Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Grubješić, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da u okviru ove objedinjene rasprave o ova četiri predloga zakona kažem nešto više o prvom Predlogu zakona, o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" prema privrednim društvima na osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranja tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Međutim, ne mogu da se otmem utisku, slušajući prethodne govornike, koji su ocenjivali rad JP "Putevi Srbije", zatim resornog ministra, generalnog direktora tog preduzeća, pomislio sam da su se ti ljudi pojavili pre neki mesec, pre neki dan, da oni ni sa čim nisu bili upoznati, a podsetiću vas da je gospodin Drobnjak na tu poziciju postavljen još 2007. godine i da mnoge poslaničke grupe koje su danas diskutovale o tome imaju učešće u njegovom postavljanju, ne ulazeći u to kako on radi i šta radi, a i gospodin Mrkonjić nije od juče tu, već je ovo druga vlada u kojoj je on ministar.
Odmah da kažem da ću podržati ovaj predlog zakona i ostale, ne zbog toga što sam srećan zbog ovih rešenja, već zato što jednostavno ova vlada nema kud, već mora ove obaveze koje "Putevi Srbije" ne mogu da izmire prema putarskim firmama i nekim drugim društvima. Takođe i drugi Predlog zakona gde zdravstvene ustanove ne mogu da izmire svoje obaveze prema veledrogerijama. Jednostavno, ova vlada je dovedena pred svršen čin i ona da bi ti sistemi funkcionisali, zbog bezbednosti na putevima, zbog bezbednosti saobraćaja, zbog nesmetanog lečenja naših građana mora preuzeti ove obaveze i mora ih pretvoriti u javni dug, ali to otvara neka druga pitanja.
Kada je reč o prvom Predlogu zakona, ovaj predlog zakona zapravo pokazuje koliko je stanje u ovom oblasti katastrofalna i to ne od juče, ne od početka mandata ove vlade, već rekao bih, neko od kolega je pomenuo danas u raspravi, da "Putevi Srbije" rade na održavanju putne mreže u Srbiji još po ugovoru iz 1992. godine sa brojnim aneksima tog ugovora. Jednostavno, stanje i u tom javnom preduzeću i uopšte u toj oblasti je tako loše da se hitno moraju preduzimati nekakvi koraci u sistemskom rešavanju ovih problema.
Za vreme prethodne Vlade, želeći da daju na značaju ovom pitanju, formiran je čak i Nacionalni savet za infrastrukturu, na čijem čelu je bio sam šef države. Rekao bih da taj nacionalni savet nije postigao baš nikakve rezultate u ovoj oblasti, jer da jeste ne bismo danas raspravljali o ovom predlogu zakona, kao ni krajem 2012. godine, gde smo nekih pet milijardi dinara takođe ovde izglasali i preuzeli obaveze preduzeća "Putevi Srbije" i pretvorili ih u javni dug.
Ovde se radi o sistemski totalno neuređenoj oblasti. Čak se pribeglo i formiranju drugog Javnog preduzeća "Koridori Srbije", koje se izmestilo iz ovog sistema "Putevi Srbije" pod izgovorom da je toliko loše stanje u tom preduzeću da je bolje formirati novo preduzeće za izgradnju auto-puteva. Koliko vidim, i tu nije bilo značajnijih rezultata.
Šta reći ako imamo podatak da imamo 900 miliona evra odobrenih međunarodnih kredita koje nismo u stanju da povučemo. Odobrena su sva sredstva. Razlog koji se najviše navodi je da nemamo projekata. Pa, ne znam šta su radile sve prethodne vlade i sve garniture u tim brojnim telima, i u ministarstvima, i u "Putevima Srbije" i u koridorima ako nije nedostatak sredstava u pitanju, već totalna neorganizovanost i nerad.
