Hvala vam gospodine predsedniče.
Gospođo ministarko, počela sam moju diskusiju, i očigledno niste baš pažljivo slušali, tako što sam navela da je najmanji problem to što piše u odredbama ova tri zakona, da je mnogo veći problem ono što je iza tih zakona, ono što je pisanje tih zakona pokrenulo i ono što vi očekujete od ovih zakona. To je problem, gospođo ministarko. Vi niste dali ni jedan argument koji bi nam dao prilike da zaista poverujemo da će nešto ozbiljnije da se promeni u pogledu finansijske kontrole, finansijskih izveštaja, finansijske discipline, da ne dođemo ponovo u situaciju 2014, 2015, 2016, 2020, 2025. godine, da otplaćujemo sve one vaše greške koje ćete napraviti u hodu dok ovi se zakoni budu primenjivali.
Gospođo ministarko, mi jesmo raspravljali o Zakonu o rebalansu budžeta, ali zaboravili ste da je taj rebalans došao iz tog razloga što nas niste pažljivo slušali novembra 2012. godine, a očigledno ne slušate nas ni danas. To je onda, u stvari razlog da budemo i te kako oprezni kada razgovaramo o zakonima koje predlaže ova Vlada. Dakle, to je osnovni problem, ne u samom tekstu bilo kojeg od ova tri zakona.

Narodni poslanik Mladen Grujić.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo Kalanović, drago mi je da danas mogu da govorim o ovom setu zakona.
Samo bih hteo da skrenem pažnju na jednu činjenicu koja me iritira, a koja je naša neminovnost i ponavljaće se sledećih deset godina verovatno u Skupštini, što svako izlaganje o ovim zakonima moramo da počnemo sa - harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa propisima EU je neminovnost u postupku daljih evrointegracija Republike Srbije. Sa tim mora da se počne i to je ono što smo se dogovorili.
Hteo bih da skrenem pažnju - ovde ima dovoljno starijih kolega kao ja, ima samo par mlađih koji se ne sećaju Službe društvenog knjigovodstva. Pre nego što krenem da govorim o Zakonu o računovodstvu i reviziji, hteo bih samo da podsetim da mislim, lično, da je bila istorijska greška što smo ukinuli Službu društvenog knjigovodstva. To je bio najbolji kliring sistem u istočnoj Evropi, a verovatno i u celoj Evropi. Ovo sve što mi danas radimo, donosimo zakone u Skupštini, SDK je imao kao rešeno i imali su rešenja koja su funkcionisala. Ali, dobro, mi smo se odlučili da sve promenimo i sada prilagođavamo sve evropskim standardima i dajte onda da govorimo o sadašnjosti.
Donošenje promena Zakona o računovodstvu, neke od ovih promena o Zakonu o računovodstvu i reviziji su neophodno potrebne i svakako da su ove izmene dobre i idućih godina ćemo imati opet neke izmene. Privreda i računovodstvo su živ sistem i stalno mora nešto da se menja i prilagođava.
Ali bih hteo da se osvrnem na jednu izjavu gospođe Kalanović i mislim da je ona tu vrlo u pravu. Mi smo imali proteklih godina par ogromnih skandala u bankama da ne idem sada da pričam pojedinačno da li o "Agrobanci", da li da pričamo "Matalsbanci" ili kako je već sada zovemo "Razvojna banka Vojvodine" ili o nekim bankama koje bi bilo bolje da još ne imenujem, a očigledno će se dešavati skandali idućih dana.
Samo jednu stvar da kažem. Mi smo svih ovih godina imali postojeći Zakon o reviziji, ali još nisam video da je odgovarao neki revizor koji je potpisao godišnji izveštaj tih banaka. Mi trenutno u zatvorima imamo direktore banaka koji su izdavali te pare, imamo one koji su trčali s tim parama niz ulicu, ali još nisam video nijednoga koji je potpisao i potpisivao godišnje izveštaje tih banaka govoreći da je sve to u redu. Mislim da mi u zadnjih godinu dana imamo političku volju. Zakoni su postojali i mislim da je dobro da se to desi i u idućim mesecima, da vidimo i nekog od onih koji su potpisivali izveštaje.
Jedan od sledećih zakona, o kome sam naročito hteo da govorim, je Zakon o faktoringu, jer je ovo prvi put da donosimo zakonski okvir o faktoringu, a proteklih godina su postojale firme za faktoring. To je ono što me zabrinjava u ovoj zemlji, što postoji jedan oblik finansijskog poslovanja koji nije regulisan zakonskim okvirom. To mi nije jasno, kako nam se to desilo, kako smo to propustili i dobro je što to sada ispravljamo.
U ovom izlaganju treba da govorimo o generalnom pogledu na zakon, ali bih molio gospođu Kalanović da usvoji moju primedbu, da u članu 6. jer nisam zadovoljan visinom osnivačkog novčanog kapitala, i pozivam Vladu da pre donošenja ovog zakona podignemo osnovni kapital sa 40 miliona na barem 100 miliona dinara iz prostog razloga što 40 miliona dinara ma koliko puno zvučalo nije dovoljno za ozbiljan rad jedne faktoring kuće.
