Iskorišćeno je 15 minuta i 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč u ovom delu sednice, a pre prelaska na red po prijavama za reč? (Ne.)
Prelazimo na deo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici po redosledu i prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 9. i 10. dnevnog reda.
Prva prijavljena je narodna poslanica Ivana Dinić, a posle nje narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji ima za cilj unapređenje bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti infrastrukture između ove dve zemlje.
Da bi došlo do realizacije ovog međunarodnog sporazuma, bilo je potrebno otkloniti proceduralne smetnje, što govori o nesumnjivo velikom naporu Vlade Republike Srbije u pogledu otvaranja granica naše privrede prema privredi drugih zemlja. Naime, promocija stalnog razvoja kinesko-srpskog strateškog partnerstva ne samo da je na dobrobit kinesko-srpskih odnosa, već i svetskog mira, razvoja i saradnje.
Od početka rada ova Vlada Republike Srbije je shvatila značaj razmene iskustva između Republike Srbije i njenih strateških partnera, kao i potencijalnih strateških partnera, ozbiljnost i komplementarnost ekonomsko-trgovinske saradnje, zajedničke poglede na brojna međunarodna i teritorijalna pitanja, protivljenje mešanju drugih zemalja u unutrašnju politiku. Zbog toga je Republika Srbija na dobrom putu da u političkoj, ekonomskoj, diplomatskoj i drugim sferama ostvari značajan regionalni uticaj, kao veoma važna zemlja zapadnog Balkana.
Mi moramo da budemo svesni da ubrzani proces pridruživanja EU i uz ubrzani ekonomski razvoj, zahtevi za izgradnju infrastrukture se povećavaju. Srbija je spremna da uloži pozitivne napore za povećanje izvoza, privlačenje stranog kapitala i razvoj ekonomije.
Naime, Vlada Republike Srbije je sa Vladom Narodne Republike Kine 2009. godine u Pekingu potpisala Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je bio osnova za saradnju dve zemlje u različitim oblastima. Na osnovu tog sporazuma započela je realizacija nekoliko zajedničkih projekata za koja su sredstva obezbeđena iz kredita kineske EKSIM banke, za koji je Vlada Republike Srbije dala garanciju da će se sredstva zajma koristiti isključivo za plaćanje 85% od vrednosti ugovora, kao i da se sredstva kredita ne mogu koristiti za plaćanje troškova poreza, carina i drugih dažbina, dok se preostalih 15% od vrednosti ugovora obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.
Ova bilateralna saradnja rezultirala je potpisivanjem ugovora i izgradnjom beogradskog mosta Zemun – Borča, sa pripadajućim saobraćajnicama, kao i drugim ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu i to na projektu izgradnje deonica Obrenovac - Ljig, autoputa E763, projektu izgradnje deonice Pojate – Preljina i regionalnog puta Novi Sad – Ruma, ali energetsku infrastrukturu, što pokazuje projekat revitalizacije blokova TE "Kostolac B", što zahteva dodatne izmene Aneksa broj 1.
Kako su Zakonom o ministarstvima obrazovana sadašnja ministarstva i njihovi delokruzi, ulogu naručioca ovog sporazuma, umesto Ministarstva za nacionalne investicioni plan, preuzelo je Ministarstvo finansija Republike Srbije, te je, shodno tome, započeta procedura za izmene i dopune Aneksa broj 1, Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, zbog potrebe da se izmene nazivi resora zaduženih za praćenje i sprovođenje ovog sporazuma.
Ovaj zakon je potrebno doneti po hitnom postupku jer je realizacija projekta izgradnje mosta Zemun – Borča u toku. Kada, sa druge strane, razmatramo opravdanost prioriteta realizacija implementacije ovih projekata u narednom periodu, potrebno je da imamo uvid u to da je kratkoročni ekonomski efekat 76,5 miliona evra za domaće građevinske firme i proizvođače građevinskog materijala, koji će na projektu biti angažovane kao podizvođači.
Što se tiče dugoročnih ekonomskih efekata, koji se kreću u pravcu unapređenja bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, stvaraju se uslovi za razvoj stambenih, privrednih i drugih sadržaja, kao i potrebne infrastrukture. Od posebnog je ekološkog značaja to što se preusmeravanjem teškog teretnog saobraćaja, smanjuje buka i emisija štetnih gasova, čime se utiče na zaštitu životne sredine. Realizacija projekta izgradnje mosta Zemun – Borča je takođe od velikog infrastrukturnog značaja, jer predstavlja regionalnu vezu između Beograda i Južnog Banata, čime se Koridorom 10 strateški povezuje sa Koridorom 4 i Rumunijom, a za preko pola miliona žitelja beogradskih opština – Zemuna, Palilule i Novog Beograda, ostvarena je bolja saobraćajna veza.
Zbog svih ovih pozitivnih efekata, kako ekonomskih, ekoloških, tehničkih, tako i infrastrukturnih, SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Posle njega, narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.

Hvala, poštovana potpredsednice.
Poštovana potpredsednice Vlade, na samom početku da čestitam dobijanje početka pregovora sa EU.
Poslanička grupa LDP neće podržati Predlog zakona kojim se JP "Putevi Srbije" preuzimaju obaveze od strane Vlade Republike Srbije, a obaveze prema privrednim društvima na osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, kako se kaže u nazivu ovog predloga zakona.
Zašto nećemo da podržimo predlog ovog zakona? Ti razlozi su i politički i pravni. Kada govorimo o političkim razlozima, mogu reći da je najbolji primer bahatosti ovog JP rekao ministar Dinkić, koji je rekao da se u decembru mesecu 2012. godine, u razgovoru sa predstavnicima JP "Putevi Srbije", došlo do zaključka da je neophodno da država Srbija preuzme pet milijardi dinara svih obaveza tog JP prema drugim firmama.
Šest meseci posle toga, to JP ponovo dolazi ovde u Skupštinu Srbije da traži da donesemo zakon kojim Vlada Srbije, odnosno naš budžet, preuzima obavezu za još 1.300.000.000 dinara obaveza prema drugim firmama, bez ikakvog objašnjenja zašto ponovo 1.300.000.000? Prema kome 1.300.000.000? Na osnovu kojih ugovora? Zašto ovih 1.300.000.000 nije prikazano u decembru mesecu, kada smo nešto slično uradili i preuzeli obavezu za 5.000.000.000 dinara?
Takođe ne možemo ovo politički da podržimo zato što treba da usvojimo zakon koji je donekle u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Podsetiću i vas i javnost Srbije da je po Zakonu o javnim preduzećima, jednim članom koji je amandmanom promenila LDP, uvedena obaveza svakog JP koja ima subvencije, bilo direktne ili indirektne, da sačine plan trošenja tih subvencija, kao i plan reorganizacije, koji treba da dovede da nivo subvencija u narednom periodu bude manji.
Da li je JP "Putevi Srbije" uradilo takav program trošenja? Da li je JP "Putevi Srbije" uradilo takvu racionalizaciju, program racionalizacije svog poslovanja?
Danas je usvojen rebalans budžeta gde je predviđena subvencija JP "Putevi Srbije" od 6.000.000.000 dinara. Apsolutno ne znamo na koji način će biti potrošeno tih 6.000.000.000 dinara, a zakonska je obaveza tog JP da to dostavi kako Ministarstvu finansija, tako Ministarstvu saobraćaja i, što je najvažnije, da objavi na svom sajtu, kako bi to bilo dostupno svim građanima Republike Srbije.
Ovo samo pokazuje kakav je taj sistem javnih preduzeća u Srbiji i kako on funkcioniše. Funkcioniše mimo pravila koje je uspostavila ova Skupština. Što je najvažnije, to su pravila koja podrazumevaju partijsko upravljanje javnih preduzeća, a nikakva pravila koja znače neke evropske standarde.
Takođe, kada govorimo o ovom JP "Putevi Srbije", kod sebe imam odluku o usklađivanju poslovanja JP za upravljanje državnim putevima sa Zakonom o javnim preduzećima. Ovu odluku je Vlada Srbije donela 20. maja 2013. godine. Zašto je to interesantno? Interesantno je zato što je Vlada Srbije morala ovu odluku da donese do 26. februara 2013. godine. Tri meseca posle zakonom utvrđenog roka je Vlada donela odluku kojom usaglašava osnivački akt "Puteva Srbije" sa Zakonom o javnim preduzećima.
Koja je to nebeska sila sprečila Vladu Srbije da tri meseca ne donese ovu odluku? Ali, ono što je u samoj odluci skandalozno je poslednji člana 46. ove odluke, koji kaže – nadzorni odbor uskladiće statut javnog preduzeća sa ovom odlukom u roku od 15 dana od dana konstituisanja nadzornog odbora. Sam član 46. ove odluke je u suprotnosti sa Zakonom o javnim preduzećima. Zakon o javnim preduzećima jasno kaže da su javna preduzeća u obavezi da usaglase svoje statute sa osnivačkim aktima 30 dana posle donošenja odluke njihovog osnivača. Kako, gospodo iz vladajuće koalicije, mislite da bilo ko u Srbiji poštuje bilo koji zakon, ako vi nemate snage, volje ili bilo čega drugog da poštujete one zakone koje ste sami predložili i ovaj saziv Skupštine Srbije usvojio? Kojih 15 dana od konstituisanja nadzornog odbora? Da li je i to bila, kao što smo čuli za raspisivanje konkursa za direktora javnih preduzeća, odluka ili mišljenje Zakonodavnog odbora Vlade Republike Srbije? To je samo bahatost ove vladajuće koalicije.
Kada već govorimo o nadzornom odboru, o tome smo govorio gospodin Bojan Đurić kao naš predstavnik poslaničke grupe - juče smo dobili informaciju da je Upravni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" koji je održao sednicu na kojoj je doneo neke odluke. Koji upravni odbor? Po Zakonu o javnim preduzećima, upravni odbori javnih preduzeća više ne postoje. Potrebno je da postoje samo nadzori odbori. Zašto Vlada Srbije nije imenovala nadzorni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije", koji bi imao pet članova, shodno zakonu, gde bi jedan član bio nezavistan, odnosno, kako se to obično kod nas kaže ekspert za tu oblast, pa tek onda došla sa Predlogom zakona o preuzimanju dugova?
Ako već govorimo o imenovanju nadzornih odbora, podsetiću potpredsednicu Vlade da je Republika Srbije osnivač za 35 javnih preduzeća. Ni za jedno od tih javnih preduzeća nije usaglašen upravljački organ sa Zakonom o javnim preduzećima. Znači, i dalje postoje i upravni i nadzorni odbori. Na taj način, vi kao Vlada, kao vladajuća koalicija, ne mislim na vas lično, koštate građane Republike Srbije za 60 miliona dinara na godišnjem nivou. Šezdeset miliona dinara Vlada Srbije plaća one upravljačke organe koji ne postoje. To je 230 penzionera, može godinu dana da prima prosečnu penziju od 23.000 dinara. Pa to je ta bahatost.
Nećete da poštujete zakon, ali ko plaća to što Vlada Srbije ne poštuje zakon? Plaćaju građani. Onda, dođemo u situaciju da pretite građanima, privatnicima, poslodavcima, zašto oni ne plaćaju porez, zašto se ne plaćaju neke druge obaveze prema državi, a sama država, odnosno kad kažem država, mislim na Vladu Srbije, ne poštuje zakone koje je ova skupština donela.
Kada već govorim o nepoštovanju zakona, tu je isto čudna situacija sa Javnim preduzećem "Putevi Srbije". To je jedino preduzeće koje ne plaća PDV u Republici Srbiji, a ovamo govorimo da nam je jedan od prioriteta ove vlade, vladajuće koalicije, borba protiv korupcije, poštovanje zakona, vladavina prava, itd.
Pa kako ćemo da nazovemo nepoštovanje Zakona o javnom preduzeću. Je li to vladavina prava? Da li su to standardi Evropske unije? Ministar Dinkić, juče kaže, da je što je do njega, on je uradio u procesu poštovanja odredaba Zakona o javnim preduzećima, ali da u vladajućoj koaliciji postoje partije koje to ne žele da učine, zato što njima departizacija javnih preduzeća nije bliska. Pa ne govorimo mi ovde o potrebi, volji, želji pojedinca, neke političke partije, da voli ili ne voli departizaciju. Poštujemo li zakon ili ne poštujemo zakon?
Ako već hapsimo neke zbog korupcije, zbog kriminala, onda hajde prvo vi poštujte zakon. Vi ste kao Vlada Srbije u prethodnih četiri meseca imenovali upravne odbore u pet javnih preduzeća. Na osnovu kog zakona ste to uradili? Na osnovu kog zakona ste imenovali upravni odbor na primer "Srbijagas"? Tu ste postavili za predsednika Upravnog odbora, potpredsednika Srpske napredne stranke, inače gradonačelnika Kruševca. Da li je on taj nezavistan ekspert, koji treba da bude član upravljačkog organa? Na osnovu kog zakona ste imenovali Upravni odbor "Srbijašuma"? Onda, povrh svega, dođete ovde, tražite da Vlada Srbije, odnosno budžet, odnosno građani Srbije preuzmu plaćanje dugova Javnog preduzeća "Srbija putevi", onoga javnog preduzeća koje ne posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Mislim da je to bahatost vladajuće koalicije, i što je najvažnije, na taj način, šaljete poruku i građanima Srbije i predstavnicima međunarodne zajednice, o svom kredibilitetu.
Kada sam vam na početku čestitao početak pregovora sa EU, taj početak će nadamo se početi u januaru, ali do januara je potrebno da ispunimo neke obaveze koje smo preuzeli, nadam se da ispunjenju tih obaveza nećete se ponašati shodno vašem ponašanju, kada treba da poštujete Zakon o javnim preduzećima. Hvala.

Dvanaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.
Posle nje, narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Grubješić, u situaciji kada se predviđa da će prihodi biti manji od 10% od onoga što je predviđeno i u situaciji kada se predviđa da će budžetski deficit biti veći za 56 milijardi, ako se ne varam, mi danas raspravljamo o tome, da nivo javnog duga podignemo za još dodatnih šest milijardi dinara.
Država na teret građana preuzima obaveze Javnog preduzeća "Putevi Srbije", prema drugim putarskim preduzećima, i preuzima takođe obaveze zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama.
Gospođo Grubješić, pitam vas – da li vi zaista mislite da će na ovaj način zakon, odnosno problem koji je mnogo veći od ovog, koji ovaj zakon predviđa biti rešen? Naravno da neće biti rešen. Znate zbog čega? Zato što mi na osnovu ovog zakona o kom danas raspravljamo, ne znamo tačno ni kom se putarskom preduzeću duguje, ni koliki iznos se duguje, i kako mi onda da opredelimo uopšte iznos ukupnog dugovanja Javnog preduzeća "Putevi Srbije", prema putarskim preduzećima, kada mi nemamo ni jedan jedini dokument koji govori o tome koliki je javni dug koji mi danas usvajamo. Mislim da je to jako neozbiljno.
Naravno da problem neće biti rešen trajno, ni zbog toga što nije napravljena nikakva analiza, kako je moguće da se u Srbiji milijarde i milijarde dinara troše na održavanje puteva, a da na mnoge saobraćajnice u Srbiji liče, ili su da kažem na putu, i to na dobrom putu da postanu kaldrme. Ovaj naravno problem neće biti rešen trajno, upravo zbog toga što mi ne znamo da li se u ovoj oblasti primenjuje Zakon, na koji način se primenjuje Zakon, bez tih osnovnih parametara mi ne možemo na ovaj način da rešavamo problem. Jer, najlakše je uraditi ovo što Vlada predlaže, a to je da se po računici dužnika danas Narodna skupština izjasni o tome, da sve obaveze Javnog preduzeća "Putevi Srbije" preuzmu građani na svoj teret.
Nemojte imati bilo kakvu iluziju. Za ovo nećemo glasati iz razloga koje sam navela napred.
Krajem prošle godine, tačnije u decembru 2012. godine, ovde smo raspravljali o Zakonu o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. Jedan od osnovnih razloga moje poslaničke grupe, zbog čega nismo glasali za taj zakon, je taj što nismo imali ispred sebe jasan papir kome se duguje, koliko se duguje i ko nam garantuje da će visina javnog duga koji smo tada usvojili biti tolika. Nismo dobili odgovor na to pitanje. Insistirali smo amandmanima i u pojedinačnoj raspravi, ali od toga nije bilo ništa i mi danas imamo situaciju da taj zakon koji smo ranije usvojili, u decembru 2012. godine, danas menjamo i menjamo ga u onom delu u kome su upravo poslanici DSS upozoravali da Vlada ne zna koliki je dug zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama.
Smatrali smo tada da ne postoji ništa prirodnije od toga da mi znamo i da prilikom usvajanja tog zakona dobijemo spisak svih dužnika, da dobijemo spisak svih ustanova koje duguju veledrogerijama da bi znali o kojoj visini javnog duga mi govorimo. Naravno, preko toga se prešlo i danas ispravljamo te greške, ali ja kažem ispravljamo samo trenutno.
Sećam se, da je taj zakon imao jedan član, čini mi se da je on isti kao i član 5. koji je predviđen u ovom predlogu zakona, koji je predviđao da će Vlada nekim naknadnim aktom utvrditi iznos svakog pojedinačnog potraživanja veledrogerije prema zdravstvenim ustanovama. Onda nas je navelo na razmišljanje, na zaključak, da Vlada u tom trenutku uopšte nije znala koliko faktički zdravstvene ustanove duguju veledrogerijama i na osnovu kog parametra je onda utvrdila iznos ukupnog duga koji je Narodna skupština usvojila. To što smo govorili tada i na šta smo ukazivali ispostavilo se da je tačno danas. Danas na dnevnom redu imamo taj isti zakon, ali sa bitno drugačijim iskazanim iznosom javnog duga koji treba da usvojimo. Umesto 13 milijardi, mi sada govorimo o pet milijardi dinara.
Kada je reč o ovom drugom predlogu zakona, o Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" čini mi se da se pravi ista greška. Upravo zbog toga što se preuzima dug od oko jednu milijardu i 350 miliona dinara, a da se ne zna kom putarskom preduzeću se koliko duguje i na osnovu kojih dokumenata mi možemo danas da usvojimo ovaj predlog zakona. To je vrlo neozbiljan pristup jednom vrlo ozbiljnom problemu. Mi ovde danas ne govorimo o tome da li ćemo da izdvojimo pare za kupovinu jedne avio karte. Mi ovde govorimo o tome da se javni dug Srbije poveća za značajna sredstva. Zaista ne mogu da verujem da se sa takvom neozbiljnošću pristupa izradi i nameri usvajanja ovakvog jednog teksta.
Znate zbog čega je taj pristup još neozbiljniji? Neozbiljniji je zbog toga što se u tom istom zakonu, koji je očigledno tipski zakon, kao onaj koji smo usvajali u decembru prošle godine, u članu 5. se kaže da će Vlada naknadno utvrditi visinu svakog pojedinačnog potraživanja putarskog preduzeća. To me onda navodi na zaključak da Vlada uopšte ne zna koliki je iznos koji mi ovde treba da usvojimo. To je ta neozbiljnost sa kojom mi postupamo na svakom polju kada je bilo koja oblast društvenog života u pitanju, a mislim da bi bar rebalans koji smo usvojili trebalo da nas upozori da se radi o vrlo ozbiljnim stvarima.
Mnogo veći problem od ovoga, o kome ja danas govorim, je pitanje koje danas nije, čini mi se, otvoreno na pravi način, a to je pitanje na koji način funkcionišu "Putevi Srbije"? Da li vi, gospođo Grubješić, znate da se u Srbiji milijarde i milijarde dinara ulažu u održavanje puteva, a da mi faktički do sada nismo imali raspisan ni jedan tender, ni jedan tender, ponavljam, niti je primenjen Zakon o javnim nabavkama. Da li je to moguće? Da li to bilo ko u ovoj državi ozbiljno shvata. Da li vi znate koji je to propust? Ni jedan tender do sada.
Da li vi gospođo Grubješić znate, izvinjavam se što vam se lično obraćam, ali sam očekivala da će biti gospodin Dinkić ili gospodin Mrkonjić, da "Putevi Srbije" rade na osnovu ugovora, evo ga ugovor, iz 1992. godine. Naziv ugovora je Ugovor o obavljanju radova na održavanju i zaštiti magistralnih i regionalnih puteva. Ugovor iz 1992. godine, danas je 2013. godina, aneksiran nekoliko puta. Da li vi, gospođo Grubješić, znate da je održavanje puteva u Srbiji danas najskuplje, a da je broj saobraćajnih nesreća u Srbiji drastičan?
Takođe, imam informaciju, a to je javna informacija koja je objavljena na sajtu "Puteva Srbije" da je 2003 godine ugovoren jedan tender koji je finansiran sredstvima Svetske banke, a koji se odnosio na dve pilot teritorije – Mačvu i Kolubaru, koji je realizovan i koji je pokazao da bi uštede, kada bi se sve u putarskoj privredi odvijalo na osnovu toga, mogle da budu veće od 50% u odnosu na ugovor po kojem danas putarska preduzeća rade. Šta se desilo sa svim ljudima koji su ukazivali da je to neophodno? Nema ih više u "Putevima Srbije". Gde su oni danas? Da li bilo koga to u ovoj državi zanima?
Ovo nam govori da ima, i te kako, mesta za uštede. Bitno je da se Vlada, da se država ozbiljno pozabavi ovim problemom. Važno je da se analizira ono što je najvažnije pitanje danas, kada govorimo o ovom zakonu, kako se troše pare u "Putevima Srbije"?
Mnogo važno pitanje za ovu raspravu je i to – zašto je održavanje puteva u Srbiji danas najskuplje? Najskuplje je zato što mi pravimo danas najgore puteve, a ti najgori putevi najviše koštaju. Kod nas se ne poštuju osnovni standardi i osnovni principi kada je u pitanju izrada jednog puta. Ako se dobro ne uradi ta donja podloga, pa se donja podloga asfalta smanji dodatno, onda ne treba da čudi što će za nekih šest do sedam meseci da se vrši sanacija na istom tom putu. Da li mi možemo na osnovu toga da zaključimo koliko košta izrada jednog metra puta u Srbiji? Ne možemo zato što investicija košta kao sanacija. To je nemoguće da se izračuna. Jako se dobro zna koliko od te delatnosti neko zarađuje u ovoj državi. Jako se dobro zna da ako se deblina asfalta smanji za jedan centimetar na kilometru puta, tada je investitor oštećen za milion do milion i 200 hiljada dinara, i to kod običnog puta. Kod autoputa, taj iznos štete može da dođe i do 100 hiljada evra. Da li to nekog u ovoj državi zanima?
Koliko smo mogli da uštedimo i koliko smo mogli da izradimo puteva, najbolje od 2001-2012. godine, hajde da uzmem taj period, najbolje pokazuje jedna uporedna analiza Srbije i Hrvatske u tom periodu. Naime, od 2001-2012. godine u Srbiji je izgrađeno 36,5 kilometara autoputa punog profila i 260 kilometara polu autoputa za iznos od oko 1.300.000.000 evra. U tom istom periodu, znači od 2001-2012. godine, u Hrvatskoj je izgrađeno 581,4 kilometra autoputa i to je sve koštalo tri milijarde evra. Zar nam ovaj podatak ne govori da je krajnje vreme da država ozbiljno počne da razmišlja u pravcu toga da krene sa analizom onoga što se radi u "Putevima Srbije"?
Meni je drago što je rešeno pitanje, što putarina neće poskupeti, jer bi to bilo potpuno nekorektno u odnosu na kvalitet i stanje na našim putevima i u odnosu na to što bi se tranzitni saobraćaj kroz Srbiju drastično smanjio, jer stranci više ne bi koristili naš autoput. Mnogo bi veću atraktivnost dobio Koridor četiri kroz Rumuniju.
Isto tako bih jako volela da se reši ovo pitanje dugovanja "Puteva Srbije", kada je u pitanju neplaćanje PDV u iznosu od oko 200 miliona evra. Bila bih vrlo srećna da se to reši, ali ne bih bila srećna da se to reši na način na koji danas rešavamo obaveze JP "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima. Hvala vam.

Dvanaest minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, pet minuta imate na raspolaganju. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, današnja tema je jako interesantna, ja o ovoj temi govorim već nekoliko meseci, a to je korupcija u zdravstvu. Mislim da ovaj dug koji se nekom čudesnom formulom, nekim čudesnim štapićem pretvara sa 13 milijardi na pet milijardi dinara, meni ostavlja sumu da se radi o mogućoj korupciji. Na samom startu pozivam Republičkog javnog tužilaca da ispita kako je nestalo osam milijardi dinara sa ovog računa. Ko je to tako volšebno napravio taj jedan dug? Osam milijardi dinara je budžet Grada Niša. To su ogromne pare koje je neko hteo, po mojoj pretpostavci, da ostavi u svojim ustanovama i da ih nenamenski potroši za određena sredstva.
Ovo iziskuje vrlo ozbiljnu analizu i ja, kao narodni poslanik, i ovim putem upućujem poziv Republičkom javnom tužiocu da ispita ovaj slučaj, da vidi koje su to klinike napravile i zašto su napravile veštačka potraživanja od Republičkog fonda, da bi nakon toga na teret građana Srbije bio napravljen javni dug. Ovo je jako važna tema. Preko ove teme ja, kao narodni poslanik, ne želim da pređem. Mislim da ovde ima i te kako elemenata krivične odgovornosti. Korupcija u zdravstvu kažemo da je prisutna, ja vam kažem da je prisutna od najnižeg nivoa, od nošenja kafe i rakije lekarima i bombonjera doktorkama, pa do plaćanja ulaska u salu, a mislim da je najveća ona sistemska korupcija koja je uvezana sa nekim ljudima u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i sa nekim večitim kadrovima u Ministarstvu zdravlja.
Dajte da jedanput te maske padnu, da vidimo koja je to grupa pravila i pravi te dugove, zašto te dugove žele da prebace na račun građana Srbije i da naš siromašan narod plaća neki potencijalni kriminal. Ovo je tema preko koje ja neću tako lako da pređem.
Pitanje koje je sugerisano zdravstvenim ustanovama je bilo, iz fonda – izjasnite se koliki je dug zdravstvenih ustanovama prema veledrogerijama. To nije pravo pitanje. Pravo pitanje koje je trebalo Republički fond da uputi je – koliko ste dužni prema veledrogerijama iznad dozvole Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja? Da li shvatate jedno sugestivno pitanje koje je išlo iz Republičkog fonda ka zdravstvenim ustanovama? Ponavljam, sugerisana izjava – koliko zdravstvene ustanove duguju prema veledrogerijama? Onda su ljudi napumpali te dugove, umesto da je pitanje bilo, pošto svaka zdravstvena ustanova ima limit od Republičkog fonda, koliko može potrošiti u toku godine i pravo pitanje je trebalo da bude – koliko ste dužni prema veledrogerijama, mimo dozvole Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Ovo je pitanje i savet Republičkom javnom tužiocu, da ispita zašto se sugerisalo na pogrešan način, da se dobiju neke pogrešne informacije i da se napravi dug od 13 milijardi. Dug od 13 milijardi se danas smanjio čarobnim štapićem na pet milijardi, zato što se ušlo u jasnu analizu, da se vidi gde su ti novci.
Kada već pričamo o korupciji, ono što želim da vam kažem je da bih postavio pitanje – zašto sede i zašto se ne uništava 680 hiljada doza vakcina protiv onog čuvenog gripa i one čuvene afere vakcinacija? One i dalje stoje. Em smo ih platili, em smo ubeđivali narod da se vakciniše iako to nije tada, u tom trenutku trebalo, em sada te vakcine stoje. Pitam – zašto stoje? Evropska unija je jasno dala sredstva za uništenje medicinskog otpada. Zašto to nije uništeno i zašto se čeka? Da li se čeka da se napravi još jedna moguća korupcija i zloupotreba položaja za uništenje ovih vakcina?
Treća tema, kada pričamo o korupciji, kao što je potencijalna korupcija i ovih osam milijardi koje volšebno nestaju, dobro je što nestaju, ali koje su trebale da završe na računima nekih ljudi ili da se zloupotreba položaja nekih pojedinaca u nekim bolnicama verifikuje.
Mislim da trebamo mnogo ozbiljnije ući u borbu protiv korupcije u zdravstvu. Korupcija postoji, pričam o različitim vidovima korupcije. Mislim da zdravstvo moramo osloboditi te anateme o toj korupciji. Upravo sugerišem da je najveća korupcija sistemska korupcija i to ne smemo prećutkivati i tome ne smemo okretati leđa. Možda je interesantno narodu kada uhapsite nekog lekara za 200, 300 evra, ali ovde pričamo o osam milijardi dinara, da je neko hteo da skloni. Ovo stvarno nazivam svojim pravim imenom. Jako veliku sumnju imam da se radi o zloupotrebi položaja pojedinaca u Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja. Treći put pozivam Republičkog javnog tužioca da ispita ovo i da javnost Srbije obavesti.
S obzirom da smo polako prešli onu vremensku zonu od 14 sati, ja neću zamarati kolege narodne poslanike, pošto vidim da predsedavajuća mi šalje poglede da završim moje izlaganje. Ja ću završiti, pa ću nastaviti posle 15.00 časova.

Određujem pauzu na osnovu člana 87. i prekidamo rad u prepodnevnom delu sednice. Popodnevni deo nastavljamo u 15.00 časova.
Prva prijavljena narodna poslanica Judita Popović će imati reč, a posle nje narodni poslanik Miloš Aligrudić. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.