Nije tačno da nemamo u Srbiji firme koje se bave projektovanjem i koje mogu da na vreme isprojektuju sve te deonice. Ako pogledamo u okruženju, sve bivše republike, gotovo sve nezavisne države, sve su izgradile moderne puteve. Jedino mi kuburimo i stalno postavljamo neke rokove koje onda sami ne poštujemo i zaista smo u ovoj oblasti doveli situaciju do apsurda.
Ova vlada ne mogu da kažem da nema ama baš ni malo odgovornosti, jer već je skoro godinu dana. Međutim, ima zaista minimalnu odgovornost u odnosu na prethodne vlade koje imaju katastrofalne rezultate u ovoj oblasti.
Nadam se da će prilikom predstojeće rekonstrukcije, ne mislim ovde ni na koga lično, ni personalno i nije to ni moj posao, ali mislim da bi trebalo pozabaviti se ovom oblašću i verujem u predsednika SNS, najveće političke partije, čijoj poslaničkoj grupi i ja pripadam kao poslanik Bošnjačke narodne stranke. Verujem da će se pozabaviti ovom oblašću i verujem da ćemo sistemski rešiti ove probleme kako ne bismo stalno i u nedogled svake godine donosili ovakve zakone, preuzimali obaveze tih neorganizovanih javnih preduzeća i pretvarali ih u javni dug.
Na samom kraju diskusije moram da kažem da je čudno da u ovom predlogu zakona imamo tačnu cifru duga. On je 1.346.775.310 dinara. Dakle, ako imamo tačnu cifru, morali samo imati i tabelu kojim preduzećima se duguje, jer neko ko je došao do ove cifre, mora da je došao do nje na osnovu nekih podataka, koliko se duguje pojedinim firmama. Ne, samo se kaže – Vlada će na osnovu predloga Ministarstva saobraćaja sada ustanoviti koliko se duguje kome.
Dakle, već vidim redove direktora tih preduzeća koji se najavljuju u određene kabinete i onda se pogađaju kao na pijaci – dužni ste ovoliko, pa vi popustite malo, kriza je itd. Kada se već tako radi, onda nije ni čudo što smo u ovakvoj situaciji.
Glavni razlog zbog kog treba glasati za ovaj predlog zakona, kao i za ovaj sledeći, ovde se radi o 10.000 zaposlenih radnika koji ništa nisu krivi, što se ne može reći baš i za njihove direktore, obzirom kada su preuzimali određene poslove, znali su da im to neće biti moguće plaćeno odmah. Masa ovih obaveza je preuzeta u prošloj predizbornoj kampanji i tu ne želim samo čelnike ovog ministarstva i ovog preduzeća, već su manje više svi u tim vladama vršili određene pritiske na njih.
Putarske firme su morale da rade na veresiju da bi neko dobio glasove na tim izborima. Sada mi na osnovu toga plaćamo danas te glasove koje su putarske firme na prošlim izborima obezbedile nekim političkim partijama koje su tada bile na vlasti.
Na sreću, to ipak nije toliko uticalo na izborne rezultate i gospodin Nikolić je odneo pobedu na predsedničkim izborima, a ta pobeda je omogućila da se formira ova današnja Vlada. Siguran sam da ako iko može da stane na put ovome, da će to uraditi aktuelna Vlada. Još jednom da ponovim, imam poverenje u većinu ljudi u toj vladi, a posebno u gospodina Vučića, koji svojom borbom protiv korupcije i kriminala, jednostavno, ne spojivo je ovo sa njegovom politikom i on se u ovoj oblasti mora lično angažovati da bi se stvari promenile na bolje. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Grubješić.

Zahvaljujem.
Želim da iznesem nekoliko činjenica. Podstaknuta sam onim što ste vi, gospodine Mukoviću, pričali. Vi ste ustvari pogodili samu srž problema. Ukoliko je trebalo da prođe vremena da se ustanovi koliko to država za koju se uvek govori da je najveći dužnik duguje što veledrogerijama, a što putarima.