Takođe bih voleo da gospođi Kalanović skrenem pažnju na činjenicu da danas govorimo o uslovno rečeno finanskijskim i računovodstvenim zakonima, ali bih voleo da što pre vidim Predlog zakona koji bi se zvao, pretpostavljam, zakon o uređenju mikro pozajmica od strane nebankarskog sektora. Kao što imamo faktoring koji funkcioniše već par godina bez zakonskog okvira, imamo nekakvo sivo tržište mikro pozajmica, ne zovem ga crnim zato što te mikro pozajmice daju registrovana i legalna privredna društva, ali se u suštini svodi na zelenašenje. Trenutno u Srbiji imamo nekakve firme koje su registrovane za nešto što se zove finansijski konslalting, šta god to bilo, koje potpisuju sa privatnim licima ugovore o mikro pozajmicama, a ti ugovori i kamate koje propisuju ne podležu kontroli Narodne banke Srbije, jer nemamo zakonski okvir o tome, a ovo je skriveni oblik zelenašenja. Samo da vas podsetim i sve ovde prisutne da je to krivično delo. Ne znam napamet kolika je kazna, ali znam sigurno da se zelenašenje u Evropi smatra krivičnim delom još negde od 16. veka.
Ovo je samo još jedan od zakona iz finansijskog sektora koji bismo što pre morali da imamo ovde u Skupštini jer mislim da je to polje koje bi moralo da se tretira što pre.
Zakon o reviziji koji smo ovde predložili je dobar, uvodi neke novine za koje će vreme pokazati da li su dobre, naročito kontrolno telo. U ovom trenutku nisam 100% siguran kako će to zaživeti, na papiru dobro zvuči. To je ovaj, kako ga zovemo, Odbor za kontrolu revizora, sada tačno ne mogu da se setim kako smo nazvali u zakonu, u stvari to je telo koje bi trebalo da se sastoji od stručnjaka ekonomske struke koji nisu revizori, ali imaju ovlašćenja da budu. Bojim se, barem na papiru izgleda, da će biti dupliranje funkcije Komore za računovodstvo, ali u daljem toku diskusije bih vas molio da me razuverite moguće, ostavljam prostor, da sam možda pogrešno razumeo njihovu funkciju i da mi se učinilo da će to biti dupliranje ovlašćenja.
Nova Srbija će glasati za predlog ovih zakona, ne zbog koalicionog ugovora koji smo potpisali pre godinu dana, nego zato što smo svesni neophodnosti da se ovaj sektor unapredi donošenjem novih zakona. Mislim da, generalno, Zakon o reviziji ovako kako je predložen pokriva veći broj privrednih subjekata, što mislim da je dobro, i sa druge strane, ponavljam moje izlaganje sa početka, sve to smo imali pre 15 godina u SDK. Bože moj, nemamo ga više i donosimo sada nove zakone da to regulišemo. Hvala vam i uključiću se opet u diskusiju kada budem čuo nešto što mislim da je relevantno. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Kalanović i ostali članovi Vlade, predmet ova dva zakonska predloga su dve veoma važne i usko povezane ekonomske-finansijske oblasti.
Aktuelni Zakon o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, koji uređuje materiju korporativnog računovodstva, bio je u manjoj meri usklađen sa Četvrtom i Sedmom direktivom EU, koje predstavljaju osnovu za uređenje finansijskog izveštaja, pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava u okviru EU, što je ukazalo na potrebu harmonizacije domaćeg zakonodavstva u ovaj oblasti.
Aktuelni Zakon o računovodstvu i reviziji biće razdvojen na dva posebna zakona, tako da će materija korporativnog računovodstva biti normalno regulisana posebnim zakonom o računovodstvu, čime će takođe biti ispunjen zahtev Osme direktive EU sa posebnom i detaljnom regulacijom oblasti zakonske revizije kroz novi zakon o reviziji koji se sa ovim zakonom nalazi u proceduri donošenja.
Novim zakonom o računovodstvu biće utvrđeni drugačiji kriterijumi za razvrstavanje preduzeća. Za razliku od sadašnje tri kategorije, mala, srednja i velika, u novi zakon biće uvedena i četvrta kategorija – mikro preduzeća, preduzetnici i preduzeća do 10 zaposlenih sa manjim obimom prihoda i vrednosti imovine. Na ovaj način, kao i promenom kriterijuma za razvrstavanje preduzeća, unutar ovih kategorija biće postignuto da veći broj njih bude razvrstan u niže kategorije za koje važe drugačiji, pojednostavljeniji sistemi vođenja računovodstva.
U ovom delu nalazi se najveća novina koju donosi novi zakon, a to je da će se ubuduće primenjivati novi finansijski standardi za vođenje računovodstva, i to počev od 2015. godine, koji su usklađeni sa standardima EU. Ovi standardi su međunarodno usklađeni, a i jednostavniji su prilikom izrade izveštaja. Na taj način će se, ne samo postići određene uštede prilikom sastavljanja izveštaja, već će se postići njihova veća transparentnost i aktuelnost, jer su predviđeni kraći rokovi za dostavljanje i objavljivanje izveštaja kod Agencije za privredne registre.
