti i nedostatkom možda ambicije, da vršimo nadzornu funkciju Narodne skupštine, postajemo najodgovorniji za to što je nivo i stepen poverenja građana u parlament na jako niskom nivou.
Kada govorio o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, ja moram da kažem da ćemo mi podržati izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. Član sam Odbora za pravosuđe, koja nisam glasala za zaključak koji je Odbor za pravosuđe usvojio, upravo zbog toga što je on u svom zaključku izostavio sve one preporuke koje je Agencija za borbu protiv korupcije dala, i zbog toga je naša oznaka na ovim papirima koje imate ispred sebe protiv, ali ćemo za sam izveštaj naravno glasati.
Ono što smo uspeli da vidimo iz ovih izveštaja, jasno govori da je Agencija potpuno uspešno obavila svoj deo posla, sve ono što joj je stavljeno u nadležnost. Ona je u svom izveštaju navela da je uspešno okončala postupanje u čak 90% svih predmeta koji se odnose na oblast sukoba interesa i nespojivosti funkcija. Da je čak četiri puta povećala svoju efikasnost u pogledu obrade i objavljivanja izveštaja o imovini, i o prihodima, što naravno pozdravljam.
Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, tu smo dobili informaciju da je od 83 stranke, da je 69 stranaka podnelo svoj godišnji izveštaj, odnosno izveštaj o finansiranju, da ste primili negde oko 1035 izveštaja o troškovima u izbornoj kampanji i da ste na osnovu svega toga podneli 53 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Mislim da se radi o vrlo zadovoljavajućim rezultatima rada.
Meni je jako drago što je Agencija za borbu protiv korupcije javno reagovala za vreme, odnosno nakon izborne kampanje, što se od nje i očekuje, ali je i ukazala na određene nepravilnosti prilikom finansiranja izborne kampanje i što je javno rekla da se ne slaže sa tim da se kao donatori političkim strankama pojavljuju određene firme koje su formirane neposredno pred izbore koje su beležile ogromne gubitke, negde oko 50 miliona dinara, koje čak nemaju ni jednog zaposlenog, ali su se našle kao donatori određenih političkih stranaka, koje su danas u vladajućoj koaliciji.
Takođe mi je drago što je Agencija za borbu protiv korupcije javno progovorila o tome da je potpuno neprihvatljivo da se određene političke stranke po mnogo povoljnijim uslovima od drugih kreditiraju, odnosno dobijaju kredite od nekih drugih banaka, pa su sa dve blanko menice dobile kredit od jedne banke, od nekoliko miliona evra.
Meni je drago što je Agencija ovim putem ukazala na nepravilnosti koje su se potkrale, ali bih jako volela da Agencija putem promene zakona, Agencija za borbu protiv korupcije, dobije veća ovlašćenja i da umesto javne osude ovakvog ponašanja, ona ima u svojim rukama mehanizam za reakciju i upravo u tom pravcu ide razlog i argumenti zbog čega nisam glasala za zaključak Odbora za pravosuđe. Zbog toga što smatram da on ne uvažava sve one preporuke koje je Agencija od njega tražila.
Bez obzira na očigledne napore koje Agencija za borbu protiv korupcije ulaže u suzbijanje korupcije u javnoj upravi, danas ne mogu da govorim o tome da se Srbija nalazi u situaciji, gde se vodi sistemska borba protiv korupcije. Kada bismo vodili sistemsku borbu protiv korupcije onda bi morali prventstveno da otklonimo sistemske uzroke korupcije a to bi značilo bi prethodno morali da stvorimo ambijent u kome će takva korupcija biti za početak otežana. Zato je neophodno da insistiramo prvenstveno kao narodni poslanici, na tome da se obezbedi veća javnost u radu državnih organa, da se preporuke nezavisnih državnih organa i regulatornih tela uvažavaju i ne samo da se uvažavaju nego i da nadzornu funkciju nad njima ima skupština da one imaju neki efekat i primenu u praksi.
Kada govorimo o borbi protiv korupcije, najvažnije je nezavisno, efikasno i odgovorno pravosuđe, što danas Srbija nažalost nema. To govorite i u vašim izveštajima na jedan posredan način. Srbija je među zemljama sa najvećim stepenom korupcije, zauzimamo neko 80 mesto od ukupno 186 zemalja koje su bile obuhvaćene tim istraživanjem.