Što se tiče veledrogerija, prvobitna, odnosno inicijalna procena je bila da država, odnosno zdravstvene ustanove njima duguju nekih 13 milijardi dinara. To je onaj prvi zakon koji smo doneli i na koji su i mnogi narodni poslanici ukazivali, zašto ste prvo rekli da je 13, da bi se na kraju uspostavilo da je 4,9, a to se nalazi u ovom predlogu zakona o kome danas raspravljamo.
Kada su na kraju zatražene fakture, koje su sukcesivno dostavljane do 31. marta, kad se sve sabralo, izađe da je dug 4,9 milijardi dinara, što isto nije malo, ali je dva i po puta manje od inicijalne cifre od 13 milijardi dinara.
Takva je situacija i sa putarima. Bila sam na sednicama Vlade na kojima se pričalo da država duguje osam, devet milijardi. Isto, kada zatražite fakture, dokumentaciju, onda dođete do brojke o kojoj danas pričamo, a to je 1,3 milijarde, što opet nije utešno. Jeste, manje je koliko puta od osam, devet milijardi, koliko su govorili da su dugovi. Nažalost, i to danas pretvaramo u javni dug.
Suština svega ovoga što je danas rečeno mislim da nam je svima jasno, da je potrebna ozbiljna rekonstrukcija i restrukturiranje javnih preduzeća, jer ovako više, sa ovakvim javnim preduzećima, čiji je osnivač država Srbija, a koja gomilaju, akumuliraju gubitke iz godine u godinu, jednostavno više ne možemo da izdržimo, niti da izađemo na kraj.
Želim samo da obavestim sve narodne poslanike da je Vlada Republike Srbije raspisala desetine konkursa za izbor direktora javnih preduzeća, tako da u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, želim da verujem i da se nadam da će konačno doći do te profesionalizacije u upravljanju javnim preduzećima, jer je to ono na šta smo se obavezali donoseći Zakon o javnim preduzećima.
Između ostalog, raspisan je konkurs i za direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" 30. juna ove godine. Danas je formiran Nadzorni odbor Javnog preduzeća "Putevi Srbije". Zašto to ranije nisu učinili? Ne znam, ali evo danas su tu obavezu prema istom zakonu ispunili.
To stalno kukanje da država najviše duguje na kraju se ipak ne isplati, jer ipak postoje računi, postoji spisak dospelih obaveza. Država jeste, nažalost, i na republičkom i na lokalnom nivou ostala dužna svima, ali zato smo i doneli takođe Zakon o rokovima plaćanja, pa država polazi od sebe. Država, republika i lokal u roku od 45 dana moraju da izmire svoje obaveze, tako da se nadam da od sada više neće postojati dileme da li neko treba, mora da poštuje zakon. Zakon mora da se poštuje i zakon mora da bude jednak za sve, pa tako i zakon o tome da i "Putevi Srbije" moraju da plaćaju PDV. Ako su to uspešno izbegavali prethodnih godina, ako ih niko nije opominjao iz prethodnog Ministarstva finansija, budite sigurni da to ovog puta neće biti slučaj.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovana potpredsednice, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o dva zakona – Zakonu o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" i Zakonu o izmenama Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama.
Započeću svoje izlaganje sa stanjem u društvu i koliko je u tome odgovorna DS. Demokratska stranka je za ove 23 godine nešto manje od sedam godina u vlasti. Procentualno, da bi to razumeli građani, ima samo 30% odgovornosti za stanje u društvu. Sve ostale političke stranke zajedno imaju 70% odgovornosti za ovo što se danas dešava u Srbiji. U prošloj Vladi DS je imala samo 40% ministara, a 60% su bili predstavnici drugih političkih stranaka. Nikada ni u jednom izlaganju ovde u Skupštini, ni na jednoj sednici nisam čuo da neko priča o toj drugoj odgovornosti. Znači, DS je sa 40% bila odgovorna. Gde je tih 60% odgovornosti drugih političkih stranaka koje su činile tu vladu, katastrofalnu, kako svi kažu, Mirka Cvetkovića?