Posebne olakšice imaće mikro preduzeća koja će biti dužna da sastavljaju samo bilanse stanja i bilanse uspeha.
Još veće novine doneće i predloženi zakon o reviziji. Predviđaju se strožiji uslovi vezani za postupak dobijanje licence, a mislim da je važno to što će se prilikom podnošenja molbe za dobijanje licence u buduće tražiti i spisak povezanih lica sa osnivačima, čime se barem delimično zatvaraju mogućnosti za eventualno nepoštovanje zakona.
Kod ovog zakona biće jače istaknuto načelo transparentnosti poslovanja revizorskih kuća, jer će i one morati da javno objavljuju godišnji izveštaj o transparentnosti, sa podacima o svom poslovanju, pa će i one biti podvrgnute kritičkom sudu stručne javnosti.
Međusobni odnos preduzeća za reviziju i pravnog lica nad kojim se vrši revizija uređivaće se putem međusobnog ugovora, čiji su bitni elementi precizno navedeni u članu 25. Predloga ovog zakona, čime će se postići veća pravna sigurnost obe strane.
Oba ova zakona predstavljaju jedan zaokružen segment koji će dati novi kvalitet našem sistemu kompanijskog zakonodavstva. Poslanička grupa PUPS će glasati za njihovo usvajanje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministar, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti, usmeriću se na Zakon o faktoringu sa aspekta i povodom onoga što SDPS koji predstavljam u parlamentu najviše zanima, a to je razvoj malih i srednjih preduzeća i potencijalna mogućnost novog zapošljavanja.
Naime, Zakon o faktoringu ne može da se posmatra van opšteg ekonomskog i privrednog konteksta i mogućnosti malih, mikro i srednjih preduzeća da se zadužuju na finansijskom tržištu. Ono što su relevantne informacije, koje imamo sa tržišta, jeste da se naša mikro, mala i srednja preduzeća u najvećoj mogućoj meri, a to je preko 60%, ne mogu zadužiti kod formalnih finansijskih institucija, kod komercijalnih i investicionih banaka. Znači, preko 60% po najnovijem istraživanjima. U srednje razvijenim zemljama taj procenat je 30%, a u razvijenim zemljama je 15%. Kamate na kredite koje dobijaju mikro, mala i srednja preduzeća u bankama su najveće u regionu. One iznose, kada je u pitanju domaća valuta, 16,1%. Poredeći sa regionom, recimo sa Makedonijom, sa Rumunijom, sa Bugarskom, taj procenat je veći za sedam, osam posto ili čak za 100%, što jasno govori o tome da su mogućnosti za finansiranje, a samim tim i za potencijalne investicije malih i srednjih preduzeća, snižene i svedene na najmanju moguću meru, na najmanji mogući nivo.
S toga, Zakon o faktoringu koji će urediti upravljanje rizicima i koji će zasigurno dovesti do toga da se poveća likvidnost mikro, malih i srednjih preduzeća predstavlja nešto što je jako pozitivno u domenu izvršavanja i realizacije reformskih procesa kada je u pitanju ekonomija i privreda naše zemlje.
Ono što je predstavljalo jedan od najvećih problema koji danas muči našu privredu je velika nelikvidnost. Pre donošenja Zakona o rokovima plaćanja, koji smo izglasali u parlamentu ove godine, ta nelikvidnost, kada se preračuna u brojke, iznosila je 10 milijardi evra, kada je u pitanju privatni, ali i javni sektor. Ne treba zaboraviti, posebno napominjem da je javni sektor jedan od generatora nelikvidnosti i generatora onoga što se dešava proteklih pet, šest godina u našoj privredi, a to je situacija kada imamo u određenim trenucima preko 60 hiljada privrednih društava koji imaju blokadu računa i koji ne mogu normalno da funkcionišu i opstanu, da ne govorimo o nekoj proširenoj reprodukciji, da ne govorimo o nekom razvoju i izvoru novog zapošljavanja, što u svakom slučaju sektor malih i srednjih preduzeća treba kod nas da predstavlja.
Uz Zakon o rokovima plaćanja u privredi, koji je ograničio plaćanja, kako javnog sektora, tako i privatnog sektora u međusobnim plaćanjima i transakcijama, Zakon o faktoringu će definitivno dovesti do toga da mala i srednja preduzeća, a čak i mikro preduzeća, mogu doći do likvidnih sredstava koja mogu iskoristiti kao obrtna sredstva, kao investiciona sredstva, koja će zasigurno dati jedan novi impuls i podsticaj da ta preduzeća razvijaju svoje poslovanje, da inoviraju svoje proizvode i usluge i, naravno, ono što je najbitnije, da budu konkurentni na tržištu.
