Hvala vam gospođo potpredsednice.
Gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što nije sa nama ovde ministar Mrkonjić. Mislim da bi bio mnogo pogodnija ličnost sa kojom bismo mogli da razgovaramo o ovako ozbiljnoj temi kao što je ova koja je na dnevnom redu. Svejedno. Verujem da ćete preneti sve naše poruke iz ove skupštinske sale. Suština je ta da se u Srbiji asfaltiraju putevi uz pesmu i igru pevačice Ane Bekute, a u međuvremenu se zna da je Srbija veoma zadužena, da je ostvarila gubitak za 2012. godinu od 63 milijarde, da su "Putevi Srbije" i te kako veliki teret za budžet, da su ovim rebalansom budžeta dobili subvencije od šest milijardi dinara, da im se sada u javni dug pretvara dug od milijardu i po dinara, da koridori 10 se grade tako što se ljudima ne isplaćuju naknade za eksproprijaciju, tako da kod Grdelice građani protestuju, policijom se rasteruju iako traže svoje osnovno pravo za onu zemlju koja im je oduzeta da dobiju naknadu.
Srbija danas ima javni dug koji iznosi preko 60% BDP. Juče je gospodin ministar govorio o tome da je 2000. godine zatekao javni dug u visini od 60% BDP. To je smatrao da je veoma povoljno za današnju visinu duga, s obzirom da ipak ne iznosi 160%. Međutim, zaboravio je da napomene da je tih 160% BDP javnog duga napravljen sa njegovim sadašnjim koalicionim partnerima. Dakle, bilo bi dobro da se nekako i o istoriji razgovara, da se razgovara i o tome kako i ko je taj dug napravio i onda bi bilo mnogo jasnije šta nam se sve danas dešava i bilo bi mnogo jasnije takve greške ne smeju da se ponavljaju i kako u stvari jedna država može da uči na svojim greškama loših političara i loših politika.
Kada govorimo o "Putevima Srbije", veoma je očigledno da ovde imamo 10.000 do 15.000 radnika koji predstavljaju jednu ozbiljnu pretnju, ukoliko ostanu bez posla u smislu glasačke mašine, građana koji će sutra trebati da glasaju za određene političke opcije …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… Jasno je zašto se i dalje ostaje pri tim subvencijama javnim preduzećima. Jasno je zašto se toliko izbegava taj vruć krompir regulisanja javnog sektora i javnih preduzeća. Jasno je zašto se uopšte ne pokreće pitanje istorijske odgovornosti svih onih koji su unazad 20 godina doveli državu u ovo stanje u kojoj se nalazi, u stanje recesije, u stanje opšte propasti.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ja ću o ovoj izmeni Zakona o preuzimanju obaveze zdravstvenih ustanova i veledrogerijama. Dakle, kao što bi deca danas volela da se izraze, vi iz Vlade Republike Srbije ste šou. Vi ste doneli, skupštinska većina na vaš zahtev, ovaj zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranja u javni dug. Srpski da prevedem za one koji gledaju, razne ustanove zdravstvene, bolnice i drugi zdravstveni centri nabavljali su lekove i zdravstveni materijal od veledrogerija, trgovina na veliko lekovima i drugim materijalima, a to što su nabavljali nisu plaćali. Nisu plaćali jer nisu imali pare. Onda su ovi to njima davali na veresiju i kako je mnogo vremena prošlo onda su veledrogerije i druge firme koje se bave distribucijom ili prodajom različitog medicinskog materijala novac morale da potraže na sudu, a sud, kao što svi znamo, u nas je jako spor i to može dovesti do potpune blokade zdravstvenog sistema i pretilo je da dovede do apsolutne blokade.
Tako da sa jedne strane ovaj zakon koji ste doneli je bio nužan jer na kratak rok odreagovati drugačije niko ne bi ni znao. Ali, taj zakon je razlog, barem za nas u DSS, da postavimo pitanje odgovornosti za stanje u kome se nalazimo, ali još pre nego što bi postavili pitanje odgovornosti je da ponudimo rešenje.
Jer, ovo rešenje koje je ovde dato, ponavljam, ono je u fizičkom smislu nužno. Dakle, nema izbora. Jer, koji bi drugi metod bio da bi bolničko tržište moglo biti snabdeveno lekovima i potrebnim medicinskim materijalom?
Postavlja se pitanje – šta u budućnosti da radimo? Hoćemo li u budućnosti ovako, da sačekamo da nema novaca pa da se u nekom sledećem ciklusu ponovo utvrđuje svota novca koji treba da se pretvori u javni dug, da bi se to plaćalo bolnicama i zdravstvenim ustanovama, kako bi izmirile dugove veledrogerijama. Dakle, to je apsolutno nemoguća situacija i ovo je apsolutno neodrživo.