Kada govorimo o javnim preduzećima i dugovima, o tome se stalno priča, a malo se priča o mikro, malim i srednjim preduzećima. Moram da spomenem, ne radi reklamiranja neke uspešne naše firme koja se malo pojavljuje na televiziji, da li oni plaćaju PDV? Da li firma "DIS", najveći trgovinski lanac, plaća PDV? Da li mi ovde u Skupštini neki njihov dug treba da pretvorimo u javni dug? Da li "Nektar", da li "Polipak" iz Batočine, neke sjajne firme koje plaćaju poreze državi?
Šta znači obaveza JP "Putevi Srbije" za naše građane? Znači ponovo zavlačenje ruke u džepove građana. Ponovo ćete, poštovani građani, morati porezima, doprinosima i svim ostalim da pomažete "Putevi Srbije", firmu za koju je delom odgovorna DS, ali vrlo malo, ali odgovorne su i druge političke stranke, koja je napravila to što je napravila. Nije uplaćivan PDV. Taj dug je 1,35 milijardi koji treba da se pretvori u javni dug. Šta to znači? Šta je to 1,35 milijardi? To je, poštovani građani, 66 vrtića ili pretvoreno u bolnice, dve bolnice sa punom opremom. Koliki su troškovi reprezentacije tog preduzeća? To je 12,4 miliona. To piše u izveštaju. To vam je skoro jedan vrtić za decu.
To ne da je javašluk, to ne postoji ni u jednoj državi u svetu, a mi uzimamo kredite za železnice, za aerodrome, za "Galeniku", zemlja se i dalje zadužuje, dok u tim preduzećima vlada neverovatan javašluk i neodgovornost.
Koliki su troškovi putovanje, sekretarica, vaučera, letovanja i svega ostalog? Privilegije koje imaju direktori javnih preduzeća, oni su sto puta veći od privilegija koje imaju narodni poslanici. Svi mi narodni poslanici znamo koliko smo izloženi medijskim hajkama koje su nam sve privilegije, kakve su nam plate i šta je sve bilo u prethodnom periodu. Biti direktor javnog preduzeća sa ovakvim privilegijama je fenomenalna stvar. Daj Bože da uspeju ti konkursi, voleo bih da to uspe, i da se konačno političke stranke ne upletu u to, ali kako sada idu stvari, mislim da to ponovo ide u istom pravcu, nažalost.
Sledeća stvar o kojoj sam hteo da govorim je predlog ministra da se poveća putarina. To je neverovatno. To je isto jedno od besmislenih rešenja. Sada ću da kažem koje su cene putarina u Evropi, u poređenju sa nama. Na primer za Beograd-Niš je putarina 6,5 evra, a u Austriji je vinjeta za 10 dana 7,9 evra. U Češkoj je vinjeta za 10 dana 12,5 evra. U Slovačkoj je vinjeta za sedam dana sedam evra. U Sloveniji je vinjeta za sedam dana 15 evra, a u Bugarskoj je za pet dana vinjeta sedam evra, i da ne čitam dalje.
Moraju se prvo utvrditi razlozi zbog kojih je došlo do stvaranja tolikog duga prema putarskim preduzećima, a na osnovu toga i odgovornost za povećanje javnog duga, konačnu odgovornost. Da li je Vlada budžetom predvidela nedovoljna sredstva za održavanje puteva koja se transferišu "Putevima Srbije"? Da li su "Putevi Srbije" zaključili ugovore sa putarskim preduzećima koji su veći od sredstava predviđenih programom poslovanja, što bi predstavljalo nenamensko trošenje sredstava? Da li su nerealno projektovani prihodi "Puteva Srbije", kako bi se omogućilo zaključivanje ugovora sa putarskim preduzećima koji su veći od realnih finansijskih kapaciteta "Puteva Srbije", ili postoji neki drugi razlog?