Od 2007. godine nismo napredovali, nismo popravili svoje mesto po indeksu percepcije korupcije i to je nešto što je jako loše. Sa tako visokim stepenom korupcije kakav Srbija danas ima, teško da će bilo ko od investitora doći u Srbiju da ulaže, teško da ćemo imati onih obećanih deset milijardi evra na godišnjem nivou, o kojima su govorile određene političke stranke, jer u situaciji gde pravosuđe ne funkcioniše na pravi način, ovakva obećanja postaju besmislena i smešna.
U zemlji koja ima dramatičan problem sa korupcijom, u zemlji u kojoj korupcija maltene ulazi u svaku poru društva, neshvatljivo je i nezamislivo da mi još uvek nemamo donet zakon o zaštiti uzbunjivača. Lica koja ukazuju ili sumnjaju na određene koruptivne akte, delatnosti nekih drugih, moraju da imaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Oni na taj način izlažu svoj lični integritet, svoj život, život svojih porodica određenom riziku i nije dobro ovo što se danas radi. pozdravljam ideju što postoji pravilnik, ali mislim da pravilnik ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu za uzbunjivače.
Najbolji primer je onaj koji vi jako dobro znate, gospođe Valentine Krstić, koja je dobila status uzbunjivača 2012. godine, zato što je ukazivala na određene malverzacije, zloupotrebe u Kazneno popravnom domu u Nišu, ali je nekako taj status izgubila. Umesto da bude zaštićena tog trenutka kada je dobila status, ona je ostala bez posla i protiv nje je pokrenut disciplinski postupak. Nažalost ovo nije jedini slučaj.
Takvih slučajeva ima još. Setićemo se Gorana Miloševića, čoveka koji je razotkrio drumsku mafiju i koji je uštedeo državi ko zna koliko miliona evra. Šta se desilo sa njim? Kako je on nagrađen? Tako što je tri godine nakon toga ostao bez posla i pod pritiskom javnosti, odnosno medija je vraćen na svoj posao.
Takođe setićemo se doktorke Bokorov, koja je ukazala na malverzacije u Institutu onkologije Vojvodine, koja je rekla da se tamo javno trguje listama čekanja. Ona od tog trenutka kada je ukazala na takve stvari je postala žrtva maltretiranja na svom poslu.
Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što zaista želimo da utičemo na to da ovaj zakon što pre uđe u skupštinsku proceduru. On je jedan od niza koraka koje je neophodno ispuniti da bi došli do uspešne borbe protiv korupcije. Nadam se da ovi primeri neće uticati na one druge ljude da ih odvrate od toga da prijavljuju sumnju na određene koruptivne delatnosti u organima u kojima rade, ali je neophodno da imaju mnogo veći stepen zaštite. Uspešnu borbu protiv korupcije ne možemo da imamo dok ne stvorimo profesionalizovanu javnu upravu i dok ne dobijemo nezavisno, odgovorno i efikasno pravosuđe.
Dobra uprava je upravo brana korupcije, a pravosuđe sve ono što vidi što se u društvu dešava, što je loše može da sankcioniše i zbog su te dve stvari neophodan uslov za efektivno i prilično uspešnu borbu protiv korupcije.
Do sada, bez obzira na javna hvaljenja, mi nemamo značajne napretke u procesuiranju predmeta u oblasti korupcije. Broj donetih osuđujućih presuda je izuzetno mali. U procesima koji se odnose na korupciju negde oko 40% osuđenih lica je kažnjeno uslovnom osudom, a čini mi se jedna petina, to sam našla u nekom izveštaju, je kažnjena efektivnom kaznom zatvora i to do šest meseci. Znači, izuzetno niske kazne su u pitanju.
Lično mislim, pošto sam radila u pravosuđu i znam, a posebno posle reforme koja je tragično sprovedena, da pravosuđe nije osposobljeno još uvek da se bavi na ozbiljan način borbom protiv korupcije i mislim da je neophodno da u tom smislu napravimo određene rezove sa onim što je bilo loše u prošlosti i mislim da je Srbija danas jedina, vi me ispravite ako mislite da grešim, zemlja koja faktički nema nijednog tužioca koji je specijalizovan za borbu protiv korupcije i možda odatle upravo odgovor na ono pitanje – zašto i kako je moguće da 15.000 ili 13.000 krivičnih prijava, koje je mahom podnela policija tužilaštvu u najvećem procentu bude odbačeno? Čak 77% tih krivičnih prijava je odbačeno. Zaista se radi o izuzetno visokom procentu odbačenih krivičnih prijava i mislim da bi pravosuđe u ovom smislu, a mi smo tu da mu pomognemo, naravno, stvarajući uslove za njegovu nezavisnost, moralo da radi drugačije.
Na samom kraju zaključujem time da je uslov za uspešnu borbu protiv korupcije svakako nezavisno odgovorno i efikasno pravosuđe, a da bez ozbiljno shvaćene reforme pravosuđa ne možemo da govorimo ni o uspešnoj borbi protiv korupcije. Hvala vam puno.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Sledeći govornik je Jelena Travar Miljević. Nije tu.
Gospodine Petkoviću, izvinjavam se, samo da vas pitam otprilike za koje vreme možete završiti? Da li možete do tri završiti? Izvolite.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospodine predsedavajući.
Institucije o čijim izveštajima smo raspravljali juče i o kojima govorimo danas su veoma bitne za naše društvo. Izveštaji pokazuju da su te institucije znatno ojačale u prethodnom periodu, da im je porastao ugled i značaj, kao i doprinos u kontroli koju sprovodi, pre svega Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o DRI je pre svega plod saradnje velikog broja narodnih poslanika uz ogromnu pomoć domaćih i stranih institucija koje su nam ukazale na sve one dobre stvari koje ovaj zakon treba da sadrži, kada smo ga pisali upravo u ovom parlamentu.
Državna revizorska institucija je svakako jedna od najvažnijih institucija u zemlji koja nije zamenila ni jednu drugu postojeću, već je formirana kao jedna nova institucija, sa pre svega zadatkom da podigne nivo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, da utiče na to da se državni novac troši efikasno, ekonomično i racionalno.
Uspešan rad DRI najviše doprinosi prevenciji i otkrivanju korupcije i drugih protivzakonitih radnji u državnim organima, a sve u cilju zakonitog i namenskog trošenja budžetskih sredstava. Vi dobro znate da je DSS podržala izbor i predsednika i Saveta DRI, da smo glasali za Poslovnik o radu, glasali za izmene i dopune Zakona, podržavali i pokušavali da stvorimo što bolje uslove za neometan, efikasan i kvalitetan rad DRI, a nije nekada bilo lako u određenom periodu kada ste sedeli i u ovoj zgradi zajedno sa nama ovde. Pre svega, zato što smatramo da parlamentarna kontrola izvršne vlasti izuzetno važna i da svi građani treba da znaju kako se troši njihov novac.
Svedoci smo brojnih izveštaja koje je DRI uputila ovom parlamentu. Svedoci smo brojnih preporuka koje ste uputili subjektima nad čijim radom ste vršili reviziju, svedoci smo brojnih prijava koje ste podneli protiv odgovornih lica u ministarstvima, u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama.
Iz ovog izveštaja vidimo da su najčešće nepravilnosti nastale u oblastima javnih nabavki, nepopisivanja finansijske imovine i obaveza, da se prihodi i primanja ne iskazuju realno već u umanjenim iznosima, da su rashodi za plate i naknade zaposlenih uvećavaju bez pravnog osnova. O tome je govorio i gospodin Sretenović i gospođa Urošević i na Odboru za finansije i na mnogim skupovima koji su organizovani od strane DRI, kako bi se uticalo na sve one subjekte koji mogu da im pomognu u ovom radu. Promenjen je nedavno Zakon o javnim nabavkama za koji se govorilo da predstavlja jedan od velikih problema za srpsko društvo, jer se iz države odlivalo, odnosno u državnu kasu se nisu ulivale stotine i stotine miliona evra koje su završavale očigledno u nečijim privatnim džepovima.
Čitajući vaš izveštaj, gospodine Sretenoviću, zaključio sam da najveće nepravilnosti su upravo otkrivene u javnim preduzećima. Ne znam da li je, nakon usvajanja ovog zakona o javnim nabavka, zaustavljeno nameštanje tendera pre nego što tenderi budu i objavljeni. Mislim da nije. Ne znam da li se i dalje dešava da najniža ponuda na tenderu, posebno u oblasti izvođenja radova, postane nekoliko puta veća tokom njegove realizacije. Pretpostavljam da se i tako nešto dešava. Ne znam da li se ugovori i dalje menjaju putem aneksa. Mi znamo da Uprava za javne nabavke ima rok od 30 dana da odobri određeni aneks, ali znamo da i ta ista uprava kaže da ne može da odradi taj posao za 30 dana jer je malo vremena, a znamo da ljudi koji traže saglasnost da dobiju određeni aneks ugovora ne mogu da čekaju 30 dana. Pre svega, mislim na probleme koje imaju pojedine lokalne samouprave u ovoj zemlji.
Vi ste nam pokazali na uzorku od 122 subjekta revizije da ste otkrili da su izvršene nabavke dobara, usluga i radova suprotno zakonskim propisima u iznosu od 47 milijardi dinara tokom 2012. godine. Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Mlađan Dinkić će u ponedeljak, kroz rebalans budžeta, će pokušati ovde u ovom parlamentu u ovoj sali da nas ubedi da će uštedeti 39 milijardi dinara novca građana Republike Srbije, a DRI, vi koji sedite ovde, naravno i vaši saradnici, utvrdili ste da se na osnovu kontrole samo jednog procenta subjekata nad čijim poslovanjem imate ovlašćenja da vršite nadzor, manipuliše sa cifrom većom od 80 milijardi dinara.
Državna revizorska institucija to smo videli iz vaše izlaganja ima 173 zaposlena, 143 na poslovima revizije. Dobro je što ćete primiti još pedesetak novih ljudi, ali postavljam pitanje – zašto vas nema dvostruko više? U čemu je problem? Da li je problem finansija? Da li je problem sredstava, para? Da li znate gospodine Sretenoviću, nije to vaš posao, ali verujem da ćete se možda baviti time i u ovoj i u narednim godinama, koliko ljudi je nova Vlada zaposlila u ministarstvima? Koliko ljudi je zaposleno u ovoj narodnoj skupštini? To je pitanje za predsednika Skupštine, to ću mu svakako uputiti, ali trebalo bi time da se bavite. Znači, za neke ima novca, za nečije plate može da se odvoji iz budžeta određena suma novca, a nema para da se pojača i omogući instituciji koja treba upravo da kontroliše kako se troši taj novac, da im se na taj način pomogne.
Sa druge strane, postavlja se i pitanje – zašto bi i povećavali broj zaposlenih i zašto bi se toliko trudili kada i ovo najnovije pravosuđe ne radi svoj posao onako kako treba, kada su predviđene kazne od pet do 50.000 dinara, kada određeni postupci traju duže od dve godine i kao što ste malopre rekli – mnogi postupci su zastareli zato što je nastupio rok zastarelosti.
Hajde da tražimo nova ovlašćenja za DRI i vi koji radite taj posao i mi kao narodni poslanici koji učestvujemo u izmeni zakonskih propisa. Hajde da predstavnici ove nove vlasti koji su dobili predlog okvira za dobijanje uslova, za određivanje roka, za dobijanje preporuke, za zeleno svetlo i za datum, se ponašaju u skladu sa pravilima koja postoje u EU. Vi znate kako to funkcioniše u Sloveniji. Slovenija ima računski sud. Jel tako? Utvrde određen prekršaj i odmah mogu da rade. Vi utvrdite prekršaj, podnesete prijavu, sudija gurne to u fioku. Vi nakon dve ili tri godine kažete – šta da radimo, zastarelo.
Pored prijave vi ste davali brojne preporuke. Da li su sve preporuke uzete u obzir? Jesu promenjeni Zakon o budžetskom sistemu, Krivični zakonik i još neki propisi, ali te preporuke koje vi dajete moraju da budu i primenjene.
Da li mislite da je to jedini način da ljudi koji su se uverili na licu mesta u konkretnim slučajevima šta je problem da to kada predlože da to zaista bude i prihvaćen. Zahvaljujući radu Državne revizorske institucije u budžet Republike Srbije se vratilo nekoliko, da ne kažem tačno ima podatak 6,7 milijardi za prethodnu godinu, verovatno u međuvremenu i mnogo veći iznos koji će Mlađan Dinkić u ponedeljak na jedan da potroši zato što će ispeglati dugove javnog preduzeća "Putevi Srbije" i Fonda za zdravstvo.
Zahvaljujući vašim preporukama povećan je obim evidencije finansijske i nefinansijske imovine. Veliki broj institucija je uspostavio internu kontrolu, odnosno reviziju. Nije sve idealno. Daleko od toga. Postoje veliki problemi. Siguran sam da se u radu DRI kontinuirano ide napred i da su njeni rezultati vremenom bolji i kvalitetniji. To nam je i bio cilj kada smo osnivali ovu instituciju.
Ponovo, kao i prilikom vašeg reizbora i vaših saradnika, tražim od vas da vi budete upravo i nama oslonac u borbi protiv korupcije i u borbi koju treba zajedno da vodimo prilikom kontrole izvršne vlasti i Vlade Republike Srbije. Znam da će DRI biti jaka samo onoliko koliko bude imala podršku u ovom parlamentu.
Juče smo u ovoj sali imali priliku da čujemo jedan briljantan izveštaj gospodina Saše Jankovića, koji je bez dlake ne jeziku, bez uvijanja rekao šta su najveći problemi građana Srbije i kako se nova vlast ophodi prema njima. To očekujemo DRI. Vi ćete krajem godine podneti izveštaj o radu nove Vlade, njenih ministara, njenog direktora koji je isplatio trinaestu platu, njenog gradonačelnika koji je predsednik Upravnog odbora "Srbijagasa" i niz drugih funkcionera koji će ukoliko se ne budu ponašali u skladu sa zakonskim propisima doći pod udar revizije i naći se u vašem izveštaju.
Jedan ministar iz prethodne Vlade nas je ovde ubeđivao i objašnjavao kako se energija štedi tako što treba da stavljamo poklopac na šerpu kada kuvamo ručak. Ovi ministri sada nam objašnjavaju kako se zadužuju da bi se razdužili za sve ono što su zadužili Srbiju u prethodnih nekoliko godina. Pozivam vas i molim vas da se oduprete svim tim pritiscima, da budete hrabri i odlučni, da pošteno i čestito radite svoj posao bez ikakvog straha za eventualne neprijatnosti koje možete imati, jer je ovde stvorena institucija, ovde se brani njen integritet. Vi štitite, jednako kao i narodni poslanici, novac građana Republike Srbije i dok tako budete radili uvek ćete imati podršku DSS. Hvala vam najlepše.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Istovremeno vas podsećam da je danas poslednji četvrtak u mesecu odnosno dan kada će u vremenu od 16,00 do 19,00 časova članovi Vlade odgovarati na poslanička pitanja.
Sada određujem pauzu, a sa radom počinjemo u 16,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovani narodni poslanici,  s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja i Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima prvo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njegove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće svakog narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti ili najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje. Takođe, prema članu 207. Poslovnika posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. U toku postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s time što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici
Polovina ministara Vlade danas nije prisutna, poslala je neko izvinjenje itd, iako su svi pre nekoliko meseci od kako su postali članovi Vlade znali da u članu 205. stoji da poslednjeg četvrtka u mesecu poslanici Narodne skupštine imaju priliku da ministru, predsedniku Vlade, postavljaju pitanja. Ja mislim da to nije dopustivo, prihvatljivo i ovo izvinjenje, obaveštenje treba ukinuti uopšte kao mogućnost da neko ne izbegne.
To znači da konkretno ja neću moći u sledećih mesec dana da postavim pitanje koje sam nameravao danas da uputim ministru Dinkiću, Kneževiću i nekim drugim ministrima.
Ipak zahvaljujem na prisustvu gospođi Zorani Mihajlović i imam jedno pitanje za vas. Reč je o elektrifikaciji poljoprivrede. Poljoprivreda je mali potrošač električne energije i ima velike troškove zato što nema razvijene električne mreže. Troši skupa i ekološki neprihvatljiva goriva za na primer pumpanje vode i zalivanje useva. Da li ste spremni da date saglasnost EPS, a razgovarao sam sa dr Acom Markovićem, predsednikom upravnog odbora, da li ste spremni da se na zahtev korisnika, u ovom slučaju poljoprivrednog kombinata Beograd, zatim voćare iz okoline Novog Slankamena u opštini Inđija, da se postavi električna mreža i time omogući jeftinije zalivanje useva i niži troškovi? Oni misle da to pitanje razmatraju na jedan uobičajen način koji podrazumeva nekoliko meseci.
Molim vas da kao razumna gospođa, ministar za energetiku, date nalog da se izađe u susret svim onima koji traže da se razvije električna mreža do atara u kojima žele da imaju i dve žetve. Hvala.