Da još srpskije pojasnim – koga se to tiče? Svako od nas koji je zaposlen i koji radi plaća zdravstveno osiguranje, svi ovi koji nas gledaju, ako rade, ako imaju tu sreću da rade u ovoj državi, i ako rade legalno, ako su prijavljeni tamo gde rade, plaćaju zdravstveno osiguranje. Čitav naš zdravstveni sistem je zamišljen tako da zdravstveno osiguranje bude dovoljno da ove potrebe zdravstvenih ustanova podmiri. Budžet je tu da interveniše izuzetno, onako kako to zakoni o budžetu već godinama unazad predviđaju, u onim razmerima i po onim aproprijacijama koje to predviđaju.
Ceo naš sistem je baziran na pretpostavci da zdravstveno osiguranje fenomenalno funkcioniše. Ako sad zdravstvene ustanove duguju onima koji treba da im dostave lekove nenormalne pare, posle ćemo o brojkama, to onda znači da ovo što su građani do sada izdvajali za zdravstveno osiguranje ili nije završilo tamo gde treba, ili je to neko pokrao. Treće ne postoji. Trećeg nema.
U prevodu, kada sada donosimo ovakav zakon, to onda znači da mi od poreskih obveznika, istih onih građana koji otplaćuju zdravstveno osiguranje, uzimamo dodatne pare kako bi se izmirio ovaj dug koji je već trebalo da bude izmiren ranije, na osnovu našeg zdravstvenog osiguranja. Ja ne znam da li postoji neko ovde koji može da mi kaže da je to normalno? Znači, ja od ovoga trenutno nemam bolje rešenje. Ali, imam bolje rešenje za ubuduće. Ja mogu da se pozovem na stenograme i da to ne ponavljam, ali, zarad javnosti, i to treba ispričati. Hajde da se vratimo trenutno na zakon, pa ću vam dati rešenje na kraju.
Vi ste u zakonu bili predvideli da je taj dug koji treba mi, građani, svi, da vratimo veledrogerijama a to smo prethodno već platili, da je to 13 milijardi dinara. Sada kažete u vašoj izmeni da to nije 13 milijardi dinara, nego je četiri milijarde 908 miliona itd, nešto sitno.
Podsetiću vas jednu stvar, zašto sam rekao na početku da ste šou, a sada ću da vam objasnim – zato što smo vam mi podneli amandman, iz DSS, kada smo prethodni zakon usvajali, da izmenite član 2. koji evo i ovde menjate, pa da kažemo da je "sastavni deo ovog zakona evidencija svih dugovanja zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, po ustanovama i po veledrogerijama, koje će Narodnoj skupštini biti dostavljena do 31. 12. 2012. godine" i da će ukupan iznos obaveza predstavljati ukupan dug i da nema nikakvih dodatnih troškova.
Šta je ovaj član zakona zapravo značio? On je značio da izbegnemo blamiranje kakvo danas radi Vlada Republike Srbije, priznajući da nije imala predstavu o tome koliki je javni dug prema veledrogerijama u vreme usvajanja ovog zakona.
Ovaj rok u amandmanu je krajnje relativan, mogao je to biti i 1. mart 2013. godine, to uopšte nije bitno, ali mi smo hteli da učinimo barem odredivim ovaj iznos. Šta bi nas to nateralo? To bi nas nateralo da javno, kroz dokument koji mora završiti u Narodnoj skupštini, utvrdimo odgovornost onih koji su apili pare. Ovako to i dalje ostaje opskurna cifra. Znači, mi ne znamo ko su ti ljudi, to je tamna brojka, ni koliko njih ima, ni ko su, ni na kojim pozicijama su, ni šta rade. Ko će to ikada da utvrdi? To je jako važno, a vi ste to propustili da uradite. Ne kažem da ste imali zlu nameru, nego valjda mislite – amandman dolazi iz redova opozicije, to je mlaćenje prazne slame, ko vas šiša.
Na kraju ste utvrdili, a vidi se u obrazloženju ovog predloga zakona koji ste doneli, da postoji sijaset stvari tu, na osnovu kojih ste utvrdili da ovaj dug nije ovoliki. Međutim, čitajući to isto obrazloženje i dalje ne mogu da dokučim zašto nije 13 milijardi nego je četiri milijarde i 908 miliona. Vi ste pomenuli da postoje neke ustanove koje nisu ušle u obzir, pa ste ih naknadno uključili za neku relativno malu svotu u odnosu na ovaj ukupan iznos. Onda ste utvrdili da su neki naplatili svoja dugovanja, da su neki u stečaju pa to treba skloniti, da su neki dobili izvršni sudski naslov itd.