Jednostavno, ne možemo prelaziti preko ovakvih stvari po sistemu – desilo se, jer u uređenom sistemu ne bi smelo to da se desi. Javni dug preuzimaju i plaćaju građani Srbije i prema njima imate odgovornost da objasnite kako i zašto je došlo do ovolikih obaveza i kako ste obezbedili da se u budućnosti to ne desi.
Što se tiče drugog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama, zašto Vlada nije proverila o kolikom iznosu duga se radi, nego je prvo donela zakon, usvojila ga u Skupštini, povećala javni dug zemlje i tek kada je krenula da izmiruje obaveze, utvrdila je da su one skoro tri puta manje? Pri tome, ne radi se o razlici vrednoj osam hiljada dinara, već o osam milijardi dinara. Da li ste svesni koliko je to para? Lako je vama kada ste se zadužili 400 milijardi dinara, da tako olako obećate da ćete isplatiti tričavih 13 milijardi, a da ne proverite kolike su stvarne obaveze.
Nestašica lekova je sve ono što ugrožava naše ljude. Imate lek za cirkulaciju koji se zove "Trental". Njega ne možete kupiti u Srbiji, već samo u Mađarskoj. To je lek koji je neophodan pacijentima. To su sve ozbiljni problemi.
Kada govorimo o javnim preduzećima, moram ponovo da ih uporedim sa mikro malim srednjim preduzećima. U Srbiji postoje samo 104 hiljade likvidnih mikro malih i srednjih preduzeća i ona su srce privrede Srbije. Tim ljudima treba pomoći. Od toga je 86% mikro preduzeća. Gde su za njih subvencije? Kako o njima misli država - ako samo misli o ovakvim propalim firmama, kako misli o firmama koje se ovoliko zadužuju, kako misli o firmama koje su gotovo dva puta teme u toku jedne kalendarske godine u Skupštini? Šta će se preduzeti prema neodgovornim direktorima i ministrima?
Mnogo očekujem od rekonstrukcije Vlade. Nadam se da će najbolji ministri ostati, a da su ovi koji su radili šta su radili vezano za maturu, za puteve i sve ostalo, konačno biti smenjeni. Hvala.

Sledeća po prijavi je narodna poslanica Biljana Stošić Ilić, koja nije tu.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici koji ste trenutno prisutni u sali, Predlogom zakona o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije reguliše metod i vremenski okvir, izmirenje tih finansijskih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima s kojima JP "Putevi Srbije" imaju zaključene ugovore o održavanju puteva.
Ukupan dug "Puteva Srbije" prema putarskim preduzećima, kao što je ovde već više puta rečeno, zaključno sa 1. aprilom 2013. godine iznosi 1.364.000.000 dinara. ovde je bitno naglasiti da je to dug koji potiče od nekoliko godina unazad, a samim tim ukazuje i na nebrigu prethodnog režima prema problematici održavanja postojeće infrastrukture.
Podsetiću vas o našoj putnoj mreži Srbije. Asfaltni kolovozi državnih puteva prvog i drugog reda su izgrađeni u periodu 1962-1985. godine, pri čemu su mnogi pravci zadržali stare elemente i trase do danas. Putnu mrežu Srbije u dužini od 40.845 kilometara čine 5.525 kilometara državnih puteva prvog reda, 11.540 kilometara državnih puteva drugog reda, 23.780 kilometara lokalnih puteva. Bitno je naglasiti da od toga 32% puteva prvog i drugog reda su stara preko 20 godina, a svega 14% do 10 godina. O katastrofalno lošoj situaciji na našim putevima je uzaludno trošiti reči i vreme.
Prema nekim stručnim procenama, preduzeća koja se danas bave u Srbiji održavanjem lokalnih i magistralnih puteva, potrebno je oko šest milijardi dinara do kraja godine kako bi opstala i kako bi se adekvatno pripremila za predstojeći zimski period.