Kada je u pitanju taj model nebankarskog finansiranja privrede, naša zemlja veoma negativno stoji. Samo 3% ukupnog finansiranja privrede u našoj zemlji podrazumeva finansiranje kroz nebankarske institucije. Najviše i najveći procenat, dve trećine, čini lizing koji ni sam nije iskorišćen u punom kapacitetu i tu isto apelujem na predstavnike ministarstva i na Vladu da učine određene izmene, kako bi lizing mogao da ispuni svoju pravu funkciju, a to je da poljoprivrednici nabavljaju poljoprivrednu opremu, da mala i srednja preduzeća i proizvođači nabavljaju mašine i alate. Kod nas samo 1% malih i srednjih preduzeća koristi ovaj instrument dolaska do sredstava i potencijalne nabavke opreme. Zašto? Zato što mi jedini u regionu, u okviru Zakona o lizingu, imamo obavezu plaćanja PDV na kamate kada su lizing poslovi u pitanju. U EU, u razvijenim zemljama, faktoring poslove koristi 90% malih i srednjih preduzeća.
Pored onoga što sam naveo, velike probleme koje je izazvao javni sektor u ovom domenu, kao što sam rekao, kao generator nelikvidnosti, je ono što se zove moralni hazard, ono na čemu treba i Vlada i parlament i svi društveni činioci, predstavnici poslodavaca i sindikata da rade, a to je da naši privredni subjekti moraju da se ponašaju u skladu sa etičkim kodeksima i dobrom privrednom i poslovnom praksom. Ali, ako vi imate jednu državu u prethodnom periodu koja je, recimo, nemilice trošila, koja je dozvoljavala sebi da duguje privatnim preduzećima, da ih otera u blokadu, da ih otera u stečaj, naravno, to je impuls za privatna preduzeća da to isto rade, naravno i za građane, i onda se na taj način stvara taj začarani krug nelikvidnosti koji je u jednom trenutku, u martu mesecu ove godine, iznosio 10 milijardi eura, što predstavlja čak 20% više nego što je ukupan budžet naše zemlje.
Pored toga, najveći problemi, kada je u pitanju likvidnost, su neefikasnost izvršnog postupka, zloupotrebe u stečajnom postupku i nizak nivo onoga što se zove leveridž malih i srednjih preduzeća, dakle, odnos između kapitala i dugovanja. U našoj zemlji odnos između kapitala i dugova kod malih i srednjih preduzeća je dva prema jedan, a u EU je taj odnos jedan prema dva i jedan prema dva i po.
Isto tako, napomenuo bih da je, kada je u pitanju pristup privrednih subjekata, odnosno malih i srednjih preduzeća, izvorima finansiranja Srbija na 105. od 144 pozicije. Zasigurno da Zakon o faktoringu, ukoliko se bude primenjivao u punom kapacitetu, u šta uopšte ne sumnjam, samim tim će privući i nova preduzeća, nove privredne subjekte koji ispunjavaju uslove koje je zakon definisao. U tom domenu i mogu da se složim sa kolegom Grujićem koji je dao jedan po meni kvalitetan predlog, da se prag za učešće na tržištu takvih preduzeća podigne sa 40 miliona na 100 miliona dinara, pošto se radi o jednom ozbiljnom poslu. U svakom slučaju, u okviru tog sektora treba da razvijamo jednu zdravu, dobru konkurenciju, ali i konkurenciju najboljih i najkvalitetnijih igrača, ne samo u regionu, nego i na globalnom nivou.
Pored toga, pomenuo bih i ono što je potrebno kao nus produkt u okviru zakonodavstva i zakonske regulative, a to je isto tako rešenje problema mikrokreditiranja i mikrofinansiranja kroz definisanje zakonskog okvira, Zakona o mikrofondovima i Zakona o mikrofinansiranju i smatram da bi, kao dodatni instrument i kao dodatni alat, veoma dobrog i pozitivnog učinilo da se mikro, mala i srednja preduzeća podignu na jedan kvalitativno bolji nivo, pogotovo kada govorimo o sektoru mikro preduzeća, o start-ap preduzećima, o početnicima u biznisu, koji definitivno nemaju nikakvu mogućnost za dolazak do bilo kakvih likvidnih sredstava.
Ono što bih napomenuo, a što Zakon o faktoringu nudi, to je potencijalna mogućnost i za mikro preduzeća da, ukoliko imaju bonitetne kupce, da i oni mogu da koriste takve usluge i faktoring poslova i da na taj način dolaze do kvalitetnih i likvidnih finansijskih sredstava.
Smatram da Zakon o faktoringu, uz određene izmene Zakona o lizingu, zakonske regulative kada je mikrokreditiranje i mikrofinansiranje u pitanju, može da stvori jedan kvalitativno, ali i kvantitativno dobar okvir za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, koji u ovom trenutku nije baš u dobroj poziciji, ali ono na čemu treba da radi ova Vlada, ministarstva i sam parlament i mi kao narodni poslanici je da stvaramo jedan kvalitetan ambijent za rast tih preduzeća, jer složićete se, ukoliko 99% ukupnog broja preduzeća nema kvalitetan ambijent za razvoj, nema kvalitetan zakonski okviri, mi ne možemo govoriti ni o kakvom rastu, ali ni rešenju najvećeg i najbitnijeg problema za našu zemlju, a to je problem nezaposlenosti koji u ovom trenutku iznosi nekih 26% po metodologiji Međunarodne organizacije rada, po nekim drugim metodologijama taj procenat je mnogo veći.
Stoga SDP Srbije će u danu za glasanje podržati Zakon o faktoringu, naravno i Zakon o računovodstvu i reviziji na koji nemamo nikakve ozbiljnije primedbe, i to iz razloga što smatramo da će na taj način da se poveća konkurentnost, što će da se diversifikuje kapital na finansijskom tržištu, što će to biti dobro za politiku i proces rasta i razvoja malih i srednjih preduzeća, ali pogotovo i mikro preduzeća koja su u ovom momentu veoma važna. Podsetiću vas na ono što se dešavalo u Poljskoj kada je ona bila u procesu tranzicije. Takav model nama treba, jer mi godišnje imamo otvaranje 40.000 preduzeća, a zatvaranje 39.000 preduzeća. Nama treba otvaranje 50.000 preduzeća, a eventualno zatvaranje, zbog nemogućnosti rada i kompetencije na tržištu, 35.000 ili 40.000. Nama je ta razlika od 10.000 do 15.000 novih, zdravih preduzeća potrebna. Stoga, sve što je u prilog podizanju kapaciteta tog dela privrede i potencijalnih mogućnosti za novo zapošljavanje, mi ćemo u svakom slučaju podržati, na osnovu kompetentnih analiza. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi predstavnici Vlade, koleginice i kolege poslanici, pred nama su danas tri predloga zakona – Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji i Predlog zakona o faktoringu, tri vrlo važna zakona koja se dotiču kako privrednih subjekata, tako i države, a gledano pre svega kroz prizmu budžeta. Posebno su bitni Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji.
Po vašem obrazloženju, obrazloženju Vlade, kažete da su ove dve oblasti sada, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja, odvojene i posebno obrazlažu Zakon o računovodstvu, materiju iz računovodstva i Zakon o reviziji, materiju iz revizije. Složila bih se sa kolegom Grujićem, prvo vaše obrazloženje jeste da je to usklađivanje sa direktivom EU.
Očigledno je da ćemo sve buduće zakone koje donosimo ovde, a vezani su za ekonomiju i opšte finansije, početi sa obrazloženjem da je to usklađivanje sa EU. No, svakako da je regulisanje ovih oblasti jako bitno za našu zemlju.
Donošenje zakona o računovodstvu, trebalo bi, pre svega, da podigne, i to značajnije, nivo kvaliteta izrade finansijskih izveštaja. Ne treba posebno da naglašavamo da od kvalitetnog finansijskog izveštaja koji je sveobuhvatan, uporediv, standardizovan, zavisi i realan prihod stanja u našoj ekonomiji, zavisi pre svega privredni razvoj, zavisi dolazak novih investitora, od dobrog finansijskog izveštaja zavisi i smanjenje kriminala i korupcije u privredi, zavisi smanjenje utaje poreza, punjenje budžeta i smanjenje budžetskog deficita, koji nam, kao što sami vidite, ovolike silne muke zadaje.
Nažalost, danas je situacija, kada su računovodstveni izveštaji u pitanju i njihov kvalitet i poverenje u istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja, i isto tako u kadrove koji ih sastavljaju na jako niskom nivou. Godinama unazad, svi mi to znamo, finansijski izveštaji se štimuju, poručuju, na delu je tzv. kreativno računovodstvo koje kreira računovodstvene izveštaje onako kako to najčešće traže ili rukovodstva određenih pravnih lica, menadžment pravnih lica ili vlasnici tih pravnih lica.
Od ovog zakona o računovodstvu danas očekuju, s pravom, značajnije pomake u tom pravcu, u pravcu kvalitetnijeg finansijskog izveštavanja, i računovodstvena struka i stručna akademska javnost i udruženja pružalaca računovodstvenih usluga i najviše privreda, jer ako donosimo zakon koji, ako ne da smanji troškove privredi, ne treba ni da joj poveća. Tako da, svi oni očekuju da novi finansijski izveštaji, kada se ovaj zakon bude primenio, treba da budu standardizovani, uporedivi, sveobuhvatni i pre svega istiniti i pošteni.
Međutim, posle analize Predloga ovog zakona o računovodstvu, a mi smo se uglavnom konsultovali sa skoro svim profesionalnim računovođama, odnosno udruženjima struke, sa nekim stručnim akademskim krugovima, sa udruženjima poslodavaca Srbije, nismo baš sigurni da možemo da kažemo da će ovaj zakon ispuniti sva ova očekivanja.
Kratko ću, kroz pet-šest značajnih novina koje se u Predlogu zakona donose. Prva značajna novina, uvodi se nova klasifikacija pravnih lica. Uvodi se nova klasifikacija za mikro pravna lica do 10 zaposlenih do 700.000 evra godišnjeg prihoda. Onda slede mala, srednja i velika pravna lica. Kažete opet u obrazloženju, da je to zbog usaglašavanja, odnosno primene četvrte direktive Evropske unije.
Svakako da možemo donekle da prihvatimo da ćete ovo zakonodavstvo usklađivati sa Evropskom unijom, ali evropsko zakonodavstvo ne poznaje preduzetnike i ne poznaje druga pravna lica. Zato mi smatramo da je malo i neracionalno da uvodimo ovaj entitet mikro pravna lica, već smo više zato da ostanu preduzetnici i druga pravna lica, a da se ostala pravna lica klasifikuju na mala, srednja i velika, odnosno onako kako je to do sada zakon predviđao.
Druga novina. Vi Predlogom zakona kažete da se predviđa za mikro pravna lica i za ostala pravna lica da se donese, odnosno da Ministarstvo donese, poseban podzakonski akt, iliti pravilnik, na osnovu koga će oni izveštavati, odnosno izrađivati kasnije svoje finansijske izveštaje. I sami kažete da je takvih pravnih lica najviše, negde oko 109.000. To je 90% pravnih lica koja postoje na teritoriji Republike Srbije. Znači, vi za 90% tih pravnih lica donosite neki novi pravilnik, odnosno samim tim što donosite novi pravilnik, vi ćete bukvalno njih da naterate da će morati da nabave nove softvere, da izdvoje sredstva za nove obrasce, da urade nove kontne planove, da obuče kadrove, bez obzira da li pravna lica imaju računovodstvenu službu u sklopu pravnog lica ili im to rade posebne kuće koje se bave računovodstvenim uslugama.
Po proceni Udruženja poslodavaca, ti troškovi koji će sada iziskivati troškove kod privrede, iznose negde oko 25 do 30 miliona evra. Znači, svi ovi troškovi koje sam nabrojala će privredu koštati, a to je, vi to najbolje znate, time se godinama bavite, negde od pet do sedam hiljada novih radnih mesta u privredi.
Ova pravna lica do sada su radila po kontnom planu koji je bio prilagođen međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, tako da su ili oni ili njihovi pružaoci usluga već imali i spremljene kontne planove i obrasce i softverske programe, tako da faktički ne bi imali nikakve nove troškove u budućoj izradi finansijskih izveštaja, a posebno to što ovi finansijski izveštaji koji se sada budu radili, po tim nekim novim našim balkanskim pravilima ili po tom novom podzakonskom aktu, svakako neće biti uporedivi sa onim finansijskim izveštajima koja su ta pravna lica imala unazad od 2002. godine, odnosno 2004. godine, i posebno što neće biti, da tako kažem, čitljivi za strane investitore, ako eventualno dođu i ako eventualno budu zainteresovani za neku kupovinu.
Kažete - pravilnik će biti pojednostavljen, ali ta pravna lica, ta mikro pravna lica i druga pravna lica, tu su stotine hiljada udruženja, sindikalnih udruženja, tu su političke organizacije, tu su mikro pravna lica koja imaju proizvodnju, trgovinu, usluge i akcije, sve je to jako raznoliko i jako raznorodno, tako da ne vidimo baš da će taj pravilnik tako pojednostavljen moći da bude primenjivan kod svih ovih pravnih lica.
Dalje, vi ćete tu svakako kod poreske uprave iziskivati značajnije troškove jer poreska uprava, kako sami kažete, u članu 45. zakona, trebalo bi da prati kvalitet, odnosno da kontroliše ispravnost posla knjiženja poslovnih promena. Znači, inspektori poreske uprave moraće na neki način da budu obučeni za četiri do pet nivoa finansijskog izveštavanja, da bi adekvatno mogli da prate sve finansijske izveštaje, po kategorijama pravnih lica, kako ste ih dali.
Treća novina, u zakonu je rečeno da u potpunosti ovim zakonom isključujete kategoriju profesionalnog računovođe. Znači, dali ste, liberalizacijom, pravo svakom pravnom licu da svojim opštim aktom može da odredi stručnu spremu, radno iskustvo i sve druge uslove koje lice treba da ispuni, a da može da mu sastavlja godišnji finansijski izveštaj.
Znate šta, ne možemo da eliminišemo stručno lice. Vi znate ranije da je računovođa, šef računovodstva bio ključna ličnost u jednom pravnom licu, on je bio taj koji je odgovoran da je finansijski izveštaj istinit, objektivan, standardizovan, on je svojim potpisom sa leve strane garantovao upravnom odboru, direktoru firme da može da ga potpiše i da može da ga preda tadašnjem SDK.
Znači, jednostavno mislimo da u Srbiji postoje profesionalna udruženja koja imaju stručno znanje, koja imaju tehničke mogućnosti, koja mogu i treba da edukuju mlade računovođe, da te računovođe poseduju određene licence. Vi kažete - licence su skupe, to iziskuje nove troškove kod privrede. Međutim, mi vam kažemo da je stručan računovođa prva i primarna odbrana od kriminala, korupcije, od nameštenih i naručenih finansijskih izveštaja. Ako je finansijski izveštaj dobar, verovatno i revizija kasnije može da bude dobra. Ono što u startu nije urađeno kao dobar finansijski izveštaj, iza koga ne stoji odgovorno lice, kao profesionalni računovođa, verujte mi, ne može da bude predmet bilo kakve ili kasnije kvalitetne revizije.
Četvrta neka primedba ili izmena koju vi kažete, ovim predlogom zakona, jeste da se članom 33. predviđa da se godišnji finansijski izveštaji dostavljaju Agenciji za privredne registre i da Agencija objavljuje te izveštaje, ali verujte mi, ja vas tako i pitam, ko danas vrši suštinsku i logičku kontrolu finansijskih izveštaja? Agencija za privredne registre ih prihvata, objavljuje na sajtu, poreska uprava u toku godine kontroliše ispravnost poslovnih promena, način na koji se one knjiže, stavlja neke primedbe da li jesu ili nisu dobro određene poslovne promene proknjižene, ali mi više nemamo instituciju koja suštinski kontroliše kvalitet izrade finansijskih izveštaja.
Tu bih se složila, to smo i mi hteli da naglasimo, svi vi znate, nekadašnji SDK je bio sistem koji je to kontrolisao, nije bilo potrebno da plaća privreda nove namete da bi imala kontrolu finansijskih izveštaja. Svakako, izgleda da je nama i sada potreban neki SDK, mali, u ovom zakonu.
Dalje, peta novina, predviđa se nacionalna komisija za računovodstvo. Ona bi trebalo da prati primenu direktova Evropske unije, da prati primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, da daje mišljenja na prevode ovih standarda, ali po oceni struke, Kažem vam opet, znači konsultovali smo se, opšte je mišljenje da do sada ova nacionalna komisija nije odgovorila svom zadatku. Jednostavno, nije pomerila, niti poboljšala standarde izrade finansijskih izveštaja.
Članovi komisije, to i dalje predlažete da ostaju, bili bi i državni činovnici, znači ljudi koji imaju neke svoje plate, a primali bi i naknadu za rad u ovim komisijama, tako da ovde imate i dodatne troškove kod Ministarstva finansija za plaćanje ovih angažovani lica. Mi bismo predložili, to smo amandmanom i učinili da se formira nezavisno telo od predstavnika Ministarstva, Narodne banke Srbije, profesionalnih organizacija, Komisije za hartije od vrednosti i da njihov rad finansiraju ove institucije koje ih ovde i delegiraju.
S obzirom na ove primedbe mi imamo dva predloga ili da ovaj predlog zakona o računovodstvu povučete iz procedure ili da prihvatite naše amandmane koji ga kvalitetnije poboljšavaju.
Ako mi vreme dozvoli okrenuću se kratko i na Predlog zakona o reviziji, na Predlog zakona o faktoringu. Izdvajanjem Zakona o reviziji i zajedničkog Zakona o reviziji i računovodstvu rekli smo poštujete Direktivu 4 i 8 EU. Hajde da kažemo da mi poštujemo to mada mislimo da naši autonomni zakoni o reviziji i računovodstvu ne moraju da budu apriori loši, da ih odmah automatski stavljamo ad akta, a da prihvatamo i usaglašavamo se sa evropskim direktivama.
Ono što je primedba kod Zakona o računovodstvu i kod materije o računovodstvu jeste i kod primene Zakona o reviziji. Nažalost, revizijski izveštaji su godinama unazad bili na jako lošem nivou, nisu odražavali kvalitet rada i revizorskih kuća i licenciranih revizora. Bez obzira na to što imamo silne afere i kod javnih preduzeća i kod naših domaćih banaka nismo sigurni da se Zakon o reviziji sprovodio na pravi način. To ilustruje i podatak da su u 88% slučajeva u 2012. godini, revizori ocenili da su finansijski izveštaji ispravni, a samo u 2% ili 3% su stavili neke primedbe da finansijski izveštaji nisu odgovorili kvalitetima i standardima kako to zakon nalaže. Znamo kakva nam je situacija u realnosti, i kriminal i korupcija u privredi i utaja poreza i budžetski deficit i malo stranih investitora i urušena privreda i stotine hiljada izgubljenih radnih mesta.
U članu 4. Predloga zakona o reviziji vi kažete da reviziju može da obavlja Društvo za reviziju sa sedištem u Republici Srbiji, revizorska društva članica zemalja EU i revizorska društva članice trećih zemalja. Prvi put se sada zakonom otvara tržište za revizorska društva iz zemalja EU i iz trećih zemalja kod nas. Reći ćete, pretpostavljam, konkurencija je dobra i samim tim što poboljšamo konkurenciju odraziće se i na kvalitet revizorskih izveštaja. Međutim, mi znamo da je godinama unazad reviziju uglavnom radilo četiri velike revizorske kuće koje su uglavnom sa stranim kapitalom, svi znamo koje su to četiri revizorske kuće. Te kuće su nosile najveći deo posla, država im je dala najveći deo posla, radili su konsalting izveštaje i revizorske izveštaje za velika javna preduzeća, za velike naše banke, a znamo kako su ti revizorski izveštaji završili i kako su na kraju krajeva ta javna preduzeća i te naše banke završile.
Sada ćete opet favorizovati ova strana revizorska preduzeća jer se zakonom između ostalog predviđa da za reviziju velikih pravnih lica revizorsko društvo mora da ima najmanje četiri licencirana revizora. Svakako to će značajnije da pomeri naša domaća revizorska društva u korist ovih stranih revizorskih kuća.
Još jedna novina, licence sada više ne izdaje komora, već izdaje ministarstvo. Ne znamo da li je do sada to komora loše radila, nismo videli vaš, da tako kažem, osvrt na to kako je do sada komora radila i zašto joj se sada taj deo posla oduzima i koliko će to ministarstvu da poveća troškove jer komora je već osposobljena, pretpostavljam da je osposobljena ako od 2006. godine radi taj posao i kadrovski i tehnički da može da taj deo posla nosi.
Jedna sada od najvažnijih novina jeste, u članu 21 – Obaveznost revizije. Predlog zakona kaže da je obavezna revizija sada za velika i srednja pravna lica, za javna društva, za preduzetnike čiji godišnji poslovni prihod iznosi preko 4.400.000 eura i matična pravna lica koja rade konsolidovane finansijske izveštaje. Znači da će sada 4.392 po vašoj tabeli pravna lica, smanjeno je za 1.200 zbog nove klasifikacije, moći, odnosno morati da radi revizijski izveštaj i da će to raditi preko ovih 57 revizorskih kuća. Opet moram da kažem koliki je to trošak za privredu. Znači, jedna revizija košta od pet do deset hiljada eura, za 4.300 subjekata to je preko 30.000 eura, ova obaveznost revizije za ova pravna lica faktički isisava iz privrede i prenosi revizorskim kućama.
Predlažemo da se izuzmu srednja i mala pravna lica i preduzetnici, odnosno ovi preduzetnici od 4.400.000 eura jer to je 90%, rekoh malo pre, pravnih lica, a kod njih je u glavnom vlasništvo i menadžment jedno. Njima ne treba obavezna revizija svake godine, oni mogu reviziju da vrše samo po potrebi u slučaju statusnih promena ili u slučaju privatizacije, a da ostane obavezna za velika pravna lica, za javna društva ali tu je poseban zakon i tu je DRI i za međunarodne investicione fondove. Eto uštede od 30.000.000 eura za privredu.
Na kraju predviđa se kao nadzor nad radom komore i društva za reviziju i svih društava za reviziju, licenciranih revizora novo telo koje predlaže Vlada, a to je odbor za javni nadzor, od sedam članova, koji ponovo mogu da budu zaposleni kao državni činovnici, ponovo imaju duple troškove, ponovo su troškovi u ministarstvu povećani. Jedna primedba na odbor za javni nadzor, ako je to već krovni nadzorni organ zašto ga bira Vlada, zašto ga Vlada ne bi predložila Skupštini, a da ga mi ovde biramo. Neka ga delegiraju ove institucije, neka ga Vlada predloži na osnovu tih predloga, a da ga Narodna skupština bira.
Za izradu ovog zakona, da ne zaboravim, nije uvaženo ni mišljenje struke, ni mišljenje privrede do kraja kako je trebalo da bude. Nedostaje obaveza izrade zvanične metodologije koja bi precizirala proceduru za vršenje revizije i time značajnije uvećala kvalitet obavljene revizije.
Imaću samo par minuta da se kratko osvrnem na Predlog zakona o faktoringu kao o jednom potpuno novom zakonu koji reguliše oblast finansijskog poslovanja kod privrednih subjekata. Samim tim što je to finansijska usluga kupoprodaje kratkoročnih potraživanja domaćih i stranih i prisutno je kod nas tek nekih sedam-osam godina, desetak godina se kasni za zapadnim zemljama i nekim balkanskim zemljama. Namenjen je uglavnom malim i srednjim preduzećima da bi poboljšali svoju likvidnost jer zbog nemogućnosti uzimanja kratkoročnih, klasičnih kredita kod banaka i njihove kreditne sposobnosti bili su prinuđeni da godinama unazad ta svoja potraživanja ustupaju, da oslobode svoja obrtna sredstva i da dalje krenu u svoj proizvodni proces.
Dobro je što se zakon donosi jer reguliše jednu potpuno novu finansijsku oblast. Dobro je što će i ugovorne strane imati koliko-toliko pravnu sigurnost i hajde da kažemo da će biti veće likvidnosti, hajde da kažemo da će biti i veće konkurentnosti kada je u pitanju kapital, ali nismo sigurni da će baš biti snižena cena tog kapitala jer mala i srednja preduzeća em što ne mogu da dobiju kredite jer su skupi i nisu kreditno sposobni, neće im biti nešto posebno jeftiniji faktori, a pogotovo danas u našoj zemlji kada je potraživanje jako neizvesno, odnosno naplata jako neizvesna i kad su dužnici, jer se obično takvo potraživanje najpre prodaje, kod vrlo sumnjive naplate, sigurno ta usluga neće biti baš jeftina.
Dobro je što je prihvaćena sugestija da APR vodi samo registar faktora, a ne i registar svih ugovora. Kažu, poslodavci, odnosno njihova udruženja da bi u tom slučaju povećalo troškove privrede, a na ovaj način se samo kroz registar faktora vidi transparentnost.
Ako je vreme isteklo, svakako će moje koleginice da nastave i da kažu sve ono što lično mislim. Hvala najlepše.

Vreme nije isteklo nego ste ga potrošili.
Reč ima ministar Verica Kalanović.