Ali, sve to kada se sabere iz onog obrazloženja, ne doseže ovu razliku od četiri milijarde i 908 miliona, pa do 13 milijardi. Meni nije jasno kako ste vi došli do brojke od 8,9 milijardi. Meni to nije jasno? Neko bi to morao da mi objasni. Verovatno vi to sada ne možete, ali u tome i jeste cela poenta. Znam da vi to ne možete, tu vam treba konzilijum oko vas da izvede ovu računicu, da napravimo prezentaciju na panou da bi to gledali sledeća tri sata, da bi ukapirali o čemu je reč.
Upravo to vam sve vreme mi i govorimo, da na ovaj način ne možete pisati zakon, bez obzira što mi shvatamo da je on bio nužan i što očigledno u iznudici, u kojoj ste, niste mogli drugačije, ali nemojte onda bar da pravite propise oko kojih ćemo se smejati jedni drugima, odnosno mi vama, kao i građani nakon nepunih osam meseci od donošenja prvog propisa.
Druga stvar - šta učiniti? Ovim ću završiti ovu priču. Ponoviću još jednom ono što sam i ranije govorio – ne može ovaj sistem zdravstvenog osiguranja da izdrži sam sebe. Mi smo zemlja u krizi, siromašni smo, a krizi se obale ne vide. Znači, u ovakvim okolnostima podela odgovornosti kod obaveznog osiguranja između privatnog i državnog sektora, regulisano preciznim normama i sistemom licenci, je nezamenljiva stvar. Ovakav sistem ne može sebe da isplati, a korisnici zdravstvenih usluga ne mogu dva ili tri puta da plaćaju jedno te isto iz svog inače osiromašenog džepa. To moramo konačno da shvatimo.
Zamolio sam da se krene u te reforme. Baš me briga ko će ih sprovesti. Sprovedite ih vi. Evo, neka bude naša mala zasluga što smo vam samo to predložili. Vi ih sprovedite, jer je važno da se stavi tačka na ovaj ugursuzluk i ovaj skandal koji se godinama i decenijama ovde odvija. Vi to uradite. Ako mi budemo u prilici, nadamo se za koji mesec, da učestvujemo u Vladi Republike Srbije nakon novih izbora, onda ćemo mi to svakako raditi. Ali, evo uradite i vi sada, započnite. Uradite nešto korisno za ove građane, da mogu normalno da idu, da ne čekaju redove po kilometar, kao što je u slučaju Novog Sada, da ne moraju da plaćaju dva puta za istu zdravstvenu uslugu, za isti pregled, jednom prepodne, drugi put popodne, a najviše popodne kod istih lekara koji ih prepodne šalju kod samih sebe itd.
Znači, dajte da napravimo jedan sistem koji je odgovoran i nalik na neke druge zemlje koje su članice EU ili na neke od federalnih država SAD koje to imaju na korektan način rešeno, sa punom odgovornošću i sa punom obavezom da se zaštiti ustavna norma koja garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu građana. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, uvažena potpredsednice Vlade, ponoviću više puta izrečen stav da nam je žao što ovde nije neko ko može da da više detalja, pre svega kada su "Putevi Srbije" u pitanju, ali imam pre svega i potrebu da se zahvalim što ste ovde sa nama vi danas. Verujem da je u ovom periodu teških pregovora, dogovora, putovanja i razgovora vezano za evropsku budućnost Srbije bila gimnastika pronaći vreme da se danas ovde nađete sa nama.
Takođe, s obzirom da smo u godinama unazad, bez obzira na razlike, delili te evropske vrednosti, za razliku od velike većine vaše vladajuće koalicije, želim da vam čestitam na dosadašnjem napretku Srbije na putu ka EU. Na tom putu ka EU, vi to znate možda još bolje iz neposredne komunikacije sa ljudima iz IPP-ija koji danas pretežno vladaju Evropom, javne finansije, dugovi preduzeća, preuzimanje obaveza od strane države moraju se raditi na mnogo ozbiljniji način nego što to mi radimo godinama unazad, bez obzira na to ko čini vladajuću koaliciju, ali posebno moram da istaknem da u poslednjih godinu dana ne da nije došlo do pomaka kada je sve to u pitanju, nego je stvar još gora.
Kada vidimo da je u Zakonu o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama prošle godine načinjena greška od sedam milijardi dinara, nešto preko sedam milijardi dinara, postavlja se logično pitanje - na koji način se u ovoj zemlji vode javne finansije i kako se u krizi javnih finansija ta vlada sa svim tim problemima nosi? Meni se lično čini da se Vlada vrlo nejedinstveno i sa izrazitim odsustvom hrabrosti nosi sa problemom javnih finansija i dugova ove zemlje. Tome svedoči činjenica da smo mi četiri milijarde evra dodatno zaduženi, a da, kada dođe do problema javnih finansija, deo vlade se, od same sebe, napadajući vašeg stranačkog kolegu, kroz tabloide brani i pokušava da teret svega toga prenese samo na njega.
Naravno, mi ćemo biti protiv ovih zakona. Ja sam se danas iz jednog lokalnog razloga javio i vi se bavite, da tako kažem, evropskim poslovima u Vladi i znate koliko je važno da i u vašoj komunikaciji Srbija poboljša imidž jedne zemlje koja je stabilna za strana ulaganja, stabilna kada je poslovanje u pitanju, ne bi li se naši ljudi zaposlilo, što je problem koji stoji iznad svih nas.
Danas kada država i mi ovde donosimo Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, gde je, kako sam rekao, napravljena greška, gde na pravi način nije računato, što ne čudi, jer smo država u kojoj ni mala matura iz matematike ne može da se organizuje, molim vas, kao ministarku u Vladi, i obraćam se kao Vrščanin, imamo obećanje sa najvišeg državnog nivoa, aktuelnog, investitoru koji je žila kucavica u našem gradu, radi se o "Stadi", koja je preuzela "Hemofarm" i koja je jedna stabilna firma koja služi na ponos svima nama, kojoj veledrogerije duguju nekoliko desetina miliona evra. Obećanje je i aktuelnog državnog rukovodstva da se ta stvar reši. Ne moram da vam govorim, kao ministarki za evropske integracije, kolika bi bila šteta da jedan takav investitor, nakon datog obećanja sa najvišeg nivoa iz ove zemlje da će taj problem biti rešen, slučajno ode na neku drugu destinaciju i pronađe bolje uslove za sebe.
Ako postoji nešto dobro iz svih ovih zakona koji su danas na dnevnom redu, možda je činjenica, da ne bude da stalno kritikujemo, da se u nekim rashodima može pronaći prostor za uštedu i da nema potrebe da ova vlada nastavi sa genocidom džepova građana, odnosno konstantnim zavlačenjem ruke u njihov džep. Ako povećate PDV na 20%, ako povećate sve namete građanima, ako sve stavke, svi prihodi budžeta po osnovu svih tih povećanih nameta padnu, ako ljudi počnu da kupuju na pijacama, ekonomija počne da se seli u sivu, crnu zonu, mi ćemo ovakvih zakona imati još više.
Ulazimo, nadam se, od tog nekog datuma u januaru u jedan mnogo dinamičniji proces kada je država Srbija u pitanju i kada je u pitanju njeno pridruživanje EU. Skeptičan sam da će ova vlada to moći da radi na način dovoljno brz, da ova zemlja što pre dostigne određene standarde. Vlada koja nije u stanju da izračuna i promaši za sedam milijardi dinara dug koji treba da preuzme nije Vlada koja se ni na terenu, ni u životu ne bavi time kako na pravi način servisirati potrebe građana. Isto je i sa putarskim preduzećima. Šta se to dogodilo? Gde su potrošena ta sredstva? Gde je napravljeno više dugovanja od onoga što je predviđeno programom poslovanja? Ne možemo se na taj način odnositi prema novcu građana.
Pozivam vas, vi ste tek jedan član Vlade, ali pozivam i celu Vladu u tom evropskom duhu da se svi uzmu u pamet, da se prestane sa tartufima, sa kvazi balerinama po javnim preduzećima, da se prestane sa zavlačenjem ruke u džep građana, da nam se ovakvi zakonu ne dese, da budete hrabriji i odlučniji u onom što morate da uradite za Srbiju, da smenite sve one koji ne mogu da organizuju malu maturu, koji poklanjaju zemlju "Luke Beograd" tajkunima, koji ovom zemljom vladaju tabloidima, o čemu govori vaš šef partije. Pozivamo vas da radite i zajedno sa nama, čije su kritike uvek u interesu građana Srbije, da nam se ovakvi zakonu ne događaju.
Nema sreće i svi smo za to odgovorni u zemlji u kojoj se preduzeće koje se bavi distribucijom gasa bavi proizvodnjom pilića, u kojoj za osam milijardi promašimo dugove. Nema sreće u kojoj deficit rebalansom bude povećan za 44%. Vi ste ministarka koja komunicira sa evropskim liderima i znate da bi u svakoj zemlji u Evropi za deset puta manji promašaj cela Vlada bila uzdrmana.
Još jednom, hvala vam što ste vi našli vremena da govorite na ovu temu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo Grubješić, kada kažem poštovana gospođo Grubješić, poštovana gospođo ministarko, ne mislim to poštovana - kurtoazije radi, zaista vredi poštovati rad ministara. Ma koliko bila ova loša vlada, uvek postoji neki biser u toj vladi čiji rad treba poštovati i čiji su rezultati merljivi, opipljivi i koji vredi vrednovati. Žao mi je, dok je govorio moj kolega Ljuban Panić, ovo malo poslanika SNS sa razlogom je gledalo u zemlju i patos, ali su se reči njegove kritike odbijale od njih.
Šta kazati o ovom novom guranju ruke u džep građana Srbije? Šta kazati o ovoj današnjoj sramoti koja se u vidu zakona nameće danas ovom parlamentu, gde mi pokušavamo da spasavamo javno preduzeće tako što guramo ruku u džep građana i od nas tražite da budemo saučesnici u tome? Naravno da mi u tome nećemo saučestvovati niti glasati za to.
Ne znam gde je ovde sada ministar Mrkonjić, ministar saobraćaja, očekivao sam njega. Ne znam što ste doveli ovu dobru ministarku da sedi ovde. Nemojte se ljutiti, gospođo Grubješić, zaista ću ignorisati vaše prisustvo jer ovo nije tema o kojoj mogu polemisati sa vama, bez namere da na bilo koji način budem nepristojan, ali moraću da ignorišem da ste vi ovde i sva pitanja koja imam postavljaću isključivo najvećoj stranci vlastodržačke koalicije u Srbiji.
Prvo vas pitam – gde vam je ministar Mrkonjić? Jeste li ga već smenili? Jeste li već uradili rekonstrukciju Vlade, već je odleteo? Dobro, ako njega nema, mogli ste neku od onih estradnih zvezda da dovedete da sa njima porazgovaramo, pošto se ovde putevi asfaltiraju i održavaju zahvaljujući pesmama i zapomaganju estradnih zvezda. Održi se koncert. Što ste nervozni? Čim vas zaboli istina, tema. Je li tema stanje u putnoj privredi? Jeste. Je li stanje u putnoj privredi dobro? Nije. Je li katastrofalno? Jeste. Jeste li odgovorni za to? Jeste. Ćutite i gledajte u pod i hvatajte beleške, jer treba da gledate u put i treba da vas bude sramota.
Dakle, tema su Javno preduzeće za puteve i činjenica da 1,35 milijardi duga tog putarskog preduzeća prevaljujemo na leđa građana Srbije. To je tema, kome nije jasno da je to tema, neka zamoli kolegu da ugasi reflektore pošto je vešt u tome da vam ne smeta, da vas ne zaslepljuje, pa polako slušajte.
Ovakvu hajdučiju, mi u Srbiji još nismo svedočili, ovakvu burazersku ekonomiju mi još videli nismo. Ovome još nismo prisustvovali. Dakle, 1. aprila, umesto – aprilili, vi ste nama dali račun da se putarskim preduzećima duguje 11,5 miliona evra. Naravno, razumem vašu brigu za putarsku privredu, ne znam zašto samo takvu brigu nemate za stanje u IT sektoru, u sektoru informacionih tehnologija. Zašto u nekom drugom sektoru kome takođe država duguje ne pokazujete ovakvo razumevanje već isključivo za putarska preduzeća.
Šta ja imam to kod sebe, u rukama? Pa imam ono što ste nam dali tog 1. aprila, izveštaj JP "Puteva Srbije" gde imam napomene uz finansijski izveštaj i kad pogledam taj redovni finansijski izveštaj samo od putarine javno preduzeće je zaradilo prošle godine, odnosno prihodovalo ne zaradilo pošto to ide državi Srbiji, 120 miliona evra, od akciza je takođe bilo nekih prihoda u milionima evra dobro iskazano. Sad građani Srbije za vas koji ste se navikli od stranke koja obećava 100 miliona evra stranih investicija, tu se vrlo lako barata milionima, stotinama miliona i desetinama miliona evra, poređenja radi koliko je to 120 miliona evra.
Evo ovako, ako vi građani Srbije koji sada ovo gledate, dnevno uspete, kažem dnevno uspete da uštedite 1000 evra zahvaljujući ovoj Vladi to je misaona imenica ali pretpostavite da možete da uštedite 1000 evra, za godinu dana imate 365.000 evra, za 10 godina 3.650.000 evra. Sad zamislite koliko je 120.000.000 evra, ogromna je to para, toliko prihoduje JP "Putevi Srbije" samo od putarine. Međutim, njima je to malo oni dobijaju i od donacija države nekih 1.600.000 evra, pa od akciza, pa od registracije vozila. U ovim putarskim preduzećima radi 10.000 ljudi, to nije malo.
Po čemu su poznata ova putarska preduzeća i šta vam je prva asocijacija posle hrasta kada kažem put? Šta prvo posle hrasta pomislite kada kažete autoput? Pomislite da je na naplatnoj rampi u Novom Sadu stradalo nekoliko ljudi i da je direktor tog preduzeća kazao – ko im je kriv što dobro ne vide noću. Šta drugo pomislite kada kažete preduzeće za puteve? Pomislite da su to oni ljudi koji su ovih dana kazali da neće da plaćaju PDV i da im ne pada napamet da plaćaju PDV. Činjenica je nisu plaćali PDV i kada smo mi upravljali ovom državom ali kada im je stiglo upozorenje da moraju da plate PDV kazali su – mi to nećemo nego ćemo PDV koji dugujemo u iznosu od 200.000.000 evra naplatiti tako što ćemo taj teret prebaciti na građane Srbije, pa ćemo povećati cenu putarine za 20%.
Vi što gledate u pod sa razlogom da li znate kako ste prošli put ostavili putnu privredu Srbije? Mostove razorene, uništene u NATO bombardovanju, puteve razvaljene, za tri godine koliko ste prošli put vladali Srbijom sem što ste sve razorili i rasturili niste asfaltirali ni jedan metar puta. Kada sam išao iz Kruševca za Valjevo na miting protiv vas 1999. godine putovao sam sedam sati. Posle NATO agresije od Kruševca do Beograda išao sam osam sati, sad taj put prevalim za sat i 45 minuta. Ne znam kako će biti na kraju vašeg mandata ali da li znate da je napravljen neki most između Bugarske i Rumunije i da li znate da tamo nema redova na graničnim prelazima, na putarinama? Da li znate da je neki genije iz vaših redova naredio da se usred početka turističke sezone renovira naplatna rampa na Bubanj Potoku? Pazite, bilo je lepog vremena i u maju i u junu ali ne, 1. jula se renovirala naplatna rampa, da bude dobra gužva, da dobro ljudi čekaju, da se setimo tog vremena kada smo stajali u red za šećer, zejtin, benzin, što ne bismo onda na putarini čekali.
Znam da vi samo avionom idete u Evropu ne idete preko Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice pošto su ti gradovi već u EU ali vas pitam provozajte se jedanput kolima na tim službenim putevima kada idete u inostranstvo i vidite kako izgledaju putarine u EU kad joj toliko težimo. Pogledajte kako izgledaju putarine između Bugarske i Rumunije. Možda je taj put između Bugarske i Rumunije duži ali se mnogo brže prevali. Razmišljajte o tome jer Srbija više nije čak ni tranzitno područje. Svi kamioni sa Bliskog Istoka uveliko idu tim putem.
Ako posmatrate, vi koji se hvalite da ste iz istočne Srbije, kad odete malo do Negotina, pogledajte Dunav i videćete neki brod natovaren kamionima na kojima piše "Vili bec". Neki čovek koji ima ogroman broj kamiona, najveći prevoznik u Evropi više ne prolazi kamionima kroz Srbiju. Nema to veze sa vama, to odmah da se razumemo, ne prebacujem to vama, nije to vaša greška ali je činjenica da je njemu jeftinije da sve kamione i brže i efikasnije natovari na brod i preveze kroz Srbiju nego da ide autoputevima i da plaća putarine i da čeka na naplatnim rampama.
Da li treba da vam kažem šta je 4. jula, pre neki dan na Dan borca kazao Upravni odbor JP "Putevi Srbije"? Kazao je – mi ćemo preispitati i naći način da ispoštujemo odluku Ministarstva finansija i plaćaćemo PDV uz iznalaženje modela kako ćemo to uraditi. To kaže jedno javno preduzeće u trenutku kada vi najavljujete rekonstrukciju Vlade i smenu među direktorima javnih preduzeća. Pazite, ponoviću vam, niste dobro čuli. Hajde, ko će da zapiše od vas? Upravni odbor će poštovati odluku Ministarstva finansija i plaćaćemo PDV uz iznalaženje modela kako ćemo to uraditi i o tome obavestiti nadležne u što kraćem roku. To ni na kozačkoj skupštini nema, to sa demokratijom veze nema. Ovde, što bi kazao kolega zadužen za reflektore – ni u Budenstagu nema.
Sada vas pitam – hoćete da smenite te ljude kada bude rekonstrukcija Vlade? Hoćete tog ministra da smenite? Hoćete da smenite onog ministra koji asfaltira put u opštini Gornji Milanovac tako što se prvo uplati donacija nevladinoj organizaciji "Brojanica" na čijem čelu je, gle čuda, Ana Bekuta, pa kad legne određena suma novca na tekući račun nevladine organizacije "Brojanica" sa sve PDV onda možemo da se nadamo asfaltu.
Znam da ovde ima u ovoj sali onih koji kažu da se asfalt ne maže na hleba i patriotizam ne sipa u traktore ali borba protiv korupcije se takođe ovako ne vodi. Da li ste saglasni samnom u tome? Jeste, evo jedan je rekao da jeste, ima među vama kojima ovo što ja pričam ipak dopire tamo gde treba. Sad pitam građane Srbije kada dođete tamo da platite putarinu i dođete i vidite onog simpatičnog čoveka i platite putarinu, Nemac kad plati putarinu zna da je dao u budžet koji će biti korišćen za penziono, socijalno, za lečenje. Nemački penzioni fond je vlasnik autoputeva u Nemačkoj. Kad plaćate putarinu tamo plaćate svojoj državi i ona raste. Da li mi znamo kome plaćamo putarinu kada platimo ovde putarinu? Da li taj naš građanin koji plati tu putarinu zna da je stavio u novčanik države Srbije, u trezor, u blagajnu ili se oseća kao da mu je neko zavukao ruku u džep.
Da li treba da vas podsetim da prvi uzbunjivač javnosti sa naplatnih rampi nije dobio nikakvu zaštitu, naprotiv dobio je i otkaz. Ne znam da li je dobio otkaz za vreme moje Vlade.
Za vreme moje Vlade je svakako uzbunio javnost i taj je procesuiran i to je ova Vlada zaboravila, Vlada Mirka Cvetkovića je te procesuirala i po Zakonu o oduzimanje imovine stečene krivičnim delima, zašta vi niste glasali, jer se plašite za vašu imovinu, niste glasali za taj zakon, ne možete da mi objasnite zašto niste glasali za Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Po tom zakonu, mi smo svim tim ljudima koji su stekli protivzakonitu imovinu putarskoj mafiji, oduzeli imovinu, za vreme mandata naše Vlade.
Naravno, kada pričamo o putevima, da li se sećate kako je bilo u novembru mesecu? Da ne beše potpredsednika Vlade Vučića, da istera tenkove na put, da izvuku autobuse, čekali bi i Srpsku Novu godinu, Božić i Vidovdan, tamo zavejani na putevima.
Tenkovi su morali da vam izvlače puteve. Da li je video neko ove brojne stručnjake iz Ministarstva, zadužene za saobraćaj i putnu privredu što lete mercedesima sa rotacionim svetlima 200 na sat, voze, pa im policija zaustavlja kod Jagodine, da li ih je video neko sa lopatama, kako čiste put? Nisu mogli da se natrče u Zaječar kao da je bila kampanja za direktora "Putevi Srbije", a ne za gradonačelnika Zaječara.
Ne znam kako su sa bokserskim rukavicama vozili one blindirane mercedese, pošto malo, malo, pa su mlatili nekoga tamo. Imam još nekoliko pitanja za vas koja su vrlo neprijatna.
Da li je ovo javno preduzeće u blokadi ili nije u blokadi. Ako jeste u blokadi, da li je ta blokada smanjena pre neki dan za 150 miliona dinara? Ako jeste, hoćete da mi kažete, koliko mora automobila da prođe dnevno Srbijom, da bi se od putarine naplatilo 150 miliona evra ili su građani Srbije baš u ovih par dana rešili svi da registruju kola, da bi pobegli putnom preduzeću ili ste na neki volšebni način uplatili 150 miliona dinara. Ako je reč o 150 miliona dinara, na koji način je preduzeće za puteve dobilo 150 miliona dinara?
Posebno imam pitanje za vas koji ste onako hvalospevno govorili o Zakon o javnim preduzećima.
Da li ste čuli malopre kada sam rekao da se Upravni odbor i JP "Putevi Srbije", sastao i kazao da će razmisliti kako da izmiri svoj dug za PDV.
Da li hoćete da mi objasnite po kom zakonu postoji Upravni odbor JP "Putevi Srbije"?
Po Zakonu o javnim preduzećima? Taman sam tog dana postao poslanik, pa mogu da vam citiram šta ste govorili kada ste branili zakon – ukinućemo Upravne odbore, neće više niko iz Upravnih odbora, svoje partijske kadrove u Upravne odbore, sve ćemo to da počistimo.
Dakle, to ružno nasleđe prethodne vlasti. Eto, prati vas godinu dana, nikako da raskrstite kada treba da se ukrsti partijska vojska, kako su dobri Upravni odbori?
Imam rešenje za vas, vi mnogo volite filmove, pa da odgledate onaj film "Tri karte za Holivud", do duše tamo se prugom putuje, ali ima ona istorijska rečenica Laze Ristovskog: "To milicijo, hapsi milicijo, samo apsi milicijo", bez onoga – udri milicijo.
To će reći probleme kakve mi imamo u putnoj privredi.
Izvinjavam se, Branislav Lečić, hvala kolega Cvijan, vidite kako ne zaboravljate, odakle je ponikao, dakle, Branislav Lečić, legendaran: "To milicijo, hapsi milicijo", pa bez onog – udri milicijo. To je rešenje za ovu situaciju, ali ne da se hapsi u Informeru, u Tabloidu, u Kuriru, nego tamo gde treba, da se lepo sprovede istraga.
Za kraj, molim vas, smanjite reprezentaciju od 11 miliona i 800 hiljada dinara.
Ja znam da je nekima drago da ručaju o trošku budžetskih korisnika, o trošku države, a pre nego što završim, a završiću kao juče, probajte da onaj hrast ostavite na miru, star je samo 600 godina, da Amerikanci imaju toliko star hrast, Belu kuću bi pored njega preselili, a ne bih hrast selili.
Probajte da se ne brukate. Nemojte da kažete da je zalaganje za hrast odlika paoračkog mentaliteta, možda sam ja predstavnik tog mentaliteta, ali pod tim hrastom pre jedno 200 godina stajao je i moj pračukundeda, Milivoje Milivojević, sa još nekim ljudima iz Rudničko-Takovske nahije, gledali jednog Miloša Obrenovića kako diže barjak pod tim hrastom.
Evo ovaj što dobacuje, pod tim istim hrastom, Miloš Obrenović je i mlatio one što falsifikuju pečate, pa uzimaju državnu zemlju. Ko falsifikuje pečat, onu najdeblju granu od hrasta, odlome, pa dođu žandari, njih 25, antireumatska terapija i eto.
Dakle, pozivam vas, nemojte ovo da radite. Gurate ruku u džep građana Srbije. Ne vodi se ovako država, nije dobro za vas, za građane Srbije. Vodite računa, nije ovo vaša privatna država, nije ovo partijska država, nije ovo država SNS, ide rekonstrukcija Vlade.
Smenite sve ministre koje ste kazali da ćete smeniti, ali sve koji su radili loše posao, smenite sve direktore javnih preduzeća, obračunajte se sa njima, nemojte da vam ti kroje kapu, nemojte da ti takvi budu ogledalo vaše koalicije, jer će vam kazati građani Srbije, niste to pričali u predizbornoj kampanji i imate veliku razliku između doktrine i prakse i nemojte da propustite priliku da sada prilikom rekonstrukcije Vlade smenite sve ove direktore i sve ove ministre.
Samo tako ćete pokazati da zaista želite da Srbija bude u EU i da rešite problem korupcije.
Inače, ako imamo ovakve zakone sa tom novom rekonstruisanom Vladom pomoći nam nema i nema tog Branislava Lečića koji može da izgovori tu rečenicu: "To milicijo hapsi". To nam pomoći neće. Mi se tu leba najesti nećemo.

Replika, Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam stvarno zaprepašćen i začuđen diskusijama nekih poslanika, jer neko reče da je promašen budžet za 40%. Moraću da mu kupim digitron i da ga naučim šta je to procentni iznos.
Što se tiče PDV, gde je bio taj Mirko Cvetković kao ministar finansija, da otkrije da mu "Putevi Srbije" ne uplaćuju PDV.
Mora da se bavio nečim važnijim, verovatno da obezbedi ovih 13 milijardi dinara za pokrivanje i preuzimanje troškova Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu, prema veledrogerijama.
Verovatno je to radio sa "CesMekonom", pa nije stigao da završi, jer bi tih 13 milijardi naraslo na 30.
Što se tiče asfaltiranja, ja jako volim kada neko počne da se hvali, jer dok su oni asfaltirali, to je bio neki drugi ministar, a sada je neki drugi.
Samo za informaciju, kada je u pitanju Koridor 10 u 2012. godini, asfaltirano je devet kilometara, a u 2013. godini do 30. juna, 20 i do kraja godine biće još 20 kilometara asfaltirano.
Kada su u pitanju ti čuveni mostovi, znam dobro da u julu mesecu sam išao na jedan put, za Crnu Goru sam obilazio četiri mosta, a u decembru mesecu, za Svetog Nikolu istim tim putem sam prešao preko ta četiri mosta koja su bila srušena.
Kada je u pitanju sve ovo što se priča oko tih uzbunjivača. Mislim da je baš u vašoj Vladi i to zna, taj uzbunjivač koji je opomenuo da postoji putarska mafija, izbačen sa posla. Meni je jako teško da utvrdim u kom mentalnom sklopu, pripada vaš mentalitet, ali mislim da je u pitanju antimaterija. Hvala.

Hvala.
Gospodine Paniću, vi želite repliku na neku reč? Izvolite.