Danas su putarska preduzeća u Srbiji dovedena u nezavidan položaj, jer nemaju ni 50% potrebnih sredstava za redovno održavanje puteva. Ukoliko bi se ovakvo stanje nastavilo, u roku od dva meseca bi došlo svih 24 putarskih preduzeća koja se bave održavanjem puteva, što bi za posledicu imalo i otpuštanje oko 10 hiljada ljudi koji rade u tim preduzećima. Da bi se izbegao ovakav scenario, potrebno je preduzeti dva ključna koraka. Prvi – izmiriti dugove prema svim putarskim preduzećima. Drugi i najvažniji – sistemski obezbediti finansijska sredstva, koja će u narednom periodu obezbediti redovno održavanje putne mreže u Srbiji.
Ovim predlogom zakona se reguliše način i dinamika izmirenja finansijskih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima, gde je jasno definisano da će u tri jednake rate - u julu, septembru i oktobru biti izregulisani i to sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Time se omogućava ispunjavanje prvog od dva gore navedena koraka, stoga će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovakav predlog zakona. Hvala.

Sledeća po prijavi je narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović, koja nije tu.
Narodni poslanik Miodrag Linta? (Nije tu)
Narodni poslanik Tanja Radovanović? (Nije tu)
Narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, gospođo ministarko, pred nama je set od četiri predloga zakona, a ceo dan smo pričali o JP "Putevi Srbije" i o sudbini JP "Putevi Srbije".
Čini mi se da je jedna velika većina opozicionih poslanika ovde ceo dan, što bi rekao naš narod, cedila suvu drenovinu, pošto pominju stalno neke hrastove i pričali isprazne priče, a sve ono što se dešava u tom preduzeću i za sve ono zbog čega i raspravljamo danas ovde su krivi oni. U prethodnih 10 godina su imali mogućnosti da urede i puteve, i puteljke, i vodotok i sve živo. Napravili su 50 kilometara autoputa za 10 godina.
Sve ono što su loše uradili ova Vlada i ova Skupština moraju da izmene, da promene na bolje. Zato i jeste pred nama Predlog zakona o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije". Zar ćemo dozvoliti da ono putarsko preduzeće koje oni kroz neuspele privatizacije nisu uspeli da unište, se ugase i da 10 hiljada ljudi ostane bez posla. U svakom slučaju, treba jedared da podvučemo crtu i da znamo gde smo i odakle moramo da počnemo.
Takođe se to odnosi na onaj drugi Predlog zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama. Postavlja se pitanje – zašto 13 milijardi? Bio je to prvi predlog, a sada je četiri milijarde. Mislim da je ministarka dosta dobro to obrazložila. U svakom slučaju, država i treba da preuzme ovaj dug, jer ono zaklanjanje iza priče da će naši građani kao poreski obveznici ovo istrpeti, pa u svakom slučaju su to trpeli i do sada.
Zna se odakle se puni budžet, odatle će se i namiriti sve te obaveze.
Ono što me najviše čudi, a to je da niko nije pomenuo Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa jedan Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine. Na taj način mi želimo da produbimo saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i da, sem ove investicije mosta Zemun – Borča, nastavimo i dalje da gradimo. Zbog toga je ovaj aneks sačinjen za buduće investicije na polju infrastrukture u Srbiji.
Pred nama je Predlog zakona o potvđivanju Sporazuma izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju programa i kredita za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćih banaka, kao i podržavanje lokalnog razvoja javnih komunalnih preduzeća. To je jedan veoma bitan predlog zakona, što govori da Republika Srbija misli na investicije, misli na razvoj. Mislim da smo mnogo više vremena i pažnje trebali posvetiti ovom predlogu zakona, no onim ispraznim pričama o Javnom preduzeću Putevi i o tome da će doći do povećanje cene putarine ili ne, kolika je cena putarine u Italiji ili u Sloveniji itd.
Ne bih više da dužim i da oduzimam vreme kolegama poslanicima. U svakom slučaju, SNS će u danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević.